Јаровид

Из Википедије, слободне енциклопедије

Јаровид (лат. Gerovitus) је у словенској митологији бог рата, нове препородне снаге - пролећне вегетације и плодности. Код Источних Словена познат је као Јарило.

Његово име долази од корена „јар"-"сила“, „сировост“, и корена „вид“, што значи „господин“. Такође, у словенским језицима, „јар“ означава пролеће као младост природе у новој години. Код Источних Словена, Јаровид је приказиван као младић на белом коњу који у левој руци држи класје жита, а у десној људску главу.

Предање[уреди]

Јаровид је Перунов син. Кад се родио, Велес га је отео и одвео у подземни свет и тамо проводи детињство са Велесовим ћеркама. У пролеће, већ као јак младић, враћа се Перуну, своме оцу. Како су Стари Словени замишљали свет као огромно стабло, Јаровид се у подземном свету налазио у самом корењу стабла. Да би дошао до врха, морао је проћи кроз крошњу, односно свет људи и тако он доноси пролеће. Јаровид затим упознаје Морану, своју сестру, Перунову кћи и они се заљубљују. Њихова љубав доноси храну и житарице кроз целу годину. Због невере, Перун убија Јаровида громом, а Морана постаје бела старица — зима, умире и одлази у подземље. У свет људи долази хладна зима. Затим се Јаровид поново рађа и све се понавља из почетка. У хришћанству су ови митски догађаји обележени празницима. Рођење Јаровида је Ђурђевдан, на пролеће, свадба Јаровида и Моране на Ивањдан, земља је већ оплођена, почиње лето.

Извори[уреди]

  • Ненад Гајић, Словенска митологија, Лагуна, Београд, 2011.
  • Веселин Чајкановић, Стара српска религија и митологија, Београд, 1994.
  • Сретен Петровић, Српска митологија у веровању, обичајима и ритуалу, Београд, 2015.
  • Спасоје Васиљев, Српска митологија, Србобран, 1928.
  • Др Јосип Мал, Историја словенског народа, Љубљана 1939.
  • Тимар Мерсебуршки, Хроника, 1012.-1018.
  • Хелмолд, Хроника Словена, 1171.
  • Повест минулих лета или Нестрова, XI век.