Југословени (народ)
| |
Укупна популација | |
---|---|
око 440.000 | |
Региони са значајном популацијом | |
САД | 327.131 (2010) [1] |
Канада | 48.320 (2011) [2] |
Аустралија | 26.883 (2011) [3] |
Србија | 23.303 (2011) [4] |
Босна и Херцеговина | 2.570 (2013)[5] |
* Република Српска | 1.622 (2013) [6][а] |
Црна Гора | 1.154 (2011) [7] |
Словенија | 527 (2002) [8] |
Хрватска | 331 (2011) [9][10][11] |
Језици | |
претежно српскохрватски и енглески, такође македонски, словеначки, мађарски, ромски и други језици присутни на територији бивше Југославије. | |
Религија | |
углавном атеизам, католицизам, ислам и православље, као и друге религије присутне на југословенском простору | |
Сродне етничке групе | |
други народи присутни на југословенском простору |
Југословени, такозвани „седми“ народ Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Признати су као посебна пописна категорија на попису становништва 1961. године. Као Југословени су се изјашњавали припадници различитих народа и народности, који су живели у Краљевини Југославији, Социјалистичкој Југославији и крњој Савезној Републици Југославији. Овакво национално изјашњавање је представљало другачији облик националне самоидентификације, од оног који је био доминантан у тадашњој Југославији. Дакле, национална припадност се у овом случају радије идентификовала са држављанством, него са етничким пореклом.
Историја
Први пут Југословени се спомињу као нација, кад је краљ Александар Карађорђевић прогласио 1929. краљевину Југославију и прокламовао постојање Југословена као једне нације са три племена.
Појам Југословена је словенски пример за "швајцарски" тип нације. Национални идентитет припаја се држави а не народном пореклу; Југословен је могао бити свако ко није хтео да се декларише по националности.
Овакво национално изјашњавање је кулминирало на попису становништва 1981. године, када је у Југославији пописано чак 1.219.000 Југословена, после чега се број припадника ове нације смањује. Пошто су се као Југословени највише изјашњавали припадници јужнословенских нација (Срби, Хрвати и Муслимани), ову нацију можемо такође сматрати јужнословенским народом. У време постојања СФРЈ, Југословени су углавном говорили српскохрватским језиком. По вероисповести, Југословени су били атеисти, православни, католици, муслимани, итд.
Пописи становништва
Пописи становништва из 1961, 1971, 1981. и 1991. показују да је повећање броја Југословена у Хрватској повезано са великим падом броја Срба док се у Србији исти процес може повезати са променама у броју хрватског становништва. У Хрватској је Срба било 626.000 1971. и 531.000 1981, а број Хрвата је током тог периода нарастао, као и вишеструко број Југословена са 84.000 на 379.000. Највећи процентуални и бројчани пораст броја Југословена а пада Срба, у Хрватској се десио од 1971. године, за време Маспок-а и измене Устава СФРЈ 1974. године, а то је дошло до изражаја на попису 1981. године. У исто време, у Србији је 1971. забележено 184.913 Хрвата, 1981. 149.368, а 1991. тек 105.406, док се број Југословена повећао са 123.824 на 323.555, а Срба са 6.016.811 на 6.446.595.
Раст броја Југословена и припадника најбројнијих народа у двема највећим републикама тадашње СФРЈ, резултат је двају паралелних процеса: са једне стране, број Југословена највише је растао у етнички најмешанијим подручјима (Војводина и Славонија) где је историјски припадање нацији било мање важно од осећаја припадности заједници (па тако и држави - Југославији), а са друге стране све већи развој национализма у Србији и Хрватској је Југословене српског и хрватског порекла издвајао из југословеског корпуса и уводио у националне.
У Босни и Херцеговини је број Југословена на пописима варирао, број Срба и Хрвата константно опадао, док су Муслимани (Бошњаци) бележили континуиран раст. Разлог оваквом развоју догађања треба тражити у томе да је преименовање Муслиман релативно ново, те да се у појединим пописима становништва процес националног идентификовања код многих појединаца мењао, па су се једном осећали као припадници српског или хрватског народа, следећи пут су се изразили као Југословени, а многи су тек касније прихватили бошњачки национални идентитет. Од укупног броја у социјалистичкој републици Босни и Херцеговини, нарочито на пописима из 1971. и 1991. године, велика већина изјашњених Југословена су били етнички Срби који су живели у урбаним, градским срединама.
У другим републикама СФРЈ, на број припадника југословенске „нације“ и других народа, више су утицали други фактори него удео Срба и Хрвата - у Словенији досељавање из других република, у Црној Гори недоумице око припадности црногорском или српском етничком корпусу, у Македонији висок прираштај Албанаца и осећаји „угрожености“ код етничких Македонаца.
Према попису становништва из 1981. године, највећи број Југословена живео је у Србији (36%) и Босни и Херцеговини (26%).
Југословени данас
Након распада Југославије већина Југословена се опет декларисала према етничком пореклу, али неки се још увек изјашњавају као Југословени.
Тако је, према попису становништва из 2011. године, у Србији је живело 23.303 Југословена, од тога 12.176 у Војводини, 8.061 у региону Београда и 3.066 у ужој Србији.
Према попису становништва из 2011., у Црној Гори је регистровано 1.154 Југословена.
Број Југословена у Хрватској је мален. У задњем попису становништва (2011) забележено их је свега 331.
У новембру 2009. у Суботици је основан иницијативни одбор за оснивање националног већа Југословена у Републици Србији[12], при чему је њихов представник нагласио да је њихов језик српскохрватски.
Види још
- Србохрвати
- Југославија
- Краљевина Југославија
- Социјалистичка Југославија
- Крња Југославија (СФРЈ)
- Савезна Република Југославија
- Јужни Словени
Напомене
- ^ Институције Републике Српске, не признају резултате, приказане од стране Агенције за статистику Босне и Херцеговине, али не планирају издати сопствене податке за ову пописну категорију.
Референце
- ^ U.S. Census Bureau, 2010 American Community Survey factfinder.census.gov (језик: енглески)
- ^ Yugoslavs (na engleskom) Kanadska enciklopedija Vladislav A. Tomoviç
- ^ Fact Sheets, Ancestry – Serbian (na engleskom) Australski zavod za statistiku 16.08.2012
- ^ Popis 2011 - Nacionalna pripadnost Republički zavod za statistiku
- ^ „Резултати Пописа 2013, Етничка/национална припадност, вјероисповијест, матерњи језик”. Агенција за статистику БиХ. Приступљено 26. 11. 2017.
- ^ „Резултати Пописа 2013, Етничка/национална припадност, вјероисповијест, матерњи језик”. Агенција за статистику БиХ. Приступљено 25. 4. 2017.
- ^ Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Crnoj Gori 2011. godine Zavod za statistiku Crne Gore - MONSTAT
- ^ Prebivalstvo po narodni pripadnosti, Slovenija, popisi 1953, 1961, 1971, 1981, 1991 in 2002 Statistički ured Republike Slovenije
- ^ 1. Stanovništvo prema narodnosti – Detaljna Klasifikacija – Popis 2011. Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske
- ^ Balkans: ces nostalgiques de la Yougoslavie de Tito (na francuskom) Rue89. Marc Etcheverry; 12.12.2010
- ^ Balkan: o nostalgičarima Titove Jugoslavije Udruženje "Naša Jugoslavija". Mark Ečeveri
- ^ Аутор javno112. Ђорђе Драгојловић: Југославени желе бити национална мањина у Србији., Новинарски портал Dalje.com, Читај даље д.о.о., Загреб, 27. новембра 2009. у 13:18