Википедија:Трг/Све

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
(Пажња! Страница је веома дугачка!)

Википолитика

Увод

Википолитика је одељак Трга на ком се расправља о предложеним правилима и смерницама и допунама/променама постојећих.

Правила и смернице доносе се саглашношћу (консензусом) заједнице. Описују начела Википедије, начине рада и понашање и поступак решавања сукоба. Требало би да се примењују уз коришћење здравог разума.

Ако желите да изнесете неку нову идеју која није правило или смерница, идите на Трг/Идеје.

Покрени расправу


« Архиве, још нема архива (направи)

Архивирај

Предлог за увођење новог додатка на овај пројекат

Предлог је поднет на Фабрикатору као phab:T241181.

Поздрав свима, након што смо @Acamicamacaraca: и ја направили Дискорд сервер који за сада даје позитивне резултате, и та идеја је одушевила саму Задужбину, чак смо добили од Викимедије Србије поклончиће и похвалницу за оснивање Дискорда и досадашњи допринос, дошли смо на идеју да уведемо на Википедију на српском језику додатак GrowthExperiments чија је намена да олакша новајлијама почетак на Википедији, као и искусним корисницима да помогну. Изјасните се о овој идеји. --Zoranzoki21 (разговор) 00:26, 20. децембар 2019. (CET)

Наиме, тим за развој (Growth) почео је са имплементирањем својих „експеримената” на викијима средње величине ради подстицања нових уредника и задржавања истих на пројекту. Омогућавањем додатка, ствара се један персонализовани интерфејс за новајлије (изглед интерфејса можете видети овде). Сваки корисник ће добити свог ментора (списак) који ће бити спреман да му одговара на питања и помаже. Слободно се пријавите за ментора ако желите. Зоки и ја смо превели интерфејс додатка. Биће нам потребна помоћ за превођење документације, али о том потом. Шта ви мислите? — Жиле () 00:38, 20. децембар 2019. (CET)

Подршка, требало је ово још давно увести. --MareBG (разговор) 00:49, 20. децембар 2019. (CET)

Подржавам Зокија, верујем да ће ово користити новајлијама.--Soundwaweserb (разговор) 00:57, 20. децембар 2019. (CET)

 Коментар: одлична је идеја и верујем да може умногоме да помогне новајлијама. Ја не бих брзао с овим, треба све лепо превести и локализовати, а онда истестирати. Питање је да ли ће и како радити ове препоруке код нас, а свакако нам за овакво нешто треба развијена култура исправног обележавања чланака шаблонима (дакле није довољно ставити шаблон {{прерађивање}}, већ сваки шаблон треба да има попуњен параметар |разлог= како би новајлије знале шта не ваља у том чланку). --Miljan Simonović (разговор) 08:09, 20. децембар 2019. (CET)

@Miljan Simonović: Постоји прототип основне инсталације на мом тестном викију где експериментишемо ја и Аца. --Zoranzoki21 (разговор) 20:18, 20. децембар 2019. (CET)

Ово смо већ раније помињали, и те како има смисла. Сагласан сам с Миљаном, што се тиче локализције, а узгред да напоменем да је и те шаблоне неопходно средити, јер неки од њих брљају разлог. Требало би размислити о могућности аутоматске конверзије шаблона у одговарајуће писмо, верујем да то можемо да изведемо. --Lotom (разговор) 10:23, 20. децембар 2019. (CET)

 Коментар: Подржавам иницијативу и идеју, слажем се и да је треба темељно превести, тестирати. Ја бих само предложила да избегнемо ту реч новајлија или почетник и да користимо нови уредник можда. Јасно да је ово све у најбољој намери, као и иначе до сада, али некако ми нови уредник делује позитивније и са више уважавања (опет подвлачим, знам да се ово ради управо из уважавања и жеље да се нови уредници задрже). —Dobrislava (разговор) 11:17, 20. децембар 2019. (CET)

 Коментар: Подршка, посебно ми се допада идеја менторства. Ја сам имао прилику да ми је пријатељ све показао и објаснио основе. Ипак било је тешко неки први период и доста времена су ми одузимале неке ствари. Посебно дотјеривање чланак. Ту сам често и сад користио опцију копи/пејст. Наравно доста људи је ту савјетима, али и конкретним савјетима помогло. Скоро ће година, а ја се још увијек осјећам почетником, новајлијом или новим уредником :) Људима све то у почетку дјелује јако компликовано. АРК9367 (разговор) 12:17, 20. децембар 2019. (CET)

 Коментар: Подржавам идеју. Увођењем система менторства и подршке моћи ћемо да привучемо и још важније - задржимо већи број уредника. Садкσ (речи су ветар) 17:16, 20. децембар 2019. (CET)

 Коментар: Подржавам иницијативу слажући се са добрим предлозима који су изнети у претходним коментарима. --Ђорђе Стакић (р) 18:53, 21. децембар 2019. (CET)

 Коментар: Подршка. Свака част за уложени труд. --ANTI_PRO (разговор) 01:51, 26. децембар 2019. (CET)

 Коментар: Подршка од мене, вјерујем да ће много помоћи новим корисницима. — Марина Симић (разговор) 21:08, 26. децембар 2019. (CET)

 Коментар: Одлична идеја и дајем пуно подршку! Радован 21:14, 26. децембар 2019. (CET)


Океј. Овде смо постигли консензус. Пинговаћу учеснике расправе (@MareBGSoundwaweserbMiljan SimonovićLotomDobrislavaАРК9367СадкоDjordjesIvan VAMarinaSimic и CarRadovan:), па ко жели нека се пријави за ментора. Биће потребна и помоћ око превођења страница помоћи (списак). Ко жели, нека припомогне Face-wink.svg. Срдачан поздрав. — Жиле () 01:16, 28. децембар 2019. (CET)

@Acamicamacaraca: Ја тек сад видим ову реченицу: „Систем ће насумично доделити ментора сваком новајлији...”. Шта мислиш/те о моделу да сваки ментор напише које области познаје/воли, па да новајлија сам одабере ментора који му највише одговара? Мало је вероватно да ћу ја боље знати од Жељка нешто везано за историју, али ћу лакше од других помоћи некоме ако има питање везано за птице или биографије и слично. Мислим да су такав модел Французи спровели (@Acamicamacaraca: причао сам ти о томе раније), па има смисла истражити системе менторстава других Википедија и покупити добре идеје. --Miljan Simonović (разговор) 08:51, 28. децембар 2019. (CET)
@Miljan Simonović: Ух, не знам да ли се то може спровести и како. Питаћу програмере додатка, па јављам. — Жиле () 12:53, 28. децембар 2019. (CET)

Хвала свима још једном! У среду, 8. априла између 13 и 14 часова по нашем времену ће бити ово омогућено. --Zoranzoki21 (разговор) 20:47, 3. април 2020. (CEST)

Писање софтвера, компанија, музичких група и видео-игара

Целокупна расправа премештена је на страницу Википедија:Гласање/Предлог/Писање софтвера, компанија, музичких група и видео-игара изворном графијом

Жиле () 00:08, 27. јануар 2020. (CET)

Prozivka Željka Todorovića

@Жељко Тодоровић: porziva te naša glumica Danica Maksimović da si joj revertovao unose na njenom članku! xDDD Ovo mi je, slučajno, izašlo u jutjub rekomendejšnsima. I tu nas optužuje za još krš kojekakvih stvari. Juri sad Željka da sazna ko je i šta je! Elem, bez zezanja sad, možda da se oglasi VMRS. Posebno je zabolelo ovo da nas pravnici ne citiraju. --ANTI_PRO (разговор) 01:45, 31. јануар 2020. (CET)

Inače, ja sam stavio bzo šablon na taj članak. Jeste šlampav. Možda ako neko hoće da ga uredi. Tipa urednici koji pišu te članke o glumcima tipa MareBG ili Bolejn. --ANTI_PRO (разговор) 01:53, 31. јануар 2020. (CET)

Тешко је кад су људи неупућени, да не кажем нешто горе (пошто може да ме нађе као и Жељка :) ). Елем, писала је та „њена другарица” и на ОТРС, па ћу јој одговорити и пробати да објасним да „господин Тодоровић” није Курир и да не треба (нити може) да га тужи, а и да уједно пробам да помогнем да се чланак среди. --Миљан Симоновић (разговор) 04:01, 31. јануар 2020. (CET)
Ma bre, ćuti i guraj sad. Pravimo Željku promociju. xD --ANTI_PRO (разговор) 04:22, 31. јануар 2020. (CET)
Невероватно. Никада маса неће скапирати шта је Википедија. Смешно и тужно у исто време. Помоћићу да се ово среди, ради Википедије не због ње. --MareBG (разговор) 10:33, 31. јануар 2020. (CET)
Па шта си то урадио, враголану један?! 🤣 Требало је срезати на клицу и избацити све те глупости из чланка, па ко баш има жељу да сређује, нека сређује. Али извор по извор. --Lotom (разговор) 11:25, 31. јануар 2020. (CET)

Јел та жена некада дала интервју у трезном стању --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 12:26, 31. јануар 2020. (CET)

Средио сам чланак, убацио сасвим довољно референци, ажурирао одељак филмографија и многе друге ствари. Чланак је сада сасвим пристојан. И даље анонимуси бришу викивезе, референце и фрљају се са правопис. Катанац на недељу дана, па се видимо у некој новој ТВ емисији. --MareBG (разговор) 13:45, 31. јануар 2020. (CET)
Само се ви зезајте али је жена у праву за неке ствари, упркос што не познаје систем функционисања Википедије. Небитно је, али тотално небитно за енциклопедију да ли је било који глумац, умјетнник, музичар, филозоф, научник, имао неких проблема са алкохолом, дрогом, и сл. А видим да су слични извори за те појединости неријетко из дневних новина са сумњивом репутацијом, наиме, чисто сензационалистички подаци. Јер ако је заслужио/ла чланак у енциклопедији онда то свакако није због таквих глупости. Не знам ни једну енциклопедију гдје се распреда о приватном животу више него о дјелу неке личности. Са чланцима о живим особама треба посебно обратити пажњу, јер свакако, ја мислим, нисмо жута штампа. Затим, требао би да постоји неки канал комуникације, рецимо преко Викимедије Србије, са живим личностима о којима пишемо чланке, посебно из Србије и окружења, гдје би могли да пошаљу своје податке и информације, а на уредницима Википедије је да одлуче колико и да ли су одређени подаци битни за чланак. Тотално је погрешно схватање, да ако за нешто постоји неки „извор”, било гдје, то аутоматски треба тако да иде у чланак. И изворе треба бирати и раздвојити, искључити оне информације које нису битне за једну енциклопедију, тачније има доста „извора” у сличним чланцима који би се могли комотно обрисати уједно са информацијом/податком из истих. Славен Косановић {разговор} 21:04, 31. јануар 2020. (CET)
@Славен Косановић: слажем се да приватни живот не би требало да преовладава, али ако су неке информације значајне и доступне, онда и оне треба да се нађу у чланку. Свакако, не треба сваку могућу ситницу убацити, али ако рецимо глумац није радио неколико година због проблема са алкохолом (и то је покривено у штампи), онда чланак свакако то треба да обради јер је то утицало на каријеру особе.
Што се тиче канала комуникације, не бих се сложио да то треба да буде Викимедија Србије јер би то већ прешло у домен да ВМРС (делимично и посредно) контролише садржај на Википедији, што никако не треба да се деси. Викимедија стално добија позиве разних познатих личности, али се комуникација завршава или тако што их упутимо на правила (и од скоро на туторијале) и позовемо их да сами допринесу или просто пребацимо комуникацију на неког уредника који после волонтерски проба да реши проблем са њима. Викимедија није организација која треба да познатим личностима пише чланке, тако да их само упућујемо даље. Канал комуникације који помињеш заправо постоји — то је ОТРС, тачније info-sr мејл који се може наћи у контакту, где је заправо и ова другарица Данице Максимовић писала и ја сам преузео комуникацију с њом, тако да ћу се потрудити да проблем решимо што пре. Нажалост, на ОТРС-у смо тренутно само Филип и ја, тако да не можемо баш инстант да одговоримо свима и да уједно решавамо све проблеме око ауторских права и дозвола за фотографије. Било би добро уколико би још неко био вољан да се прикључи. Зоки се недавно кандидовао, али због приступа поверљивим подацима и баратања дозволама захтевају веће познавање ауторских права, тако да није добио права. --Миљан Симоновић (разговор) 22:52, 31. јануар 2020. (CET)
Чак и ако ми овде прихватимо да је нека информација Х из новина, рецимо да нису сензационалистичке, битна за нечију биографију, ради се опет о „примарном извору”. А једна општа енциклопедија би требала да се базира на секундарним изворима, тачније, требало би наћи један провјерљив „секундарни извор” који интерпретира да је Х утицало или битно за нечију каријеру. Овако, ради се о оригиналном истраживању. Тј. уредници Википедије „интерпретирају” на основу неке вијести или изјаве, да ли је неко довољно радио или није могао да ради због овога или онога. Може се десити да неку изјаву или вијест никада није званичнно објавио/ила умјетник/ица, већ да је плод „новинарске маште”, односно новине или медиј су ти који желе да се нешто зна, или не зна, онако како њима одговара из било ког разлога, па чак и да је предмет у судском спору. А те полемике и препуцавања по медијима свакако нису енциклопедијски „жанр” или „домен”. Поготово, када у занимљивостима из биографије неког умјетника, глумца, небитно, улази више сензационализма, него „занимљивости из његовог стваралаштва” што је примарни разлог због чега је једна биографија у енциклопедији. Није први пут ни посљедњи вјероватно, а све из разлога што поједини корисници Википедије мисле да је у енцилопедији нормално писати на основу примарних извора, па их сада онни организују, интерпретирају и склапају како мисле да треба. Па имамо и те такозване чланке о „догађајима у току”, што уопште не припада енциклопедистици, али ето на различитим Википедијама, по угледу на енглеску Википедију, те врсте чланака су постале стварност, вјероватно инспирисани „годишњацима” које је својевременно објављивала Британика у којима се иде до битних догађаја у прошлој години, али опет они нису објављивани као енциклопедијски чланци и поготово не без претходне селекције шта је битно из прошле године. И те чланке се пише по истом принципу, „корисници Википедије прате вијести и раде оригинално истраживање”, тј, читају најскорије вијести и интерпретирају, одлучују о томе како ће догађај бити схваћен у чланку и односу на друге и сличнне догађаје. Ако би се придржавали смјерница о примарним изворима, таква писања не би била могућа на Википедији. Овако, не треба бити чудно да има, и да ће бити критика, можда и мнного оштријих од ове. Славен Косановић {разговор} 01:00, 1. фебруар 2020. (CET)
И да напоменем, да мислим да Жељко нема никакве везе са овим проблемом и да је ово проблем заједнице због слободног интерпретирања правила о примарним изворима, а не једног корисника, због враћања нечијих измјена. Славен Косановић {разговор} 01:05, 1. фебруар 2020. (CET)

@Ivan VA: bez zezanja sad, možda da se oglasi VMRS — да ли си озбиљан или је ово алузија на нека ранија дешавања? Наиме, Жељко је заиста вриједан уредник, те савјестан и веома добар администратор. Понекад исхитрено реагује (као и сви ми...) и онда трпи посљедице, па и прозивке у медијима. Због једне такве исхитрености пре 10 година име нашег Жељка се нашло у многим геј-листовима. Онда, услиједила беспотребна хајка и одузимање админ права... Сад опет иста улога, али други филм. ВикиМедије се обично ограђују од уређивачке политика на викиПедији. Од оних главних који траже душу, тешко можемо очекивати да пронађу и овај трг за разговор, тако да је ово само мој лични став. Face-smile.svg Радован 23:41, 31. јануар 2020. (CET)

@CarRadovan: Pogrešno si me razumeo. Nisam ja ni optužio ili bilo gde rekao da je Željko nešto pogrešno uradio. Jesam se malo sprdao na njegov račun, jer ga uzimaju u usta u gledanim zabavnim emisijama xD Mislio sam da se oglasi VMRS glede razumevanja vikipedije. Jer glumica misli da je po sredi neka organizovana zavera protiv nje. Mislio sam da VMRS izađe sa uobičajenim stavom kako se služiti vikipedijom, kako sve funkcioniše, kako se uređuju članci, šta je proverljivost bla bla. Kao i kod onog gafa sa Salagalicom. Mada, možda je medijski, ovo premala riba da bi na ovo reagovali. A možda i nije. Neka pres služba utvrdi xD U svsl. MareBG je rešio problem tog članka i sad je sve rešeno. --ANTI_PRO (разговор) 02:08, 1. фебруар 2020. (CET)
Нема потребе за тим оглашавањем, јер слабо кога то заиста занима. Када неко умисли да је Бог, ту се прича завршава. Хвала Марету што је преузео посао око сређивања на себе, било је ту много глупости којима није место у чланку. Неки уредници нису били свесни разлика између таблоида и Википедије, патролери нису испроверавали, или их није ни било и испао је проблем. Што се тиче онога о оригиналном истраживању таблоида, тиме стварно и не треба да се бавимо. Међутим, уколико постоје контроверзне ситуације, то онда није нерелевантно за чланак, али мора да се наведе на начин да неко нешто пише или тврди, како бисмо се оградили од заузимања било ког става. Наравно, уколико то није тачно или доказано, а постоји тужба или деманти, онда би то требало да покрије и став друге стране, како би неутралност била испоштована. Како није на нама да пресуђујемо, читалац из свега приложеног сам може да извлачи закључке. Дешава се да су контроверзе у спрези са функцијом или више њих које неко обавља, а доминантне су (у изворима) од нечијих успеха и достигнућа. --Lotom (разговор) 08:22, 1. фебруар 2020. (CET)
Не знам да ли је довољно да постоји нека „контраверза” пошто наша правила кажу… Википедија:Прверљивост „Садржај који је везан за живе особе или медицину треба да буде посебно пажљиво референциран, а извори који се наводе за такве чланке посебно пажљиво одабрани.” И: „проверљивост сама по себи није довољна да би се неки извор укључио у чланак.” Али и: „Чланци треба да буду засновани на поузданим, независним и већ објављеним изворима који имају репутацију да проверавају чињенице и тачност оног што објављују.” Ја знам да ове наше принципе или стубове „прилично апстрактне али ипак довољно јасне уколико се адекватно разумију”, не баш ријетко „слободно” интерпретирамо код биографија живих људи, што не би требало. И није баш да сад ми овде треба да преносимо „полемике у току” из разних медијских „ратова” па чак ни на „неутралан начин”. Ваљда људи на енциклопедију долазе да сазнају нешто о нечијем стваралаштву, а за трачеве имају друге „канале”. Славен Косановић {разговор} 11:08, 1. фебруар 2020. (CET)
Ја трачеве и не рачунам, нити је било ко значајан због тога. Али то треба да схвате они који пишу о ријалити ликовима. Постоје личности које су се налазиле на неким битним функцијама, али су постале популарне тек након неке афере. Јасно је да нису релевантне због тога, већ због самог описа посла (популарност ≠ значај) али се неретко дешавало да су смењене или поднеле оставку услед таквих ситуација. (сумња на злоупотребу положаја) И ту не може и не треба да буде било каквих слободних тумачења, ако се извори правилно цитирају. Пре свега, ако постоји званична документација, објављена на јавном домену, најбоље се на то и позвати. Ми не треба да испуњавамо било чије жеље око садржаја у чланцима, нити да износимо личне ставове и запажања. Мада, све ово нема додирних тачака са конкретним чланком. Ова тема је суштински затворена, чланак је сређен тако да задовољава стандарде Википедије, а исто се треба понашати и у осталим сличним ситуацијама. Шта ће ко лично да мисли о некоме или нечему, без обзира на то шта у чланку пише, није наш проблем ако је испоштована проверљивост и неутрална тачка гледишта. Извори са репутацијом су исто сумњњива и неразјашњена категорија. У књигама није покривено све, што је и логично, а ретко који медиј (на српском) у данашње време извештава објективно. --Lotom (разговор) 12:22, 1. фебруар 2020. (CET)

Управо сам се чуо са Даничином другарицом, оном која је правила све измене на чланку. Она се извињава због грешака и захваљује се Марету и осталим уредницима који су допринели да се чланак среди и упристоји. Као што се да претпоставити, није имала никакву злу намеру, али исто тако није имала никакво знање о уређивању, па су зато настале грешке које су настале (нпр. њој је чланак био превише шарен (негде црно, негде плаво, негде црвено), па је хтела да то мало униформише и зато је брисала везе...). С обзиром да је Маре исправио датум и средио биографију, остало је да ми пошаље нову фотографију и евентуално још пар ситница које треба додати/изменити, тако да ћемо тиме завршити ову причу. --Миљан Симоновић (разговор) 15:48, 1. фебруар 2020. (CET)

Одлично Миљане. Што се тиче моје кандидатуре за ОТРС... За „permissions-sr” нисам добио управо због тог разлога који се односи на ауторска права, а на „info-sr” нисам јер је по мишљењу администратора тог система та листа неактивна, те мисле да је довољно да имате приступ ти и Филип. --Zoranzoki21 (разговор) 10:33, 2. фебруар 2020. (CET)

Логори у којима су Срби остављали кости изгледа да нама нису битни

Српска Википедија се бави свакаквим темама које би требале да буду интересантне за оне који говоре српским језиком. Не верујем да је потребно да вас подсећам о каквим све бизарним темама је овде писано, а о неким темама које се мени чине веома битне нисмо написали баш ништа. Скоро сам збрзао (пишем кад уграбим време између два посла која радим) тему о логору Болдогасоњ. То је место где је у току Првог светског рата око 7000 наших сународника изгубило своје животе. О логору Нађмеђер није на овом пројекту уопште написан чланак, а и то је место где је према непотпуним списковима настрадало 6000 Срба. Да ли је могуће да су то за нас небитне теме? Од 10 највећих аустроугарских логора за Србе ми о 5 уопште немамо чланке, а то су места где је убијено од 2600 до 6000 наших сународника. Многи од логора где су наши сународници страдали у Другом светском рату такође нису покривени чланцима - на пример логор Павлос Мелас у Грчкоји и логори по Норвешкој. Постоје људи других нација који су наш народ добрим задужили, а ни њима се нисмо одужили ни на који начин. Направио сам чланак о мађарском антифашисти Ендре Бајчи-Жилинском који је у мађарском парламенту после Новосадске рације иступио у одбрану Срба, а требало је имати велику храброст то урадити у оно време. На жалост своју храброст платио је главом и ми то не смемо да заборавимо, а до скоро ни о њему нисмо имали страницу. Позивам вас да размислимо које би све теме важне за српски народ требале да се обраде, а нису обрађене уопште или су недовољно добро урађене. Дакле, пишите о којим темама фале чланци и дајте да се на неки начин организујемо да то превазиђемо. За почетак ево линка са добрим информацијама о аустроугарским логорма за Србе који би могао да буде добра основа за чланке који би покрили ову тематику. http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0352-5732/2014/0352-57321447201V.pdf --Orion1964 (разговор) 16:32, 19. фебруар 2020. (CET)

Ево, у току је акција писања потребних чланака. Не можемо да терамо људе да пишу о темама које им нису блиске, али можемо да размотримо како да спискови потребних чланака буду боље организовани и видљивији. --Lotom (разговор) 16:42, 19. фебруар 2020. (CET)

Наравно да не можемо да терамо никога да пише о овој или оној теми. Оно што ја кажем је да је тужно да ми овакве теме нисмо покрили. Видим да је главни циљ акције писања потребних чланака да се покрију теме из свакодневног живота. Видим да нам треба тема трицикл, стиропор и стиродур. Наравно да и о томе требва писати, али није ни срамота за овај пројекат да такве теме нису покривене, а ако немамо тему о логору у ком је побијено 6000 Срба то ипак јесте срамота. Ја ћу ове теме и сам обрађивати, а позивам оне који мисле као и ја да овим темама дамо приоритет и да осмислимо начин на који би могли да се боље организујемо, да разменимо линкове, продискутујемо о литератури, можда и да направимо групу која би се овим студиозније бавила.Orion1964 (разговор) 17:09, 19. фебруар 2020. (CET)

Википедија је слободна енциклопедија што значи да свако може да уређује њен садржај. Постоје бројне теме које су покривене у зависности од интересовања корисника и блискости с њима. Нпр. најбоље одрађена област је највероватније народноослободилачка борба (захваљујући Пинкију). Чланци о географији, биографијама и науци полако се развијају и имамо велики број аутора који раде у тим областима. С друге стране, историјске теме су нам слабије разрађене, а већини људи такве теме нису блиске. Иначе, „потребност” је по мом мишљељу врло субјективна категорија. По мени је потребније нпр. да имамо већину значајних веб-прегледача и видео-игара, теби је приоритет да имамо ратне логоре и истакнуте личности за српски народ итд. Опет, све зависи од интересовања појединачних корисника. Ако желиш, придружи се дискорд серверу. Ту се међусобно помажемо, решавамо недоумице и дајемо предлоге за писање/побољшавање чланака. Можемо ту да се договоримо око литературе, па сви заједно да кренемо у акцију Face-wink.svg. Срдачан поздрав. — Жиле () 02:17, 21. фебруар 2020. (CET)
Моја подршка уместо дискусије на тему о логорима

Мотивисан идејом корисника:@Orion1964: управо сам уредио чланке Логор Ашах на Дунаву, Логор Шопроњек, Логор Браунау, идемо даље, биће још оваквих страница. Поздрав и подршка--Dr Milorad Dimić (разговор) 18:41, 19. фебруар 2020. (CET)

Резултата досадашњег и дводневног рада на ову тему.

Следи још неколико чланака, придружите се.--Dr Milorad Dimić (разговор) 07:45, 21. фебруар 2020. (CET)

За сада смо покрили основне податке о десет највећих логора, али треба те странице још доста допунити. У сваком случају требало би још доста тога урадити, јер је у неким од логора о којима нисмо ни имали стране до пре неки дан, пострадало више наших сународника него што је сахрањено на Зејтинлику. Страшно је да за већину Срба данас појмови као што су Нежидер, Нађмеђер, Ашах, Болдогасоњ или Јиндриховије не значе ништа. То треба исправити. Када је било планирано да се Топовске шупе на Аутокоманди сруше и да се тамо гради тржни центар јеврејска заједница се побунила, јер они не сматрају да је то небитна ствар. Могли би од њих нешто да научимо.--Orion1964 (разговор) 14:01, 21. фебруар 2020. (CET)
@Acamicamacaraca:Жиле пријатељу, свака част нашем колеги Пинкију. Иако сам са њим често имао спорења радо читам текстове које пише, а написао је брдо квалитетног материјала. Свакако да би без његовог доприноса многе теме везане за Други светски рат у Југославији биле лоше или никако обрађене. Е, сада ако упоредимо теме о којима он пише и теме као што су веб-прегледачи и видео-игре постоји једна озбиљна разлика. О Другом светском рату у Југославији је много теже наћи квалитетне податке него о темама које тебе интересују. О твојим темама пише цео свет, а о нашој историји морамо ми да се побринемо да нешто напишемо јер другима она није битна. Наравно, ја не спорим да је потребно писати и о видео-играма, чак сам сарадник једног сајта који се бави овом тематиком, али сматрам да локалним темама треба дати приоритет.--Orion1964 (разговор) 19:08, 21. фебруар 2020. (CET)

Svaka čast kolegama na radu u ovoj oblasti. Znam da će mnogima značiti, posebno učenicima i studentima jer ovi podaci nisu pokriveni u redovnim udžbenicima. Sećam se pre 15ak godina da je na okružnom takmičenju iz istorije bilo pitanje o ovim logorima a nisu bila u knjizi iz istorije. I ja zbog ovih pitanja ne prođem dalje xD Tako da mi je ovaj Neđmeđer u prilično dobrom sećanju. --ANTI_PRO (разговор) 17:27, 23. март 2020. (CET)

Претварање тима у википројекат

Већ дуже времена се спремам да изнесем заједници предлог да тим за фудбал претворим у Википројекат који би се исто звао. Мене занима да ли је то океј урадити на тај начин што ће се преименовати страница, све њене подстранице и шаблони који се каче на сзр чланака. Ту се укључује и естетско сређивање страница, прављење заглавља и осталих „програмерских” ситница. Већина уредника са којима сам причао о википедијиним тимовима генерално су ми рекли да су тимови запостављени, слабо се ажурирају и све мање људи има који се њима баве. Са друге стране, у тиму за фудбал има доста активних уредника и који свакодневно доприносе раду тима, раније сам неке од њих питао везано за овај предлог и они су се са мном сложили. Да ли је онда у реду чланове тима оставити и као чланове могућег будућег википројекта? Волео бих да и остали искажу своје мишљење о мом предлогу.

Пинговаћу неке од активних чланова тима како би се и они огласили: @Марко СтанојевићДраган ЈањушевићSlavujkoЛазарMitar SorajicStefanteneSoundwaweserbLotom и Vilena66:. — SimplyFreddie (разговор) 19:52, 9. април 2020. (CEST)

Тим или википројекат, иста ствар само различит назив --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 12:55, 10. април 2020. (CEST)

@НиколаБ: јесте, али освежавањем тима и претварањем истог у ВП бисмо привукли више уредника да му се придружи, а и што је рекла Вилена испод, постојећи чланци би добили на вредности. Није да критикујем или ниподаштавам постојање тима, само гледам ствари реално. — SimplyFreddie (разговор) 17:09, 15. април 2020. (CEST)

 Коментар: Мени је то мање-више небитно, али рекао сам ти и раније. Ако мислиш да то може да унапреди ситуацију на пројекту, подржавам. Само би било лепо да сви они који пишу о фудбалу и фудбалским темама имају бар неко елементарно знање, како се чланци не би преводили дословно, или се писале неке ствари које се не користе у фудбалској терминологији. Пројекат би требало томе и да служи. Ако радимо заједнички, не би требало да правимо једни другима дупли посао, већ да неки чланак може само да се настави, без мењања у потпуности. --Lotom (разговор) 15:17, 10. април 2020. (CEST)

@Lotom: то је већ друга ствар на којој такође морамо да радимо, а то су савети и помагање новајлијама и мање искусним уредницима на том пољу. — SimplyFreddie (разговор) 17:09, 15. април 2020. (CEST)

 Коментар: Mislim da bi se popravilo stanje postojećih članaka ako uradimo ovo tako da podržavam ideju. Vilena66 (разговор) 20:09, 10. април 2020. (CEST)

 Коментар: Слажем се са Виленом, ово ће поправити стање постојећих чланака и додатно их унапредити. Подржавам идеју.--Soundwaweserb (разговор) 17:35, 15. април 2020. (CEST)

Црна листа

Поздрав свима! Није ме било неко време па сам се изненадио пре неки дан, када ми је за један сајт (магазин, недељник, не сећам се тачно који) искочило објашњење да је његова употреба недозвољена и да је на некаквој Википедијиној „црној листи”. Када су у питању теме о којима пишем, увек смо се трудили да користимо поуздане изворе, жуту штампу и очигледно плаћене текстове никад. А сећам се и расправе од пре десет година, са (мени драгом) бившом Википедијанком Јагодом, након које смо закључили да је у Србији изузетно тешко примењивати било које правило у вези са забраном/дозволом за употребу одређене штампе на Википедији, ако се пише о јавним личностима (из света филма, телевизије, понекад спорта, а скоро увек музике). Обично су таква правила више искључива него конструктивна. Мис’им, и ја бих волео да о Јелисавети Орашанин пише „Њујорк тајмс”. Ал не пише брате. Пише Стори. (ништа против Сторија, пример). Ја сам увек пресрећан када у мору сензационалистичких наслова нађем новински чланак у коме глумац прича о свом детињству, а који се објављују једном на сваких шест месеци. Можда је у питању жута штампа (жуте имформације не користим), можда је новинар неписмен (ја углавном нисам), можда су новине политички обојене (ја нисам) — инсистирам на објашњењима у заградама чисто како бих био јасан да ме у таквим текстовима занима искључиво информација којом се обогаћује чланак о особи на Википедији. Било какав „контекст” за мене не постоји.

И дакле, нађем ја тако „ексклузиву”, велику количину квалитетних информација о јавној личности на једном месту, добијену кроз интервју неписменог, политички обојеног новинара са јавном личношћу. Питао га је да ли је истина да је студирао са Чедом Јовановићем (вероватно како би му пришио ко зна какву политичку клетву након тога). Јавна личност каже да јесте!, да су ишли на драматургију!, заједно са Паулином Манов!, у класи Мирјане Карановић!... Волео бих да верујем да овај пример лепо илуструје начин на који се пожељне информације могу извући чак и од неписменог, политички обојеног новинара. И онда добијем обавештење да је сајт који сам користио као извор на црној листи.

Занима ме када су те црне листе васпостављене, и на који начин. Кроз које „филтере” су провлачени медији и ко је то радио. Мишљења сам да нам је Википедија прилично сиромашна (да се разумемо, ја овде говорим искључиво о глумцима и глумицама, филмовима, серијама итд), и притом чак ни не мислим на те будалаштине које се називају ауторским правима када су фотографије у питању (21. век је, корона враћа системе на фабричка подешавања, хајде већ једном да пређемо на то јавно власништво). Мислим на доступност информација — ем је већ тешко, ем смо учинили да буде још теже. Онда правимо такмичења и конкурсе у писању чланака који су бедни. Како бисмо били што релевантнији. А не можемо да будемо јер су нам руке често везане. А то је да бисмо били што релевантнији. А не смемо да користимо добар део информација на располагању. И тако у круг.

Искрено се надам да би та црна листа могла још једном да се размотри. —М. Перишић 23:32, 13. април 2020. (CEST)

Ако може мало прецизније шта је у питању, па да се види да ли може да се откачи са те листе. Чини ми се да нам та селективна цензура не доноси ништа, с обзиром на општу таблоидизацију садашњег времена. --Lotom (разговор) 01:28, 14. април 2020. (CEST)
@BoleynSRB: Поздрав! Сврха црне листе је да смањи спамовање, не за цензурисање. Википедија није пројекат где се врши цензура чланака, па чак смо и били блокирани од стране Турске. Црну листу обично чачкају стјуарди са Мете на Метавикију, и тамошња "црна листа" се примењује на свим пројектима по аутоматизму. Можете ли ми рећи који је сајт у питању, па да проверим шта се дешава? Унапред захвалан, --Zoranzoki21 (разговор) 11:15, 14. април 2020. (CEST).
Хвала вам људи, снашао сам се. -М. Перишић 21:45, 20. април 2020. (CEST)

Бетон лиге

Пошто кроз гласање о брисању неког чланка који нема везе с овим, закачисмо тему, да видимо само да ли смо начелно сагласни по неким питањима. У српском фудбалу се бетон лигама сматрају све оне које су испод округа. Углавном, дешавало се да се играчи из окружне лиге пробију чак и до професионалног нивоа, али са дна готово никад. Е сада, на верзији на енглеском језику чланци о клубовима из аматерских лига не би опстали никако, чак се пре пар година појавио научник који је побрисао и чланке о клубовима који су некада играли у савезном рангу, па пропали. Међутим, ја бих овде сигурно био либералнији, јер ће чланци о тим клубовима највероватније бити на мети интересовања људи са овог говорног подручја. Самим тим је за овај пројекат тема значајнија, него за ен.вики. Питање је где би требало да буде граница значаја код лигашких такмичења и да ли правити изузетке за куп? Да напоменем да се играју купови на локалу и да се коначно победници регионалних купова сударају у претколу Купа Србије. Као што сам написао на почетку, свакако не видим сврху да се пише о клубовима који нису наступали макар у окружној лиги (5. степен), а и то је питање да ли нам је потребно, мада имамо одређени број чланака. Број зонских лига (4. степен) увећан је претходних сезона, па их укупно има 12. Клубови који имају дугу историју и такмичили су се у савезном рангу нису спорни, ма колико да су се касније срозали, али дилема важи искључиво за оне који се такмиче у нижим лигама. Означићу неке од вас који се бавите фудбалом @Марко СтанојевићНиколаБMareBGSoundwaweserbSimplyFreddieVux33 и Vilena66: --Lotom (разговор) 00:33, 5. мај 2020. (CEST)

 Коментар: Ја овде као могућ проблем видим ситуацију да се клуб налази у 5. лиги и не може на Википедију, евентуално бива премештен у нацрт, међутим након неког времена уђе у нпр. 3. лигу, стекне услов за чланак, али за то време буде обрисан из нацрта. Што се тиче твог питања, ја бих направио изузетак за куп уколико је остварен пласман у четвртфинале или више. — SimplyFreddie (разговор) 00:51, 5. мај 2020. (CEST)

 Коментар: Слажем се са твојим предлогом да окружна лига буде мерило. Ипак је округ један већи географски простор. Мада, бар 50 посто клубова који играју Шумадијску окружну лигу су некада играли и Зону. Све испод тога (међуопштинске и општинске) требало би да се брише. Такође, било би глупо да се нпр. обрише ФК Бадњевац (играо Другу лигу, полуфинале купа), јер већ 10 година игра ове бетон лиге. Због тога ми се тај предлог са енглеске википедије не свиђа. И наравно, против сам оних клица, где имамо само ФК Слобода се такмичи у Окружној лиги и онда кутијица и то је то. Бар 4-5 реченица могу да се напишу. Ја сам доста времена посветио томе, убацивао и табелу најновијих резултата итд. --Марко Станојевић (разговор) 01:29, 5. мај 2020. (CEST)

Клубови који су некада током своје историје играли у неком од (полу)професионалних такмичења свакако заслужују чланак, без обзира на тренутни ранг у коме наступају. Ово би требало да се односи на клубове који никада нису направили неки значајнији резултат ван општинских лига. Требало би да се успут дотакнемо и значаја играча. И ово може да се примени на све спортове, не само на фудбал --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:59, 5. мај 2020. (CEST)

Да додам још да је ситуација специфична и због тога што Београд има посебну групу српске лиге, али и само једну зону. Међутим, испод ње се налазе три групе, што је једнако окружним лигама у остатку Србије. А значај играча је мање-више јасан. Супер и Прва лига су савезни рангови, тј. професионалне лиге, какве год оне биле. Све испод тога је аматерски статус и играчи из тих такмичења не прелазе праг значаја ако претходно нису наступали у вишим лигама. Једино можемо да расправљамо о томе да ли треба уводити неке рестрикције за те прве две лиге. Знам да је на фр.вики био услов да играч мора да има најмање 30 утакмица у профи такмичењу, или репрезентативни наступ. --Lotom (разговор) 16:17, 5. мај 2020. (CEST)

Ни Српске лиге нису сигурно аматерске. Што се тиче зона знам да овде код нас у Баточини док је клуб играо у Зони, да су играчи имали око 30.000 динара, што је и више од оног радника што ради за минималац у фабрикама широм Србије. Е после се клуб распао, па обновио. Знам да нешто примају, али колико не знам. Могуће да је и симболично нешто. Ово пишем за клубове, за играче се слажем да буду прва и друга лига. Сад када смо већ овде, да питам за кошарку. Нисам се до сада усудио да пишем о КК Слога Баточина. Највећи успех клуба је Прва српска лига (3. ранг). Сада игра у 4. лиги, а испод постоји само летња лига. У њему си играли Андреја Милутиновић, Урош Николић и моја маленкост, али за разлику од ове двојице не тако успешно. Face-grin.svg Да ли овај клуб може да има чланак или не?--Марко Станојевић (разговор) 19:08, 5. мај 2020. (CEST)
Аматерска су такмичења из једног простог разлога. Клуб из српске лиге може са играчем да склопи само аматерски уговор. Рецимо, када је крагујевачки Раднички последњи пут испао у СЛ Запад, налазио сам да су раскинути постојећи професионални уговори. Изузеци су омладинци са којима могу да се потписују стипендијски уговори. ПЛС се дуго водила као полупрофесионална лига, од ове сезоне би требало да су сви у обавези да дају играчима профи уговоре. Зато су неки клубови и иступили. Исто важи да у српским лигама и зонама не могу да наступају играчи са страним пасошем. За округ не знам, али знам да је у неким клубовима у Војводини скоро играло њих пар. Нисам сигуран да ли имају држављанство. Не сећам се који је степен такмичења у питању, али зона није сигурно. За кошарку не знам, није мој спорт дефинитивно. --Lotom (разговор) 21:19, 5. мај 2020. (CEST)

Ћир./lat.

Опција Ћир./lat. више не ради од кад се појавила опција "Уреди"!? Gmihail (разговор) 11:46, 10. мај 2020. (CEST)

Није визуелни уређивач крив Face-grin.svg. У питању је технички проблем који имамо ми и zh.wiki. Опција, из мени још непознатог разлога, не ради већ пар дана. Можда има смисла покренути таск на Фабрикатору (@Zoranzoki21:). — Жиле () 13:57, 10. мај 2020. (CEST)

Update: Поправљено је. — Жиле () 15:30, 12. мај 2020. (CEST)

Уклањање садржаја са странице Лијева скретања

Синоћ је уредник @Pinki: одстранио повелики садржај са странице Лијева скретања, без икаквог образложења. Колега @AleksaHood: је унео скоро 16000 карактера и на крају то изреференцирао књигом Крваво коло херцеговачко еминентног историчара Сава Скока. Којим правом се нечији труд и рад баца у ђубре? Докле ће то да се ради?!Orion1964 (разговор) 07:48, 4. јун 2020. (CEST)

@Orion1964: претпостављам да је Пинки имао разлог зашто је то урадио. Најбоље би било да наставите тај разговор на страници за разговор чланка — овде. Ту се можете договорити шта и како. Ово је место за расправе о правилима и смерницама. — Жиле () 12:13, 4. јун 2020. (CEST)

Ја и расправљам о правилима. По ко зна који пут се иста ствар понавља. Ако постоје неке неправилности онда се оне расправе на страници за разговор, а не да се одстрани пола чланка. Паф. DELETE!!! 16000 карактера уредно референцираних! Без речи објашњења. Нису добро референциране? Постоји неки други проблем? ОК. Упозори колегу који је то написао, а не тако. Зар је то начин? Докле то више? Чему администратори служе ако то не спречаватју? Свака част Пинкију. Урадио је лавовски посао везан за промовисање НОБ-а и ја му на томе скидам капу, али правила Википедије ваљда и за њега важе. Није мој посао да се са њиме мољакам да дозволи људима да слободно пишу. Дакле, ја ово пишем администарторима. РАДИТЕ СВОЈ ПОСАО Ја сам вас упозорио да се ради нешто што не би требало, а да се ја натежем са њим не пада ми на памет.Orion1964 (разговор) 12:49, 4. јун 2020. (CEST)

Само мало стрпљења. Тема је свакако контроверзна, те се за веће измене треба усагласити на страници за разговор. Исто као што је текст обрисан, може се и вратити за секунд. Само је потребно договорити се, никакво натезање. Видети шта то не ваља у тексту, проверити референце и њен садржај, дорадити ако је нешто потребно, испоштовати туђе предлоге и све ће бити у реду. Обојица сте важни уредници овде, нема разлога за предузимањем неких великих мера, попут блокаде. Уљудност и међусобно поштовање. Срдачан поздрав. — Жиле () 13:03, 4. јун 2020. (CEST)

Па ОК. Ја ћу да вратим садржај, а Пинки нек се расправља са колегом који је садржај унео, па нек побија оно што је написао Саво Скоко у својој књизи, ако може. Саво Скоко је као партизан учествовао у устанку у Херцеговини па ако он није добро познавао ту тему ја не знам ко је.Orion1964 (разговор) 13:18, 4. јун 2020. (CEST)

Ја немам намеру да овде полемишем са успутним пролазницима, који с времена на време дођу и направе понеку измену. Унети преко 15.000 бајтова текста и то потврдити једном референцом је смешно. Када се уноси оволики текст са гомилом контроверзног текста онда се он мора ваљано референцирати, а не ставити једну уопштену референцу. То се тако не ради и то би требао да зна колега Орион. Ако му је та тема прирасла за срце нека набави литературу и темељно пише чланак. Поздрав. --Pinki (разговор) 18:59, 4. јун 2020. (CEST)

Tačno je da se ne bavim baš svakodnevnim uređivanjem vikipedije, ali nisam znao da me to čini "usputnim prolaznikom sa kojim se ne raspravlja" Mislio sam da je cilj članaka na vikipediji da budu što potpuniji i sa što validnijim izvorima ali izgleda da sam i tu bio u zabludi. Mogao bih prihvatiti kritiku da je uneti tekst možda previše opširan ili detaljan, i izmene ili brisanje u skladu sa tim. No s obzirom na neke stvari koje su izrečene i ovde i na samoj stranici za razgovor pomenutog članka, nadimak pomenutog administratora i sam njegov postupak brisanja, mislim da je ovde svakom očigledano da je tekst obrisan iz ideoloških razloga u cilju zataškavanja i minimiziranja partizanskih zločina a ne zato što se "to tako ne radi" - to je verovatno očigledno i članovima koji se ozbiljnije bave uređivanjem Vikija, a i nama, usputnim prolaznicima. Svako dobro, --AleksaHood — Претходни непотписани коментар оставио је корисник AleksaHood (разговордоприноси)

Ено, Пинки опет побрисао текст. То је тај колега са којим би ја требало да полемишем. Поглеадо сам списак народних хероја - омиљену Пинкијеву тематику и ево на пример под словом Е има 8 народних хероја. Душан Егић - наведена литература без иједне референце; Милан Егић - литература са једном референцом; Обрад Егић - литература без иједне референце; Ернест Ејпер - литература без иједне референце; Илија Енгел - литература без иједне референце; Сава Ераковић Страхиња - литература без иједне референце; Овадија Естреја Мара - четири референце; Марко Ећимовић - литература без иједне референце. Као литература је за све њих је наведена књига Народни хероји Југославије, али понегде има и још по нешто, мада ретко. Ко не верује мени нек погледа сам то или неко друго слово са списка. Како изгледа поменута књига боље да вам не описујем. Сви ту наведени су били безгрешни и дивни - иако је беснео страшни братоубилачки рат они никада ништа ружно урадили нису. Светитељи. То је наравно књига којој се може апсолутно веровати, а књига Сава Скока то није. Пошто је Пинки опет ревертовао текст ја молим администраторе да га опомену јер сматрам да је његово понашање недозвољено. Ако пак то тако може да се ради можда бих и ја могао да почнем да бришем народне хероје, јер како каже друг Пинки то тако треба. Сто пута сам у оваквим ситуацијама ја одустао од прегањања, поставим референциран текст, он то обрише, ја вратим, онда Бојан ревертује... Циркус један. После 80 година ти овде не можеш да напишеш да су ето и партизани чинили злочине. Џаба референце, не да Пинки или његов ортак Бојан. Може им се. Администратори ћуте, гледају то и ником ништа.Orion1964 (разговор) 22:05, 4. јун 2020. (CEST)

Молим да се страница Лијева скретања врати у претходно стање и заштити

Корисник Пинки по трећи пут одстрањује референцирани садржај са странице Лијева скретања. Молим да се страница врати у претходно стање пре последње промене и да се закључа. Ја не разумем ту бахатост. Навео сам му горе примере где је он писао комплетне странице без иједне референце. Постоји гомила његових таквих текстова и он то може да ради, а када други напишу текст и референцирају га он онда то брише три пута. Дакле, његови нереференцирани текстови су ОК, а туђе референциране он брише. Шта рећи?Orion1964 (разговор) 23:53, 4. јун 2020. (CEST)

Подржавам предлог о закључавању чланка, али пре претходног враћања на почетно стање, тј пре уношења гомиле спорног текста. --Pinki (разговор) 23:59, 4. јун 2020. (CEST)

Dragi druže Pinki, taj tekst je iz ideoloških razloga sporan samo vama i onima koji su na istoj ideološkoj liniji. U stručnim krugovima je jako dobro poznato da je temu levih skretanja u Hercegovini najbolje obradio Savo Skoko, učesnik NOB, general JNA, jedan od najboljih istoričara koje smo ikad imali i još pritom lokalac iz Hercegovine, koji je sproveo mnogo terenskog rada da bi budućim generacijama ostavio istinu o bratoubilačkom ratu na teritoriji Hercegovine, kako je sam napisao u toj knjizi. Ostalih osam izvora na tom članku, nisu ni do kolena Skokovoj knjizi, osim možda Đilasovog pisanja. Pogledao sam članak Leva skretanja na engleskoj vikipediji, i tamo je nekih 30 puta opširniji od članka na srpskom jeziku - verovatno je za englesku i američku istoriografiju i vikipediju vrlo bitno da tu temu obrade pedantno i opširno. Nekad mi je bilo čudno, kako su slični članci potpuniji i opširniji na engleskoj ili srpskohrvatskoj vikipediji nego na srpskoj, ali sada mi se i to razjasnilo. Gledajući stranice koje ste pravili, video sam da ste napisali mnogo više teksta o nekim ličnostima za koje čak ni ja nikad nisam čuo, a spadam u iznadprosečne poznavaoce Drugog svetskog rata na teritoriji Jugoslavije. No, sada mi se nekako razjasnilo, da se ovde izgleda te teme pokrivaju na nivou Zbornika dokumenata i podataka o NOR, Zborniku narodnih heroja i ostaloj ideološki obojenoj literaturi koja se štampala u periodu 1945 - 1991. S nešto poštovanja, i uz izvinjenje što mi slučajni prolaznici ne znamo ni potpis da udarimo kako treba --AleksaHood

@Pinki:Нисам баш нешто верзиран по питању тих правила, али кад је закључавање странице у питању страница се ваљда закључава када почне рат изменама. Уредник AleksaHood није ни учествовао у рату изменама него смо то радили ти и ја, он је човек само написао референциран текст. То није рат изменама, па према томе треба одстранити оно што смо ти и ја радили, па закључати страницу на његовој измени. Ако се не варам постоји и нека казна у правилима за оне који три пута ревертују страницу. али ко зна можда за тебе правила не важе.Orion1964 (разговор) 00:54, 5. јун 2020. (CEST)

Хајдемо овако. Колега Пинки је упознат са тим шта ја мислим о коришћењу искључиво прокомунистичке литературе у чланцима, о томе смо већ расправљали овде. То што је он писао о личностима које неком нису познате јесте његова ствар избора, а за похвалу је уложен труд управо из тог разлога. Чланци где недостају референце, или било какви извори, те они који користе само литературу која није доследно навођена у самом тексту, могу се обележити неким од одговарајућих шаблона из категорије шаблони обавештења. (На пример {{без извора}}, {{мало редних референци}}, {{један извор}}...) Једино што администратори овде могу да ураде јесте закључавање чланка, пошто на Википедији не постоји главни и одговорни, а свако сноси одговорност за оно што напише. Препуцавања могу да се наставе на тамошњој страници за разговор. Пинкију свакако није први пут да улази у овакве ратове изменама, а колико ми је познато често је имао такве сукобе са корисницима који „сврате” на пројекат. То у пракси значи да се дешавало да неко дође и набаци гомилу неформатираног текста, сроченог неенциклопедијски, без извора, или неправилно наведених. Онда постоје две опције, или ће то да се почисти и среди, што није увек могуће, или ће се измена вратити. Иако се уредници који тако дођу на пројекат и после се више не појављују колоквијално називају падобранцима и случајним пролазницима, нико не занемарује доприносе. Међутим, ако неко није упознат са основама уређивања, а дође са ставом да је само он(а, о) у праву, тешко да полемика са таквом особом може да има било какав разуман исход.

Ја сам овде прелетео преко текста и унос ми делује тенденциозно на неким местима, прошаран не баш толико уочљивим цитатима. То може да буде један од повода за враћање измене. Иако текст ни пре свега овога није био нарочито квалитетан, што доказују и шаблони на врху чланка. Међутим, циљ је да се уређивањем чланак учини бољим, а не још лошијим него што је био. Конкретно, текст је прегломазан, није подељен по одељцима и пасусима, већ само набацан. Реченице почињу датумима, користе се наводници који не одговарају правопису српског језика, а надасве како где уметнути цитати које сам горе поменуо. Не бих коментарисао суштину свега написаног јер нисам историчар, нити главни и одговорни, већ један од администратора овог пројекта. На страници за разговор не видим ништа конкретно о тренутном питању, већ расправе од раније које још увек немају конкретан епилог. Такође упитник поновљен пет пута нема никакав смисао, нити јачу вредност од оног који је написан једном. Према томе, ако се овај рат изменама настави, чланак ће бити закључан на измену од 3. маја ове године, а ви наставите полемику на тамошњој сзр. Ако је икако могуће, да уместо личних идеолошких препуцавања будете конструктивнији и расправите шта је у чланку спорно и како да се та ситуација реши. И покушајте да као аргументе не узимате остале пројекте, већ се потрудите да овај учините бољим. --Lotom (разговор) 09:38, 5. јун 2020. (CEST)

Текст такав какав је био је требало поправити, ту ћемо се сложити, али је колеги који очигледно нема превише искуства требало указати на пропусте, а не да се одстрани 16000 карактера. Ово је петсто први пут да се уредници растерују са страница на којима се покушава да се пише о злочинима које је починила једна страна у рату. Раније је у тим стварима учествовао и Бојан, а колико видим сада се ту ангажује само Пинки. Наравно да би о конкретном тексту требало говорити на страници за разговор, али то тек нема никаквог смисла. Тамо то нико и не види. Они бришу шта год им се не свиђа, без обзира на референце. Ено странице Злочини партизана у Србији, па погледајте страницу за разговор. Уредник @Jozefsu:, један од ретких Мађара који уређују ове странице, је пробао да напише нешто о злочинима партизана над Мађарима на крају рата. Човек је прилично верзиран па нису могли да му нађу техничке замерке већ су смишљали друге заврзламе и минирали га. Човек је на крају одустао. Ја сам покушавао да ту нешто пишем па су се другови иживљавали до миле воље. Референце њих не занимају. Ја цитирам једног комунистичког функционера, са све уредном референцом, они то обришу. На страници Четници ја поставим референциран цитат Хитлеровог писма Мусолинију, они и то обришу. На крају сам и ја одустао. На сто места су и мени и другима брисали референциране цитате и измишљали све могуће и немогуће изговоре. Администратори су сто пута упозоравани и опет се то тако наставило. Пуштате их да раде шта хоће. Погледајте на шта личе странице о злочинима партизана. Свака страница Франкенштајн. Обуздајте више те цензоре, па ће се странице довести у ред. Ако групица уредника из својих идеолошких разлога (а то је више него јасно) минира писање о одређеној теми на више страница онда је то ствар Википолитике, а не тема за разговор на ово или оној страници.Orion1964 (разговор) 10:29, 5. јун 2020. (CEST)
О етичкој оправданости поступака може да се расправља на Википолитици, то има смисла, али о конкретном чланку овде неће моћи да се разјасни практично ништа. Ова расправа треба да се води на тамошњој сзр. како би постојао увид у спорну ситуацију. Овако ће све убрзо да се изгуби у архиви трга. @Pinki: Када поништиш измене нових корисника, образложи им разлог, како се не би све претварало у рат изменама. Верујем да једна до две реченице нису неки велики посао. --Lotom (разговор) 11:17, 5. јун 2020. (CEST)

Делим Лотомово мишљење о овој теми, па да се не понављам. Спорни текст ћу да пребацим на страницу за разговор тог чланка, тако да можете тамо да се договорите о свему и да га средите како треба. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:11, 5. јун 2020. (CEST)

Гласања о статусима 2

Здраво свима! Након неког дужег периода, изнео бих други предлог у вези са гласањима о статусима (Сјајни чланци, Добри чланци, Изабрани спискови). Заједница углавном није подржала први предлог што могу да разумем, јер су нека кључна питања остала неразрешена.

Идеју за овај предлог је дао друг Пинки. Наиме, реч је о томе да се гласање може прескочити ако у току расправе није изнет ниједан коментар који оспорава квалитет чланка. Дакле, ако током расправе нема никаког противљења, нема потребе за гласањем и чланку се одмах може доделити звездица. Ако током расправе има суштинског противљења, предлог се износи на гласање и све као досад.

У таким случајевима, гласања су само непотребна формалност и промена би допринела скраћивању беспотребне процедуре и бирократизације. Поступак би постао доследнији с поступком одабира Изабраних слика где се ова ствар већ примењује. Мислим да је предлог (сад) смислен, јер се о расправама за статусе обавештава на списку надгледања и на дискорд серверу; расправе су сада знатно видљивије и транспарентније.

Шта ви мислите? — Жиле () 08:46, 12. јул 2020. (CEST)

Ја сам одавно за тако нешто, гласања овог типа су апсолутно непотребна бирократија — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:25, 12. јул 2020. (CEST)

 Коментар: Све је изнето у предлогу, непотребно је вући и гласање ако је предлагач уважио и исправио примедбе корисника. Што се мене тиче, ја сам за. — Вукан ® 08:43, 13. јул 2020. (CEST)

 Коментар: сагласан сам са предлогом. Пар питања:

  1. Да ли ће се у том случају продужавати трајање расправе, како би било довољно времена да се исправе замерке и како би се дала шанса да се већи број људи укључи?
  2. Шта се дешава ако нико не остави коментар током расправе? Ово се дешавало повремено и мислим да би требало наћи неко решење и за то, нема смисла да чланак не буде изабран само зато што корисници нису видели/имали времена да га прочитају и прикључе се расправи. Можда у таквим случајевима не одбијати чланак већ још мало продужити расправу? --Миљан Симоновић (разговор) 22:26, 13. јул 2020. (CEST)
@Miljan Simonović: Хвала на питањима! Што се првог питања тиче, расправа би и даље трајала 7 дана, евентуално још дан-два да се исправе ти неки ситни предлози (козметика, наводници, линкови итд.) ако их има. Ако има противљења и већих замерки, чланак наравно треба да прође кроз гласање. У вези са другим питањем, мислим да је адекватан поступак продужавање расправе на још седам дана ако се баш нико не изјасни. — Жиле () 22:48, 13. јул 2020. (CEST)

 Коментар: Подржавам, али мене занима једна ствар: да ли ће бити потребно мењање правила за избор чланака? Пошто се заједница сагласила са мном, ја сам кренуо да сређујем странице са правилима и уводе изабраних чланака, али су ми остали сјајни чланци пошто су за њих правила написана на више места па нисам још увек успео да их скупим на једно место. Због тога сам у дилеми да ли сада да кренем да сређујем странице. — SimplyFreddie (разговор) 23:03, 13. јул 2020. (CEST)

@SimplyFreddie: Такође хвала на подршци и питању! Правила би остала иста уз додатак реченицу-две шта и како после завршетка расправе. Тако да, у суштини можеш и сад да објединиш све на једном месту. Неће представљати никакав проблем. — Жиле () 23:21, 13. јул 2020. (CEST)

Може, али мора се одредити број чланова који морају учествовати на расправи да би чланак био изабран. Ако је потребно да гласа њих седам, онда можда то пренијети и на расправу. Свакако је ту правило о продужетку гласању у случају недовољног броја гласача, што се такође може пренијети на расправу, али мора се утврдити број, који предлажем да остане исти, да чланци не би добијали статус са малом подршком. -- Vux33 (разговор) 02:32, 14. јул 2020. (CEST)

@Vux33: Илузорно је очекивати да 7 корисника учествује у расправи да адекватан коментар о чланку, а да то не буде коментар типа — лепо написан чланак, похвале аутору. Можда смо се погрешно изразили, али нама нису потребни коментари већ рецензије. Потребно је да неко прочита предложени чланак и да да краћи коментар (рецензију) о чланку. Број рецензија не игра улогу, већ квалитет. Успешна расправа се може сматрати уколико већина учесника да позитивне коментаре (рецензије) и онда није потребно гласање или уколико се изнесу неке мање примедбе, које се могу отклонити у ходу (углавном граматичке или техничке природе). Када су мишљења подељена — неко је за чланак, а неко против (а нису у питању мање замерке) чланак треба да иде на гласање и да се онда изабере. — Pinki (разговор) 17:44, 14. јул 2020. (CEST)
Мени је логично да минимум буде три учесника. Ако не буде толико, расправа би се могла продужити на додатних 7 дана. [Иначе, да, идеално би било када би људи писали рецензије, коментаре који наводе шта се кориснику допало и које примедбе/предлоге има за побољшање чланка. Међутим, не можемо од свих то очекивати. Такође, тај рецензиони систем није у потпуности био подржан у претходној расправи]. — Жиле () 01:26, 16. јул 2020. (CEST)

Једна квалитетна и опширна рецензија је вреднија од десет бесмислених констатација типа „свиђа ми се” — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:15, 16. јул 2020. (CEST)


С обзиром на то да није било противљења, ажурирао сам странице с правилима. Срдачан поздрав! — Жиле () 20:35, 25. јул 2020. (CEST)

Бот и Нинова награда

Већ месецима постоји рат измена између корисника и бота на страници НИН-ова награда. Од кад листу уређује бот, подаци о текућим добитница касне и по годину дана. Ево већ пола године је прошло од када је Саша Илић добио Нин-ову нагарду а нема га на списку. Многи корисници, што регистровани што нерегистровани, уносе податак о последњем добитнику, али бот стално брише измену. Пре се листа уређивала ручно, не знам зашто је било потребно да се уводи бот уредник? Сада морамо да чекамо и по годину дана да се листа допуни новим добитником (толико смо чекали за Табашевића). Молим људе који знају да управљају ботовима да га искључе јер лутак прави већу невољу него што користи тој страници. — Mr. Vols (разговор) 14:40, 12. јул 2020. (CEST)

Мислим да се та листа ажурира преко Википодатака и довољно је тамо додати нова имена и она се аутоматски појаве у чланку — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:32, 12. јул 2020. (CEST)
Верујем Никола, али мени су то шпанска села, а верујем и осталој већини обичних корисника и уредника. Зашто је морало теже, када је могло (и било је) лакше? У међувремену се рат измена наставља.— Mr. Vols (разговор) 13:09, 14. јул 2020. (CEST)

Аматерски фудбал

Покренућу ово питање овде. Постоји тенденција да добијемо сезоне ФК Хајдук Стапар. Пошто је у питању аматерски клуб, а такмичења нижелигашка, све то није у складу са значајем. Кориснику је скренута пажња, наставља да ради како је замислио. У суштини, ово је за брисање. Е сада, ако неко има нешто против, или сматра да има разлога да ово остане, нека се изјасни. Немамо ништа конкретно написмено, па из тог разлога нисам хтео да бришем одмах, него да видимо да јесте за бб, или треба на чзб. — Lotom (разговор) 17:08, 12. јул 2020. (CEST)

ББ. — Жиле () 20:53, 12. јул 2020. (CEST)

С обзиром да овај чланак постоји већ дуже времена (још од 2011. године), мислим да нема поенте брисању, чак што више, подржавам да се те нижеразредне лиге и тимови у истим мало подрже јер зашто не би сваки тим који постоји имао своје странице ако је неко вољан да пише о томе. Па кад један ФК Обилић може да има страницу, зашто не би и ФК Хајдук из Стапара. У исто време, клуб у којем сам ја почео своје фудбалске чаролије, ФК Морава Ћуприја има своју страницу на Википедији. -----¤¤¤ Бојан Цвјетковић ¤¤¤ (разговор) 06:09, 14. јул 2020. (CEST)

Озбиљно поредиш Обилић, који је био првак државе, небитно под каквим околностима, са аматерским клубовима? -- Vux33 (разговор) 06:19, 14. јул 2020. (CEST)

Таман посла да упоређујем. Сви који макар мало прате фудбал знају како је Обилић добио титулу те сезоне али само кажем да клуб који сада и не постоји има страницу. ФК Морава Ћуприја такође има, зашто не би и ови. -----¤¤¤ Бојан Цвјетковић ¤¤¤ (разговор) 15:39, 14. јул 2020. (CEST)

 Коментар: Овде се говори о сезонама (аматерских) клубова, не о страницама истих. — Жиле () 15:56, 14. јул 2020. (CEST)

Није у питању клуб, већ сезоне истог. Постојање чланка о клубу не би требало да буде спорно, с обзиром на старост и традицију. Али ово су углавном лиге 5. или нижег степена. Генерално, градски клубови су обично професионални, у зависности од степена организације, али неки од њих тренутно наступају у српским лигама или зонама. То су аматерска такмичења, па се ни играчи који у њима на ступају не сматрају професионалним, нити је могуће да потпишу професионалне уговоре са тим клубовима. По томе не испуњавају услове за чланак, сем у случају да су већ имали професионални статус. — Lotom (разговор) 16:12, 14. јул 2020. (CEST)
Ја сам разумео да је у питању несугласица око тимова. Извињавам се. -----¤¤¤ Бојан Цвјетковић ¤¤¤ (разговор) 21:35, 14. јул 2020. (CEST)

Корисник:Ranching

Не знам је л ово место за то али важи. Управо сам видео низ премештених чланака које је преместио Корисник:Ranching, од којих већина стоји под његовим, погрешним, именом већ дуже време. Написао сам поруку кориснику, али изгледа џабе пошто их ни не гледа, тако да сматрам да би корисник требао бити блокиран, осим уколико неко планира да прегледа његову сваку измену (што до сада нико није радио). — HoneymoonAve27 (разговор) 02:24, 19. јул 2020. (CEST)

Закључио си да не гледам поруке након што си ми дао пола сата да одговорим? Хм.
Који чланци су погрешно именовани? Ја бих рекао баш супротно, да ти вандализујеш називе чланака. Серија „Fear the Walking Dead” никада није емитована под називом „Страх од ходајућих мртвака”, већ искључиво у оригиналу. Тај измишљени превод је још трагичнији кад се узме у обзир да је оригинална серија преведена као „Окружен мртвима”.
Даље, правилна транскрипција имена глумца је „Метју Маконахеј”. Ако не знаш да тумачиш IPA запис, довољно је да поставиш питање на страници за разговор пре него што пркосно вратиш на стари, погрешан назив. А на тој истој страници за разговор већ постоји одговор, као и у самом чланку.
Такође, самоиницијативно си превео наслов серије „Drawn Together” као „Привучени” (а заправо је значење „Нацртани заједно”) иако је чланак већ био под званичним називом „Велики цртани Брат” са канала Comedy Central Extra.
Наставио бих даље, but you get the picture. – Ранчер (разговор) 05:05, 19. јул 2020. (CEST)

Ранчер је детаљно објаснио шта и како. — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:36, 19. јул 2020. (CEST)

Слажем се с Ранчером. — Жиле () 14:19, 19. јул 2020. (CEST)

Као прво пхахахахахаахах, важи. Овако, што се тиче серије „Fear the Walking Dead” си управу, нисам ни гледао које је право име, а видим да је AMC емитовао серију под тим именом. Што се тиче „Drawn Together”, то смо изгледа гледали „две верзије” канала Comedy Central Extra, јер ова моја верзија је емитовала серију под овим именом још откако канал постоји (специјално за тебе сам вратио програм и скриновао). Што се тиче „Ратова звезда” и књиге, изгледа да си и ту читао неку другу „верзију”, пошто је у чланку Ратови звезда: из авантура Лука Скајвокера све лепо објашњено (додуше неенциклопедијски али шта да се ради), што је и Корисник:Јакша потврдио у Разговор:Ратови звезда. ај уздравље и љуби те душан. — HoneymoonAve27 (разговор) 14:53, 19. јул 2020. (CEST)

Не знам за друге наслове, али за „Ратове звезда” је била расправа и корисници су се изјаснили за тај назив. Није проблем имати нову расправу и имати други закључак, али дотад стари наслов остаје и не може се мијењати појединачно будући да нема консензуса за то. Због тога сам привремено закључао наслов, надам се да се не мора и сваки сродни наслов појединачно закључавати. — Жељко Тодоровић (разговор) 14:59, 19. јул 2020. (CEST) с. р.

Поменути чланак је од почетка гласио „Звездани ратови”, што се може видети у историји. Тек је 2018. измењен у „Ратови звезда”, претпостављам ради доследности, али је чињеница да књига под тим именом не постоји. Овде је слика корице, а овде су библиографски подаци.

Што се тиче „Drawn Together”, I stand corrected. 2015. године, када сам првобитно преименовао чланак, серија се емитовала под називом „Велики цртани Брат”. С обзиром да Comedy Central Extra не преводи све емисије на EPG-у, не могу да докажем, нити имам скриншот. Али тешко да бих измислио тако креативан назив. Док не буду поново приказивали на некој другој телевизији, предлажем да назив чланка остане „Привучени”, али да се помене и „Велики цртани Брат” на почетку. – Ранчер (разговор) 17:13, 19. јул 2020. (CEST)

Да ли су „Ратови звезда” или „Звездани ратови” треба да The Walt Disney Company одлучи када покрене Disney+ у Србији, али верујем да ће назив бити „Ратови звезда” као што је и у серији, али и као назив који је устаљенији. Углавном, нека назив остане овакав какав и јесте, па ако се нешто промени, лако је и променити име чланка. За серију „Drawn Together” се слажем, иако гледам Comedy Central Extra откако је покренут у Србији и никада нисам видео назив „Велики цртани Брат”, али ако си сигуран онда додај и тај назив. — HoneymoonAve27 (разговор) 17:35, 19. јул 2020. (CEST)

Свештена лица

Већ дуже време имамо свакодневни прилив чланака о разним свештеним лицима. То су углавном клице, без нарочитог садржаја, са инфокутијом, по једном реченицом и исто толико референци. Значај је код већине њих упитан, али је већ значајан број регуларно испатролиран. По мом мишљењу, такви чланци нису за главни именски простор, а пребацивање у нацрт нема сврху, узевши у обзир значај као и то да аутор(и) поново праве те исте чланке. Све и да се наслов закључа, неретко је забрана избегавана коришћењем заграда. Како се даље носити с овим случајем? — Lotom (разговор) 18:47, 22. јул 2020. (CEST)

Слажем се у потпуности са коментаром Лотома. Онакви чланци немају сврху ни за нацрт, упитна је релевантност и значај особа. Најбоље је брисати такве ствари као спам. Замислите да имамо чланак сваког наставника и професора у школи, морају се по нечему издвајати, а ја заиста не видим по чему се издваја већина ових свештених лица.— Soundwaweserb (разговор) 18:58, 22. јул 2020. (CEST)

Слажем се. Само ако дође до брисања мора се гледати. Постоје неки који су били знаменити на другим пољима и због тога су на Википедији, а уз то су и свештеници/игумани. — MareBG (разговор) 19:06, 22. јул 2020. (CEST)

Ово се добије када се наштанца тону патролерских статуса, а већина само иде и кликће и пуни статистику. Наравно, никоме не пада на памет да прочита те чланке пре него кликне. Иаммо ми гомилу биографија које нису релевантне ни по чему, почев од водитељки ирелевантних телевизијских емисија па на даље — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:10, 22. јул 2020. (CEST)

Требало би да постигнемо неки консензус по питању прага значаја када су саме титуле у питању. Онда можемо да почистимо оно што није релевантно. А патролери, посебно они којима је више пута скренута пажња да не патролирају све од реда, надаље да поведу рачуна о томе. Ако у чланку не постоји ништа што би га учинило релевантним, исти ће сходно томе моћи да се брише по виђењу. Јер нису све титуле, саме по себи, довољно значајан основ за писање чланка, пошто свако има неко занимање и о томе смо већ расправљали више пута. Жељко премешта у нацрт, али као што сам горе написао, мислим да то није решење. Пишу поново, све се дуплира, а није фора ни да у нацрту скупљамо свакакве глупости. Оно од чега у неко догледно време може да се формира чланак, то да. Све што нема назнака да може да испадне било шта конкретно иде на бб. — Lotom (разговор) 09:53, 23. јул 2020. (CEST)
Кратко сам бацио поглед на тему и видим да има доста чланака (клица) о игуманима. То би се могло убацити у чланке о манастирима, са неким поднасловом Игумани манастира и онда ставити списак.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Pinki (разговордоприноси)

@Lotom: Мислим да ови чланци нису толики проблем за рјешавати, макар и сада накнадно. Они су уопште у толиком броју и доспјели на Википедију понајвише због незнања у области црквене тематике. Неки уопште не разликују шта је епископ, игуман, свештеник, не знају ко су архијереји, и све је то набрзака патролирано. Игумани/архимадрити нису архијереји иако су аутори ових чланака користили у њима шаблон за архијереје. Архијереји или епископи јесу по свом положају релевантни, а сва свештена лица испод само ако су знаменита. Дакле, могу постојати знаменити игумани, монаси и попови онда када постоје и релевантни и провјерљиви извори о њима. А све ове чланке који садрже само податке о мјесту и датуму рођења/смрти најприје треба пребацити у нацрт па онда брисати ако се не поправе. У нацрту их могу покушати допунити биографијом и изворима не само аутори тих чланака већ било ко од уредника. Ако ништа од тога нема, брисаће се кроз неки период. Није нацрт неки свети простор па да не може прелазно примити ових десетина/стотина чланака (а и није ред да чланке које смо пустили мјесецима да трају да се сада одједном бришу). А што се тиче њиховог поновног креирања чланака, нема ту ништа драматично. Они направе, ми у нацрт и то је то. Да направе 100 чланака у једном дану има нас довољно ажурних да све то поправљамо. Увијек је правило да ће другима прије досадити неко уредницима (а ово чак није ни вандализам већ спам). — Жељко Тодоровић (разговор) 14:17, 23. јул 2020. (CEST) с. р.

Ја не бих журио са брисањем. То што није додато много података о неком не значи да тај неко није оставио некакав значајан траг. Није битно да ли су у питању свештеници или нека друга категорија. Ја сам направио неколико чланака о личностима за које ми је било чудно да их нико није већ раније направио. Једноставно неке теме су нам слабо покривене, али полако. Наћи ће се неко ко ће и то покрити.Orion1964 (разговор) 23:18, 31. јул 2020. (CEST)

Да, али из тога што је приложено треба да се препознаје значај. То је оно што је пресудно приликом расправа о брисању. — Lotom (разговор) 16:25, 1. август 2020. (CEST)

Мислим да сам скоро све чланке које су садржавали само уводне податке тј. једну реченицу (а било их је на десетине) избацио из ГИП-а и премјестио у нацрт. Видим да неки админи периодично чисте простор нацрта тако да не сумњам да ће и ови нацрти бити обрисани, мислим да их нико неће покушати значајно поправити. Примијетио сам да има и неких чланака са нешто мало садржаја, али који су само о монасима у манастирима (дакле, не о старјешинама манастира) и као такве ћу их такође пребацити у нацрт због очигледне спорне релевантности. — Жељко Тодоровић (разговор) 21:54, 14. август 2020. (CEST) с. р.

Направио сам шаблон за прекратке чланке који имају неку релевантност али су прекратки. Мислим да би било лакше и корисницима али и патролерима уместо да се чланак шаље у нацрт. Тамо чланак нико неће преуредити а већ смо имали и дупле чланке. Овим, корисници ће имати могућност да га среде у року од 3 дана (довољно да се види да ли неко жели да продужи чланак) или ће бити избрисан а ако корисник опет направи исту страницу са истим садржајем, брзо брисање. Acaalexaca (разговор) 23:37, 14. август 2020. (CEST)

Problem sa zastavom iz okupirane Srbije

Već tri različita korisnika vraćaju moju izmenu, evo vraćanja: 1, 2, 3 odnosno zastavu iz vremena okupirane Srbije koja se uostalom nalazi u svim šablonima (zastavica) biografija ličnosti rođenih tokom okupitrane Srbije. Takođe, postoje razni izvori, što pismeni, što u video zapisu da se takva zastava upotrebljavala po raznim forumima koji se bave zastavama, grbovima itd. — Zlatoljub (разговор) 18:48, 31. јул 2020. (CEST)

ТВ водитељи и емисије

ОК, ових дана имамо акцију брисања чланака о ТВ водитељима и емисијама (не)сумњиве (не)релевантности, па је можда добро да продискутујемо о томе. Ја сам рецимо без дилеме гласао за брисање већине тих чланака, али нисам баш на ти са оваквим образложењима:

Водитељи емисија које нису ни по чему култне, знамените нису никакав енциклопедијски материјал, ни они ни емисије. Могу имати мјесто само у набрајању емисија у чланку о некој телевизији, али не и одредницу у енциклопедији. — Жељко Тодоровић

Прво, године 2020. је све култно, све је релативно и све је — шодер. Ипак, Википедија је жива енциклопедија и неке области, међу којима су медији, мора да процењује у ходу, да не би упала у оптерећујућу анахроност. За неигране телевизијске садржаје у Србији нема ни релевантних награда (за серије је ту рецимо онај туњави Федис). Повремено се нека емисија награди у оквиру новинарских признања, али то је посредно и већином је резервисано за информативно-истраживачки програм. Чисто сумњам да много нас овде може да наведе име неког релевантног рецензента ТВ програма и у ком медију се оглашава. Дакле, немамо никакво стручно мерило за једну читаву, врло тражену, област. Имамо лајкове, кликове и медијску пропраћеност.

Даље, култност се између осталог дефинише значајним утицајем на област деловања и (зависно од контекста) бројним следбеништвом. Оба ова критеријума данас испуњавају најчешће врло дискутабилни садржаји. У том смислу, волео бих да се учесници у дискусији изјасне шта је за њих култни или значајан неиграни телевизијски садржај у протеклих 20 година. Не да бисмо оцењивали нечији укус, него да видимо да ли из тога можемо да извучемо неки критеријум кога бисмо могли да се држимо убудуће.

Водитељи и водитељке наравно могу бити значајни и ван у цитату наведеног критеријума. Спикери су најбољи пример за то — ради се о људима који су нераздвојни део идентитета неког медија, иако... само читају с папира. Дакле, они су негде у рангу најнижих доприносилаца стварању садржаја у категорији ТВ лица, али не видим ниједан разлог да немамо чланак о дугогодишњем водитељу дневника. Даље, имамо новинаре и водитеље, ауторе и водитеље итд.

Надам се да ће се што више уредника одазвати позиву на дискусију. Корисни линкови: Српске телевизијске емисије, Српске телевизијске водитељке, Српски телевизијски водитељиDJ0302 (разговор) 18:10, 15. август 2020. (CEST)

Категорије по половима

Питање које се потеже више пута, али мислим да није са јасним утврђеним правилом, осим ако нисам пропустио нешто. Главно питање је да ли раздвајати категорије по половима и како то радити. Ја предлажем и мислим да постоје само три опције:

  • Само једна категорија, без подјеле по половима.

Само једна категорија, без одвајања по половима, која би била насловљена "српски глумци/глумице", "амерички кошаркаши/кошаркашице" итд. Ставити назив категорије "Српски глумци" и њој набрајари и глумце и глумице не би било у реду.

  • Подјела по половима, уз родитељску категорију.

Друга опција је раздвајање на категорије по половима, које ће бити смјештене у једну родитељску категорију. У том случају, родитељска категорија би била "Амерички кошаркаши/кошаркашице", а у њој би се налазиле двије категорије: "Амерички кошаркаши" и "Америчке кошаркашице" и тако за сва занимања. Српски језик нам не оставља много могућности за другачије именовање родитељске категорије; други приједлог би евентуално могао да буде да назив главне категорије гласи "Амерички кошаркаши", а у њој категорије "Амерички мушки кошаркаши" и "Америчке кошаркашице", по узору на википедију на енглеском језику, али то свакако не дјелује добро.

  • Подјела по половима, без родитељске категорије.

Трећа опција је оно што је тренутно и најприсутније на википедији, подјела по половима, али без родитељске категорије, већ су категорије о женама поткатегорије у категоријама о мушкарцима. На примјер: категорија "Српске певачице" је поткатегорије у категорији "Српски певачи".

Тренутно је највише заступљена трећа опција, али ја сматрам да је то погрешно, због тога и покрећем дискусију, након чега се ово може пребацити на одговарајуће мјесто и покренути гласање, јер би свакако било добро имати правило за ове категорије. Свако је добродошао да дода још неки приједлог, уколико сматра да ова три нијесу добра. -- Vux33 (разговор) 14:43, 19. август 2020. (CEST)

Ставити категорију Српски глумци/глумице је по мени тотално безвезе и нема смисла. Подржавам да се нађе начин за ово решење, али овако не дефинитивно не би било прегледно. Могу мислити за српки архитекти/архитектиње и слично. Ни на шта не би личило. — MareBG (разговор) 16:05, 19. август 2020. (CEST)

 Коментар: Ево и ја да изнесем свој став на ову тему. Да ли су нам стварно потребне родно осетљиве категорије? По чему је пол толико битан да ми сад делимо људе на основу тога. Ради сажетости, практичности, прегледности, природности ја сам за опцију да се служимо једном унифицираном категоријом. Проблем код дељења према половима јесте то што у нашем језику нису нормирани женски облици речи психолог, педагог, борац итд. Тренутно решење јесте катастрофално, јер омогућава свакоме да дође и направи поткатегорију Српске војникиње под мантром родне равноправности иако таква реч уопште не постоји у Речнику српског језика. Затим се стварају недоследности, а корисници се збуњују зато што не знају где тачно да категоришу (у Српски војници или у Српске војникиње или у обе). Премда често критикујем препоруке Одбора, мислим да је овде она адекватна и да се може применити. — Аца💬❤️️ 16:37, 19. август 2020. (CEST)

Разврставање биографија по полу је крајње бесмислено и на неки начин сексистички. Свака биографија је написана на основу заслуга и деловања одређене личности, никако на основу његових биолошких карактеристика. По чему се доктор наука мушког и женског рода разликују да би били у две засебне категорије? И шта да радимо са особама код којих једноставно не знамо пол, данас постоји много транс особа за које не знамо да ли су у потпуности прошли транзицију из једног пола у други, а сложићемо се да би прављење и треће засебне категорије створило још већи хаос.

Одбор за стандардизацију српског језика каже да су имена занимања родно неутрална у множини и да не постоји потреба за раздвајањем по половима. Лекар је лекар, па био он мушко, женско, хермафродит или евнух. Ја сам од почетка за једну јединствену категорију, базирану на занимању, а не на полу. Ако је именица спорт, онда су све особе које се њиме баве спортисти, па звали се они Ивана Шпановић или Новак Ђоковић. Зашто да компликујемо кад може једноставно. — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 17:38, 19. август 2020. (CEST)

 Коментар: Категорија сама по себи означава множину, па је у том смислу родни јаз мањи. Пошто је немогуће да у тренутним условима створимо дупле категорије за сва занимања а да нешто не прекршимо, као логично се намеће да имамо само једну категорију. Да се надовежем на ово што је Никола написао. Пре извесног времена је Маре покренуо слично питање које се тицало прављења посебне категорије за занимања ЛГБТ особа. У глобалу, дошли смо до закључка да је то оправдано, с тим што је и даље нејасно да ли нам је и потребно. Да конкретизујем, како би се избегло уплитање неких фобија овде, мени има смисла да се особе сврстају у ту категорију и то само ако постоји извор у чланку, али занимања као таква по мени нису за ту врсту поделе. Живимо у 21. веку и занимања се практично више не деле према полу. Можда није лоше да разрешимо читаво то питање категорија, шта захтева прављење посебних, шта није за то и како их треба организовати. Такође је потребно водити рачуна када неки корисници, претежно нерегистровани, почну на своју руку све то да мењају, а неко само искликће за њима и беспотребно нам створи огроман посао. — Lotom (разговор) 18:47, 19. август 2020. (CEST)

Само примијенити Правопис и имати категорије Српски глумци, Српски пјевачи, Српски политичари итд. Лингвисти су о занимањима све рекли, а на нама је да само пазимо убудуће на ово што је Лотом указао на крају свог коментара. — Жељко Тодоровић (разговор) 21:21, 19. август 2020. (CEST) с. р.

 Коментар: И ако смем да додам — бити доследан, па нек нам прве реченице у чланцима гласе Барбра Страјсенд је амерички певач, глумац и редитељ... Јер, личности се махом за чланке квалификују својим занимањима, а она би, јел, требало да буду родно неутрална по ћитапу. Дакле, да циркус буде комплетан. Овај пројекат заиста у последње време иде у једном крајње непријатном правцу. — DJ0302 (разговор) 16:13, 22. август 2020. (CEST)

Плус, правопис налаже и да нашег комшију Драгомира (89) питамо да ли је Евритинг бат де герл довољно одомаћено у српском језику, па да се онда осамимо и са својом језичком савешћу већамо да ли ћемо транскрибовати или не. Пре пар месеци смо се одлучили да то не радимо, али смо, о бого, прекршили правопис. Ајмо сада опет да враћамо све чланке на транскрибовану верзију, па за шест месеци када претегне нека друга струја, опет да мењамо. Ионако нема пречег посла на пројекту — од милион нереференцираних чланака, па до дрвених превода са енглеског који ће много болније зарити ексер у ковчег српског језика него незамислива идеја да постоје посебни називи за женске обављаоце занимања. Такође, уз дужно поштовање према свим уредницима, на овој дискусији су се огласили неки који не баратају довољно добро српским језиком и чланци им изгледају као језичка минска поља. — DJ0302 (разговор) 16:31, 22. август 2020. (CEST)

Причамо о занимањима у множини која су као таква написана и изговорена полно неутрална. И уопште свему у множини. За сваку државу се наводи колико по попису има становника, а не становника и становница. А многа занимања у једнини имају свој „женски” облик. Упрошћено, то су облици гдје је могуће завршити их на -ца, -ка (нпр. пјевачица, глумица, редитељка) и други облици који су правописно признати (нпр. хероина). Али не постоје боркиње или социолошкиње или биолошкиње. И непостојање таквих рогобатности не значи да у српском језику не постоје женски облици занимања. А то што је на пројекту поништена транскрипција па смо по томе сада више Википедија на хрватском језику него на В. на српском — то је чисто што смо ослабили по квалитету и не знамо исправно транскрибовати. Оптимална одлука би можда била да тамо гдје сигурно знамо транскрибовани облик да такав и стоји, а гдје не знамо да не гријешимо и остављамо у оригиналу док не наиђе неко ко ће знати. — Жељко Тодоровић (разговор) 17:01, 22. август 2020. (CEST) с. р.
Један од проблема је и то што се деси да немамо прецизну препоруку Одбора за стандардизацију језика, или је некада неизводљиво да се примени на пројекту. Правопис се испреплиће са техничким проблемима, попут транслитерације, за шта је један од скоријих примера Цовид 19. [Sic] Кад се покрене било која оправдана расправа увек се појави неко да од ње створи политичко препуцавање и борбу за право комараца и мува це-це. У академским круговима, а и у медијима преовладава став да је Википедија на српском непоуздана, али да је на енглеском прихватљива. Фора је у томе да доста оних који се идентификују са тим ставовима није ни помислило да нешто допринесе пројекту. Логично, на енглеском има више уредника, па ће чланци у глобалу бити потпунији. Да ли ће превод тих чланака на српски да има такав ефекат, зависи од онога ко преводи и у коју сврху. Да се вратим на почетак коментара. Ми више језичко тело од овог немамо. Међутим, они нам дају теоретски предложак, који често није изричит већ је препорука. Са друге стране, ми се у пракси сусрећемо са свакаквим писанијима, па и са већ поменутим боркињама. Нису сви патролери склони истинској контроли садржаја нити има смисла да се неко труди да разреши Гордијев чвор, а да га неко минира тиме што ће причу да обесмисли уплитањем разних фактора који немају везе са темом о којој се расправља. Нисмо у обавези да следимо политику било које државе, али морамо да се држимо правописа. И понављам, руке су нам везане ако немамо званично и написмено да је став Одбора јасан. До тада су нам и женски облици занимања половични, као и примена правила о транскрипцији. Међутим, појединачни облици занимања су проблем за саме чланке, за категорије нам је потребна множина. Барем мени изгледа логично да се исте што боље организују за сналажење, а да опет буду издељене по неком критеријуму који као заједница утврдимо. — Lotom (разговор) 19:34, 22. август 2020. (CEST)

@Жељко Тодоровић: Па не, прескачеш један корак. Када набрајаш по занимању Лепу Лукић, Зорицу Марковић и Аријану Гранде — рећи ћеш да су певачице. И ти и сви остали. И Клајн, Шипка и остали неће потпалити ломачу када то урадиш. Дакле, имају га и у множини. Проблем ће настати када имамо мешано месо. Ми овде дискутујемо да ли можемо нешто да урадимо с тим када су категорије у питању. Друго, цакање није једини начин формирања женских облика. Облици спортисткиња или пијанисткиња постоје деценијама и никоме нису сметали, све док нису почели да страдају као успутна штета у борби против социолошкиња (иако је фонетски теже за изговор пијанисткиња него социолошкиња). Кључна је једна ствар коју си рекао — правописно признати. Признаје се нешто што већ на неки начин живи у језику. Сви језици су пуни неправилних глагола, множина итд. и то признавање нечега није увек у складу са деценијским правилима творбе речи. Чешће је производ друштвене динамике. Наравно да не треба стандардизовати све што поплава нанесе из свакодневног говора, али не треба ни терати инат и ићи против њега, јер је ту победник увек познат.

Стављање ван снаге обавезне транскрипције назива музичких група или фирми је вероватно најхрабрија и најбоља одлука коју је Википедија донела годинама уназад. Значајно је унапредила пројекат (иако техничка решења још каскају) и донела чак добро самом језику — мање ће се ширити лоша транскрипција међу читаоцима. Твој предлог је погрешан из простог разлога што правопис уопште није ни прописивао обавезну транскрипцију у свим ситуацијама, него је обигравао око тог питања и импровизовао на начине који и некога коме је начелно битно да поштује језичка правила могу само одаљити од те намере. Идеја да неко самостално треба да цени укорењеност неке транскрипције у језику, док му сви домаћи извори из предметне области говоре да не треба уопште да транскрибује, бесмислена је на безброј нивоа и подоста говори о Тхе Одбору. Не држим да је сврха српског језика да се по сваку цену разликује од хрватског. Нпр. лична имена су код нас транскрибована и тако и треба да остане.

@Lotom: Мислим да грешиш у једној ствари — оспоравање борбе за боркиње је такође политички став. Борба за женске облике занимања такође је била политичка. И то што смо ми овде раштимовани бојс бенд и нема никога од жена да се огласи по овом питању је такође својеврсна политичка појава. Рецимо, навешћу ти две ситуације у којима бих ја, опет, гласао обрнуто од усвојеног. Прво, ЛГБТ категорије. Сматрам да категорисању по сексуалном опредељењу није место на Википедији. Друго, (чини ми се) Никола је био предложио да основни приказ свих чланака буде ћирилични, а да се они и даље могу писати и читати латинично (вршило би се пресловљавање након латиничног писања). То није усвојено, иако функционално заправо ништа није мењало. С друге стране, ми и даље имамо проблеме у пресловљавању с латинице на ћирилицу и то се нико није потрудио да реши. Ниједно од ова два питања, нити гласање о њима, није било лишено друштвено-политичког аспекта. Оправдано или не, нема сада смисла о томе дискутовати.

Википедија на српском је непоуздана из више разлога. Први је свакако хрпа нереференцираног садржаја. Други је велики број неажурираних чланака (сви се такмиче у броју чланака, а после их забораве или јако ретко допуњавају). Трећи је лоша навигација кроз садржај, чега је битан део и прича о категоријама (често преопширним или набацаним чисто да их има што више). Ту је и јако лоше визуелно обликовање чланака и пре свега слаба писменост. Преводи и писање у духу језика су посебна и јако мучна тема. Уосталом, наша предност мора бити локални (српско-регионални) садржај тј. чланци који се не могу наћи на Википедији на енглеском. Имамо ту срећу да је наш пројекат, са свим манама, далеко озбиљнији од пројеката околних земаља са сличном језичком основом. — DJ0302 (разговор) 22:12, 22. август 2020. (CEST)

Овде није поента брисање назива занимања у женском роду, поента је да је бесмислено раздвајање биографија базирано на полу. А то се ради када имамо полно орјентисане категорије које се односе на једно те исто занимање. И сад имаш Ану Брнабић и Зорана Ђинђића који су обављали идентичну функцију, а налазе се у различитим категоријама. Мени је то бесмислено. За Ану ће у уводу да стоји да је српска премијерка, али ће категорија бити Премијери Србије. И ја се ту апсолутно слажем са ОССЈ у вези са називима занимања у множини. И даље мислим да смо направили огромну грешку што није усвојен предлог о ћирилици, али прошло је како је прошло. И наравно никоме од најгласнијих противника свега тога није пало на памет да среди конвертор и сличне проблеме. Али битно да су „људска права појединаца у вези са писањем на латиници” сачувана. — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:21, 22. август 2020. (CEST)

@DJ0302: Мислим да грешиш у једној ствари — оспоравање борбе за боркиње је такође политички став. Та тврдња јесте тачна, али постоји нешто врло битно што стоји испред тога. Овај пројекат не живи од борбе за људска права, већ од чињеница. Свој став свако има право да изнесе и образложи, али ми овде нисмо надлежни да мењамо правопис. А борба за људска права обухвата много ширу популацију од наше заједнице и овде нико није у обавези да се изјасни ког је пола, расе, вере, оријентације или било ког опредељења. На крају крајева, не мора чак ни да буде човек, све док поштује пројекат и остале кориснике. С друге стране, када те службено лице легитимише на улици у обавези си да му покажеш исправе. Питање боркиња и осталих сродних појава решава се институционално или на улици, ми овде можемо да се понашамо у складу с тим и да евентуално стављамо напомене у тексту тамо где је потребно додатно појашњење. Наравно, ни оно не треба да буде утемељено на појединачним ставовима, већ сажето из чињеничног стања и референцирано. Исто тако нисмо овлашћени да овде решавамо статус Косова и Метохије, нити било које спорне територије, већ треба да се потрудимо да представимо стање на терену са свих аспеката. Без слепог превођења сепаратистичке пропаганде са других пројеката, али и услужног патриотизма за посебне прилике. Мислим да је ово што је Никола написао суштина. И сад имаш Ану Брнабић и Зорана Ђинђића који су обављали идентичну функцију, а налазе се у различитим категоријама. Са једне стране се на сва уста говори о родној равноправности, са друге се потпуно обесмишљава. Прошле године је испала фрка када је требало да изаберемо најбољег уредника на пројекту до те мере да смо оптужени за мизогинију. Заправо је проблем уско повезан са родно неутралним занимањима, односно непоштовања званичног става о истим. Функција је функција, ко год да је обавља, а пол је питање појединачне особе и не мора ни на који начин да утиче на функцију коју обавља. Управо из тог разлога сам горе направио поређење са категоријама за такозвана ЛГБТ занимања. Стварно мислим да је непотребна таква врста етикетирања и изопштавања. Само што је то често рађено по моделу неких других пројеката, уз аргумент да неко тамо зна боље од нас. А на овом пројекту, већ, има солидног броја уредника за које је упитно да ли би се осмелили да напишу чланак да немају однекуд да га испреводе. Опет дискутабилно и како. Више пута сам прочитао коментаре у стилу мрзи ме да сређујем референце, па из тога извучем закључак да се оне и не отварају, већ је циљ да се само напумпа статистика. А поврх свега имамо и организацију која се с времена на време бави продавањем магле, те се разни перспективни омладинци сумњиве писмености и техничке обучености охрабрују да раде на тај начин. Сви смо некада били почетници овде, није то спорно, проблем је што се често дешава да свако ради на своју руку, без консултација са заједницом, па се на крају хватамо за главу од посла који се тако нагомила. Какав год консензус да постигнемо, сматрам да би било добро да се истакне обавештење како би читава заједница била упозната с тим. — Lotom (разговор) 09:54, 23. август 2020. (CEST)

Категорије за филмове по годинама и државама порекла

ОК, стварно сам преопширан, па ћу пробати да скратим. Пре неког времена анонимац је почео да дели категорије Филмови 2020. на поткатегорије Српски филмови 2020, Амерички филмови 2020. итд. (важи за све године, наравно). Он је то очигледно радио повремено (не знам никог ко би могао одједном, а да не полуди), па је за неколико месеци стигао негде до пола-пола, по мом сећању. По свему судећи нико му није враћао те измене, нити га је упозорио да то не ради. Претпостављам зато што је већини било логично да таква подела постоји. Ових дана је одлучено да се то врати на старо и да се обришу поткатегорије, што се управо и ради.

Е, сад, једно од образложења зашто се то ради је и то што на другим Википедијама (када кажемо друге, мислимо енглеска) нема такве поделе. Међутим, паралелно са тим на другим Википедијама (када кажемо друге, мислимо енглеска) постоји подела на Америчке/Канадске/Српске серије које су се почеле/завршиле приказивати 2020. Дакле, практично пресликане ситуације. Између осталог, таква подела за серије постоји и код нас (ја сам је радио, зато и питам све ово).

Каква је конкретна разлика између серија и филмова по овом питању? Зашто је једно ОК, а друго није? Да ли заиста треба да се држимо баш сваке праксе са иностраних пројеката као пијани плота, иако нам логика говори супротно? @Корисник:MareBG, @Корисник:Soundwaweserb, @Корисник:Lotom... — DJ0302 (разговор) 22:50, 22. август 2020. (CEST)

 Коментар: Апсолутно подржавам брисање тих категорија. Зашто толико детаљне категорије? Прво, такве категорије једва могу да пређу онај критеријум од 5 чланака. Потом, долази до збуњавања корисника и онда се чланци додају и у категорију и у наткатегорију (рецимо, Амерички филмови 2020. и Амерички филмови). Досад је пракса била да категорије имају највише једно „својство”, па су се филмови, односно серије засебно категоризовале према времену и према држави. Хајде да сад правимо категорију Нишлије умрле 2020. или Нишлије рођене 1972, мислим стварно Face-grin.svg. — Аца💬❤️️ 23:20, 22. август 2020. (CEST)

@Aca: Па добро, то са дуплирањем би се решавало као када неко дода Хрватске музичке групе и Хрватске алтернативне рок групе. Наткатегорија се уклања. Преправљамо пешке и много основније ствари од тога, и то дугогодишњим уредницима који би требало да су на ти са правилима.

Ето, рецимо категорије за музичке групе одувек имају два својства — жанр и државу подријетла. С друге стране, имамо и ону конфузију Музичке групе из 1990-их версус Музика 1990-их. Рецимо, ни прва, ни друга категорија не би требало да се ставља у чланке о бендовима — ту треба категорија по години оснивања и години престанка рада. Ако је група основана 1963, а распала се 2017, зар заиста ту треба да стоји пет деценијских категорија? Нисам то уклањао док се негде не расправи, али то већ јесте пример непотребног умножавања категорија.

Дакле, ако (више) није пракса да имамо једно својство по категорији, ако готово пресликану праксу имамо практично у истој области (серије), шта онда разликује филмове?

Минимум чланака, поред тога што се ни издалека доследно не примењује, може да важи за азербејџанску кинематографију, рецимо. Мале су шансе да ћемо добити више од пет чланака за азербејџанске филмове из 1957, свакако. Међутим, има бар десетак кинематографија који производе велики број филмова и лагано би прелазиле ту бројку. Сад, не може се очекивати да ће за сваку годину пребацити услов, али нешто се мора жртвовати. Ја могу да замислим неког ко пред доделу неке домаће филмске награде улази у категорију Српски филмови 2020. да види шта је још снимљено, а није номиновано. Не могу да га замислим како са истом намером улази у категорију Српски филмови или Филмови 2020, па кликће на сваки да види да ли је српски и да ли је из 2020.

Мислим да се пречесто заборавља да категорије треба да служе за нешто читаоцима и да не стоје ето тако као икебана. Самим тим је проблем када имају по неколико хиљада чланака тамо где то није неопходно (нпр. твој пример Рођени/Умрли). То нико неће да прегледа, нити да претражује. — DJ0302 (разговор) 00:19, 23. август 2020. (CEST)

Проблем музичких група не може да оправда овај или било који други. Категорије су направљене без договора заједнице, а слажем се са Ацом да је превише детаљно. Да не помињем да су филмови били лоше или дупло категорисани, а преко 80 одсто категорија садржало је само један чланак. Велики сам противник тоталног копирања других енциклопедија, те сматрам да постоји хиљаду бољих модела за многе ствари и увек ћу подржати добру идеју, верујем као и сви други уредници. Што се тиче категорисања велики проблем је то што маса људи који раде то исто не заврше посао до краја, што је случај са филмовима а посао на пола слоћићете се није у реду. Ако нађете неко решење, помоћи ћу. — MareBG (разговор) 02:54, 23. август 2020. (CEST)
Категорије вероватно јесу направљене без договора заједнице, али то је зато што, као што ти већ рекох, анонимци имају овлашћења да праве категорије. Као што нпр. немају овлашћења да преименују чланке, јер се сматра да би правили проблем вандализмима. Када креирају категорију не искаче им никакво обавештење о обавезном консултовању заједнице, колико се сећам (као што искаче за посебно обраћање пажње на изворе код биографских чланака, рецимо). У смерницама о категоријама стоји и следеће Уколико нека постојећа категорија прерасте 50, 100 или 200 чланака, време је да се размотри њено дељење/стварање нових категорија. Ми имамо нпр. Америчке филмове са 2.187, Југословенске филмове са 3.127, Српске филмове са 2.205 (с тим што вероватно имамо преклапања српских и југословенских, и то по неком произвољном критеријуму). Ипак, нико годинама није разматрао њихово дељење. Они се могу поделити по жанровима и по годинама (једно не искључује друго), нема ту неке посебне мудрости. Филмови су били дупло категорисани зато што је неко у већ раздељене чланке скоро почео да враћа наткатегорију Филмови+година уз остављање остале две (прво члан Зоран Филиповић, али вероватно није једини). Зашто је то радио је питање за њега, али то не можемо на душу анонимцу. Неке категорије просто не могу да се среде ваљано и потпуно — ја сам серије код којих нема бар неког извора за датуме премијерног емитовања просто прескакао. Хтео сам да распоредим и спортске клубове по годинама оснивања, па сам се ухватио за главу када сам укапирао колико је ту фузија и комбиновања било (махом без извора) и схватио да у великом броју случајева немам појма који клуб баштини који континуитет. Међутим, то не значи да не треба да разврстмо оно чему можемо да ухватимо главу и реп. — DJ0302 (разговор) 03:45, 23. август 2020. (CEST)

 Коментар: По мени ове категорије апсолутно имају смисла. Да се не понављам, колега DJ0302 је објаснио зашто (нпр. хоћу да видим америчке филмове из 2018, знам да је филм тада снимљен, али сам заборавио како се зове). Претурање по основним категоријама (амерички филмови и филмови 2018) прилично је бесмислено и тешко да ће било ко ту наћи нешто што му треба.

Не знам ко је покренуо додавање категорија (додавао сам их и ја кад сам писао нове чланке), али их има подоста и солидно дуго су ту, па је и уклањање истих могло да уследи након кратке расправе/консултације овде на тргу. Овде у коментарима нисам видео смислено образложење за уклањање јер „превише детаљне категорије” није никакво образложење. Имамо категорије Верски објекти у Лесковцу, Борани, Никшићани и слично; мени су такве категорије једнако „детаљне”, али свака има своју поенту и служи сврси.

Не бих мешао и поредио ово категорисање са претходно поменутим категоријама за музику, то се може дискутовати у засебном одељку, хајде да се прво договоримо за једно па за друго. Поздрав, Миљан Симоновић (разговор) 09:58, 23. август 2020. (CEST)

Што се тиче категорија о филмовима и мени се чини да то има смисла, баш због циљане претраге по годинама. Чак ме ни половичан посао не брине толико, то би се временом средило. Уз добру организацију посла вероватно не би ни потрајало толико дуго. Само је битно да се код тих обимних послова обавести заједница, управо како би се превазишли проблеми. Чињеница је да је обиман посао за једног уредника, уколико све ради ручно, а понекад је упитна и сама оправданост таквог посла. То ми је једино спорно у целој причи, што се заједница прескаче. — Lotom (разговор) 10:25, 23. август 2020. (CEST)

Да не би дужио много, слажем се са коментарима корисника МареБГ и Аца. Прва ствар, кад је започето масовно прављење таквих категорија није уопште консултована заједница, често се то дешава. Друга ствар, категорисање није урађено до краја, што је јако неодговорно па се и то често дешава на пројекту да се неки чланци не налазе у тим новим категоријама, па се често дешава да има преклапање категорија типа филмови 1975. и југословенски филмови 1975. Дакле генерално неуредно урађене категорије на такав начин. Или се посао са категоријама ради до краја или се уопште не прихвата тог посла. И треће, видим да се неки буне као боље се види кад има категорија амерички филмови 2018, ми немамо 10 хиљада филмова по категоријама па да разумем ову констатацију. Ако не можеш да пронађеш филм у категорији од 60 филмова, онда стварно ни сам не знаш шта тражиш. Тако да, те констатације немају основа, а свакако претходна категоризација је више уносила забуну и неред, него олакшавање тражења страница.— Soundwaweserb (разговор) 12:30, 23. август 2020. (CEST)

То што категорисање није урађено до краја није никакав проблем. Википедија није, нити ће икада бити, потпуна енциклопедија. Увек нешто фали, увек је нешто недовршено. И у томе је драж Википедије — увек постоји нешто на чему се може радити и шта се може унапређивати.
Такође ни преклапања нису проблем, све се то да решити врло лако. Али недостатак који ствара непостојање тих категорија није надоместив. @Soundwaweserb: слажем се, постоје такве категорије са мањим бројем чланака; са друге стране, постоје и категорије са више хиљада чланака (које је горе навео колега DJ0302) које су тотално неупотребљиве као такве. Исто се слажем и да ће увек постојати категорије које нема смисла разбијати даље — на пример, вероватно никада нећемо имати довољно азербејџанских филмова да их поделимо у категорије по годинама. Али зато имамо и више него довољно српских, америчких и још неких филмова који би и те како могли бити лакше пронађени када би били у засебним категоријама. --Миљан Симоновић (разговор) 13:12, 23. август 2020. (CEST)

Без обзира што категоризација није одрађена до краја, потпуно подржавам такву подјелу. И сам сам дијелио и разврставао бројне категорије, а онда једноставно нисам то успио да урадим у кратком периоду због обавеза. Ако нешто није завршено у потпуности, не значи да га треба брисати, већ или помоћи да се доврши или се обратити заједници. Такође, ако је нешто урађено без договора заједнице, не мора нужно да значи да је погрешно и да треба да се уклони док се заједница не изгласи, па да се враћа све поново ако заједница сматра да тако треба. -- Vux33 (разговор) 13:14, 23. август 2020. (CEST)

Како расправа иде, моја реченица се преврће, обрће и узима само један аргумент из ње. Сви сте били сведоци креирања ових кат и мудро ћутали. Да се поновим, 80 одсто њих садржало је мање од 3 чланка, а ви прочитајте правила односно смернице за категорије па се онда јавите. — MareBG (разговор) 13:34, 23. август 2020. (CEST)

Видим да се овде јављају неискусни уредници, са позамашним стажом на Википедији, а који све гледају из једног угла. Категорисање је далеко комликованији и озбиљнији посао од прављења бесмислених подкатегирија са једном или две странице. Реците ми чему вреди ова категорија, који је смисао масе оваквих категорија које имају по једну страницу — ТВ серије које су се престале приказивати 1981. Прво, крше се смернице и правила Википедије да у категоријама мора бити макар минимум 5 страница. Нигде се не консултује заједница, ради се с брда с дола, па се то представља као нешто супер. Како је то могуће. Не би ме чудило да ће почети тако да праве категорије Тајландски филмови 1925, у којима нема ништа. Где је ту смисао и зашто се посао ради на пола, а не до краја. Много питања, а мало одговора.— Soundwaweserb (разговор) 13:42, 23. август 2020. (CEST)

Ја могу да говорим само у своје име, нисам обраћао пажњу на те категорије јер ме нису занимале, али морам да се сложим да је њихово постојање оправдано. Немам појма о правилу о броју чланака у категорији, али мислим да је то небитно. Узмимо примјер да у Црној Гори постоје само четири ватерполо клуба, да ли то значи да они не треба да се нађу у категорији Црногорски ватерполо клубови, јер не испуњава правило о броју чланака по категорији? У коју категорију би онда припадали? Или да је којим случајем само по један клуб у Црној Гори, Босни, Македонији итд, како би се категорисовали ти чланци, а да се поштују правила? Ако је категорија исправна и треба да постоји, сасвим је небитно да ли има у њој 1 или 21 чланак. -- Vux33 (разговор) 13:46, 23. август 2020. (CEST)

Vux33: Друже ти мешаш бабе и жабе, какве везе имају црногорски ватерполо клубови са тајландским филмовима из 1925. године. Дај будимо озбиљни и не претварајмо ову расправу у спрдњу. Најбоље да правите категорије — ТВ серије у којима је неко прднуо 1992. године. Извинте на изразу. Причамо о озбиљним стварима, а не да ми ту мешаш елементарне ствари са бесмислицама. Поздрав.— Soundwaweserb (разговор) 13:51, 23. август 2020. (CEST)

Има везе, зато што се ти позиваш на неко правило о минимум пет чланака у категорији, па важи ли то правило за сваку категорију или како коме одговара? -- Vux33 (разговор) 14:08, 23. август 2020. (CEST)

Зато ја и пишем да треба да се консултује заједница. Има и оних који не знају или их мрзи да праве посебне категорије, а некада има и више од 5 чланака који су потрпани у разне категорије. Значи обиман је посао и то један човек не може сам, сем ако нема бота који све то може да покупи. Али ће готово сигурно морати нешто ручно да поправља. Треба разграничити ова два питања. Једно је питање оправданости свих тих категорија генерално, а друго је да ли има смисла правити их и онда када је јасно да у њима неће бити више од два чланка у том моменту. Правило каже 5, али када се покрене нека циљана акција то није недостижна цифра. Овде то није случај. Што се мене тиче, колико могу да помогнем ја хоћу, али прво треба да се постигне неки консензус, а не да свако ради шта му се свиђа па се после расправља шта ћемо и на крају се провуку разне брљотине. Кад се уоче такве ствари, треба одмах писати на тргу да би се видело шта и како. Тако су настали и они силни чланци о асистентима и сл. — Lotom (разговор) 14:49, 23. август 2020. (CEST)

Слажем се са Вуком да је апсолутно небитно да ли категорија има 1 или 1001 чланак. Категорије су и направљене да би се вршило раздвајање и развсртавање. На крају крајева ово је отворени пројекат који се сваким даном све више и више развија и обогаћује новим садржајима, што значи и да се категорије по аутоматизму пуне. Тренутно пишем баш доста чланака о пливачима и потпуно би било бесмислено да не категоришем по државама све биографије, невезано за саму бројност категорије. Једино што не треба да се ради је да се праве празне категорије, и не треба да се иде у крајност па да се категорише по безброј модела. Све остало је океј — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 12:21, 24. август 2020. (CEST)

Помоћ

Поздрав народе. Не знам како се све ово користи па ако би сте ми могли помоћи,постоји један чланак са озбиљним неправилностима и желео бих да ме спојите са неким ко уређује ове чланке како бих указао на те неправилности.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Nidza89 (разговордоприноси)

Друштвене мреже

Здраво! Ако ме сећање добро служи, пре изнесног времена је постојао став да није пожељно да се у Спољашње везе чланака о живим особама које имају отворен налог на друштвеним мрежама поставља линк, али сада имамо шаблоне за друштвене мреже — {{Twitter}}, {{Instagram}} и {{Tumblr}} — и сматрам да је право време да постављамо ове везе, посебно код биографија личности које су популарне, а чији су налози на друштвеним мрежама верификовани. Поздрав! Filipović Zoran (разговор) 14:48, 6. септембар 2020. (CEST)

Слажем се, ја сам за то да се искључиво стављају оним људима којима су верификовани налози. — SimplyFreddie (разговор) 16:50, 8. септембар 2020. (CEST)
Сигуран сам да друштвене мреже имају алат на основу кога могу да утврде колико линкова има са одеђеног веб-сајта ка њиховој мрежи и што више ми поставимо тих линкова, већи нам је ранк код одређене друштвене мреже. Такође, код наших читалаца повечавамо релевантност веб-сајта википедија на српском језику. Filipović Zoran (разговор) 01:03, 11. октобар 2020. (CEST)
Ја сам раније додавао те шаблоне, али преиспитујући ставове гледам то да избегнем у последње време. То некада може да изгледа и као промоција. — Lotom (разговор) 17:54, 11. септембар 2020. (CEST)
Дошао сам до закључка да је таква врста промоције обострана. Сигуран сам да ће читалац википедије на српском језику када на чланку који је привукао његову пажњу са одушевљењем да примети да постоји линк ка његовој омиљеној друштвеној мрежи и о томе ће говорити у свом блиском окружењу. Таква је врста рекламе за нас ненаплатива! То је поуздан начин да привучемо читаоце и имамо више кликова. Што више линкова према различитим друштвеним мрежама са налозима који су верификовани, то боље за нас. Filipović Zoran (разговор) 21:29, 5. октобар 2020. (CEST)

Значај народних посланика и одборника

Недавно је уредник @Lackope: обрисао неке чланке о народним посланицима/одборницима које је оцијенио нерелевантним, а затим сам те чланке вратио назад. Сагласан сам са њим да 250 чланова скупштине Србије, 83 члана скупштине Реп. Српске, стотине/хиљаде одборника итд. нису по тој функцији релевантни за енциклопедију, али не постоји код нас пракса да такве чланке брзо бришемо јер се многи такви већ налазе на енциклопедији. Сутра неко може почети писати чланке/клице о свим посланицима парламента Србије, Војводине, Републике Српске, одборницима широм Србије и Реп. Српске, а пошто смо општа енциклопедија неко може слободно писати и о свим бошњачким/хрватским посланицима парламента БиХ, Федерације БиХ, десет кантона, парламента Хрватске итд. Значи хиљаде чланака/клица о политичарима који би се можда и писали из промотивних разлога.

Моје виђење је да су у државним/републичким/покрајинским/кантоналним/жупанијским/итд./локалним скупштинама релевантни само они посланици и одборници који су предсједници/потпредсједници тих парламената или пак својих странака. Дакле, овдје говоримо о функционерима који се само по својој функцији могу наћи на енциклопедији.

Образложење: То би значило да од свих 250 народних посланика који су недавно изабрани у Србији, на енциклопедији могу бити они који ће бити изабрани за потпредсједнике парламента и они који су предсједници/потпредсједници странака (СНС, СПС итд.). Остали ако немају ништа релевантно ван страначког живота немају енциклопедијску релевантност. Код локалних самоуправа ствар је готово истовјетна: поред градоначелника/предсједника општина и њихових замјеника од одборника релевантност могу имати предсједници и потпредсједници локалних парламената.

Напомена: Многи посланици/одборници имају медијску покривеност из простог разлога јер су политичари и највише се налазе по медијима, али суштина је да су они само народни посланици/одборници (једни од хиљаде) и да нису предсједници/потпредсједници нити у парламенту нити у својим странкама. Дакле, критеријум за релевантност парламентарних функционера да буде да поред парламентарне функције морају бити у најужем руководству парламента или парл. странке (тј. предсједник или потпредсједник). Остали да се бришу по кратком поступку. — Жељко Тодоровић (разговор) 17:12, 11. септембар 2020. (CEST) с. р.

Сагласан. Наравно, ако је неко (можда) релевантан невезано за политичку функцију, неће се брисати по виђењу. — Lotom (разговор) 17:57, 11. септембар 2020. (CEST)
Посланици и одборници свакако нису само по том основу релевантни за Википедију. Ја бих чак поставио питање аутоматске релевантности и код потпредседника странака, па и локалних скупштина. Они су често по активностима потпуно невидљиви (а још чешће заиста ништа не раде и ту су унутарстраначком или коалиционом комбинаториком). Мислим да би већ ту требало да гледамо и неке друге критеријуме — нпр. јавно деловање и медијску покривеност. — DJ0302 (разговор) 01:53, 15. септембар 2020. (CEST)
Мени је и прихватљиво да једина локална функција која је сама по себи значајна за енциклопедију буде она предсједника општине/градоначелника. Дакле, нити њихови замјеници нити предсједници/потпредсједници локалних скупштина да не могу само по томе имати чланак. Челници општина/градова већ имају своју тежину и њих не можемо игнорисати. Остале локалне функције можемо. — Жељко Тодоровић (разговор) 15:41, 16. септембар 2020. (CEST) с. р.

Као што је речено, начелно сматрам да одборници/посланици сами по себи нису довољно релевантни за википедију, чак нисам сигуран да би и сваки начелник/председник општине требао бити исто, јер само у Србији колико има општина, па промене на сваком изборном циклусу... Међутим, с обзиром да се овде пропагира релевантност нпр. глумаца и певача са неколико улога односно песама, не видим разлог да и посланици народних скупштина буду нерелевантни, јер данас без већих потешкоћа се може постати глумац или певач, док код посланика то и није тако. Lackope (разговор) 13:38, 19. септембар 2020. (CEST)

Заправо, лакше је постати посланик. У нас су то најчешће дизачи руке, а своје позиције на листама су изборили гмизањем по унутарстраначкој хијерархији и могу бити претходно потпуно непознати јавности или нерелевантни у областима којима се баве као струком. Ретко су то неки угледни чланови заједнице. То би могао бити највећи полигон за (само)промоцију који смо икада имали. — DJ0302 (разговор) 01:47, 21. септембар 2020. (CEST)

Смернице за наслове чланака

Здраво свима! Након стилског приручника, сада бих предложио утврђивање смерница у вези с насловима чланака. Често се дешава да се неки чланак премешта без ваљаног разлога. Правило је тренутно у катастрофалном стању, јер је само прекопирано с Википедије на енглеском језику [и цело је непреведено!]. У свом корисничком простору направио сам идејни изглед. Све је сажето у шест основних начела. Слике и/или видео-туторијале ћу касније накнадно додати. Шта мислите о овоме? Имате ли додатне предлоге? Срдачан поздрав! — Аца💬❤️️ 00:18, 13. септембар 2020. (CEST)


Хвала свима!  УрађеноАца💬❤️️ 01:25, 20. септембар 2020. (CEST)

Налаз чекјузера

Чекјузер провером установили смо техничко поклапање налога Necacar5277 и Nemamjaczv. Будући да постоје бихејвиорални докази који потврђују сличност у уређивању, претпоставка је да се ради о налозима који припадају истој особи. — Ф± 21:13, 13. септембар 2020. (CEST)

Маратон

Да ли постоји неко разуман ко може да ми објасни по ком критеријуму добијамо биографије које се тичу ЛГБТ(+) особа у оквиру маратона, а да већ нису по нечему релевантне? Провлаче се разне сумњиве биографије са аспекта значаја и волео бих да у њима видим више извора а мање патетике. Јасно ми је да није најједноставније пронаћи изворе, али то само значи да треба да се „улупа” мало више времена приликом писања чланка. Ако и поред тога не може да се извуче више материјала, онда треба поставити питање оправданости постојања самог чланка. И све то важи у општем случају, без обзира којој категорији чланци припадају. Ако неки нови корисник наиђе на предложени чланак који не постоји ни на ком језику, могу да схватим да можда не уме сам да процени. Али би искусни корисници требало да знају да препознају шта јесте за чланак, а шта не. Неки критеријуми постоје. Под термином песник или књижевник не сматрају се они чија дела нису објављена и непозната су јавности. И опет зависи од неког континуитета и од препознатљивости на тржишту. Неко своју прву књигу прода у великом тиражу, добије награду... У сваком случају чланак би требало да има више садржаја него што претраживач даје као повратне информације за просту претрагу. Значи ако у чланку пише да је нека особа значајна по неком занимању или успеху, јер у супротном углавном није за чланак, онда треба да постоји нешто више о томе, па макар се радило и о боркињама за права било чега. Ово питање било је инспирисано захтевом који је @MareBG: добио на страници за разговор. Најмањи је проблем отворити расправу на ЧЗБ, али се раније дешавало да некоубаци црва” тако што залепи етикету на расправу и ту више нема полемике нити било каква аргументација има смисла. Мислим да је ред да се поведе рачуна о томе шта је заиста значајно, а шта има само промотивну сврху и да се у чланцима приложи макар неколико извора о томе. — Lotom (разговор) 08:13, 15. септембар 2020. (CEST)

Ево видим да неки лик који се представља као запослен у Викимедији фура тај облик „боркиња” иако је неприхватљив у српском језику, али њему није. Има ли неко у тој Викимедији да подвуче црвену црту и упозори да НВО галама не надјачава Правопис и лингвисте? — Жељко Тодоровић (разговор) 14:55, 16. септембар 2020. (CEST) с. р.

Гледај ти само овај чланак првобитно назван Положај ЛГБТ особа у Косову у којем се вели „1994. године, мушки истополни сексуални односи постали су легални у Републици Косово као саставном делу Савезне Републике Југославије.[19]”, са референцом. Због оваквих ствари требало би направити неку ознаку сличну оној америчкој „страни агент”, па тако и ми да су неки чланци Викимедијини НВО текстови, да ставимо читаоцима до знања да брука није због уредника. — Жељко Тодоровић (разговор) 15:25, 16. септембар 2020. (CEST) с. р.

Исто тако у потребним чланцима налази се жена која је објавила једну песму и то на интернет форуму, у текстуалном облику а једина референца о њој је са неког геј портала, пажњу је добила због преране смрти очигледно. Претпостављам да је она песникиња онда? Не би то било тако страшно да се ова прича не понавља годинама. — MareBG (разговор) 15:35, 16. септембар 2020. (CEST)
Пошто се маратон организује у сарадњи две организације, ја могу само да претпоставим да се исто тако одређује и критеријум потребних чланака. Без намере да било кога увредим, ја задржавам своје право да ме те теме не занимају. Међутим, требало би да када било ко отвори чланак из њега може да закључи по чему је тема енциклопедијски значајна, а да не мора да лута по претраживачу како би нашао назнаке релевантности. И то би организатори требало да нагласе учесницима маратона, да не пада сав посао на администрацију пројекта. А ово није проблем од јуче. Да неко нема довољно времена то и могу да разумем. Али бојим се да је суштина у томе да никога за то није брига, већ се само испуњавају статистичке колоне и чека се следећи 1. — Lotom (разговор) 16:03, 16. септембар 2020. (CEST)

Саопштење поводом Анкете за испитивање родне равноправности на Википедији

Данас сам видео саопштење Викимедије Србије поводом Анкете за испитивање родне равноправности на Википедији и остао најблаже речено згрожен. Уз поштовање према Викимедији Србије и ауторки текста @IvanaMadzarevic: морам га назвати скандалозним јер генерализује и оптужује све активне уреднике-мушкарце за сексизам. Овде морам напоменути да након 14 активних година на Википедији никада нисам на друге уреднике гледао као на мушкарце или жене. Сви смо овде под корисничким именима, која не морају бити права и већином нису и ко може гарантовати да се иза мушког имена не налази жена или обратно.

У спорном тексту изнето је 9 разлога због којих је приметан дисбаланс између мушких и женских уредника на Википедији. Идемо редом:

  • 1.) слабо корисничко искуство у Википедијином интерфејсу за уређивање; — овај разлог подједнако се може односити на све нове уреднике, без обзира на пол!
  • 2.) недостатак слободног времена жена; — директно дискриминишући разлог јер намеће чињеницу да жене имају мање слободног времена од мушкараца.
  • 3.) недостатак самопоуздања жена; — овај разлог не би коментарисао.
  • 4.) аверзија жена према сукобу и неспремност да учествују у дугим уређивачким ратовима; — поново дискриминишући разлог који поново треба да сугерише да се мушкарци чешће свађају него жене и да се на Википедији константно воде сукоби и уређивачки ратови, што у пракси и није толико често.
  • 5.) веровање да ће њихов допринос бити поништен или обрисан; — поново дискриминација јер се сваки нови уредник, без обира на пол, сусреће са овим веровањем.
  • 6.) неки сматрају да је укупна атмосфера на Википедији мизогинистичка; — срамотна тврдња и озбиљна увреда која није поткрепљена ничим изузев тврдњом да „неки сматрају”. На исти начин неко може доћи и рећи да неки сматрају да Викимедија Србије ништа не ради и да се кити туђим радом. Сматрам да је неозбиљно да неко из организације, која жели да себе представи као кредибилну, може на овај начин да генерализује и да укупну атмосферу на Википедији окарактерише као мизогинију (мржња мушкараца према женама).
  • 7.) култура на Википедији је сексуална, па је жене доживљавају непријатном; — оптужба истинита колико и ова пре ње, с тим што се за ону горе наводи да „неки смтрају”, док за ову тога нема. Волео бих знати на основу чега се тврди да је култура на Википедији сексуална!?
  • 8.) обраћање у мушком роду није примерено на језицима који имају различите граматичке облике за различите полове — обраћање у мушком роду је део праксе и правописа, а не стања на Википедији и жеље њених уредника.
  • 9.) постоје мање могућности за социјалне односе и тон добродошлице у поређењу са другим веб локацијама. — поново оптужујућа тврдња без икаквог образложења.

Такође, у саопштењу се налази тврдња да се на Википедији на српском језику има 35.410 чланака о мушкарцима, док је тај број много мањи када су у питању биографије жена — 8.303. која ми није баш јасна као некаква озбиљан аргумент за горе наведен разлоге. Не постоји подједнак број познатих мушкараца и жена да би имали подједнак број чланака. Како имати подједан број чланака о женама и мушкарцима, када су услед историјско-друштвених односа мушкарци били у предности, а у поједине области (култура, политика, спорт и др) жене су укључене тек касније и то након много векова. Активније учешће жена у разним областима јавља се тек у 18. и 19. веку, а на нашим просторима, тек у 20. Како у таквим околностима, где у времену од неколико десетина векова, имамо више мушких историјских личности да имамо подједнак број чланака о мушкарцима и женама. Примера ради, у теми којој се бавим, а то је Народноослободилачки рат, током кога су жене стекле равноправност и узеле активно учешће у борби, велику већину личности чине мушкарци. Ја сам писао чланке о свим народним херојима, али како мушких има 1251, а женских 91, како ја да напишем подједнак број чланака о мушкарцима и женама!? Овде се људи једноставно баве одређеном темом, а не мушкарцима и женама, ако су мушкарци више заступљени у некој теми, а углавном јесу, имаће више чланака. Напоменуо бих овде и чињеницу да сам ја као мушкарац направио Портал:Жене, као и да се међу изабраним чланцима налази готово подједнак број чланака о мушкарцима и женама.

Написао сам ово како би што већи број уредника видео ово саопштење и изнео свој став, а волео бих да активне жене-уреднице изнесу свој став и кажу да ли неке од ових разлога и тврдњи стоје или не. За мене као уредника који је написао велики број чланака о женама на Википедији, ове тврдње су заиста увредљиве, како за мене лично, тако и за целу заједницу који дуги низ година припадам. — Pinki (разговор) 22:09, 28. септембар 2020. (CEST)

 Коментар: Потпуно се слажем са Пинкијем, покушава се на неки начин наметнути да су уредници на Википедији мизогени, што је апсолутно нетачно. Ево, неколико чланака које сам ја урадио о женама, сви су изабрани Моника Белучи, Грејс Кели, Џена Џејмсон и Симона Халеп. Имамо чак 23 сјајна чланка о женама, међу добрим и више, 25 ако сам добро пребројао. Све то је јасан показатељ да ова Википедија и пројекат није мизоген. Мушкарци поштују жене максимално, с моје стране су сви третирани равноправно. Покушавам да помогнем колико могу, а исто тако остали активни уредници помажу без обзира да ли се ради о женама или мушкарцима. Морам напоменути, крајње је неодговорно окачити на сајт онакву анкету, то нису заслужили уредници Википедије и није то заслужила цела заједница.— Soundwaweserb (разговор) 22:17, 28. септембар 2020. (CEST)

 Коментар: Пинки је изнео суштину, а чак и да је било непријатних ситуација лепити етикету на целу заједницу није у реду. Као неко ко је на свакој акцији писања о женама коју сте организовали имао највише чланака такође сам увређен овом објавом. Верујем Ивана да ниси имала лошу намеру и само превела ову анкету, али овај увод је срамотан те индиректно представља наш колектив као женомрзце. — MareBG (разговор) 22:51, 28. септембар 2020. (CEST)

Хвала вам на изнетим коментарима. Хајде само мало да пробам да појасним ствари. Разлози који су наведени у тексту су речи бивше извршне директорке Задужбине Викимедија, што је и наведено и линковано. Са намером сам била јасна у навођењу ње, како би читаоци знали да се не ради конкретно о Википедији на српском, већ се ради о општем стању на пројектима. Искрено, мени већина разлога има смисла, јер сам их у разговору са уредницима често чула. И то не само код нас, већ и уредницама на другим језичким верзијама Википедија. Нисам била ни свесна са каквим су се ситуацијама сусретале. Неки од разлога попут мањка самопоуздања немају никакве везе са заједницом, али је чињеница да се жене осећају несигурније на било каквој дигиталној платформи, јер то је сфера у којој су више заступљени мушкарци. Да поновим, нико ту не криви уреднике и свака част онима који су пожелели добродошлицу уредницама и пробали да им помогну да се уходају и савладају уређивање. Ми овде не желимо никог да увредимо, нити се износи да заједница Википедије на српском ствара непријатељску ситуацију за уреднице, већ само желимо да видимо какво је стање код нас, да ли се уреднице осећају угрожено, да ли читаоци сматрају да постоји довољно садржаја о женама и слично. Ово ће урадити и Википедија на македонском, а покушавамо да исто поставимо на хр.вики и бс.вики како бисмо упоредили резултате у региону. Уколико сте прошли кроз анкету, видели сте да тамо не постоји апсолутно ништа увредљиво за заједницу. Питали смо људе за разлоге зашто су почели да уређују, зашто би одустали од уређивања, да ли има довољно чланака о женама и женским темама, да ли сматрају да постоји родна дискриминација, да ли сматрају да треба да буде више уредница... Ништа од тога није никаква увреда за вас. Шта више, ја сам вам веома захвална на целокупном доприносу, а нарочито оном који се тиче жена, а знам да је сваки од вас допринео тој теми. — IvanaMadzarevic (разговор) 09:44, 29. септембар 2020. (CEST)
@IvanaMadzarevic: нико није рекао ништа поводом Анкете (ја сам је попунио), већ против Саопштења поводом Анкете, које је пуно паушалних тврдњи које вређају већину корисника, како мушких тако и женских. — Pinki (разговор) 19:31, 29. септембар 2020. (CEST)

 Коментар: За почетак, вјерујем да се пола наведених тачака подједнако може односити и на жене и на мушкарце, а чињеница да се истиче само женска страна приче је по мени родна неравноправност. Сматрам да никад нисам доживјела никакав вид родне дискриминације, а била сам међу најактивнијим уредницима на Википедији. Једино негативно искуство које сам доживјела, а да је везано за мој пол, било је приликом одабира Википедијанца године, гдје су „борци” за права жена практично поништили сав мој рад и труд који сам направила те године јер су створили атмосферу да Википедијанац године треба да буде женско, а ја сам била најприкладнији женски кандидат те године, што би значило да је највећи мој „квалитет”, који је издоминирао у том гласању, управо мој пол.

Што се тиче броја чланака о женама, мени је апсурдно очекивати да постоји једнак број чланака о женама и мушкарцима. Као што је то Пинки лијепо написао, услед историјско-друштвених односа мушкарци били у предности, што значи да је објективно много више знаменитих запамћених мушкараца него жена. Сматрам да треба да имамо чланке о људима који су значајно утицали на човјечанство, и да је највећи критеријум за одабир чланка за писање његов/њен допринос, а не пол. По мом мишљењу је боље да имамо 100 чланака о научницима било ког пола, него 100 чланака о глумицама, само како бисмо повећали број чланака о женама.

Такође се не слажем за изјаву да је на Википедији мизогинистичка атмосфера и сексуална култура. Све је транспарентно, свако може да види све преписке на Википедији, и вољела бих ако би се ова тврдња поткријепила бар неким примјером, онда бих морала да се сложим.

Понекад ми дјелује да овакви текстови дјелују контрапродуктивно на жељу жена да уопште покушају да уређују Википедију, овим смо сами себи налијепили на чело упозорење да ће се жене лоше провести ако покушају да се придруже пројекту. И не чуди ме да су се мушкарци на Википедији увриједили овим оптужбама, не знам каква је ситуација на другим језичким пројектима, али на Википедији на српском језику су жене лијепо третиране, чак и љепше него мушкарци у неким ситуацијама. — Марина Симић (разговор) 10:25, 29. септембар 2020. (CEST)

Хвала @MarinaSimic: и теби на коментару. Мени је веома драго да ниси доживела никакав вид дискриминације и да је твоје виђење да су уредници били пријатни, али морам ти рећи да једна ласта не чини пролеће. Уколико је тако како си рекла, не знам зашто је проблем попунити анкету. Ту ће и мушкарци моћи да кажу нешто о уређивању и њиховим разлозима зашто (не) уређују. Што се тиче транспарентности, да, већина дискусија је јавна, али ти не можеш знати да ли се нешто одвија у "мејл" комуникацији. Да ли заборављамо на то? Слажем се да су историјско-друштвени односи утицали на то да има мање садржаја о женама него о мушкарцима, али такође је чињеница да имамо много мање уредница него уредника. Ако је за садржај о женама "крива" историја, зашто не можемо да сазнамо шта су разлози да жене не буду присутније на пројекту у времену када нема никаквих ограничења за то? Што се тиче лепљења етикете "да ће се жене лоше провести", да ли у блог посту или у анкети то негде наведено? Наведене су само бројке које су реалност, а разлози су опсервација, што је опет истакнуто и што није речено чисто да би било речено. Знате да је Задужбина правила више истраживања на ову тему, па сигурно постоји основа за овакве одговоре.— IvanaMadzarevic (разговор) 11:43, 29. септембар 2020. (CEST)
Ако једна ласта не чини пролеће онда се сигурно не могу узети у обзир речи неке тамо бивше директорке која мисли на све Википедије и то упаковати и представити као да важи за Википедију на српском. Да подсетим још једном : Викимедија Србије је невладино, нестраначко и непрофитно удружење, чији су циљеви промоција и подржавање стварања, сакупљања и умножавања слободног садржаја на српском језику. Требало је питати колегинице са пројекта шта мисле, а не разрадити увод и разапети цео колектив под паролом анкете. — MareBG (разговор) 13:32, 29. септембар 2020. (CEST)
Нисам рекла да је у посту наведено да ће се жене лоше провести, него сам се водила идејом да ја кад прочитам да ћу се у некој држави можда лоше провести због тамошње атмосфере и негативних ставова према мојој нацији, боји коже, полу или било чему таквом, наравно да ћу избјегавати да идем тамо. Само не мислим да ће тако срочен текст навести неку жену да се придружи пројекту, али се надам да гријешим. — Марина Симић (разговор) 16:57, 29. септембар 2020. (CEST)

У тексту је јасно било назначено на шта се односи наведених девет разлога. Међутим, неки од њих стоје постојано кано клисурине, посебно осми (по милионити пут — не, то није чисто правописно питање). Неки у пракси итекако стоје, али њихово решавање није у домену наших надлежности (нпр. други). Неки су заиста несрећно срочени и одају утисак паушалности, толико да скоро да могу да замислим да неко отписује неком бесмислицом типа жене нису добре за атмосферу у заједници зато што су хистеричне и воле да трачаре.

Ја рецимо примећујем да ће неко ко покуша да укаже на неједнак језички третман жена на пројекту апсолутно сваки пут наићи на оптужбе да је НВО-овац, борац са наводницима и слично. То је већ постало део једног ружног википедијанског вербалног фолклора на који се у заједници гледа са симпатијама, онако у стилу сензационалистичких наслова БРУТАЛНО: Погледајте како је Цар са Википедије одбрусио помахниталим феминисткињама (ВИДЕО). Ја сам ту дискусију о Википедијанцу/Википедијанки испратио са закашњењем и нисам учествовао у њој, али мислим да је врло некоректно отписивати тамошње саговорнике као наводне борце за права жена. Исто тако би нека жена са другачијим ставом од Марининог бројне мушке одговоре могла да окарактерише као, да искористим познату српску реч, менсплејнерске (да вам ја, жене, кажем шта је ваш проблем). Ми имамо одређени број уредница (премало, свакако), али оне најчешће упадљиво изостају из дискусија или гласања о питањима која се тичу опште википолитике (дакле, не само на родне теме). Сад, можемо да кажемо да је то зато што их тај део Вики активности не занима, а можемо и да тврдимо да их нешто у атмосфери на пројекту не одржава у уверењу да су подједнаки чланови заједнице. Тема за расправу, али треба јој приступити отворено. Обриси неједаког односа према мушким и женским личностима могу се приметити рецимо и у процени релевантности код биографских чланака — жене се чешће оптужују за (само)промоцију и користи се њихов физички изглед као вид дисквалификације (у смислу да су се њиме избориле за статус из ког се квалификују за чланак). Рецимо, ЧЗБ повремено уме да врви од таквих доскочица, а оне утичу на укупну атмосферу према женама.

По мом мишљењу је боље да имамо 100 чланака о научницима било ког пола, него 100 чланака о глумицама, само како бисмо повећали број чланака о женама. — Ово је, по мом мишљењу, врло проблематичан став, али не бих сада о њему, јер се не тиче полова. — DJ0302 (разговор) 14:19, 29. септембар 2020. (CEST)

Као што сам и написала, све је то моје мишљење и како сам ја доживјела Википедију. С обзиром да си више пута поменуо нешто што сам ја написала, било би добро да ме означиш како бих прије видјела тај одговор. Одговорићу само на оно што сматрам да је било упућено мени у овом твом одговору. Борце сам ставила под наводнике јер оно што су они урадили уопште није имало за резултат било какву родну равноправност, чак је било омаловажавајуће за мене (отприлике је испало да сам изабрана само што сам била најприкладнији женски кандидат, а не најприкладнији кандидат генерално). Став о 100 научника насупрот 100 глумица је опет мој став, оно што ја сматрам да је приоритетно, не видим зашто би то било проблематично. Сви смо дошли на Википедију да пишемо о ономе што сматрамо да недостаје. — Марина Симић (разговор) 16:57, 29. септембар 2020. (CEST)
@MarinaSimic: Извињавам се, пречесто заборавим да пингујем. Колико сам ја испратио (оно на СЗР Википедијанац 2019, можда има и нешто што нисам нашао), тему је покренула корисница која је и сама била номинована за Википедијанче претходне године. Јесте, тајминг је можда био несрећан, али био би несрећан и да је покренула када је она била номинована. Тема је њена колико је и твоја, као и сваке наредне уреднице која ће бити номинована у будућности. Или чак и уредница које неће бити номиноване, али им таква формулација не прија. Просто, постоји одређени корпус тема које левитирају над пројектом, без обзира на то да ли ће неко избегавати да их помене да не би реметио неку рутину која се успоставила међу уредницима (није свака рутина добра). Свако би требало да има право да те теме покрене, докле год то чини на коректан начин.
Што се ставова о 100 научника насупрот 100 глумица тиче, свакако су и твој и мој лични. Међутим, ради се о два занимања која оба прелазе енциклопедијски праг значаја сама по себи и није ми се свидело што се рангира њихова битност на тај начин, јер се између редова онда умањује вредност доприноса уредника који пишу о ненаучним темама. Рецимо, био би проблем да, из родних разлога, имамо 100 чланака о глумицама које не испуњавају критеријум значаја. Имамо хрпу дискутабилно значајних ликова који на ЧЗБ избегавају брисање само зашто што њихова занимања озбиљно звуче. Зато сам се и оградио и ставио да оно што ми је засметало није примарно део дискусије о полу. Можда је то требало рецимо да напишем на твојој СЗР и што се мене тиче, можемо да обришемо цео тај рукавац ове дискусије. — DJ0302 (разговор) 18:55, 29. септембар 2020. (CEST)

Ако неко дође с јасном намером да од конструктивне расправе створи раздор у заједници, а да притом нема ни 50 измена у ГИП-у, логично је да се заједница запита одакле такав корисник ту. Ово је некад и превелик број, али има и ситуација да се корисници баш тада активирају после дуже паузе. Одатле оптужбе да је агент, иако је сасвим реално да и такав корисник има своје мишљење које се разликује. Сасвим легитимно, али је проблем комуникација и тенденциозно наметање сопствених ставова осталима. Оној расправи у том тренутку није било места. Да је покренута пре тога имало би смисла. Овако је усред расправе направљен проблем свим кандидатима па и самој Марини, о чему је горе писала. Ми на Википедији нисмо надлежни да мењамо правопис, али можемо да утичемо да се то у некој будућности деси. Па ако тада боркиња буде термин познат Речнику српског језика, верујем да нико од нас неће имати проблем с тим. Комуникацију мејловима не могу да коментаришем јер није транспарентна и ја као администратор не могу ни на који начин да санкционишем тако нешто. Вештачко форсирање писања чланака и протекције било чега што није релевантно само ствара домино ефекат па смо се тако једва ослободили ријалити ликова, који ни по чему нису значајни, сем по популарности стеченој у таквим емисијама. Анкете могу да буду корисна ствар, сем ако се резултати не извлаче из контекста и фризирају по потреби. Препорука је да се конструкција попут неки тврде избегавају јер су паушалне и не морају имати никакво стварно утемељење у јавном мњењу. Према томе, фокус би требало да буде на привлачењу нових корисника, а не на терању и вређању већ постојећих. Ја сваког уредника поштујем сходно доприносима које остави. Остало ме не занима. — Lotom (разговор) 16:06, 29. септембар 2020. (CEST)

У једном тренутку ми се чини да је ова расправа слична оној борби против расизма на „цивилизованом западу” где се расизмом и увредом сматра када белац црнцу каже да је црн, али је океј када црнац том истом белцу каже да је бело говно. Постоји глобални проблем са равноправношћу жена широм света, али нисам сигуран да је толико изражен на Википедији (бар не на овим неким које можемо да пратимо), а поготово не мислим да је то случај код нас. Не видим да је било која уредница омаловажавана само зато што је женског пола. — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:28, 29. септембар 2020. (CEST)

 Коментар: Има од свега по нешто, али сматрам да се ово питање увек и стално мора разматрати, јер у супротном се веома брзо све што смо учинили заборави па чемо бити принуђени испочека, а то је страшно тешко. Filipović Zoran (разговор) 13:14, 13. октобар 2020. (CEST)

Zene nece da uredjuju Vikipediju jer pojedini korisnici koji su LGBT orijentisani prikriveno ne vole zene. Vecina ljudi se ne slaze sa tom tematikom na Vikipediji. Zene iz straha od napada nece da uredjuju Vikipediju. — 185.10.142.49 (разговор) 15:16, 16. октобар 2020. (CEST)

 Коментар: Ја морам да кажем да је приликом уређивања неких чланака на Википедији на српском, током њене историје, итекако било сексистичких коментара. Конкретно мислим на чланак о Биљани Србљановић. Полемична, каква она свјесно или несвјесно јесте у српском друштву, не улазим у то, и не занима ме превише, чињеница је да се приликом писања чланка о њој користили сви могући деградирајући епитети који се упућују женама кад „не знају своје мјесто”. Према томе, ништа друкчије него што би било на Википедијама на било ком другом језику, па чак и на енглеској. Дакле, јесте чињеница да уколико се уређивање неке теме „загрије”, могућност да се појаве сексистички коментари на Википедији експоненијално расте. Агресивност мушких корисника/уредника је обично виша него кад су у питању кориснице/уреднице. Иначе, мишљења сам да се ситуација, нажалост, глобално на Википедији (али и интернету) неће промијенити, док се не промјене неке навике у друштву, односно друштвима (у множини). То може потрајати… — Славен Косановић {разговор} 20:36, 16. октобар 2020. (CEST)

@IvanaMadzarevic: Ивана, можда вам чланак Бихејвиористичке науке и рачунарство‎‎ (иако можда мало застарио у неким аспектима, покрива теме интеракције са рачунарима које су актуелне и данас), може бити од користи за израду неких будућих анкета и стратегија, не само у вези родних разлика у приступу и раду на Википедији, већ и оних које се тичу различитих старосних доба. Поздрав. — Славен Косановић {разговор} 12:32, 17. октобар 2020. (CEST)

Погрешне информације Google мапе

Добар дан свима, Дали неко може да рши овај пробле, ја слабо разумем енглески проблем је следеђе природе има Церовица Станраи на енглеском ево линк овде https://en.wikipedia.org/wiki/Cerovica и од тога линка овде почиње проблем кад се рецимо у Гоогл Мапс упише Церовица добие се ова слика овде показује оргиналну мапу церовице а испод је Википедија Сокобања ево види линк како то изгледа https://www.google.com/search?client=firefox-b-d&q=cerovica значи погрешно показује на Гооглу у претрагама оргиналну Церовицу Станри место Станарске Церовице показује ту из србије Сокобање ја мислим да је проблем следеће врсте оргинална Церовица Станарска она је уписана и њене индехсирање је у ћирилици кад неко претражујеш церовицу добијеш овај линк атај линк нигде га нема на први поглед https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0_(%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%B8) јер је ћирилично писмо и у претрагам добија те хироглифе и зато ја мислим да оне две погрешне Странице Церовица оне су на латиници ова Енглеска https://en.wikipedia.org/wiki/Cerovica_(Sokobanja) прво показује погрешан правац карте на Мапи а у латиници је наравно да Гоогл лакше чита латиницу од ћирилице и кад тражим Церовица добијем увек погрешну такође има и ова на Њемачком https://de.wikipedia.org/wiki/Cerovica те обадве Церовице Енглеско Њемачка оне су из Сокобање а показују на Мапи Церовицу из Станара у Гоогл претрагамм.И показује се увек име Perkovic а то име ни место ни засеок никад никог није било у Церовици код Станара са именом Perkovic неки уљез се фиџсиро на церовицу са тим именом Ето толико. Моја велика молба за све Вас дали постоји неко Вас да овај проблем ријеши и да га исправи хвала унапред. Zslavo

Повезаност странице Водник прве класе (на српском језику) са Warrant officer (на енглеском језику)

Зашто је водник прве класе повезан са "Warrant officer" на енглеској википедији, кад већ у другој реченици наводе да су чинови Warrant officer негде између најнижег чина за официре (потпоручник) и највишег чина за подофицире (код нас је то заставника прве класе)? Konduras (разговор) 21:51, 29. октобар 2020. (CET)

@Konduras: Здраво, могуће да је дошло до неке грешке. Колико видим, наша страница је повезана на Википодацима у ставци Q837643. Да ли знаш можда неки чланак са Википедије на енглеском, а који је коректан, па да пробам да помогнем? :) --Kizule (разговор) 11:28, 30. октобар 2020. (CET)
Мислим да би Водник прве класе био негде између Staff sergeant и Sergeant first class, али би више одговарао Sergeant first class. И успут Warrant officer је некада можда био као заставник, али данас дефинитивно није, тако да би се требало променити то да Warrant officer не води на заставника на српскохрватској википедији. Konduras (разговор) 13:59, 30. октобар 2020. (CET)
Још није решено? Konduras (разговор) 18:16, 1. новембар 2020. (CET)
Извињавам се @Konduras, имао сам обавеза ових дана + сам скроз заборавио на ово. Сада сам хтео да наместим, али сам приметио да постоји апсолутно неслагање. Sergeant first class је повезано са Водник, Sergant са Млађи водник. Шта да радим? --Kizule (разговор) 05:20, 2. новембар 2020. (CET)
Пробај са Staff sergeant да повежеш. И ако можеш, да водник прве класе не буде повезан са заставником на српскохрватској википедији. Konduras (разговор) 10:29, 2. новембар 2020. (CET)
@Konduras На Википодацима је све повезано на једном месту, тако да је у ставци била страница на Википедији на тзв. српскохрватском. Поправио сам поввезивање, требало би сада да је све океј. --Kizule (разговор) 16:42, 3. новембар 2020. (CET)
@Kizule Јесте, хвала. Konduras (разговор) 16:55, 3. новембар 2020. (CET)
@Konduras: Супер ако је тако. Face-smile.svg Ако опет буде затребало нешто слично, слободно ми можете послати поруку на страници за разговор. --Kizule (разговор) 00:16, 4. новембар 2020. (CET)

Нова стилска смерница за биографије

Здраво свима! Након освежавања општег стилског приручника, мислим да је време да се напише и уведе смерница за биографске чланке. Идеју за ово ми је дао корисник DJ0302 у прошлој расправи. Заједница је с временом стекла бројна неписана правила и праксе, а основни циљ смернице би био да управо те праксе изнесе и представи. Остали циљеви: стандардизација увода биографских чланака, стандардизација именовања чланака и одржавање професионалног стила писања биографије.

У свом секундардном песку израдио сам идејни изглед смернице. Све је срочено у шест одељака плус одељак Опште где је дан сажет преглед. Слике и видео-туторијале ћу касније накнадно додати. Шта мислите о овоме? Имате ли додатне предлоге? Срдачан поздрав! — Аца💬❤️️ 21:09, 3. новембар 2020. (CET)

 Коментар: Имам једно питање. По чему је препоручено да се у уводној загради пише само мјесто рођења/смрти, а не и нека шира одредница тј. држава? — Жељко Тодоровић (разговор) 21:23, 3. новембар 2020. (CET) с. р.

@Жељко Тодоровић: Углавном је таква пракса и такав формат се користи у највећем броју биографских чланака. Такође, било би и претерано тражити да се у уводу наводе и имена административних јединица и држава. — Аца💬❤️️ 21:49, 3. новембар 2020. (CET)
Али то је мало глупаво, јер се очекује да сви знају где се налази то место и уједно збунујуће ако се деси да постоје 2 места истог имена, пример је Пожега која постоји и у Србији и у Хрватској. То ће изазвати забуну, јер ако неко из Србије чита хрватски чланак који наводи да је неко рођен/умро у Пожеги, помислиће на српску Пожегу, и обрнуто. Само не знам да ли се то за место рођења/смрти односи и на градове у САДу, пошто је познато да има више градова са истим именом у САДу (нпр Манчестер којих има 20так у САДу), надам се да није. Konduras (разговор) 21:59, 3. новембар 2020. (CET)
@Konduras: Неће, зато што се место линкује са чланком о том месту, где се налази више информација. Нема потребе сада мењати праксу која се примењује већ више година на Википедији. — Аца💬❤️️ 22:13, 3. новембар 2020. (CET)

Пракса је и једно и друго. Не примјећујем да је нешто „углавном” на било којој страни. Корисници обично избјегавају да нешто детаљишу када изгледа предуго у загради или када не знају шта би (типа да ли је неко рођен у НДХ или Кр. Југославији). Увод је најважнија ствар која се може стилски дотјерати да колико-толико будемо уједначени, а не нудимо некоме логично рјешење зашто не би писао и државу. Зашто особа рођена у мјесту у Француској не би имала у уводу да је то у Француској (то је нама стран појам да стоји без ближег одређења)? С друге стране што ћемо именовати државу ако је неко рођен у Чачку или било којем другом мјесту које припада српском или сродном говорном подручју. Мени се чини да ја углавном пишем у заградама и државе рођења, али није ми никаква нужда нити хир да то радим нити ми смета било која варијанта. Међутим, ми смјерницом треба да „кодификујемо” праксу која има двије стране у десетинама хиљада чланака и без неког нарочитог критеријума се одлучујемо да надаље препоручујемо само једну страну. — Жељко Тодоровић (разговор) 22:18, 3. новембар 2020. (CET) с. р.

@Жељко Тодоровић: Не знам. Онда је можда најбоље чак ни не писати место рођења и смрти ако већ може да изазива забуне или субјективна тумачења. Можда оставити само датуме, а места и државе наводити у одељку Биографија? — Аца💬❤️️ 22:25, 3. новембар 2020. (CET)
Такво нешто ниједна енциклопедија не ради. Ако не знамо зашто нешто препоручујемо или немамо јак разлог за препоруку онда то и не треба радити. Само ће изазвати збрку и незадовољство једне стране (биће практично неспроводиво и само остати „на папиру”). Можемо рећи да у основи подаци у загради треба да имају мјесто и датум, али да могу и допунске информације са ближим одређењем уколико нису стилски рогобатне (што се опет цијени појединачно за сваки чланак ако би негдје било сукоба по томе). Просто, зависно како је срочен текст увода, некада ближа одређења са државама нису рогобатна а некада би све то било нечитљиво и заморно за читаоца. — Жељко Тодоровић (разговор) 22:52, 3. новембар 2020. (CET) с. р.
Нпр. за живу особу написати мјесто и државу рођења и датум није нимало рогобатно нити предуго. Док код умрле заграда је већ дупло дужа и са свим тим подацима може бити нечитљива. Разне су варијанте/аргументи, а тренутно ништа јако немамо да бисмо то сигурно и препоручили. — Жељко Тодоровић (разговор) 22:58, 3. новембар 2020. (CET) с. р.
@Жељко Тодоровић: Добро, ево овако. Требало би да се одлучимо за један формат/модел/концепт. Наравно, није штетно стављати још неке информације, али ради доследности и практичности требало би да изаберемо један. Анализом постојећих сјајних и добрих чланака дâ се утврдити да је најчешћи облик управо онај који сам предложио у смерници. Значи, место и датум. Поједини добри и сјајни чланци чак не наводе место рођења и смрти. Претпостављам да је то пракса са Википедије на енглеском и аутор ју је само пуко преузео. Даље, навођење државе у уводу отвара питања шта ћемо с оним непризнатим, делимично признатим државама или ратним дефакто творевинама. Ти си чак раније покренуо једно од гласања у вези с тим, које није уродило консензусом. Дакле, додатно компликовање. Притом и нагласити да данас већина уредника уопште и не наводи државе у биографијама. Прођи кроз узорак нових чланака и видећеш да се то више не уноси. Дакле, ја сам за практична и уобичајена решења. Овде је ипак најбоље изабрати модел „место и датум”, али није вандализам ако се стави и држава. — Аца💬❤️️ 23:39, 3. новембар 2020. (CET)
Не морамо се одлучити за један модел, поготову не због ове смернице. Мало слободе не шкоди. — MareBG (разговор) 23:58, 3. новембар 2020. (CET)

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────  Коментар: @Жељко Тодоровић и MareBG: ОК,  Урађено. — Аца💬❤️️ 00:13, 4. новембар 2020. (CET)

Не треба претеривати са подацима у уводној реченици/реченицама. Ово што је Аца предложио је сасвим коректно и довољно. Не видим потребу за уношењем података о држави и нижимнивоима локалних самоуправа у заграду у првој реченици увода. Ти подаци ионако стоје у инфокутији и нема потребе да се дуплирају. — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 12:07, 4. новембар 2020. (CET)

У загради у уводној реченици не треба стављати државу, јер онда постаје предугачко. Уосталом не морамо дуплирати податке када сваки чланак има и припадајући инфо-шаблон у коме се свакако налази име државе са све заставицом. — Pinki (разговор) 18:08, 4. новембар 2020. (CET)

 Коментар: Ја сам свакако за стандардизовано решење и без навођења држава у уводу, те такође подржавам Ацин иницијални предлог. Међутим, треба видети нешто друго по том питању — за бројне Американце имамо у уводу наведено и место и америчку државу и то се чак временом успоставило као нека пракса. Претпостављам да се то проширило зато што има баш доста места која имају исте називе (нпр. Портланди). Шта ту радити? Игнорисати и ослањати се на вики везу или успоставити неки изузетак типа Портланд у Орегону? Има и код нас таквих примера — нпр. више Бања.

Инструкција за џуниоре, сениоре и надимке ће свакако вредети, јер ту баш имамо хаос.

Што се тиче коришћења само презимена у остатку текста, примећујем да се то доста избегава код женских особа или чак често користи само име, претпостављам због оних -ова, -ева, -ка варијанти са којима се многи не слажу.

Код инфокутије можда треба прецизирати како се уносе датуми рођења и смрти, јер то многи не попуне правилно (тако да се види старост). Мени је одувек гомилање награда и трофеја у инфокутији било помало непрегледно и више сам за то да се пише у самом тексту, у одвојеном пасусу, али то је већ само неки мој осећај и не верујем да ће се много сложити. Упутство за уношење сродника, супружника или емотивних партнера такође не би било лоше, ту се доста греши и уноси свашта (пета колена, једноноћни стендови итд). По мом мишљењу, ставка Везани чланци би превасходно требало да буде оријентисана на област којом се личност бави и честе сарадника на том пољу, мада треба толерисати и неке изузетке.

Шаблоне за профиле на платформама подржавам. Званичне, наравно. — DJ0302 (разговор) 13:48, 5. новембар 2020. (CET)

Не можемо све правдати хипервезама и шаблонима. Недавно је било нешто на Тргу или код неког чланка гдје је спомињано да шаблон треба да технички прикаже оно што стоји у тексту. Основно у чланку је написати биографски текст, а онда ко умије одређене ствари из текста да прикаже кроз параметре шаблона. Чланак који има једну уводну реченицу и детаљан шаблон није никакав чланак. На енциклопедији форсирамо текст, а не шаблоне. Тако да ми се не свиђа што предлажемо да оголимо увод из разлога што ето све постоји у шаблону. — Жељко Тодоровић (разговор) 16:37, 5. новембар 2020. (CET) с. р.

Обмана учесника такмичења Упознај Републику Српску

Ово такмичење је обмана учесника, који су жалели да се служе писмом које пропагира на сва уста Република Српска а то је ћирилица и неправда према осталим учесницима јер је до сада увек важило на википедији правило да се...

С обзиром на то да се кориснички допринос у бајтовима разликује уколико је чланак писан ћириличним, односно латиничним писмом, жири ће током прегледања узети ову чињеницу у обзир, тако да ће код оних чланака који су писани латиничним писмом, у резултатима бити приказани доприноси у бајтовима као да су чланци писани ћирилицом.

Нека ово служи на част организаторима такмичења који су овим омаловажили рад такмичара који су користили писмо народа Србије, дупло вреднујући чланке (дуплирајући бајтове) написане латиницом. Погледајте правила у осталим такмичењима. Ово је последњи пут да сарађујем са колегама из Републике Српске, који су оваквим правилом омаловажили сопствено писмо. — Dr Milorad Dimić (разговор) 19:35, 18. новембар 2020. (CET)

Таква је пракса на свим такмичењима, не видим у чему је проблем — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:48, 22. новембар 2020. (CET)

Политички систем Србије

Србија има полупредседнички, а не парламетарни систем. Konduras (разговор) 18:43, 22. новембар 2020. (CET)

По чему то, а и за који чланак је везано запажање? — Жељко Тодоровић (разговор) 19:48, 22. новембар 2020. (CET) с. р.
Парламетарни систем је базиран на скупштини, односно парламетну доминира у власти у односу на шефа владе (код нас је то А. Брнабић) и шефа државе (код нас је то А. Вучић). Као што и сам знаш, то у Србији није случај. Провери колико је предлога влада Србије предложила закона народној скупштини, а колико народни посланици. Ако ми не верујеш да Србија има полупредседнички систем, провери са неким од предавача предмета Политички систем Србије на Факултету политичких наука у Београду (доцентом Душаном Вучићевићем и редовним професорима Небојшом Владисављевићем и Миланом Јовановића) који нас, студенте, уче да имамо полупредседнички систем у Србији. Или пак да ти проседим линк да скинеш снимак предавања наведеног предавања од прошле недеље где на почетку професор Небојша Владисављевић наводи да ћемо се на предавању бавити полупредседничким системом у Србији? А за чланке, треба променити у сваком чланку где се наводи да имамо парламетарни систем. Konduras (разговор) 22:11, 22. новембар 2020. (CET)
@Konduras: Влада је код нас извршни орган парламента (у време социјализма се чак звала Извршно веће Скупштине) па је сасвим нормално да Влада парламенту предлаже Законе, а да их парламент усваја. То се зове парламентарни систем, док председник према нашем Уставу има симболична овлашћења. То што је актуелни председник изашао из правних оквира и што се центар државне моћи помера заједно са функцијама које обавља — први потпредседник Владе, председник Владе и сада председник Републике, то је тренутно стање, а не полупредседнички систем. — Пинки (разговор) 22:45, 22. новембар 2020. (CET)

Србија је званично уставна парламентарна република, са Владом као главним органом извршне власти. И таква је и била док је Вучић био премијер. Међутим кад је зајашио на место председника то се променило, па смо тренутно де факто изразито председничка република (исту ствар је радио и Тадић, да не испадне да се сврставам на било коју страну). И јасно је да су професори који држе предавања на ту тему, а у вези са тренутним политичким дешавањима, потпуно у праву. Али ми свакако морамо да се држимо званичних ставова и референци, а оне тврде оно прво. — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:48, 22. новембар 2020. (CET)

Онда ми објасните зашто ја учим на факутету да Србија има полупредседнички систем? Konduras (разговор) 22:55, 22. новембар 2020. (CET)

Узми Устав и прочитај део у државном уређењу Србије. Папир и стварност на Балкану се углавном не поклапају, конташ? — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:09, 22. новембар 2020. (CET)

Ne razumem šta je poenta ove diskusije. Ima bogata literatura, pravna i politikološka, a i iz drugih struka, koja se bavi ovim pitanjem. I to je i dalje spor oko ove teme. Evo ovde sam odavno ubacio nešto literature. Ako pokretač rasprave ima želju da piše o ovoj temi, slobodan je da to uradi. — ANTI_PRO (разговор) 01:45, 23. новембар 2020. (CET)

 Коментар: Дејуре ти је Устав, дефакто је ово што ти учиш. Е сада, ти можеш кроз одговарајући чланак (нпр. Политички систем Србије) да провучеш релевантне критике и ставове, али се свакако држи чињеница. Овом чланку је, рецимо, свакако потребна озбиљна дорада. — Lotom (разговор) 08:58, 23. новембар 2020. (CET)

Категорије Београђани, Спортисти из Београда, Музичари из Београда...

Имам овде једно питање. Да ли задржавамо и категорију Београђани када додајемо Спортисти/Музичари из Београда? Да ли су нам уопште ове категорије одреднице само за особе рођене у Београду или и за оне које су живеле и радиле у њему, без обзира на место рођења? Ја сам више присталица прве опције, али ни друга није без основа. Колико се сећам, Вукан је ову категоризацију по местима и занимањима (између осталог) покренуо због места за која у нашем језику немамо називе становника, те сам разумео да то треба да буде прецизнија замена за ове категорије попут Београђани тј. да Београђани по занимањима треба да буду поткатегорија ту. Дакле, како би требало то даље да третирамо? Наравно, Београд узет само као пример, важи и за сва остала места. @Vux33: @MareBG: @Aca: @Lotom: @SimplyFreddie: @НиколаБ: @Жељко Тодоровић: и свако ко жели да се изјасни, наравно, да не набрајам... — DJ0302 (разговор) 13:36, 25. новембар 2020. (CET)

Нисам сигуран више у то. Спортиста из Београда може бити нпр. неко ко се већ дуго бави спортом у овом граду, али је рођен ван њега, па самим тим није ни Београђанин. Чак и да прође та опција мора се водити рачуна, а примера ради не може један Александар Шапић бити само у кат. спортисти из БГ, јер је он и политичар. Јуче сам прегледао око 2500 чланака о Београђанима, направио и убацио потребне у нову кат. Категорија:Музичари из Београда. Док се не договоримо шта и како, оставио сам им и кат. Београђани. — MareBG (разговор) 14:21, 25. новембар 2020. (CET)
Категорију за спортисте сам направио ја, почевши од Београда, јер је непрегледно трпати све у исту категорију. Остали градови и општине нису толико критични, али Београђана имамо доста на пројекту. На енглеском је све већ подељено, али ми немамо тај фонд чланака. Ја сам за Младеновчане нпр. стављао и ту категорију + спортисти из Београда. Зато сам кренуо од Београда, а остало може да се ради према потребама. — Lotom (разговор) 18:16, 25. новембар 2020. (CET)

Моје мишљење је да те категорије стриктно треба да се користе да особе које су рођене у том граду, ништа. Категорија Спортисти из Београда стоји као поткатегорија у категорији Београђани и сасвим је сувишно да стоје обје. Ја сам отворио и многе друге категорије за спортисте по градовима и водио сам се само тиме ко је гдје рођен, ништа друго. Ако будемо ишли и на то ко је у ком граду стварао и слично, беспотребно ћемо компликовати. Што се тиче особа које су активне у више области, као што је Шапић, ставити у том случају двије категорије, за обје области, јер није само спортиста, а ако нема категорије политичари из Београда, оставити онда категорију Београђани поред спортисти из Београда. Ако је неко само музичар или само спортиста, нема потребе остављати категорију Београђани. -- Vux33 (разговор) 18:26, 25. новембар 2020. (CET)

Мени је ово прављење категорија у вези са занимањима по местима боравка крајње бесмислено и непотребно — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:42, 25. новембар 2020. (CET)

Ово је строго везано за место рођења. Евентуално може да буде уступак да је неко само рођен у неком месту, а одрастао и живео у другом. Али да неки лик из провинције као спортиста стигне у Београд, па да само на основу тога буде сврстан у категорију, то не. Он је и даље из тог места одакле је стигао, а клуб је из Београда, па ће и сам спортиста бити у категорији оних који су наступали за клуб. Исто важи и за глумце који су чланови неког позоришта и сл. — Lotom (разговор) 19:25, 25. новембар 2020. (CET)

ОК, по свему судећи имаћемо консензус везано за место рођења, а и такво решење ће нас спасити дугих расправа о томе ко је одакле. Никола је такође у праву и да не треба превише ситнити, па би можда требало да избегавамо да сада музичаре распоређујемо даље на бубњаре, певаче, басисте из Београда или спортисте на фудбалере, кошаркаше... Још нешто... ако за Београђанина спортисту избацујемо кат. Београђани због кат. Спортисти из Београда, да ли нам онда остаје категорија попут Барајевчани или Сурчинци (ако је он са неке од тих општина)? Нисам сигуран да ми уопште имамо називе за особе са свих БГ општина, а притом би подела по општинама или деловима града морала да се води по месту где особа живи, јер ретко имамо баш податак ко је рођен у ком породилишту (нити тај податак говори ишта битно, па да би морао да иде кроз категорије). Делује као потенцијално запетљавање. — DJ0302 (разговор) 13:05, 27. новембар 2020. (CET)
Ја отприлике тако и радим. Постоји доста општина у којима није било породилишта у време када је неко рођен. С друге стране, није реално ставити некоме категорију само за место где је рођен, ако је разлог искључиво овај претходно наведени. Зато ја стављам обе, ако постоје. Пошто сам извукао категорију за спортисте, тренутно не желим да даље ситним по угледу на ен.вики јер немамо толико чланака, онда нема потребе да иде категорија Београђани. Али ми рецимо има смисла да иде категорија Спортисти из Београда + Земунци, ако постоји потврда у самом чланку да се неко тако изјашњава, односно да је ту одрастао или му је једноставно место пребивалишта. — Lotom (разговор) 13:18, 27. новембар 2020. (CET)

Категорисање музичких група по годинама престанка рада

Док сте већ ту, да покренем и ову тему... Дакле, већ неко време имамо поделу музичких група по годинама оснивања, али немамо по годинама престанка рада. Ја сам то хтео да урадим, али имам озбиљну дилему — шта радити са групама које су престајале са радом и поново се окупљале по неколико пута (а нема их баш тако мало), понекада само зарад пар наступа? Боли ме глава при самој помисли на то колико непрегледно може да буде ако за баш свако окупљање и распад стављамо поново категорије, обашка што нам онда треба и успостављање међукатегорија (групе поново окупљене те и те године). Таква пракса је на Википедији на енглеском, иначе. Друга опција би била да кроз категорије пратимо само дефинитивне разлазе група, што је далеко прегледније, али можда не пружа комплетну информацију. Којој се опцији приклонити? И још нешто... да ли је ОК да се категорије зову Музичке групе расформирне+година? — DJ0302 (разговор) 13:36, 25. новембар 2020. (CET)

Ја мислим да би превише било додавати те категорије када се поново окупљају. Само коначно оснивање и престанак рада. Што се тиче назива, могао би се искористити шаблон који се користи код серија: Музичке групе које су престале са радом [година]. — SimplyFreddie (разговор) 13:41, 25. новембар 2020. (CET)

Енглеска википедија има преко 6 милиона чланака, наша десет пута мање. Ако имамо категорије за почетак и престанак рада неке музичке групе, зашто онда не би имали и за соло певаче, па за спортске клубове, појединачне спортске каријере.... Како је кренуло ми ћемо имати толико поткатегорија да ће главна категорија од жељеног чланка бити далеко колико и Адам и Ева на породичном стаблу од Маре из Мошорина. Стварно не контам ту опсесију за копирањем свега што се налази на енглеској википедији. Када нам број чланака пређе милион, тада треба да се размишља о прецизнијој категоризацији, до тада је то апсолутно беспотребан посао јер ћемо имати гомилу категорија са максимум два до три чланка — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:48, 25. новембар 2020. (CET)

@SimplyFreddie Таква формулација је увек опција, али ја некако гледам да ради прегледности скраћујем називе категорија, где год је то могуће. Српски језик ту не пружа баш увек исте могућности као енглески и код серија није било могуће краће, али овде би требало ићи по угледу на формулацију која се користи за оснивање тј. да основане замени друга реч код престанка рада. Дилему имам да ли је расформиране довољно добра реч тј. да ли је довољно у духу језика (распаднуте свакако не можемо).
@ΝικόλαςΜπ. Ја први нисам за копирање Википедије на енглеском на сваком кораку, али подела музичких група по годинама оснивања и престанка рада ми јесте резонска, чак и фундаментална. Генерално, категорисање по годинама би требало да буде једна од основа прегледног и смисленог разврставања, а година оснивања није неки произвољни критеријум, већ нешто што се налази у првих пар основних података о свакој групи. Плус, та категорија даје чак и контекст када су у питању догађаји у музици одређене године. Уосталом, категорије с групама по годинама оснивања уопште немају толико мало чланака — скоро све садрже преко пет, а неке чак и 40-ак чланака у овом тренутку (мање имају неке друге кат чије постојање не доводимо у питање). Мени су ту већи проблем категорије попут Музичке групе из (деценија), Музика (деценија), јер заиста не знам шта са њима да радим (посебно са овом првом). Оне би требало да буду мање-више родитељске, али врло често их људи стављају у саме чланке, па нпр. за ЈУ групу имамо шест деценијских Музика из категорија, за Ролингстонсе шест Музичке групе из категорија. Дакле, нисмо чак ни усагласили где се шта ставља, те није јасно ни корисницима и стављају шта коме падне на памет. Деценијске категорије су потенцијално прешироке да би ишле у чланке, јер ће се онда и музичари стављати у њих и оде маст у пропаст. Ја нисам хтео да их уклањам без консултације, али то исто можемо да разматрамо заједно са овим питањем. — DJ0302 (разговор) 23:01, 25. новембар 2020. (CET)

 Коментар: Хвала DJ0302 на покретању ових значајних расправа! Подела музичких група према годинама оснивања и распуштања је смислена. Штавише, мислим да је неопходна јер представља поделу на основу једног „својства” (године). Наравно, наслови би требало да буду што краћи. Правопис за реч „расформиран” пружа алтернативу „распуштен”, па сам за опције: Музичке групе основане x. и Музичке групе распуштене x. И ја сам мишљења да су деценијске категорије прешироке. — Аца💬❤️️ 23:49, 28. новембар 2020. (CET)

Техника

Увод

Техника је подстраница Трга на којој се расправља о техничким питањима и проблемима.

У техничка питања убрајају се: увођење нових проширења, рад с модулима и шаблонима, мењање конфигурационих датотека софтвера, као и пријава техничких проблема и грешака.

Ако желите да задате задатак ботовима или да расправљате о њиховом раду, идите на Трг/Ботови.

Покрени расправу


« Архиве, још нема архива (направи)

Архивирај


Десктоп побољшања: Да ли бисте желели да Википедија на српском језику прилагоди свој дизајн потребама читалаца и уредника?

веза=%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Annotated_Wikipedia_Vector_interface_(logged-out).png

Здраво!

Која је сврха овога?

Прошло је 10 година откако је примењена тренутна векторска тема (изглед) Википедије. Сматрамо да је време да се дизајн осавремени. Истраживања су показала да изглед интерфејса није довољно пријатан и интуитиван, као и да је тежак за сналажење. Добровољци су из тог разлога правили справице и скрипте које би мењале дизајн на појединачним пројектима. Читаоци, новајлије и искусни уредници сложили су се да је могуће решити овај проблем на глобалном нивоу. Због тога, намеравамо да следеће измене уведемо на што више пројеката. Википедија на српском може бити међу првим пројектима који су увели измене дизајна у раној фази („пројекти раног усвајања”).

Како би измене функционисале?

  • Ако се сложите, све нове функције биле би видљиве и пријављеним и анонимним уредницима.
  • Измене ће бити објављиване постепено, а не нагло. Разговараће се о свакој измени засебно. Затим, свака измена ће се засебице развијати и увести.
  • Ове измене се односе само на подразумевану векторску тему. Корисници других тема (попут Монобука) неће уочити разлику.
  • Уредници који више воле тренутни изглед векторске теме неће бити приморани да користе нови изглед. Како би корисник вратио старији изглед, потребно је да кликне на линк који ће се налазити код логотипа или да посети ову страницу и кликне на кружић „Старија векторска” [тема].
  • Нећемо мењати садржај чланка (означен сивом бојом на слици) и нећемо уклонити ниједну постојећу функцију (план је да их преуредимо и побољшамо).

Које промене ће бити уведене?

Имајте у виду да су ово рани концепти. Биће нам потребна ваша мишљења како бисмо их додатно побољшали. Ево неких од наших првих измена:

  • мање заглавље: Омогућиће нам да касније учинимо заглавље постојаним/непоколебљивим и видљивим све време (без потребе да помицате страницу нагоре).
  • сакривена бочна трака: Омогућиће већу концентрисаност при читању страница.
  • ограничена ширина текста: Побољшава читљивост и приказ текста читаоцима (функција можда неће бити доступна на свим посебним страницама).

Овде можете видети неке од потенцијалних будућих измена

Како можете да учествујете?

  • [заједница] Да ли подржавате да се ове измене уведу следећег месеца?
  • [појединац] Искажите своје мишљење. Шта вам се допада? Шта бисте волели да буде промењено? Већ знамо неке жеље и предлоге, јер се наше измене заснивају на подацима истраживања и повратних информација заједнице. Али, наравно, има још много детаља које треба прерадити.
  • [техничари] Пратите наше поруке о томе како треба ажурирати справице и скрипте како би се одржала компатибилност.

Зовем се Шимон. Пројекат који сам вам управо представио назива се Десктоп побољшања. Развија га тим за читање веба Задужбине Викимедија. Ако сте заинтересовани или имате питања, напишите поруку испод или на мојој страници за разговор. Алтернативно, можете ми послати имејл.

Хвала вам.

SGrabarczuk (WMF) (разговор) 11:52, 13. јул 2020. (CEST)

 Коментар: Апсолутно! Ово је пројекат који има за циљ олакшавање навигације Википедијом, као и претраживање и читање исте. Сада је представљен први сет измена, а биће их више у будућности. О сваком том сету ће се засебно разговарати и коментарисати. Углавном, слажем се с коментаром изнад. Интерфејс реално није интуитиван, личи на форум из 2010-их. Заостајемо у односу на дизајне производа савремених технолошких гиганата. Подржавам увођење промена и за пријављене и за анонимне уреднике. Приметио сам да се Википедија на француском већ прикључила овом пројекту као једна од првих. Французи увек предњаче :-)). Моја једина замерка на овај сет измена је то што има превише неуравнотеженог празног простора када се сакрије бочна трака и ограничи ширина текста. @SGrabarczuk (WMF): Може ли се то некако смањити? Јесте ли размишљали о томе? Срдачан поздрав! — Жиле () 13:06, 13. јул 2020. (CEST)

Hey Acamicamacaraca, what do you mean by too much unbalanced blank space? I'd be grateful if you described the issue in as detailed way as possible. Let's even overcommunicate - I'd be really glad to know exactly why you need limited and balanced blank space. SGrabarczuk (WMF) (разговор) 14:00, 13. јул 2020. (CEST)
Steps:
  1. Go to this file (gif)
  2. Look at the left and right side.
Result:
@SGrabarczuk (WMF): I think there is too much empty space. It looks quite empty. Maybe it makes sense to reduce that a bit, although that's just my personal opinion. — Жиле () 14:28, 13. јул 2020. (CEST)
@Acamicamacaraca: OK, I admit there's a lot of empty space, but please do elaborate on why this is troublesome :) SGrabarczuk (WMF) (разговор) 16:37, 14. јул 2020. (CEST)
@SGrabarczuk (WMF): It's not a problem, but it catches my eye a bit. Maybe I'm just used to the current design where everything is compact, so it's hard for me to adapt to something that's more convenient and readable. Nevertheless, I support the deployment of changes. — Жиле () 17:01, 14. јул 2020. (CEST)

 Коментар: Подржавам, промене нису радикалне и неће се изгубити идентитет Википедије, а опет су корисне јер фокус стављају на оно што је најбитније а то је пријатно искуство током коришћења Википедије. Лако доступно поље за претрагу, садржај и нови начин промене језика су по мени једне од бољих новина, уз „празан простор” који Аца помиње. Циљ тог празног простора јесте да се да на значају ономе што је на страници најбитније, а то је текст чланка. @Acamicamacaraca: можда си видео нову верзију Фејсбука за рачунаре, они су урадили нешто слично овоме — фокус су ставили на фид. И није само Фејсбук такав, таква је већина блогова где се у центар пажње стављају текстови (Medium на пример). --Миљан Симоновић (разговор) 20:43, 13. јул 2020. (CEST)

Аха, као, да би се побољшала читљивост. У том случају, океј мада ми и даље делује малчице празњикво. Можда сам се само „испрограмирао” на тренутни дизајн где је све скупљено и сабијено, па ми је тешко да се прилагодим нечему што је згодније. That's probably the reason. Ипак, подржавам увођење измена. — Жиле () 21:24, 13. јул 2020. (CEST)

COVID-19

Предлажем да се сви чланци везани за тренутно пандемију преименују тако да у називима уместо вируса корона садрже COVID-19 и то тамо где се односи на болест, а не вирус корона, било би доследније. Дакле, Пандемија вируса корона 2019/20. би била Пандемија болести COVID-19. И на Википодацима се чешће појављује COVID-19. Шта кажете? — SimplyFreddie (разговор) 01:03, 17. јул 2020. (CEST)

Подржавам. Делује да је облик COVID-19 веома заступљен и препознатљив и у изворима на српском језику. Промена би уједно допринела прецизности и тачности самог наслова и избегла би се евентуална премештања чланака због опстанка пандемије у 2021. години [не дај Боже]. — Жиле () 01:19, 17. јул 2020. (CEST)
Помаже Бог. На Википедију сам ушао само да бих учествовао о описмењавању омладине пошто је ова електронска енциклопедија једно од првих места где млади улазе да проверавају информације. Не могу чудом да се начудим зашто неки појединци не желе да поштују институције или макар да слушају оне који поштују институције овога народа. Господо, постоје неки људи у овој држави који су докторирали о областима попут српскога језика и лингвистике. Да ли ми знамо боље од њих? - Па и не баш. Да ли волимо да се правимо да знамо боље од њих? - Да, апсолутно! Је л постоји неки Иван Клајн, рецимо, који је академик? Да ли сте прочитали можда како академик пише ову болест (у ортографском облику, наравно)? Да ли сте се распитали? Да разложимо (по стоти пут!).
(1) Код скраћеница Правопс (т. 181) нам даје неколико могућности: а) преузимање у изворноме облику (COVID-19), б) пресловљавање у ћирилицу (КОВИД-19) и в) прерада према читању (ковид 19). Од свих поменутих, за српско, ћириличко писмо највише одговара трећа опција што је честа пракса наших медија (Би-Би-Си, Си-Ен-Ен, Еф-Би-Ај итд.). Међутим, све три опције су правилне. Наш академик у колумнама за недељник Нин (још једна вербализована скраћеница од Независне информативне новине) користи овај трећи облик. У наставку вам је веза к колумни коју је написао наш академик (али шта он зна?; он је само академик /ха, будала који је цео свој живот посветила српскоме језику и лингвистици/, ми знамо боље): http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=102352638&fbclid=IwAR1XamCpk7phtMh19FmaisyTZbQvW0DsTPWVa2Zl9sY0wxeScKrd4FYiSYk
(2) Правопис, који је иначе институција нашега језика и писма, у следећој тачки (182) даје предлог за писање вербализованих скраћеница, каква ковид 19 свакако јесте јер се изговара сливено. Само сливено изговарање значи да реч губи статус скраћенице и подлеже морфлолошким правилима обичних речи. Ево пример с још једном болешћу — сидом. Она је настала од францускога акронима SIDA (Syndrome d'immunodéficience acquise), али, пошто је вербализована скраћеница, она је у нашем језику устаљена као обична реч. Да ли се сида пише СИДА? Замислите на неки медиј на ћириличкоме писму објави да нпр. Меџик Џонсон има SIDA (на латиници /узгред, овај кошаркаш има хив, али не и сиду/).
(3) Судећи по радовима доктора наука из области медицине пандемија може бити и вируса и болести. Дакле, пандемија хива (вируса) или сиде (болести) је тренутна пандемија у свету (поред ове наше).
(4) Уколико желите да прогласите пандемију болести, наслов би требало да гласи Пандемија ковида 19, а не Пандемија болести COVID-19. Ово Д на крају представља скраћеницу од енглеске речи disease. Као што није правилно писати НАТО пакт јер ово Т представља treaty, што је у преводу уговор или пакт. Ако издвојимо речи из акронима добићемо Пандемија болести коронавирусна болест 19 или Организација Северноатланскога пакта пакт.
Наравно, српски медији најмање брину за српски правопис и ортографију и тиме бацају у септичку јаму српску предивну културу језика и писма, али први човек који се на Википедији изборио за писање по препоруци институција (вирус корона, а не корона вирус) сам ја (уз помоћ @Миљан Симоновић), тако да се сада борим за писање болести коју проузрокује вирус корона. Само читајте литературу која је производ рада институција и биће све у реду. Ако вас толико мрзи, питајте оне који су упућени у то (дакле, мене). Поздрав. Ничим неизазван (разговор) 09:43, 17. јул 2020. (CEST)
У потпуности се слажем са колегом НН — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:03, 17. јул 2020. (CEST)
Такође. Прво, не треба мешати бабе и жабе — једно је вирус, друго је болест; друго, српски медији су већим делом апсолутно нерелевантни — сигурно се нећемо водити ониме што кажу Ало, Блиц, Информер и слични; и треће, не измишљати топлу воду да је нешто доследније и да се чешће појављује (мада, по мени и Клајн помало измишља топлу воду, али он има покриће у дипломи па му се може). --Миљан Симоновић (разговор) 11:26, 17. јул 2020. (CEST)
Српски медији не да нису релевантни, него су апсолутно неписмени и на прсте једне руке се могу изборојати медији (и електронски и штампани) који воде рачуна о језичким нормама и правопису. У последње време се овде доста тога мења зарад промене, а не зарад сврсисходности и практичности — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:55, 17. јул 2020. (CEST)

Нико овде не помиње медије, знамо њихов неповољан утицај не само на правопис него и све остало. Свакако смо закључили да је пандемија болести, а не вируса. А што се тиче ове транскрипције имена болести, код вишечланих имена, увек се последњи члан само мења по падежима, а пошто је овде то број то није могуће. Сида се одомаћила као такав израз, што COVID свакако није (још увек), тако да сам ја за оригинал. Једино смислено решење би било коронавирусна болест 2019. — SimplyFreddie (разговор) 12:03, 17. јул 2020. (CEST)


Коронавирусна болест 2019 би унела само још већу забуну међ народ. Истина је да је то пун назив, али се уопште није одомаћио као ковид. Као што, ако би некоме рекао: Купи ми Независне информативне новине!, у 98 одсто случајева не би знао шта причам, тако је и овде, али ако бих му рекао: Купи ми Нин!, било би све другачије. Једноставно је, ако смо сиду без превелике муке одомаћили, нема разлога да истим путем одомаћимо и ковид 19. Уосталом, читао сам научне чланке лекара и они говоре да може бити пандемија и вируса и болести. Свеједно је! Мој предлог: (1) Да остане овако -- Пандемија вируса корона -- или (2) да буде Пандемија ковида 19. По мени су то најправославнија решења. Узгред, мењајте назив чланка за болест, срамота је да пише ЦОВИД-19. Ничим неизазван (разговор) 12:39, 17. јул 2020. (CEST)

Једини ко овде „измишља топлу воду” јесте управо тзв. Одбор за стандардизацију српског језика. Након чувене одлуке да се пише, пазите сад, „вируси корона”, уместо „коронавируси” (уп. аденовируси, ентеровируси, ретровируси, ротавируси), сада ће изгледа да се стандардизује облик „ковид 19” (и то још без цртице, јер она се негде ставља а негде не — како се коме ћефне). Препоруке Одбора су толико поуздане да се ни они сами не могу усагласити с истим. Међутим, види се да препоруке не доносе чланови Одбора, већ Срето сам — понављања реченог, графичко неразликовање метајезика од примера, типографске грешке итд. Ево да се боље разуме моје неповерење у председника Одбора. То је човек који је препоручио нешто у стилу: „волели бисмо ми да допустимо укорењене облике као требали, за то има пуно разлога, али нажалост норма то не дозвољава” ([1]). Нисам сигуран да је у духу језика рећи вирус корона — то просто није његово „име”. Као што пароброд није брод пара, већ брод на пару (вирус као корона, венац — односи се на облик вируса). Још ако се узме у обзир да је тај исти Одбор препоручио да се на Википедији пише само ћирилицом, види се колико су њихове препоруке применљиве овде, како се доследно примењују. Но, сад сам мало скренуо с теме. Суштина је да облик „ковид 19” није устаљен (за разлику од сиде). Његово писање није у потпуности одомаћено због јављања цртице у самом имену болести. Писање у изворном облику је, да се не лажемо, препознатљивије (може се видети и у статистици посећености странице) и тренутно најбоље решење а уједно је и допуштено. Надам се да сам био јасан. Без оригиналног истраживања. Хвала. — Жиле () 12:57, 17. јул 2020. (CEST)
Нема ту ми шта да преиспитујемо одлуке одбора за стандардизацију. Ковид 19 (без цртице) и ћао здраво — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:25, 17. јул 2020. (CEST)
Када би одбор сутра рекао да се укида тачка на крају реченице ти би поверовао и писао без ње, глупости. Ако је неко правило донето од стране неког вишег тела не значи да је исправно. — SimplyFreddie (разговор) 13:46, 17. јул 2020. (CEST)
Док се одредница „ковид 19” не појави у наредном Правопису ја сам против њене употребе. Уношењем исте у Правопис означавало би да се одомаћила у таквом транскрибованом облику. Овако, не. — Жиле () 14:02, 17. јул 2020. (CEST)
Сагласићете се са мном да нити један корисник из ове дебате нема диплому из лингвистике нити докторат. Наравно, то не треба да нас обесхрабри да учествујемо у дебати о језичким питањима. Међутим, једина разлика између, с једне стране, @ΝικόλαςΜπ., @Миљан Симоновић и мене и с друге стране @SimplyFreddie и @Жиле, је та да се првопоменути позивају на институције овога народа, док другопоменути измишљају властита правила иако имају диплому факултета (који није специјализован за језичка питања), односно диплому основне школе. Првопоменути нису измислили правила, они се само позивају на људе који су измислили правила. Уколико желите да нападнете норму, господо, обратите се академицима и докторима лингвистике. Ваша мишљења немају научно утемељење нити се позивају на ауторитете. Уколико одете лекару (а не код лекара, што је неправилно), ви идете у иниституцију (дом здравља, болиницу...) и примате информације од доктора медицинских наука. Ви увек можете рећи, ма шта зна овај лекар, ја ћу леукемију да лечим цвеклом и лимуном, али то не умањује значај здравствених институција. Исто тако, мени се не свиђају многа правила у хокеју на леду (слобода мишљења је апсолутна), ја имам права да их саопштим, што ме не даје за право да говорим да су идиоти људи који нормирају правила НХЛ-а (слобода изражавања није апсолутна). Наравно, дебата је неопходна у нашем друштву које није навикло на исту, али морамо поштовати институције и људе који стоје иза њих, јер су они ипак цео живот посветили тим специфичним проблемима, за разлику од нас цивила. За ове другопоменуте, молим вас, правите разлику између вредносних судова и чињеница. Хвала. Поздрав. Ничим неизазван (разговор) 09:27, 18. јул 2020. (CEST)
Ево мале допуне. Пре неколико дана, српски познати тенисер Н. Ђоковић је медитирао на назовипирамидама у Високом, БиХ. Данас на јутарњем програму на ТВ Прва, главни гуру и заговорник приче о пирамидама говори да медитација у назовипирамидама лечи болести. Што би рекао СимплиФреди: Ако је неко правило донето од стране неког вишег тела не значи да је исправно, дакле, аналогијом долазимо до тога, да ако СзО нешто каже против назовинауке, не мора да значи да је исправно. Лечимо се у Високом, а не у институцијама! Ничим неизазван (разговор) 09:33, 18. јул 2020. (CEST)
Ако је неко правило донето од стране неког вишег тела не значи да је исправно. @SimplyFreddie: Мислим да си овим обесмислио расправу и објаснио да теби није циљ да се овде нађе неко решење већ да људи подрже твоју идеју. Ниједан Википедијанац није стручнији од људи који су се за то школовали и који се тиме цео живот баве. Ми, дакле, можемо само да расправљамо и дискутујемо о њиховим одлукама и договарамо се око начина имплементације, није на нама да успостављамо нова правила. --Миљан Симоновић (разговор) 11:33, 18. јул 2020. (CEST)

Да се вратимо теми што се овога тиче. Сви знамо ко је и шта је Иван Клајн, он је препоручио облик ковид 19 и то је то. Ми овде можемо да се расправљамо и тражимо компромисна решења о темама које наша лингвистичка струка још увек није обрадила, можемо да расправљамо и о техничким детаљима и слично. — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 12:23, 18. јул 2020. (CEST)

Једва чекам кад ће SARS-CoV-2 постати „сарс ков 2” малим словима и без цртица, јер извесни стручњаци тако препоручују. — Жиле () 14:43, 18. јул 2020. (CEST)

И хрватски лингвисти препоручују писање малим словом. Прооблем уредника на овој википедији је некритичко преузимање модела са енглеске википедије, па се користи децимална тачка уместо зареза, цртица код вишечланих личних имена, и уопште енгелска синтакса која не одговара природи српског језика — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:28, 19. јул 2020. (CEST)
Морам за тренутак да скренем са теме што се тиче вишечланих имена за која се ти залажеш да се пишу без цртице што је апсолутно неисправно. Уклањање цртице се дешава искључиво код топонима и то само у француском језику (можда још негде, али за овај случај је сигурно). У то можеш да се увериш и у правопису стр. 84 т. 97. Да се пишу одвојено онда би се и сваки члан мењао по падежима што је бесмислено (Жана Жака, Жана Пола). — SimplyFreddie (разговор) 14:37, 19. јул 2020. (CEST)

Удвојена страна презимена, без обзира на то да ли се први део мења или не, по правилу се пишу одвојено: Кастело Бранко (Кастела Бранка), Гарсија Лорка (Гарсије Лорке); Бен Гурион (ген. Бен Гуриона), Ван Гог (Ван Гога), У Танш (У Танта) и сл. Међутим, под утицајем изворног правописа понекад је уобичајено писање с

цртицом: Тулуз-Лотрек (Toulouse-Loutree, ген. Тулуз-Лотрека) , Сен-Жист (Сен-Жиета), Сен-Симон, Салшиков-Шчедрин (ген. Салтикова-Шчедрина), Римски-Корсаков итд.

Дакле, кључна реч је понекад.

Даље каже:

Удвојена мушка презимена, у српској традицији ретка, пишу се одвојено, и при томе су оба промеюьива: Вук Стефановић Караџић (Вука Стефановића Караџића итд.), Љубомир Дурковић Јакшић, Мирослав Јосић Вишњић, Андрија Качић Миочић и сл.

За удвојена женска презимена (по роду и по удаји, понекад и трострука), најцелисходније је применити исти поступак - одвојено писање: Олга Петровић Којић (Олги Петровић Којић итд.), Аница Савић Ребац, Ксенија Марицки Гађански (Ксенији Марицки Гађански), Нада Ђурица Марковић (Наде Ћурице Марковић, Нади Ћурици Марковић итд.), Љубица Поповић Бјелица (Љубици ПоповићБјелици итд.).

Транскрибована страна имена пишу се или с ослонцем на изворни језик или према створеном обичају: ... с цртицом само ако је значење везе збирно (цртица има значење "и"): Шлезвиг-Холштајн, Алзас-Лорена.

Надам се да смо неке ствари разјаснили једном за свагда — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 15:04, 19. јул 2020. (CEST)

Тешко. Колико год да немамо релевантније тело од Одбора за стандардизацију језика, око неких недоумица које ми овде имамо ни они немају најјасније препоруке. И даље смо у проблему око питања оригинал / транскрипција / превод, као и око тога како решити питање женског рода солидног броја занимања. Са једне стране се јављају „борци за права...” а са друге се ствара проблем у томе што неке термине Речник српског језика не познаје, нити их „језичари” препоручују. У том смислу, када постоји у правопису и када постоји јасна препорука, ту имамо чисту ситуацију, у супротном долази до тога да ми овде измишљамо топлу воду. Један од примера је у секцији на главној страни, међу скоро преминулима. Ја бих ту поставио питање да ли је политичка коректност јача од правописа. — Lotom (разговор) 15:36, 19. јул 2020. (CEST)
Код имена занимања је већ речено да се занимања исписана у мушком роду сматрају родно неутралним и да нема потребе да се измишљају нове кованице које су често рогобатне у српском језику (војникиња, боркиња, археолошкиња, филозофшкиња и шта им већ пада на памет). Имена свих наука су у женском роду, фудбал је у мушком, а одбојка у женском итд., још само некоме квази борцу за равноправност треба ад падне на памет да измисли и имена у контра родовима. Или још боље да се убаци и неутрални род — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:21, 19. јул 2020. (CEST)
Рак-рана српскога новинарства је управо у томе што новинари не читају ништа друго осим што није у њиховој надлежности, па је стога новинарство на најнижем језичком ступњу него икад раније. Али управо за то се залажу неки корисници Википедије на српскоме језику. Исто као што проблематични новинари стварају садржаје без претходне провере и истраживања, тако и поједини чланови ове Википедије не слушају ауторитете. Јер новинари и поједини чланови српске Вики-заједнице боље знају од доктора лингвистике, у то смо установили. Друго, не желим много да мудрујем, али поједине стилистичке и правописне грешке су веома уочљиве и то баш код оних који нападају ауторитете и институције српскога народа. Чудно? Ето је још једна веза с данашњим новинарством -- језичка култура је на минимуму, али важно је да се пљују институције. Па чекајте, нпр. је л' знамо шта значи прилог око(ло), да ли, можда, уместо прилога око треба да ставимо предлог о? Да ли имамо проблем око(ло) питања или о тим питањима или у вези с тим питањима? Само желим да кажем, морамо основне ствари савладати да би критиковали и означавали неке изворе као релевантне (постоји ли можда нека српска реч за ово? значајан, озбиљан, битан?). Да ли неко ко има диплому само, за сада, основне школе може тако безобзирно да напада академика који је већ приближно три године био члан САНУ када се дотични родио? Наравно, у демократском друштву је свака дебата (или разговор) о свим питањима и свако је позван да учествује, али морамо имати макар мало поштовања према људима који су животе посветили некој области. Као што рекох, на Википедију сам ушао првенствено због транскрипционих и језичких правила (ортографије) и свако ко је у недоумици може да ми се обрати. Али једна је разлика између мене и назовилингвиста с Википедије. Правила и примере које предлажем нисам ја измислио, него нудим вам само оно што могу да пронађем у изворима нашијех институција. Исто тако, и сам вас могу упутити ка изворима уколико сами желите да истражујете област ортографије. Уздравље (а не Живели!, јер се живети може и на респиратору)! Ничим неизазван (разговор) 15:54, 21. јул 2020. (CEST)
Ја сам се мало поиграо речима, самим тим и предлозима. Кад се ради о нечему конкретном онда је све јасно, ми овде околишамо и удаљавамо се од суштине. Имамо ми у данашњем говору много грешака, попут оне да се често користи у вези нечега уместо у вези с нечим. Ово прво је оправдано само када је заиста у питању некаква веза, било лука, целера или нечег трећег. Па и у разним екранизованим остварењима може да се чује ми/ви би онда када треба да се користи потенцијал глагола бити. Утицај друштвених мрежа је довео до тога да се често користе страни термини, па и када није најјасније њихово значење, само да би се испратило оно што је у том тренутку модерно. Све то заједно утиче на промену нашег језика. Као што сам већ написао, мислим да нико овде не спори званичне ставове Одбора. Проблем је онда када имамо само препоруке које нису најпрецизније, нити су лингвисти сагласни око неких питања. Последњи правопис је објављен пре 10 година. — Lotom (разговор) 18:29, 21. јул 2020. (CEST)

Када сам написао чланак Пандемија вируса корона 2019/20., пандемија још није била проглашена тако да је наслов био ок али данас то нажалост није случај. Слажем се са колегом да чланак треба да буде преименован. Што се тиче Ковид 19 и COVID 19 за сада нигде нисам видео да неко користи ковид 19, чак и страница РС користи COVID а и мислим да би требало корисити "интернационални" назив због лакшег препознавања а и сви смо навикли на реч COVID. Acaalexaca (разговор) 16:12, 21. јул 2020. (CEST)

@Acaalexaca: Политика, као један од ретких дневних листова који излазе на ћирилици и један од ретких листова који се могу сматрати релевантним, редовно користи ћириличку верзију („ковид амбуланта”, „лечи се од ковида”). --Миљан Симоновић (разговор) 10:58, 22. јул 2020. (CEST)
@Miljan Simonović: Али користе и интернационални назив. Acaalexaca (разговор) 17:01, 22. јул 2020. (CEST)
@Miljan Simonović: У првом извору помиње се „Ковид-19” с цртицом и великим словом. Због тога се поставља питање колико се назив вируса одомаћио у том транскрибованом облику. Негде се ставља цртица, негде не. Негде се пише великим почетним словом, негде не. — Жиле () 19:18, 25. јул 2020. (CEST)

Овде треба водити раучна шта је општији појам вирус корона или ковид 19. Људи који имају вирус корона не морају имати ковид 19 (болест), а с друге стране људи који имају ковид 19 морају имати вирус корона. И када се тестирају људи, тестирају се на вирус корона па смо тако имали случајеве у којима асимптомтски случајеви морају да иду у привремену ковид-болницу у Београдском сајму (па су се бунили). Иако пандемије могу бити и болести и вируса (у то смо се уверили код ХИВ-а и сиде), ипак је вирус општији појам самим тим што неко може да буде домаћин вируса, а да нема болест. Пример за ХИВ и сиду могу бити кошаркаш Меџик Џонсон и глумац Чарли Шин (ако се не варам?) који имају вирус (ХИВ), али немају болест (сиду).

Lotomе, поседујем Правопис српскога језика из 2018. године. Ничим неизазван (разговор) 18:59, 21. јул 2020. (CEST)

Добро, поштујем. Али колико ми је до сада било познато, последњи пут је измењен и допуњен 2010. године. Можда грешим. У сваком случају, да не сечем више питање нечим што тренутно није у директној вези с истим. — Lotom (разговор) 19:20, 21. јул 2020. (CEST)

──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── Шта ћемо на крају с овом расправом? Мени је океј и ковид 19 (таман се избегава сувишно додавање речи „болест” при деклинацији). Ако се сви слажу, можемо тако да ускладимо наслове. Тренутно стање је катастрофално, јер се у насловима јављају разноразни облици. Може и „ковид” само да се решимо тренутних недоследности. Ако не, покренути гласање. — Жиле () 10:02, 31. јул 2020. (CEST)

Тулбар

Занима ме ко је опет правио прерасподеле у тулбару, посебно у делу вики синтакса? Мало, мало па неко мења нешто ту без икаквих консултација са заједницом. Уклоњене су из основне палете средња (−) и дуга црта (—), нигде нема геџета за оставу. Која је поента постојања палете за ћирилицу и латиницу ако у њој стоје само карактери српске латинице и ћирилице, ту треба да стоје она слова која се не користе у овом језику (ја треба да идем на руску википедију да бих прекопирао или откуцао нпр. обрнуто е или јо.

Већина људи ионако не зна разлику између тих црта и цртица, и сад још избаци све ове па нека иде знак за минус за сваку — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:05, 19. јул 2020. (CEST)

@НиколаБ: За гаџет за Оставу не знам. Мењање доње палете је моје масло. У менију „Основно” додао сам исправну тротачку и поједина слова ћирилице која нису свима доступна на тастатури (раније су већ били присутни латинички африкати). Такође, истакнуо сам ознаку за додавање категорија. У основној палети и даље се налази знак дуге црте. Е сад, из менија „Ћирилица” и „Латиница” макнуо сам нека слова уз претпоставку да се не користе. Будући да их ти користиш, вратићу. — Жиле () 14:19, 19. јул 2020. (CEST)

Врати обе црте и све посебне знакове латинице и ћирилице, поента тих палета је да сви ти знаци буду лако доступни — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:31, 19. јул 2020. (CEST)

Важи. РешеноЖиле () 14:37, 19. јул 2020. (CEST)
Сметало или не, овакве ствари се не раде без питања заједнице. Враћено на старо. — MareBG (разговор) 16:00, 19. јул 2020. (CEST)

Проблем око ажурирања статистике

Корисник Zoranzoki21 је пријавио проблем на фабрикатору у вези статистика које нису ажуриране скоро 24 сата.— Soundwaweserb (разговор) 20:48, 19. јул 2020. (CEST)

Сад је све ОК РешеноSoundwaweserb (разговор) 00:51, 20. јул 2020. (CEST)

Reply tool as a Beta Feature

Hello, Корисник:Acamicamacaraca, Корисник:Zoranzoki21, and other editors,

I have good news for you.

The mw:Editing team held the mw:Talk pages consultation 2019 last year.  mw:Talk pages project/replying is the first major tool that they built because of that consultation.

Right now, the tool is available at the French, Arabic, Dutch, and Hungarian Wikipedias as a Beta Feature. The Editing team is making a short list of Wikipedias that will get the new 'Reply' tool as a Beta Feature next week. About 8 more Wikipedias will get access to the Reply tool. It will be opt-in. To use the tool, you will have to go to Special:Preferences#mw-prefsection-betafeatures and turn on the tool. If you don't turn it on, nothing will change for you.

The Serbian Wikipedia is currently on their list. I have been using the Reply tool at many wikis, and I love it. However, if, for some reason, you do not want this Wikipedia to get access to this tool next week, then please tell me as soon as possible. Otherwise, I will assume that it's okay. Whatamidoing (WMF) (разговор) 00:32, 31. јул 2020. (CEST)

You can test it on this page by clicking on https://sr.wikipedia.org/wiki/Википедија:Трг/Техника?dtenable=1 if you want. Whatamidoing (WMF) (разговор) 00:38, 31. јул 2020. (CEST)
@Whatamidoing (WMF) Thank you very much! We're glad that Serbian Wikipedia is helping to improve such an important project. — Жиле () 01:21, 31. јул 2020. (CEST)
@Whatamidoing (WMF): This is great, thanks for news! Face-smile.svg --Zoranzoki21 (разговор) 14:40, 31. јул 2020. (CEST)

Cool stuff, I like it. This will make discussions much easier — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:29, 1. август 2020. (CEST)

Thanks, all. I'll tell the devs today, and then I will find out what their schedule is. Maybe it will be as soon as tomorrow, but I don't know for sure. Whatamidoing (WMF) (разговор) 17:15, 4. август 2020. (CEST)
The Beta Feature is ready! You can go to Special:Preferences#mw-prefsection-betafeatures and turn on "Алатке за разговор" to use it. Then go to any normal, wikitext-based talk page and look for the [ одговори ] button at the end of existing comments/signatures. Whatamidoing (WMF) (разговор) 21:54, 6. август 2020. (CEST)
Nice, thanks! Ф± 23:19, 6. август 2020. (CEST)

Hello,

Something broke yesterday with the Reply tool. The ticket is phab:T259855. The main symptom was that English-language namespaces were replaced with the local content language and that some characters were percent-encoded. At this stage, there should be no more bad diffs being created. Please check for bad diffs. The team apologizes for the difficulties. Please feel free to ping me if you see problems. Whatamidoing (WMF) (разговор) 19:33, 7. август 2020. (CEST)

You can see all the recent edits made with the Reply tool in this RecentChanges link. Please consider turning on the Beta Feature and trying it out for a few days. Whatamidoing (WMF) (разговор) 19:39, 12. август 2020. (CEST)
Hello, all. If you see any problems with the Reply tool, please post them to mw:Talk:Talk pages project/replying so the Editing team will see them. At the moment, they are particularly interested in these problems:
  • The Reply Tool doesn't use the correct/expected wikitext.
  • The Reply Tool cannot be used to reply to a specific comment.
  • The [ одговори ] button isn't shown on a page where people are talking.
but they are interested in all of your questions, comments and ideas. Your reports are very important to them. The Editing team was talking this morning about the problem of the Reply tool only recognizing Cyrillic dates, and not the Latin spelling. They don't know when it will be fixed, but they thank you for telling them about the problem, and they plan to fix it. Whatamidoing (WMF) (разговор) 20:20, 13. август 2020. (CEST)

Шаблон:Инфокутија Биографија

Треба уклонити |{{{презиме}}}, {{{име}}} које се користи као кључ за аутоматско сортирање, при дну изворника шаблона {{инфокутија биографија}} (два пута, за категорију Рођени ... и Умрли ...).

Проблем је што кад неко унесе у параметар |име= и име и презиме (а параметар |презиме= остане непопуњен), онда се сортира са зарезом (тзв. запетом) на почетку кључа сортирања и у категоријама онда буде сортирано под „,”.

Примјер са погрешним сортирањем је био чланак Сергеј Макаров (прије моје измјене, док су биле двије категорије за годину рођења [ваљда ручна грешка Drazetad-а]). --109.163.168.70 (разговор) 13:00, 10. август 2020. (CEST) [у]

Промена назива чланка Јоакиминтерфест у Јоакимфест.

Јоакиминтерфест и Јоакимфест су два позоришна фестивала чији је организатор Књажевско-српски театар. Јоакимфест је као такав постојао до 2011. године. Јоакиминтерфест, међународни позоришни фестивал постоји и данас и биће 15. пут одржан од 8-13. октобра у Књажевско-српском театру. Организатор је донео одлуку да Јоакиминтерфест промени назив у Јоакимфест. назив Јоакимфест је већ промовисан на конференцији за медије 26.8.2020. РТС Међународни позоришни фестивал Јоакимфест од 8. до 13. октобра у Kрагујевцу, Сајт Књажевско-српског театра О фестивалу и ПРЕДСТАВЉЕНА СЕЛЕКЦИЈА ЈОАКИМФЕСТА. Молим за помоћ - да се Јоакиминтерфест преименује у Јоакимфест а да се не угрози чланак Јоакимфест (Фестивал који се одржавао до 2011. године). То ми је потрбно за странице на Српском, Енглеском, Француском, Српско-хрватском језику. Струјајое

Бејзбол инфокутија

Да ли има нека инфокутија која је добра за бејзбол играче? Друго, је л може неко од тих програмера да направи инфокутију за бејзбол, пошто ја не знам. Ничим неизазван (разговор) 19:55, 3. септембар 2020. (CEST)

Growth team newsletter 14

11:33, 7. септембар 2020. (CEST)

Везе на Главној страни

Предлажем да се на Главној страни у шаблонима за ИЧ уклоне везе ка самим чланцима и уместо тога стави веза у параметру Заглавље због прегледности. На рувики је веза на оба места, али по мени је то претеривање. — SimplyFreddie (разговор) 12:05, 10. септембар 2020. (CEST)

 Коментар: Подржавам. Ево клипића како тренутно изгледа (1) и како би изгледало промењено (2). Мислим да измена није велика а смислена је, јер је интуитивније и згодније да линк буде у наслову него у садржини. Такође би било доследно с одељком „На данашњи дан” где се линк ка чланку о дану налази непосредно у наслову. — Аца💬❤️️ 12:19, 10. септембар 2020. (CEST)

 Коментар: има смисла --Миљан Симоновић (разговор) 12:49, 12. септембар 2020. (CEST)

Непознати параметар

У преводу руских чланака наилазим на проблем код постављања референци и литературе.

На примјер, не могу да пронађем одговарајући параметар на енглеском за |ответственный = (цијели параметар: |ответственный = Перевод с сербского [Предисл.: проф. И. Пальмов]).

Да ли постоји већ написано упутство за превод појединих параметара које се користе у руској Википедији?

Хвала на помоћи. Христољуб 3 (разговор) 22:35, 18. септембар 2020. (CEST)

Увођење бота за слање обавештења о дешавањима са датотекама на Остави

Поздрав свима, пронашао сам бота који може да шаље обавештења на страницама за разговор чланака који користе датотеке које су предложене за брисање на Остави. Како бот не би спамовао, ако се датотека користи у више од 10 чланака, бот ће послати обавештење само на првих 10 страница (по редоследу додавања у чланак). Више детаља можете пронаћи овде. Ово је већ омогућено на неким викијима (списак). Да ли би сте ово да се уведе и код нас? --Kizule (разговор) 19:13, 19. септембар 2020. (CEST)

 Коментар: Подршка! Када би увели бота, избегле би се ситуације да се у чланцима налазе линкови до непостојеће датотеке (у случају да се датотека избрише с Викиоставе). — Аца💬❤️️ 19:19, 19. септембар 2020. (CEST)

 Коментар: Супер идеја. Подржавам. — Acaalexaca (разговор) 23:23, 19. септембар 2020. (CEST)

Не може да смета, тако да сам за. — Ф± 10:26, 20. септембар 2020. (CEST)

 Коментар: идеја има смисла, питање је колико ће бити корисна. Странице за разговор појединих чланака нису толико посећене и чини ми се да ће овакве поруке проћи исто као и поруке о мртвим везама које је стављао Бокица раније. Са друге стране, тренутно немамо никакав увид у то шта се дешава са фотографијама, па само одједном упадне бот са Оставе и побрише фотке, тако да је боље да макар знамо ако су неке фотографије проблематичне. Доста чланака је на списковима надгледања корисника, па се тако барем нека брисања фотографија могу видети и спречити или проблематичне фотке заменити бољим. --Миљан Симоновић (разговор) 08:51, 23. септембар 2020. (CEST)

@Miljan Simonović: Бот (барем на почетку) неће имати "заставицу", тако да ћемо моћи да га пратимо и у скорашњим изменама. Уколико буде било потребе да му је дамо, то се да лако урадити. Такође би смо могли да направимо и ознаку ради још лакшег праћења. То би требали да одрадимо до суботе, јер ћу у суботу направити "закрпу" на GitHub-у пошто не видим да је било ко против овога. --Kizule (разговор) 20:49, 23. септембар 2020. (CEST)
  • Подржавам предлог, јер све што унапређује рад има смисла. — Dr Milorad Dimić (разговор) 11:25, 23. септембар 2020. (CEST)

Пошто нисам до сада видео да је неко против овога, направио сам ознаку "Дискусија на Викимедијиној Остави" ([4]), као и "закрпу" на GitHub-у. Верујем да ће ово бити омогућено до понедељка-уторка. --Kizule (разговор) 15:09, 26. септембар 2020. (CEST)

ИА Бот

Шта можемо да урадимо поводом тога што Бот за архивирање веза прави бесмислене измене попут додавања нула у датумима? Хајде да пробам да разумем додавање сертификата у везе (http → https), мада ни то генерално не значи много у реалним околностима. — Lotom (разговор) 13:45, 30. септембар 2020. (CEST)

@Lotom Покушаћу да нађем да ли је ово већ пријављено на Фабрикатору. Да ли можеш овде поставити линк ка (барем) једној од таквих измена? --Kizule (разговор) 16:18, 30. септембар 2020. (CEST)
Буквално било која измена. — Lotom (разговор) 17:25, 30. септембар 2020. (CEST)

Активни Википројекти

Здраво, учесницима на активним википројектима! Позивам вас да на главној страни поставите шаблон за статус википројекта {{Статус Википројеката}} са ознаком активан или без ње (подразумевана вредност) као што је то урађено на Википедија:Википројекат Филм да би се ваш пројекат појавио у Категорија:Активни Википројекти која је подкатегорија Категорија:Википројекти по статусу, док је потоња подкатегорија Категорија:Википројекти. Википедија на еглеском језику сматра да је ово најбоља подела Википројеката. Filipović Zoran (разговор) 13:04, 11. октобар 2020. (CEST)

Broken CSS in Медијавики:Gadget-ReferenceTooltips.css

Hi, sorry that I don't speak Serbian. Could someone with sufficient rights please fix the broken CSS in Медијавики:Gadget-ReferenceTooltips.css? Currently, the lines .rt-tooltip.rt-tooltip-insideWindow and .rt-numberInput.rt-numberInput and .rt-tooltipsForCommentsField.rt-tooltipsForCommentsField.rt-tooltipsForCommentsField and .rt-disabledNote.rt-disabledNote all lack a space between these class names, and this creates errors. Thanks in advance for anyone able to help! — AKlapper (WMF) (разговор) 15:10, 17. октобар 2020. (CEST)

@AKlapper (WMF):  DoneАца💬❤️️ 17:33, 17. октобар 2020. (CEST)
Thank you! — AKlapper (WMF) (разговор) 18:56, 17. октобар 2020. (CEST)

Важно: Одржавање 27. октобра 2020.

Моћи ћете да читате, али не и да уређујете све пројекте на кратак период.

Задужбина Викимедија испробава пребацивање с једног на други центар података. Циљ је да се осигура да Википедија и остали Викимедијини пројекти функционишу чак и када дође до неког инцидента. Викимедијино одељење за технологију извршиће планирану пробу, а та проба ће показати да ли се поуздано може пребацити с примарног центра на секундарни. Потребно је да се многи тимови припреме за тест и буду на располагању да реше непредвиђене проблеме ако се они јаве.

Нажалост, због ограничења у софтверу Медијавики, морају се зауставити сва уређивања док се врши пребацивање. Извињавамо се због овог прекида и радимо на томе да га у будућности умањимо.

  • У уторак, 27. октобра, нећете моћи да уређујете пројекте на сат времена. Проба ће почети у 15 часова.
  • Ако у то време покуштате да уредите страницу или сачувате измену, појавиће вам се порука о грешци. Надамо се да никоме неће пропасти измене, али не можемо да гарантујемо да се то неће догодити. Ако вам се појави порука о грешци, сачекајте док се све не врати у нормалу. Тада сачувајте измене. Препоручујемо да најпре направите копију својих измена за сваки случај.

Trizek (WMF) (разговор) 19:11, 21. октобар 2020. (CEST)

Ово би већ требало ставити у вест сајта (сајт нотис), да се људи не трипују ако не могу уређивати или сачувати своје измјене. Славен Косановић {разговор} 23:13, 26. октобар 2020. (CET)
Мислим да је већ било постављено обавештење, бар тако пише у поруци. Али ово је завршено, надам се. :) --Kizule (разговор) 12:14, 28. октобар 2020. (CET)

Шаблони

Имамо доста шаблона за саставе спортских репрезентација који су написани на исти калуп, као скраћенице такмичења, државе и спорта на који се односе. Међутим, приметио сам да смо ми једини који имамо те скраћене облике који су често неразумљиви (године нису у целини написане) па су и тешки за проналажење. На пример, шаблон {{СП19СРБк}} сам једва нашао јер је година у скраћеном облику. Зато сам хтео да предложим да се ти шаблони преименују у називе који се могу лакше пронаћи, али опет да не буду превише дугачки. Већину тих шаблона су направили корисници Johnny Caspar, SmirnofLeary и BokicaK па су том логиком и остали правили по узору на њих друге навигационе шаблоне (и ја сам међу њима). Е сад, проблем је што тих шаблона сигурно има баш баш много, по мојој процени око 1.000, што би била кочница при решавању овога. Горепоменути пример би се могао по мом предлогу назвати Светско првенство у кошарци 2019 — Србија или по тексту у параметру title Репрезентација Србије — Светско првенство у кошарци 2019. с тим што би ово друго било проблем у случају Олимпијских игара јер се не би знало који је спорт у питању па би требала нека додатна одредница у наслову.

Означићу неке од корисника који често користе ове шаблоне, значило би њихово мишљење, а и осталих. @SoundwaweserbLotomMareBGНиколаБVux33Marko235Backij и Aca:. — SimplyFreddie (разговор) 15:42, 26. октобар 2020. (CET)

 Коментар: Фудбалска репрезентација Србије — Свјетско првенство 2018, Фудбалска репрезентација Србије — Олимпијске игре 2016. на примјер. Тако би било једнолично, само мијењати одредницу фудбалска, кошаркашка, ватерполо репрезентација итд. Ја кад сам почео да правим те фудбалске шаблоне, именовао сам их тако, али их је неко премјестио, вјероватно због тога да буду сви на исти калуп. Скраћено је лакше вјероватно, али ја подржавам промјену. -- Vux33 (разговор) 15:49, 26. октобар 2020. (CET)

@Vux33: Може и то, с тим што би за жене требало да се дода или Женска репрезентација... или ...првенство за жене. — SimplyFreddie (разговор) 16:43, 26. октобар 2020. (CET)
Женска фудбалска репрезентација Србије — Свјетско првенство и година. Мислим ако одговара овакав концепт. -- Vux33 (разговор) 17:01, 26. октобар 2020. (CET)

 Коментар: Да будем искрен, мени је једино битно да се тај шаблон приказује на дну странице, да ли ће бити скраћен или пун назив није ми толико важно. Треба да имамо на исти калуп све, узгред, ти шаблони се могу наћи по категоријама којима припадају. Можда су чак категорије за спортске шаблоне много битнија ствар него пун или скраћен назив самих шаблона. Значи, подржавам да се промени, али ако се већ мења да то буде одрађено све до краја. Никако да остане на пола урађено, па после испадне горе.— Soundwaweserb (разговор) 16:18, 26. октобар 2020. (CET)

@Soundwaweserb: Што је најгоре и категорије нису баш одрађене тако да се у Категорија:Шаблони за спорт може наћи све и свашта. Ја управо ових дана покушавам да разврстам шта може па ћемо видети. — SimplyFreddie (разговор) 16:22, 26. октобар 2020. (CET)

@SimplyFreddie: У тој категорији постоји невјероватно много шаблона. И ја сам раније разврстао доста њих о побједницима кошаркашких такмичења, нешто око ватерпола, али сам одустао, јер је стварно много посла да све пребаци једна особа ручно. У тој категорији треба да буду само поткатегорије. Кад се договоримо око назива, кренућемо и категорије да сређујемо. -- Vux33 (разговор) 17:01, 26. октобар 2020. (CET)

 Коментар: Добра идеја, може. Важно је да ти шаблони буду једноставно насловљени да би и лаици у спортским темама могли да их пронађу и употребе. Добро би било остављати преусмерења како би се и скраћени облици могли користити у чланцима. — Аца💬❤️️ 17:26, 26. октобар 2020. (CET)

 Коментар: Све што може да помогне, добро је, оно што прави пометњу није. Ми смо негде између. Треба их средити свакако, само да се договоримо на који начин. — Lotom (разговор) 17:32, 26. октобар 2020. (CET)

 Коментар: Вуксов предлог ми делује најбоље. Има заиста доста шаблона у општој категорији спорт, али сам наизлазио чак и на неке који нису ни били категорисани. Део тога сам покушао да средим, највише оне везане за кошарку. Свакако рачунајте на моју помоћ у разврставању, битно ми је само да усвојимо стандардно решење. — DJ0302 (разговор) 17:50, 26. октобар 2020. (CET)

Имена шаблона треба да буду прецизна и што је могуће краћа, јер је небитно како се шаблон зове, важан је његов садржај и приказ. Ја сам шаблоне који се односе на победнике пливачких такмичења писао по следећем моделу који се види у Категорија:Шаблони за спорт. А шаблоне за саставе репрезентација у хокеју на великим такмичењима сам означавао скраћено, као ЗОИ2018Хокеј-КАН и слично. — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:15, 26. октобар 2020. (CET)

Али је битно и да категорије буду прецизне. Шаблони о пливачким такмичењима треба да иду у одговарајућу категорију, ако је нема је направити, као и за хокеј, фудбал и сваки други спорт. У тој категорији има шаблона и за ватерполо, рукомет, тенис, формулу 1, а још већина није повезана на википодатке. Категорија је дефинитивно главни проблем који треба ријешити, али не ријешити тако што ће се сви шаблони о ватерполу пребацити у категорију шаблони за ватерполо. Треба отворити одговарајућу категорију за све. Има доста шаблона за побједнике ватерполо лиге шампиона, па их и додати у категорију навигациони шаблони за побједнике Лиге шампиона у ватерполу и наравно у категорију шаблони за ВК Партизан и слично. Ако ћемо већ да радимо на томе, треба да урадимо како треба до краја. Називи шаблона нису огромни проблем, али се свакако успут можемо договорити и о њима. -- Vux33 (разговор) 08:35, 27. октобар 2020. (CET)

 Коментар: Нисам толико активан у последње време због обавеза а видим да сте ме помињали јер сам правио гомилу тих шаблона раније. По мени називи нису главни проблем, барем мени то никада није представљало проблем, већ их пре свега треба исправно категоризовати.

Али ако би се радиле корекције, нпр. за онај први {{СП19СРБк}}, ако се већ тражи неки јаснији назив, мислим да за шаблоне не треба стављати баш пуне називе јер би то било предугачко, већ боље нпр. СП2019СРБкошарка-мушкарци, мислим да је свима јасно да је СП - Светско првенство а ЕП - Европско првенство, само треба ставити пуну годину и назначити тачно спорт (јер к за кошарку баш није јасно, или ож за женску одбојку из овог примера {{ЕП05СЦГож}}) и да ли је мушка или женска селекција.Марко235 (razgovor) 02:25, 28. октобар 2020. (CET)

Океј, колико видим сложили смо се да треба за нијансу продужити имена, али опет, да не буду предугачка. Дакле нешто типа СП у фудбалу (за жене) 2018 — Србија. Ја сам за то да се прво стави име такмичења да би се у претрази одмах појавили релевантни шаблони у понуди. Ако је прва реч Србија онда ту има ствари које се не односе само на спорт. Или да буде на почетку, али као Састав Србије. Мада установили смо да је за почетак најбитније средити категорије. @DJ0302: видим да си преполовио број шаблона у оној категорији, свака част. Остало је још мало да се среди, помажем и ја. — SimplyFreddie (разговор) 16:27, 28. октобар 2020. (CET)

Хвала, ове навигационе за саставе тимова је релативно једноставно разбацати, али биће проблем са оним што буде остало. Иначе, ако већ скраћујемо називе шаблона, онда је први кандидат за то пол — М/Ж су скраћенице које сви познајемо из свакодневног живота (најчешће из разних формулара). Иначе, тренутно су нам мушки састави (као и називи чланака о такмичењима) махом без ознаке за пол, а за женске се додавало Ж. На ове скраћенице попут ЛОИ, СП, ЕП смо исто налетали у животу, евентуално за нека такмичења ређих назива би могло бити проблема. Трословне ознаке за државе које су се користиле до сада су махом оне које се користе и нпр. за заставе. То су обично или прва три слова имена државе или нека логична скраћеница (ЦГ, УК, САД), проблеми су настајали код ситуација Словенија/Словачка, Нигерија/Нигер или скраћеница које нису на прву лопту (Зеленортска Острва, Обала Слоноваче...). Треба утврдити обавезан редослед (има логике да такмичење буде на првом месту, због једноставнијег разврставања у категоријама) и видети шта је то довољно јасно да може да се скрати, а шта треба остављати ко целу реч. — DJ0302 (разговор) 17:55, 28. октобар 2020. (CET)
И још нешто — ја бих брисао све шаблоне попут овог. Нема потребе да имамо посебне шаблоне за састав лиге по сезонама. Сваки чланак о сезони лиге има наведене учеснике на почетку, а бесмислено је да нпр. у чланак о ФК Црвена звезда стављамо 75 енд каунтинг навигационих шаблона за сваку сезону лига у којима је играо. — DJ0302 (разговор) 18:08, 28. октобар 2020. (CET)
Слажем се, видим да је то Drazetad правио, и видим да се тај шаблон појављује само у чланку за ту сезону. — SimplyFreddie (разговор) 18:20, 28. октобар 2020. (CET)

Наравно, све такве шаблоне брисати, постојали су за српску и црногорску лигу па су обрисати јер су непотребни, ако их има више за босанску лигу, слободно их означити за брзо брисање јер је раније договорено да нису потребни. Само један општи шаблон, попут овог, који може да се користи за све сезоне. -- Vux33 (разговор) 09:16, 30. октобар 2020. (CET)

Growth team updates #15

11:10, 1. новембар 2020. (CET)

How to start a new discussion

Помозите у превођењу на свој језик

Hello, all. Please look at the new designs for starting a new discussion. This will help people (especially new editors) start a ==New section== on a talk page.

These are the first designs. There will be changes. Your feedback will determine which changes are made. Please share your thoughts, and invite other editors to join these discussions. Thank you, Whatamidoing (WMF) (разговор) 20:47, 2. новембар 2020. (CET)

Помоћ на Викимедијиној остави

Поздрав интересује ме да ли је неко од наших уредника активан као администратор или има бота на Викимедијиној остави. Требао би да ми ротира две фотографије:

Хвала унапред. — Pinki (разговор) 22:54, 15. новембар 2020. (CET)

Здраво Пинки, бот ће сам за неких 2-3 сата променити ротацију. Поздрав, — Acaalexaca (разговор) 23:36, 15. новембар 2020. (CET)
Бот на Остави је већ предложио ротацију, тако да је питање времена када ће то неко одрадити. — Ранко   Нико лић   23:34, 15. новембар 2020. (CET)
Ја се искрено надам, с обзиром да ми ова друга слика стоји тамо са захтевом за ротацију од 1. новембра — Pinki (разговор) 00:34, 16. новембар 2020. (CET)

Анкета жеља заједнице 2021.

Magic Wand Icon 229981 Color Flipped.svg

Тренутно се спроводи Анкета жеља заједнице 2021. године. Ова анкета је процес у којем вики заједнице одлучују на чему би тим Community Tech требало да ради током следеће године. Позивамо све заинтересоване уреднике да изнесу своје предлоге најкасније до 30. новембра или да коментаришу друге предлоге како би их побољшали. Заједнице ће гласати о предлозима између 8. и 21. децембра.

Тим Community Tech усредсређује се на развијање алатки за искусне вики уреднике. Предлоге можете писати и на српском језику, а ми ћемо их превести уместо вас. Хвала вам и унапред се радујемо вашим предлозима! — SGrabarczuk (WMF) 19:09, 20. новембар 2020. (CET)

Датотека

Где нестаде ставка: Пошаљи датотеку? — Ванилица (разговор) 16:44, 30. новембар 2020. (CET)

@Ванилица:  Сређено. — Аца💬❤️️ 00:37, 1. децембар 2020. (CET)

Идеје

Увод

Идеје су подстраница Трга на којој се расправља о новим идејама и предлозима.

Слободно предложите нови догађај (такмичење, акцију), значајну промену неке видљиве пројектне странице, нови википројекат или било коју другу идеју која није у вези са правилима/смерницама.

Ако желите да предложите нову смерницу или промените постојећу, идите на Трг/Википолитика.

Покрени расправу


« Архиве, још нема архива (направи)

Архивирај


Спискови

Да ли ће се и на нашој Википедији ускоро реализовати изабрани спискови као што је то случај на енвики? — SimplyFreddie (разговор) 11:49, 25. фебруар 2019. (CET)

Предлог за ново такмичење

Поздрав, на овогодишњем Викилајву наш колега Горан осмислио је једну сјајну идеју за ново такмичење у писању чланака, па бих хтео само да је изнесем овде. На такмичењу би се пријављени уредници распоредили у два тима (црвени и плави). У сваком тиму би било око десетак уредника. Тимови би добили једну тему, наравно различите. Циљ би био да за одређени рок тим који направи боље чланке, побеђује. По мени би било добро да се награди појединац који се највише истакао у том такмичењу, а за цео тим би се додељивале споменице или неке друге награде. Замолио бих вас да изнесете ваше мишљење и предложите још неке идеје. --Rastko Milenković (разговор) 18:50, 21. април 2019. (CEST)

Свиђа ми се идеја. — Александар () 19:24, 21. април 2019. (CEST)
Мени је идеја помало нелогична и непрактична, али би било океј пробати па да видимо шта је боље, ово сад или то. — Марина Симић (разговор) 18:44, 27. април 2019. (CEST)

Тешко је процијенити да ли ће бити успјешније од досадашњих модела такмичења, али у сваком случају вриједи покушати. — WR 22:28, 27. април 2019. (CEST)

Zanimljivo. --Kolega2357 (разговор) 01:21, 28. април 2019. (CEST)

Ja iskreno nisam skapirao propozicije takmičenja. dr Vs6507 01:45, 28. април 2019. (CEST)

А да мало подигнемо квалитет чланака и направимо такмичење у писању добрих и сјајних чланака? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:32, 28. април 2019. (CEST)

Мислим да би писање добрих и сјајних чланака било превише захтјевно, али што се не би организовало сређивање чланака без извора? — Ранко   Нико лић   14:30, 28. април 2019. (CEST)
И ја мислим да би то било превише захтевно и слажем се са Ранковим предлогом. Имамо скоро 10.000 чланака без извора… — Жиле () 16:01, 28. април 2019. (CEST)
Зашто би било захтевније од било ког другог писања, ионако се рачуна бајтажа. Уместо сто клица направиш два супер чланка и ето награде --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:01, 28. април 2019. (CEST)

@НиколаБ:@Ранко: Ja se slažem sa Nikolom. Trebalo bi nam jedno takmičenje u pisanju sjajnih i dobrih članaka. Nemci organizuju jedno takvo već 10-ak i kusur godina. Uporedo sa njim organizuju i takmičenje u pisanju minijaturnih članaka. Kao antipod prvom takmičenju. Cilj tog takmičenja je napisati što poptuniji članak ispod 14k kilobajta (ili tako nešto). I napravili su baš foru za zezanje glede nagrada. Osim standardnih nagrada koje daje njihova Vikimedija, organizovali su da svaki korisnik koji hoće da daruje nešto, bilo šta što hoće, može da ubaci u listu nagrada. Pa tako šalju jedni drugima knjige koje imaju kući viška (ili duplikate), semenke od paradajza, kartice za popust jela u restoranu itd. Takoe imaju i nagradu publike (dakle, najbolji članak po meri publike, ne žirija). Takmičenje traje tipa 3 meseca ili tako. Meni je ovo baš fina priča. --ANTI_PRO (разговор) 19:39, 28. април 2019. (CEST)

Заштита чланака

Занима ме шта заједница мисли о томе да се као неписано правило (може и као писано) уведе заштита свих чланака са посебним статусом (добри и сјајни) и оних који су по теми осјетљиви (државе региона, сукоби итд.) и дозволу уређивање само аутоматски патролираним? — Ранко   Нико лић   00:44, 8. мај 2019. (CEST)

  1. за Свакако! --Novak Watchmen (разговор) 20:58, 9. мај 2019. (CEST)
  2. за --Rastko Milenković (разговор) 21:18, 9. мај 2019. (CEST)

 Коментар: „чланци осетљиви по теми” је субјективна и релативна категорија и ја бих избегао генерално закључавање, већ би најбоље било закључавати их по потреби. Што се тиче добрих и сјајних чланака, неутралан сам по том питању, али ако би се закључавали, смањио бих ниво на аутоматски потврђене кориснике. И добри и сјајни чланци и даље могу бити уређивани, допуњавани, а могу се исправљати и грешке у њима, додавати и ажурирати информације, тако да с те стране не видим чему закључавање. С друге стране, то су чланци који се појављују на почетној страни и треба да буду супер фино скоцкани, па нема потребе да препуштамо случају да неки нерегистровани корисник вандализује исте. Но, зато и имамо патролере — они су ту да спрече вандализме. --Miljan Simonović (разговор) 21:23, 9. мај 2019. (CEST)

 Коментар: Не вјерујем да имамо више од 100 активних аутоматски патролираних корисника, тако да мислим да би се више изгубило него што би се добило закључавањем свих тих чланака по аутоматизму. Можда бих подржао закључавање изабраних чланака за кориснике који нису аутоматски потврђени.— WR 22:20, 9. мај 2019. (CEST)

 Коментар: нисам за то да се закључавају добри/сјајни чланци. Тиме се ограничава уређивање, а слажем се и са горенаведеним коментарима. С друге стране, слажем се да треба заштитити чланке осетљиве по теми, бар на аутоматски потврђене кориснике. — Жиле () 22:26, 9. мај 2019. (CEST)

@Miljan Simonović: исправи ме ако гријешим, не умањујући њихов значаја за пројекат, али за све ове године које сам на овом пројекту нисам примјетио иоле значајне доприносе анонимаца у креирању и проширењу обимних чланака. Повод за мој приједлог су измјене које су се догодиле на чланку Србија (посебно:Diff/21847660/21863975), а вандализми нису ријетки ни на другим изабраним чланцима. Напоменућу само да је чланак Србија је у посљедњих 7 дана имао нешто више од 20.000 прегледа. Не бих се сложио са тобом да патролери спречавају вандализме, јер они препознају вандализам и уклањају га уколико постоји, а по мени је боље спријечити него лијечити.
@Ранко Николић: разумем ја разлог и схватам да постоји потреба, само мислим да се тиме удаљавамо од гесла „енциклопедија коју свако може да уређује” јер смо спречили људе да уређују више стотина чланака. Нису сви анонимни и аутоматски потврђени корисници лоши, штавише већина њих има добру намеру када праве неку измену, а доста анонимно направљених измена је сасвим коректно. Такође, постоје случајеви када су анонимни корисници писали сјајне чланке (не по статусу већ по квалитету, јер те људе не занима или не знају како да предложе чланак за добијање статуса), тако да не видим зашто бисмо целој групи људи забранили да уређују ако само неколицина њих има лошу намеру приличком уређивања, а имамо патролере и враћаче који су ту да лоше измене поништавају. --Miljan Simonović (разговор) 18:25, 19. мај 2019. (CEST)
@Wikiwind: Према овој страници имамо преко 130 аутоматски патролираних који су били активни у посљедњих 30 дана. У основи, мени је у циљу заштита изабраних чланака, „чланци осетљиви по теми” је неодређена категорија па се може и занемарити. — Ранко   Нико лић   01:55, 17. мај 2019. (CEST)
@Ранко Николић: Некада сам био активан патролер (сада већ нисам) и из искуства сам научио да вандализам много лакше и много чешће пролази у чланцима о темама које нису контроверзне, осјетљиве и занимљиве већини корисника, или које су занимљиве дјеци школског узраста. Осјетљиве теме надгледа већи број корисника па је и могућност вандализма у таквим чланцима смањена, при томе не сматрам да је вандализам који се поништи у року од пар минута велики проблем. Што се тиче изабраних чланака, нисам ни код њих примијетио велики проблем са вандализмима. Подржавам заштиту свих појединачних страница код којих постоји потреба, односно конкретан повод у виду дуготрајнијег и упорног вандализма. Можда би се чак могла направити и посебна страница Википедија:Захтеви за заштиту страница на којој би корисници могли тражити заштиту појединачних чланака.— WR 18:43, 19. мај 2019. (CEST)

Генерализација којом би се закључао велики број страница не делује ми оправдана и не би била у духу Википедије. Боље је да странице закључавамо појединачно по потреби, пре свега уколико су изложене честим нападима и на ограничене временске интервале. Ако се то не покаже као довољна мера, може се повећати временски интервал. --Ђорђе Стакић (р) 22:07, 23. мај 2019. (CEST)

Владимир Зеленски

https://www.blic.rs/volodimir-zelenski The international name of the Ukrainian president, Володимир Volodimir --Bohdan Bondar (разговор) 08:36, 8. мај 2019. (CEST) correct your lust

Владимир is a Serbian form of a Slavic given name (see en:Vladimir (name)). Consequently, name of the new Ukrainian president is adapted to its Serbian form, is has nothing to do with politics.— WR 11:16, 8. мај 2019. (CEST)

Гласање на Викивестима

Важно гласање, људи. Изјасните се и гласајте. Хвала! n:Викивести:Гласање/Нови назив пројекта --Novak Watchmen (разговор) 22:52, 20. јун 2019. (CEST)

ЛГБТ категорије

Мислим да треба продискутовати о овим ЛГБТ категоријама, које су по мени за брисање. Кат. попут измишљени ЛГБТ ликови, ЛГБТ глумци, певачи и слично су тотално непотребне. Не видим сврху одвајања људи по сексуалном опредељењу, није баш да имамо групе Стрејт глумци. Притом то се може окарактерисати као етикетирање, што је лоше. То што их имају друге Википедије није оправдање, већ глупости тих који уређују те пројекте. --MareBG (разговор) 14:04, 9. септембар 2019. (CEST)

Не видим оправданост оваквог категорисања. О овоме се реално може говорити као о етикетирању или дискриминацији, било позитивној или негативној. Посебно што не видим како је било ко релевантан само због своје сексуалне оријентације. --Lotom (разговор) 14:17, 9. септембар 2019. (CEST)
Сви велики пројекти и добар дио пројеката средње величине имају ове категорије, тако да би њиховим брисањем ми били изузетак. Што се тиче оправдања да немамо категорије типа Стрејт глумци, немамо ни категорије Срби у Србији, а имамо Албанци у Србији и Хрвати у Србији, тако да је то дискриминација Срба по тој логици. Што се тиче релевантности, тачно је да нико није релевантан само због своје сексуалне оријентације, што опет важи и за националност, етничку припадност, вјероисповијест и друго, а опет не предлаже се брисање тих категорија.— WR 15:55, 9. септембар 2019. (CEST)
Као што сам и на Дискорду написала, ова тема је јако контроверзна и те категорије су дискутабилне. Не сматрам их непотребним, али су опет упитне. Једна особа их може схватити као нешто позитивно, отворен ум народа према различитим сексуалним оријентацијама; с друге стране, у неком другом менталном склопу то може бити протумачено као нешто негативно. Мишљење ми је растргано између Виндовог објашњења за занимања по националностима, а опет ми то није сасвим примјењиво на сексуалну оријентацију. Опет понављам своју изјаву са Дискорда, мени има смисла да за неку особу стоји да је ЛГБТ активиста, неко ко је дао допринос ономе за шта се ЛГБТ заједница залаже. Ипак, јавно откривање своје сексуалне оријентације без страха и срама свакако јесте допринос: људи који се и даље стиде или плаше да то покажу, када виде да је неки њихов омиљени глумац пред цијелим свијетом себе тако „етикетирао”, можда скупи снагу па и сам то уради. У сваком случају, вјерујем да је моћ Википедије за овакве ствари велика и, ако те категорије помогну некоме на неки начин, не треба да се бришу. — Марина Симић (разговор) 16:14, 9. септембар 2019. (CEST)
То што ове категорије има велики број пројеката није битно нити значи да је то исправно. Мислим да ово поређење које си изнео, без љутње Вики није исправно. За једног редитеља, музичара или глумца није битно којег је сексуалног опредељења. Ако делимо људе на основу тога, требамо ли их делити и по боји коже, косе... Остављањем ових категорија стиче се утисак као да се ЛГБТ особе етикетирају или уздижу изнад свих другачијих од њих, а сложићеш се ниједно ни друго није ок. --MareBG (разговор) 18:03, 9. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: пер Викивинд. ЛГБТ заједница је посебна прича у смислу да су толико у прошлости дискриминисани да ове категорије за њих раде управо супротну ствар од оне која се овде помиње. Њима је битно да се види да је неко ЛГБТ и стављање категорије не одмаже и дискриминише, већ, како рече Марина, помаже људима да се боре са дискриминацијом угледајући се на знамените личности. А што се тиче осталих пројеката, апсолутни нонсенс да није битно шта је тамо — ако је више десетина хиљада мозгова на више десетина пројеката усвојила нешто као нормално и стандардно, зашто је мање од хиљаду мозгова на ср.вики паметније па да не усвоји? То не значи да треба слепо пратити друге пројекте, него да се узме у обзир да тамо људи уређују, исто као и ми, само их има несразмерно много више па су сигурно стигли да се позабаве стварима које нама још нису ни пале на памет. --Miljan Simonović (разговор) 18:50, 9. септембар 2019. (CEST)

Ако сам добро разумео Миљане, твој аргумент је да је ЛГБТ заједница била угрожена у прошлости и због тога као знак подршке треба да стоји ЛГБТ? Да се разумемо немам ништа против исте, али ово је прилично мршав аргумент. Ово није центар за подршку већ енциклопедија. Са друге стране многе групе људи и народи су због вероисповести, боје коже или нечег другог били такође угрожени, па не видим да се ти исти подржавају на овај начин. --MareBG (разговор) 20:07, 9. септембар 2019. (CEST)
Опет се враћамо на исту причу. Подршка у оваквом контексту значи позитивна дискриминација, односно промоција, а промоцији није место на Википедији. Што се тиче поређења са народностима, ми водимо евиденцију колико има којих народа у неком месту на основу пописа, значи то јесте релевантно. А како ћемо да извучемо податак за то ко шта или кога симпатише? Што се мене тиче, људи као и сви други и заиста не видим потребу да се занимања класификују по томе. Особе као особе, то има смисла јер неко јавно говори о томе и све то, али прављење поткатегорија за све ми је бесмислено. На крају крајева, сви воде некакву борбу кроз живот, па је чак и Хитлер писао о томе. Још једном понављам, мени људи као људи не сметају све док не угрожавају неког другог, али лобирање за било чију страну не желим да толеришем и мислим да су такве ствари штетне за пројекат. --Lotom (разговор) 20:38, 9. септембар 2019. (CEST)
@MareBG: ниси разумео. Рекао сам да сам сагласан са коментаром који је оставио Викивинд, а даља прича је само одговор на претходне коментаре. Што се тиче коментара о народима, читаве Википедије се креирају како би се чували и промовисали угрожени језици и народи света, између осталог. Тако да, да, све те групе које си поменуо се мноого боље подржавају и промовишу, што заправо нимало није лоше — моћ Википедије у очувању угрожених језика и народа је огромна!
@Lotom: бабе и жабе звуче слично, али немају никаквих сличности. Не можеш „подршку” посредно поистоветити са класичном промоцијом. Ако тако гледаш, онда је све промоција, јер наравно да сваком музичару, сваком глумцу или било којој другој јавној личности чланак на Википедији и те како значи када је реч о његовој каријери, тако да ето по твојој аналогији ми све то можемо посматрати као промоцију. На неки начин јесте, не кажем да није, али та промоција није иста као она промоција коју Википедија не дозвољава. --Miljan Simonović (разговор) 21:39, 9. септембар 2019. (CEST)
Па ти како поставиш ствари, испада да је све као код Ајнштајна, релативно. Сви ти које наводиш су нешто створили, сами себе испромовисали, а ми само пишемо онако како јесте и то уз изворе. А оно што није за Википедију, не би на њој требало да се нађе, ма ко да врши притисак са друге стране. Теби лично нико не брани да дајеш подршку коме год и чему год желиш, то је твоја ствар и твој избор, исто као што може и било ко други. Ако се залажемо за то да нема дискриминације, онда треба искоренити сваки облик, било да се ради о негативној или позитивној врсти. Дискриминација, ма каква год била, остаје дискриминација. --Lotom (разговор) 21:53, 9. септембар 2019. (CEST)
Нема хетеросексуалних категорија (или „стрејт” категорија, како ти рече) јер је та сексуална оријентација најзаступљенија, што те особе чини већинском групом. По истом принципу, који је Викивинд већ напоменуо, нема категорија „Срби у Србији” (јер су Срби најзаступљенији и већина у тој земљи), „Хрвати у Хрватској”, „Нијемци у Њемачкој” и тако можемо у недоглед. Овом логиком не бисмо требали имати ни категорије о глувим, слијепим и другим особама с инвалидитетом јер нема категорије за „већину” (без инвалидитета), и због тога што би се неке особе из те групе могле увриједити јер их се „етикетира”, као што ти рече. Рећи да их се „уздиже” исто је као да си рекао да се сви чланови категорије „Срби у Албанији” уздижу од Албанаца јер нема категорије о већини... мислим, стварно. Имајући у виду да је ово ипак расправа о категоризацији, а не о нечијим осјећањима, те историјски контекст за ову маргинализовану групу, сматрам да није прихватљиво потискивати или на одређени начин прешућивати дио нечије личности брисањем оваквих категорија. За неке особе, овај дио личност на сасвим је једнаком нивоу као што је за неког то што је дио одређене етничке групе (која се такође не може промијенити и коју не кријемо на викију). Брисање такође не би било досљедно с обзиром на друге категорије које постоје о мањинама. Толико од мене. – Srdjan m (разговор) 21:54, 9. септембар 2019. (CEST)

 Komentar: Slažem se sa Vikivindom. Ova, kao i ostale slične kategorije su proizvod tematizovanja jednog političkog pitanja. Dakle, slične su kao kategorije o nacionalnosti ili političkog opredeljenja (američki socijalisti, nemački konzervativci i sl.) Pitanje relevantnosti je uvek pitanje individualne biografije. Nekim pevačima narodnost nije relevantna, pa smo ih ovde svejedno tako podveli. Takođe, dodao bih, da je praksa na -ovoj- enciklopediji, bar koliko pratim proceduru kategorisanja, do sad bila „bolje više nego manje”. Dakle, kad postoje upitne stvari, prave se kategorije koje kategorišu članak u svoj višeznačnosti. nemamo mi praksu brisanja kategorija ovde. Iz svega navedenog mislim da te kategorije treba da ostanu. --ANTI_PRO (разговор) 22:44, 9. септембар 2019. (CEST)

За задржавање категорија, наравно. Викивинд и Срђан су све рекли. --Ф± 23:44, 9. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: ЛГБТ категорије су само једна од малих милион категорија које представљају мањину. Винд је дао неке примере. Категорисање према сексуалној оријентацији дозвољено је ако је субјект чланка постао значајан према томе и ако постоје проверљиви извори за ту тврдњу. „Знак подршке” је лош аргумент и подложан је манипулацијама. Можда је Миљан мислио да се историјском дискриминацијом ових људи пробудила свест да се исти боре за своја права што су на неки начин и успели. Углавном, мислим да би требало задржати овакве категорије. — Жиле () 01:11, 10. септембар 2019. (CEST)

У реду, драго ми је да смо дискутовали о овоме. Мени и даље то делује као нека етикета, али шта је ту је. --MareBG (разговор) 10:44, 10. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: Истина је да је ово веома незгодна ствар, али како је кренуло почећемо да дискутујемо о упитном постојању категорија за националност, немојмо дотле ићи. — SimplyFreddie (разговор) 16:22, 10. септембар 2019. (CEST)

Викивинд и Срђан су детаљно све објаснили тако да нема потребе да се понављам јер делим њихово мишљење. Дакле апсолутно против брисања. Теме везане за ЛГБТ популацију су веома битне са аспекта људских права и слобода и јако је битно да се истичу. Људи на овим просторима, нажалост и добар део њих на овој википедији, још увек нису способни да схвате право значење оне речи ”pride„ --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:49, 11. септембар 2019. (CEST)

Једино због чега, по мени, ово разбијање на поткатегорије може да буде значајно је лакше сналажење и то у перспективи. Томе и служе категорије, ваљда. Све остало ми је бесмислено, јер може да обухвата и људе који се изјашњавају као хетеро, али се баве том темом у својим остварењима и остало, бар мени тако изгледа. Шта је кључ и како га се држати? Плаши ме дуплирање категорија и бесциљно лутање кроз исте, ако се све то не организује како треба. Што се тиче истицања и популаризације, горе сам већ све написао. НТГ. На дуже стазе ово може да буде мач са две оштрице. Тренутно нема превише чланака у тим категоријама, па би реално и могло без њих, међутим, треба бити опрезан са категоризацијом. Циљној групи је значајно, у реду, то иде у прилог томе да категорије остану због прегледности, само да се поведе рачуна шта се где и како сврстава, као и о чему се пише. Толико. --Lotom (разговор) 14:17, 11. септембар 2019. (CEST)

Такмичење на тему Косова и Метохије

Пошто је такмичење у писању чланака о темама везаним за Републику Српску управо завршено, дошао сам на идеју да питам заједницу шта мисли о томе да се предложи слично такмичење о Косову и Метохији.

Како је та област историјски врло значајна за Србију и српски народ, сматрам да је важно да се теме везане за њу обраде, а тренутно нису баш на задовољавајућем нивоу. Такође, мислим да би требало да се забавимо техничким решењима која би допринела бољој прегледности и решила питања везана за мапе, локације и одударања стварног стања на терену од Устава Републике Србије. Било је разних питања и предлога, међутим нити један није задовољавао оба критеријума равноправно, те су као такви били неприхватљиви. Мени се допадају решења на Википедији на енглеском, (нпр. чланак Lugano) где се радио-дугмићима бира мапа. Међутим и даље остаје питање како их детаљно решити, јер је мени првом неприхватљиво било шта што би кршило интегритет и Устав Србије. У том смислу, као прихватљива ми се чини опција да основна мапа буде приказ читаве територије Србије, без било каквог шрафирања, а са испрекиданом административном линијом, подразумевано мање дебљине од граничних линија. Друга мапа би могла да буде расподела према практичном стању на терену, која би се бирала кликом на дугме, уз обавезно додавање шаблона {{напомена|{{Република Косово}}}} свуда где је потребно у чланку. Све ово у циљу потпуног увида у стање на терену дефакто и дејуре, а уз иницијалну ограду од било каквих објава у таблоидима и популистичким медијима који за циљ имају само компромитујуће дејство. Наравно, свако је слободан да изнесе свој предлог, али би било пожељно да будемо што концизнији, да се не би све затрпало бесциљном расправом.

Уколико би се такмичење спровело, битно је да се корисници упуте о начину писања, као и о томе да превод са других језичких пројеката не мора нужно бити исправан, јер можда не поштује суверенитет Србије. Такође, моје идеје иду ка томе да би специјалне награде са такмичења могле да буду за неке од категорија попут најбољег чланка (највећи појединачни унос помножен максималним оценама), највећи укупни унос бајтова, највећи број уређених чланака и најбољег новог корисника. Позивам заједницу да се изјасни и изнесе конструктивне идеје и критике, као и @Mickey Mystique: и остале из Викимедије Србије да размисле о овом предлогу. --Lotom (разговор) 15:24, 23. децембар 2019. (CET)

Не свиђа ми се што си покренуо две ствари одједном, јер верујем да ће дискусија да оде на једну страну и да ће се запоставити такмичење као тема. Но, нема везе. Прво и основно, ова енциклопедија није власништво Републике Србије, тако да не мора да поштује устав те државе (овакву констатацију сам очекивао од неких других уредника). С тим у вези, не може подразумевана мапа бити мапа Србије. Исто тако то не би требало да буде ни мапа Косова. Оно што се може поткрепити изворима и оно што је реално стање је по мени једино исправно решење, а то је или да стоје обе мапе или (још боље) да тај део мапе буде шрафиран/другачије обојен, са јасним објашњењем ситуације.
Што се тиче такмичења на ту тему, мени се идеја свиђа и заиста има простора за побољшање тих чланака. Можда ће литература мало бити проблем, пошто (управо што то кажеш) неки извори на интернету нису непристрасни, а штампаних извора нема довољно, а и оних којих има или су неажурни или су опет пристрасни. Што се Викимедије Србије тиче, ми смо за почетак године спремили неке ствари, укључујући стандардно ЦЕЕ Пролеће од 21. марта до 31. маја, а биће вероватно и нека акција сређивања семинарских радова, пошто је то био закључак недавне дискусије на ту тему. У сваком случају, можемо размотрити и ову идеју, само да пре тога овде на Википедији видимо шта ћемо и како ћемо са овим мапама. --Miljan Simonović (разговор) 21:35, 23. децембар 2019. (CET)

 Коментар: Слажем се с Миљаном да Википедија није власништво Републике Србије, па не мора да поштује устав те државе. Исто сматрам да би шрафирање било најбоље решење уз објашњење (раније предлагано). Што се такмичења тиче, свој став изнео сам на дискорд серверу. Узимајући у обзир чињеницу да нам недостаје доста чланка из те тематике и да се слично такмичење спроводило и на верзији Википедије на албанскоме језику, зашто и ми не бисмо то покренули? Слична такмичења показала су се успешним, тако да не видим разлог за противљење. — Жиле () 22:04, 23. децембар 2019. (CET)

Нико ни речи о такмичењу и темама већ ударање на политику и покушај да се поново наметне нешто кроз паролу неутралности. Ако је главни проблем у организовању неког такмичења мапа подручја о којем ће да се пише, онда о истом не треба ни дискутовати. Наравно најгласнији ће бити они који бајта доприноса оставити неће, увек било. Јављам се Лотоме да направим акцију тог типа, те да позовем људе да се укључе и пишу, а остали нека воде овде интернет ратове чије је Косово. --MareBG (разговор) 22:49, 23. децембар 2019. (CET)

Морам да приметим да нисте добро прочитали. Нико није писао ни о каквом власништву, већ је споменуто да је област изразито значајна за Србију и српски народ. Стога сигурно није ништа мање важна тема за популаризацију од било којих других пројеката који се подржавају одређеним сарадњама. Е сада, каква год да је доле ситуација, Србија то не признаје и док у Уставу тако пише, формално је у њеном саставу. Значи то је мора да се испоштује у чланку, шта год неко мислио о томе, јер у супротном не би ни било натезања и билатералних односно трилатералних споразума. Не на начин да само то пише у чланку, већ једноставно мора да се наведе. Међутим, реално стање ствари на терену је нешто другачије и то је оно што је под спором, а као такво јесте релевантно за чланак. Ја било какав сепаратизам, који се ослања на изворе искључиво једне циљне групе, нећу да толеришем. Зато и јесте битно да се ситуација представи најреалније. Шрафирање свакако то не укључује, јер је то један од облика изопштавања. Све у свему, не би требало да буде ни како је сад у неким чланцима, али не сме да се занемари став Србије, што није ретка појава на неким пројектима. Што се тиче техничких питања, ја сам изнео конкретан предлог да не бих превише теоретисао и паметовао. И то, подразумева се, не мора да буде коначно решење. Мени се свиђа овај модел са дугмићима и одабиром, јер је немогуће да се на истој мапи све представи. Ово на неки начин гарантује неутралност. Ценим да ово морамо да решимо пре него што се упустимо у неки озбиљнији подухват сређивања, па је зато и ово споменуто у оквиру предлога, јер је неопходна ставка. --Lotom (разговор) 23:10, 23. децембар 2019. (CET)

Ево добре литературе па пишите. Џабе се препирете око небитних ствари. --Славен Косановић {разговор} 08:43, 24. децембар 2019. (CET)

Свака акција са циљем даљег унапређења садржаја на википедији је свакако добродошла. Али овде је већ од старта расправа кренула у погрешном правцу, јер бесмислено је позивати се на уставе било које земље у уређивању енциклопедијског садржаја. Космет је тренутно територија са спорним статусом и то је проста чињеница, за пола света то је аутономна покрајина у саставу Србије, за другу половину независна држава. И на такав начин треба да се опходимо према тој теми. За сав остали садржај изван политике мислим да неће бити никаквих проблема. С тим што бих ја у такмичење укључио и теме које се тичу Црне Горе јер нам је и тај део доста скромно покривен --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:44, 24. децембар 2019. (CET)

И то подржавам, али је и ту битно да се сви фактори узму у обзир, јер има доста контрадикторности у последње време. С тим што мислим да то треба да буде одвојено такмичење. Устав је само стављен у контекст збивања. Чињеница је да га неки не фермају, али као највиши правни акт једне државе не сме да се занемари. Ја нисам написао да мора да буде по томе, већ управо да морају сви чиниоци да се узму у обзир, а тренутно није тако у чланцима. Код нас стоји само како је формално према српској подели, а на већини осталих пројеката се Србија и не помиње. Зато сам и отворио то питање, као предуслов за организацију нечег оваквог. Чим је под спором, значи да није слободна територија и то је то, а ја да преписујем моделе са оних пројеката који занемарују Србију, не желим и не мислим да је то исправно. Укупно, да завршим, ако сам написао да мора да се испоштује, што се ваљда подразумева, под тим сам сматрао да мора да се наведе, узме у обзир, како год хоћете. Не под императивом да се замемарује све остало, нити било шта што одудара од свеукупног стања. Ово што пишем у доброј мери се наслања на тенденцију неких да без икакве провере преводе или преписују са других пројеката, пре свега енглеског, као да тамо нужно морају да буду најбољи чланци или техничка решења. Постоји неко правило да уз употребу термина Република Косово стоји напомена да је то спорна територија, које се често не поштује ни у званичним протоколима. --Lotom (разговор) 12:12, 24. децембар 2019. (CET)
Проблем код нас и јесте то што се уређује према неким личним ставовима, а мало се поштује неутрални став, поготово кад је реч о тематици везаној за националне теме или за теме нпр везане за нама блиске пријатељске народе (Русија). Не може Крим бити неспорно руски, Абхазија независна држава, а Косово искључиво наше, јер просто то нису чињенице. За сваку тему која се тиче Крима мора се нагласити да је у политичком контексту то полуострво предмет спора између Украјине и Русије, да су Абхазија и Јужна Осетија самопроглашене државе са политички-правно спорним статусом и слично. Енциклопедије се не уређују срцем, већ главом. За мене као појединца Крим је саставни део Русије, баш као што је и Космет српска покрајина, и то је мој лични став, али тај став не сме да утиче на моје уређивање тих тема и да игнорише стварност, каква год она да јесте. Написао сам доста спортских чланака, између осталих, и на многим такмичењима учествују и спортисти који се такмиче под заставом Косова. Да ли је реално да ја крај Мајлинде Кељменди (олимпијско злато у џудоу) ставим заставу Србије и њену медаљу припишем успесима српског спорта? Јасно ми је да се разумемо --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 12:26, 24. децембар 2019. (CET)
То је јасно, ја само инсистирам на томе да све што је предмет спора буде решено на одговарајући начин. Напомене и све што је потребно да се ситуација разјасни из свих углова, без гурања чињеница под тепих, али и нечега што може да изгледа сепаратистички. За то што си навео, ја могу да ти дам пример како сам нешто слично решио овде. Међутим, за спортисте могу да се раде и посебне напомене у зависности од тога шта прописују међународне организације и спортски комитети. Пошто сам урадио шаблон који генерише ту напомену за саму територију, конкретно. Није ми циљ да овде србујем и око тога се максимално разумемо, већ само напомињем да не могу да се занемаре релевантни фактори. На крају крајева, чак и та спорна територија има неке своје правне документе који су озваничени и у супротности су са Уставом Србије. То је сасвим довољно да се направи пресек стања. Али не може да се трпа све на исту мапу и у исти кош, ако се расподела општина у потпуности разликује, нити да се издваја, шрафира и фарба како би се постигло не знам шта, јер ни то не решава питање Северног Косова. Ја сам у старту написао да бих волео да прочитам конструктивне коментаре, концизно срочене, али је све отишло предалеко, чега сам се и бојао. И већ дуже време ми се речи извлаче из контекста, па не знам да ли сам стварно толико нејасан и недоречен, или је нешто друго у питању. --Lotom (разговор) 12:50, 24. децембар 2019. (CET)

Пројекат проширивања чланака

Поздрав, шта мислите о пројекту проширивања чланака везаних за неку државу. Примера ради, одређен број савезних држава САДа имају чланке са релативно мало информација. Исто тако је за провинције и велике градове НР Кине. Верујем да би проширивањем ових чланака помогло да се побољша Википедија на српском језику. Не само чланци за НР Кину или САД, него и за Руску Федерацију, СР Немачку,... Реално говорећи, има на енглеској или некој другој Википедији доста информација за те теме, али исто тако не знају сви најбоље енглески или неки други језик где има доста информација о тој теми. Konduras (разговор) 17:23, 27. децембар 2019. (CET)

Не само о државама, него и о фудбалским клубовима, кошаркашким клубовима, стадионима, итд. Konduras (разговор) 17:26, 27. децембар 2019. (CET)
Ја сам имао идеју о неком такмичењу које би се тицало проширивања и писања нових чланака, међутим одустао сам од тога засад. Једино што можемо у краћем периоду да договоримо је нека уређивачка акција, где би се додељивале споменице за труд. Напоран је то посао, треба пронаћи времена и ухватити вољни моменат. Проблем нам је недостатак уредника, а некима опада интересовање, уколико нису материјално награђени за свој рад. У сваком случају подржавам предлог, јер нам је ово неопходно, без обзира на област интересовања, свако би у свом домену могао да допринесе неким „опширинијим” чланком. У наредном периоду можда нећу имати толико времена, па не могу да обећам значајан допринос, али покушаћу да се укључим, у складу с могућностима. --Lotom (разговор) 17:44, 27. децембар 2019. (CET)
Свако по могућности да проширује, нико не живи од писања и/или проширивања чланака на Википедији. Konduras (разговор) 17:56, 27. децембар 2019. (CET)

Колико си се расписао по трговима могао си направити два солидна чланка ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:29, 27. децембар 2019. (CET)

Семинарски радови

Већ неко време прича се о семинарским радовима и њиховом (не)квалитету. Чињеница је да сваке године добијемо знатан број лоше написаних чланака и додатан посао сређивања истих, а да притом скоро ни не добијемо нове уреднике. Гомила се садржај, а нема довољно уредника за његово одржавање. Википедија и њен рад знатно су се променили временом, па би требало променити и систем семинарских радова. Моја идеја је да се чланци на почекту налазе у недавно формираном простору нацрта ради лакшег праћења и контолисања промена на њима. На крају радова би се, ако је чланак сређен, пребацио у главни именски простор (простор чланака; ГИП), ако не, остао би у нацрту док се не среди. Тиме бисмо се оградили од допирања и доспевања неквалитетних, несређених и често плагираних чланака у ГИП.

С друге стране, прошле године основан је дискорд сервер Википедије, место за лакшу комуникацију и сарадњу википедијанаца, који тренутно броји око 150 чланова. Испоставило се да је сервер задржао добар део новајлија на пројекту, већина њих постали су аутоматски патролирани, а неки су чак добили признање за ангажованост у доприношењу пројекта. Премда, мој други предлог јесте да се семинарци упуте на дискорд сервер где ће моћи да поставе питање, затраже помоћ и разреше недоумице око уређивања. Руководство сервера ће обезбедити посебан канал тамо за семинарце, корисниче групе за њих и друго.

Исто тако, има смисла обавити разне анкете око тога који аспект уређивања и Википедије уопштено семинарцима је најтежи за разумевање. Нека се обаве истраживања на сличне теме и за новајлије, па да пробамо да учинимо нешто што може да промени актуелну ситуцију. Има још безброј идеја. Навео сам само неке које су ми тренутно пале на памет.

Успут, ово се може сматрати наставком дискусије која се одвијала пре месец-два. Зато позивам учеснике те дискусије да се изјане (@MareBGSimplyFreddieIvan VAMiljan SimonovićLotomIvanaMadzarevicSoundwaweserbZoranzoki21MarinaSimicЖељко Тодоровић и Dungodung:)

Слободно узмите учешће у дискусији. Хвала и срдачан поздрав. — Жиле () 04:15, 2. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Идеја на месту, подржао сам и прошли пут. --MareBG (разговор) 10:29, 2. јануар 2020. (CET)

 Коментар: За нацрт, било испочетка било по завршетку семинарског пројекта. Против дискорда, то је хљеба преко погаче, људе треба приближити википедији а не причати им на другом мјесту како је овдје. --Жељко Тодоровић (разговор) 10:32, 2. јануар 2020. (CET) с. р.

Само је потребно упутити кориснике како да се сналазе на пројекту и да раде у именским просторима. Није превише компликовано, а нама је значајно. Уз систем менторства, не би требало да буде проблема. Што се тиче дискорда, лакше је за комуникацију, али је неформално и необавезно, па не би требало форсирати људе. --Lotom (разговор) 10:36, 2. јануар 2020. (CET)
Испоставило се да је велики број људи остао на Википедији управо због Дискорда, као и да се велики број акција договорио тамо, а резултат тога су стотине нових и сређених чланака. На Википедији се воде интернет ратови због споменице па није ни чудо што се новајлије устручавају да питају било шта. Опет може и без Дискорда. Све у нацрт и направити неку сзр где семинарци могу да питају шта их занима, а накнадно их можемо позвати на Дискорд, па ако воле добродошли су. Овако немамо никакву евиденцију, а морам напоменути да раде поприлично лоше чланке. Дајте да се договоримо, најлакше је да их патролирамо, ставимо шаблон почетник и обришемо за 7 дана а то верујјем никоме није циљ. --MareBG (разговор) 11:04, 2. јануар 2020. (CET)
Људи се некад не могу снаћи на овим пројектним страницама. Дискорд је за разлику од њих савремен и једноставан. Наравно, слажем се с Лотомом да га не би требало форсирати. Ако не, може се направити и једна страница за централизовану дискусију где семинарци могу постављати питања, као што Маре рече. — Жиле () 12:15, 2. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Ово и није баш наставак дискусије, пошто смо у претходној дискусији дошли до идеје коју је Викимедија Србије прихватила и ускоро ће је реализовати. Ради се о Жељковом предлогу, а то је да се организују акције сређивања семинарских радова како би се прочешљали постојећи семинарски радови и средило све што не ваља, а такође и да се у будућности редовно организују такве акције пар пута годишње пар месеци након што се заврше већи уноси.

Што се тиче нацрта, свакако је боља опција од пескова и корисничких подстраница, пошто је све на једном месту и лакше је за праћење и исправљање. Онда би горепоменуте акције могле да се трансформишу у то да се сређују нацрти и квалитетни чланци пребаце у ГИП. Што се Дискорда тиче, мислим да је и Викимедија Србије негде мишљења да он може више да помогне него да одмогне, пошто је комуникација на њему знатно лакша, па се свакако студентима може предложити као канал комуникације. Раније се користила фејсбук група за питања, али је фејсбук одавно „мртав” за млађу популацију, тако да ово може бити добра опција.

У сваком случају, ја бих ову дискусио замрзао или пустио да траје мало дуже, пошто тајминг није нимало идеалан. Празници су, људи су на одморима и/или путовањима. Није ништа горуће, тако да можемо да наставимо са овим после Божића. --Miljan Simonović (разговор) 15:01, 2. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Све што може да унапреди пројекат и поједностави сналажење корисницима, ја подржавам. Што се тиче Фејсбука и тренутног новог времена у виду Инстаграма, то је све пролазно, али нам је битна суштина, а то је Википедија и пројекти због којих смо овде. Дискорд сервер на ком комуницирамо јесте уско повезан са овим пројектом, узевши у обзир да је доста корисника одавде присутно, али има људи који не желе да се прикључе и то је легитимно. И о њима треба да поведемо рачуна и прихватимо их на Википедији на најбољи начин. Такође, било би добро када би сарадњама које драстично утичу на прилив нових чланака и било каквих великих промена на Википедији, била обавештена и заједница на Википедији, јер нам то у неким случајевима створи проблем. Овде је основно правило да се заједница пита за неке веће промене, а велики број корисника нису чланови Викимедије Србије и немају увид у мејлинг листу и годишње планове. Надам се да ће се по том питању нешто променити и догледно време и да ће се избећи међусобне оптужбе у скоријој будућности. Мислим да није у реду да се заједница заобилази, а сав терет после падне на исте људе. --Lotom (разговор) 18:06, 2. јануар 2020. (CET)

@Lotom: далеко од тога да заједница није обавештена. Сама идеја постојања Викимедијиних огранака укључује транспарентност и све је видљиво на Мети, укључујући и годишње планове и буџете. Тако да, ако неко жели, може да погледа све што га интересује. Знам да то није исто као и кад би овде на Википедији било обавештавано о томе, али готово увек таква обавештења прођу без икаквих одговора заједнице, па је питање има ли смисла писати и да ли то некога занима. Свакако, на неким стварима се тренутно ради, те ће ускоро странице Википедија:Такмичења и Википедија:Уређивачки маратони бити сређене и ту ће бити убацивани датуми и теме догађаја који ће се организовати у наредном периоду, а све ради тога како би заједница била упућенија у рад Викимедије и како не би рецимо дошло до тога да се неко такмичење поклопи са акцијом коју организује заједница.
Поред тога, идеја је и да се током ове године среде странице за помоћ, а на основу инпута добијених на Викилајву и сличним догађајима. Више пута смо то сређивање помињали овде, али је и више него досадан посао, тако да не верујем да је неко вољан да своје волонтерско време троши на тај посао. Наравно, у питању ће бити заједнички процес, тј. идеја је да Викимедија само помогне у сређивању, а да заједница каже како би нове странице требало да изгледају и шта би требало да садрже. Но, више о томе кад дође време.
Такође, распоред семинара за наставнике у основним и средњим школама се може видети на „сајту” seminari.wikimedia.rs, а за Образовни програм су распореди и периоди уноса на Дешборду. --Miljan Simonović (разговор) 23:40, 2. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Дефинитивно се слажем за Нацрт, тај именски простор је идеалан за ову врсту уредника. Ником неће сметати да чланци буду тамо, а ни ми нећемо изгубити евиденцију о чланцима које треба поправити након што ти чланци прођу оцјењивање. Слажем се и за Дискорд, свакако да је тамо лакша комуникација, али новајлије треба упознати и са странама за разговор. — Марина Симић (разговор) 18:19, 2. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Викимедија Србије је посветила доста пажње овом питању јер "семинарски радови" и уопште образовни програм имају велики значај. Једна од идеја коју је Миљан већ поменуо је да се по завршетку семестра/полугодишта организује акција сређивања чланака из тог семестра/полугодишта, па ће прва таква акција бити већ ускоро. Поменути су спискови - сваки такав чланак је означен шаблоном, списак шаблона и уопште списак уноса, као и прецизан списак чланака за сваки унос постоји (шаблони су на ср Википедији, а на Дешборду су странице уноса). Викимедија Србије доста полаже на квалитет добијених чланака, о томе се посебно стара Небојша као Менаџер образовног програма, а помажу му Вики амбасадори, наставници, асистенти, професори - већ зависно од уноса. Где год је могуће чланци се прегледају и студентима/ученицима шаље фидбек шта је потребно да поправе. Не само да су направљене брошуре, већ сада имамо и туторијале, држе им се обуке, а од како је заживео Дискорд упућују се и охрабрују да и тамо постављју питања (Фејсбук групе такође постоје али неко не воли тамо јавно да пита кад нешто не зна). Што се тиче Нацрта мислим да би то само направило додатну збрку и посао око пребацивања чланака тама-овамо. Радије сам за то да пробамо како ће заживети ова прича о акцији сређивања. Ово све наводим да знате да Викимедија Србије истрајно и искрено ради на поправљању квалитета образовног програма (семинарских радова). Претходна дискусија је покренута за микрогрант "Ваздух који дишемо" који нема везе са семинарским радовима и образовним програмом, па су се оштрице заједнице неправедно прелиле на образовни програм. Поменуо бих и то да је 2016. бот све дотадашње семинарске радове означио шаблоном Шаблон:Neprovereni seminarski који додаје Категорија:Непроверени семинарски радови па је и то један механизам који може да све чланке окупи и пружи заједници могућност да их провери и где треба сређује. Слажем се да ако је потребно оне безнадежније случајеве пребацујемо у Нацрт или бришемо по обичној или поједностављеној процедури. --Ђорђе Стакић (р) 11:37, 4. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Слажем се у свему са Ђорђетом. Што се Дискорда тиче, није његова поента да одврати уреднике од Википедије, и није нешто лоше као што Жељко мисли. То је такорећи наследник ИРЦ-а, само што је модернија варијанта. --Zoranzoki21 (разговор) 11:55, 4. јануар 2020. (CET)

 Коментар:Хвала вам на покренутој теми. И хвала Миљану, јер је имао у виду празнике, па је лепо продужити дискусију како би што више људи могло да да сугестије. Има смисла да заједно причамо о томе шта би могло бити боље, јер нам је свима у интересу да Википедија има квалитетније чланке. Ђорђе је напоменуо које је новине Викимедија Србије уводила како би осигурала боље уносе. Такође, ми се трудимо да наш рад буде што видљивији, али разумљиво је да вас неће интересовати баш све што радимо, па ћете неке вести прескочити. Они који су заинтересовани о нашим активностима и плановима могу прочитати на сајту, у оквиру блог постова, годишњих планова и извештаја на мети, месечника, а могу и доћи на окупљања у канцеларији. Апсолутно подржавам Дискорд као канал комуникације. Наравно, не мора и не треба да буде једини, али је једноставно лакши и врло брзо се добијају информације, што је у данашњем добу пресудно. Сви нови уредници који су комуницирали преко сзр су били потпуно збуњени, јер се иде са једне на другу страну и лако се могу превидети информације. Искрено речено, и ја верујем да је то лош нашин комуникације. Са друге стране, Дискорд је потпуна супротност од тога. Што се тиче Нацрта, слажем се да није лоше покушати, бар једну годину, па да видимо како то функционише. Уколико није добар модел, увек се можемо вратити на стари. Имам бојазан да ли ће то можда закомпликовати ствари, да ли ће ученици и студенти заиста ставити чланак у именски простор Нацрт, да ли ће се можда тај чланак загубити и слично... Но добро, вреди покушати. Осим ових модела, у међународној заједници постоје програми менторства. То засигурно одузима највише времена, али осигурава добре резултате. На Викиманији сам слушала о задацима који се уводе новајлијама на Википедији. На пример, новим уредницима се дају ситни задаци (убаци слику, убаци категорију, убаци референцу...) како би боље преварили материју и како не би одмах на почетку одустали, јер је информација превише. Ако су вам овакви модели занимљиви, можемо и то покушати да организујемо. Могла бих да пишем људима из Задужбине. Пинговаћу и Небојшу Ратковића @Neboysha87:, менаџера Образовног програма, јер сигурно и он има неке идеје и може објаснити на какве проблеме наилази на радионцама. --IvanaMadzarevic (разговор) 16:50, 8. јануар 2020. (CET)

@IvanaMadzarevic: управо је у току рад на развоју програма менторства. Зоки и Аца су покренули дискусију о томе овде. --Миљан Симоновић (разговор) 17:37, 8. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Битно је да се поједностави коришћење новим корисницима, али је и нама овде потребна помоћ јер не можемо да постигнемо сами да све испратимо. Гомилају се непатролиране измене, које редовно чисти тек неколико корисника, али нам је важно да проверимо уносе, да се у чланцима не би налазило свашта. Такође је добро да се пронађе заједнички модел по ком ће се ти велики уноси одвијати управо због горе наведених проблема. Често се догађа и да због нечије самовоље на пројекту имамо проблема, иако можда неко није имао лошу намеру, али се догоди да се тиме направе грешке у великом броју чланака. Значи само је битно да заједница буде обавештена, да би се све испратило и реализовало у најбољем реду и указало на грешке уколико се догоде. Нацрт је добра ствар зато што омогућава да се чланци среде пре објаве у главном именском простору, међутим морам да скренем пажњу @BokicaK: да не повезује нацрт у главном именском простору, као овде. --Lotom (разговор) 17:08, 8. јануар 2020. (CET)

Наравно да је боље стављати такве чланке у нацрт, а онда их након прегледања пуштати, не видим штету. Акција сређивања таквих чланака је ок, али несређених семинарских има пар хиљада, те не видим да ћемо успети да решимо тај проблем акцијама, за које ће се пријавити тек неколико људи. --MareBG (разговор) 17:52, 8. јануар 2020. (CET)

 Коментар: Здраво свима, хвала вам на покренутој дискусији. Као неко ко је непосредно одговоран за остваривање сарадње са образовним институцијама и за обучавање наставника, ученика и студената за уређивање Википедије, желео бих да знате да смо у Викимедији Србије свесни проблема лоших семинарских радова и да настојимо константно да радимо на побољшању квалитета чланака које раде ученици и студенти. Осим што држимо обуке, идеја нам је да уводимо и консултације после одржаних радионица, а до сада смо учесницима слали више брошура, линкове ка страницама за помоћ, а недавно смо урадили и туторијале. Уколико се већина слаже са тим да чланци прво иду у Нацрт, ја немам ништа против и упућиваћу ученике и студенте да тако раде од сада. Прве радионице у овој години имамо већ следеће недеље, тако да им могу рећи да чланке стављају у Нацрт. Мислим да ће то мало компликовати њихов унос чланака и да ће сигурно бити неких који то неће испоштовати, али зато имамо Дешборд и шаблоне на почетку чланака па верујем да ћемо их лако пронаћи. Кажем да неће испоштовати, не зато што неће чути и запамтити, већ зато што је један од највећих проблема у школама са којима се сусрећем проблем мотивације и проблем опште незаинтересованости. Не само за Википедију, већ и за неко основно градиво, а да не помињемо пројекту наставу. Надам се да ће се то променити, нарочито из разлога што се у последње време инсистира на потреби за повећањем дигиталних компетенција ученика и студената. Што се осталих ствари тиче, мислим да комуникација путем Дискорда са ученицима једноставно није могућа у великој мери, јер сам им ја и до сада указивао на то да Дискорд постоји и да могу да га користе, али је одзив очигледно био мали. Систем менторства ми се свиђа и подржавам га, као и акције сређивања семинарских радова које су најављене. --Neboysha87 (разговор) 15:50, 9. јануар 2020. (CET)

@Neboysha87: мислим да нема потребе журити са спровођењем, ово је ипак само једна од идеја у дискусији. Иако се начелно слажем да је боље да чланци иду у Нацрт, проблем са њим јесте што га већина уредника овде не користи, а још мање људи зна како се користи. Такође, проблем са Нацртом јесте што је то изгласано, усвојено, уведено и то је то. И даље постоји велики број ствари које нису сређене и разјашњене, а исто тако и доста ствари може да се побољша. Ево једног од примера: на Википедија:Нацрти се наводи „Онемогућите све категорије уметањем двотачке пре речи „Категорија”. Пример: промените [[Категорија:Рођени 1939.]] у [[:Категорија:Рођени 1939.]]”. Зашто? Ово само додатно компликује ствари за ионако неупућене новајлије и само ће им отежати да разумеју принцип категорисања. Разумем да не треба да се у категоријама појављују нацрти, али то се може средити на неки други начин, убацивањем одређених параметара на нивоу целог именског простора или нешто томе слично.
Даље, уколико се семинарски радови буду писали у Нацрту, онда треба за њих дефинисати засебна правила, пошто према тренутним „нацрти који нису уређивани у року од шест месеци могу се избрисати под критеријем за брзо брисање О13”. Да ли је то довољно? Два месеца само траје писање и прегледање тих чланака, па након тога може проћи доста времена док Небојша прегледа све чланке и пребаци у ГИП оно што ваља. Или ако се буду организовале акције сређивања семинарских радова, оне неће бити свако мало, него након неколико уноса. Такође, ево још једног примера који показује да је дорада потребна — шта је О13 у претходном правилу? Ми немамо О13 критеријум на Википедија:Критеријуми за брзо брисање. И зашто је то уопште битно некоме (новајлији) ко хоће да види шта су нацрти и колико могу да „трају”?
Све у свему, ако заједница усвоји идеју да се семинарски радови пишу у Нацрту, пре почетка спровођења је неопходно извршити добрану припрему терена. Иначе ћемо само направити још већи хаос. --Миљан Симоновић (разговор) 02:20, 10. јануар 2020. (CET)
Све то стоји и јасно је да ни Нацрт није идеалан, мада се не придржавамо стриктно тих смерница за брисање, па не постоји бојазан да ће чланци нестати. На крају крајева, ту је премештање и спајање историја, а администратори су нам тренутно ажурнији од патролера. Такође, треба да наместимо категорисање изван главног именског простора. Међутим, ја бих поставио једно питање које се тиче самог програма. Зашто се не размисли о томе да се учесницима предложи могућност да раде у групама? Нека свако допринесе колико може, па да се на крају исправе грешке и комплетира чланак? Нама ће више значити да њих 5 формира један чланак задовољавајућег квалитета, него да се 5 чланака негде изгуби, или да остану недовршени. Можда то некоме изгледа као мали допринос, али је још горе ако не добијемо ништа конкретно. Треба указати људима да не посматрају ствари само из своје перспективе и да чланак треба да буде потпун и стилски и садржајно. Неко ће то после да чита, то је циљ. А питање је колико су и сами професори заиста упознати са писањем чланака на Википедији. Ако чланци утичу само на неколико додатних поена, а не на формирање коначне оцене, ја не видим проблем са тим. --Lotom (разговор) 12:58, 10. јануар 2020. (CET)
Већи хаос од овога се не може направити. У нацрту имамо евиденцију, а када их семинарци пребаце из песка који се патролира без гледања у чланак, немамо. Данас имамо више хиљада чланака које су направили семинарци, а они не ваљају ништа. За рецимо 5 година ако се ништа не уради, бићемо затрпани чланцима које је немогуће исправити, с обзиром да имамо све мање активних корисника, а још мање људи који су заинтересовани да за њима исправљају. Не видим проблем да се у оквиру кат. Нацрти направи категорија Нацрти/Семинарски или нешто слично. Ту би имали евиденцију чланака, а с обзиром да би све било на једном месту, мислим да би се више људи укључило у њихово сређивање и аутоматски олакшали Небојши. Колико је ситуација озбиљна види се по категорији Категорија:Непроверени семинарски радови, где се налази 1100 чланака, (неки од пре 7 година) а тврдим да их је прегледано барем 10 пута толико, који такође нису добри. Верујем да је ово последњи воз да се преузме нешто поводом лоших чланака на Википедији. Људи губе вољу и жељу за уређивањем Википедије када виде х лоших чланака које је немогуће исправити. У суштини мени лично је цео тај пројекат лош, нити је семинарцима до писања, нити се задрже на пројекту, нама свакако није до исправљања хиљаде њихових чланака, а нешто не верујем ни да су људи који читају те чланке одушевљени. Али то није тема, мој став је такав да НАЦРТ треба увести. --MareBG (разговор) 13:39, 10. јануар 2020. (CET)
@Lotom: да, да, то се и ради на неким факултетима. Углавном све зависи од професора и предмета, али на Фону су људи радили у тимовима од по 2 до 5 чланова, слично се радило и на Факултету безбедности. За та два сигурно знам, али верујем да постоје и још неки случајеви. И по мени је тај принцип бољи, јер онда један члан тима може да исправи и грешке другог члана, а свакако су чланци у тим случајевима садржајнији и богатији јер више људи ради на једном чланку. Но, кажем, то зависи и од професора, јер он можда сматра да такав модел није добар. --Миљан Симоновић (разговор) 15:54, 10. јануар 2020. (CET)
Уз дужно поштовање према нечијим достигнућима, стажу и искуству, ја ипак мислим да неко треба да буде упућен у рад на Википедији да би био меродаван да оцени шта је добар модел. Некако ми се чини да ако у почетку дође до размимоилажења ставова, није реално ни касније очекивати неке значајне резултате. Делује да сами себи правимо магарећу услугу. Прво што има оних који Википедију не схватају за озбиљно, а друго што сарадња са таквима, уколико се не потруде да скапирају овде има и људи који покушавају нешто да направе нешто корисно, неће донети много тога доброг. Крупан је залогај давати некоме ко нема интересовања да пише неки озбиљан чланак, више ми се свиђа идеја о мањим задацима за вежбу. Требало би неки процес селекције да се уведе, јер ми дефинитивно немамо тај потенцијал који може да покрије толике уносе. Притом и тим људима треба скренути пажњу да није довољно само прекопирати референцу са неког другог пројекта, без отварања и читања. (Можда не одражава оно што пише у чланку, није исправан датум, лоше је форматирана, или веза не ради.) --Lotom (разговор) 23:57, 10. јануар 2020. (CET)
Слажем се. Код мене је углавном ситуација била да ако је неки професор заинтересован за сарадњу, онда је спреман да прихвати моје предлоге за ствари у које није упућен. Било је и оних којима се идеја писања на Википедији свидела, али просто нисмо успели да ту идеју уоквиримо и убацимо у план и програм предмета на онај начин који је за Википедију задовољавајућ. Мислим да само треба више пажње посветити преговорима и дефинисању одговарајућег модела и да се на тај начин лечи узрок, а не последица. Пре 15 година, када је све ово почело, било је најбитније наћи факултете и професоре вољне за сарадњу. Сада их барем има колико хоћемо, тако да мислим да треба да себи пружимо могућност да некоме кажемо хвала и одбијемо сарадњу, уколико увидимо да нема потенцијала за успех. --Миљан Симоновић (разговор) 00:57, 11. јануар 2020. (CET)
Жилетова идеја ми се свиђа, тј. можда би било добро направити нови Трг за семинарце, гдје би могли да поставе питања али и прочитају раније одговоре. Мало сам прегледао те чланке и чињеница је да ту има доста тема које су мало сложене да би један ученик сâм написао добар чланак, тако да можда не би било лоше предложити да раде у групама (од три до пет) по једну тему/чланак. Затим имамо хиљаде и хиљаде чланака које нису написали ученици, а који носе различите етикете за чишћење, прерађивање, итд., и друге који не носе никакав шаблон, али потпадају у те категорије. А за референцирање треба одлучити који систем има предност и средити те шаблоне како ваља. На крају, још једна идеја. Да се у шаблоне за чишћење и прерађивање стави да се чланци могу написати поново од нуле, па и кад се ради о семинарским радовима који их носе. Као информација онима који нису упућени у систем рада на Википедији. --Славен Косановић {разговор} 16:08, 10. јануар 2020. (CET)
Ништа то неће помоћи. Ми се вјештачки претварамо да су то неки вриједни људи који имају проблема овдје јер им МИ нисмо омогућили да раде, да покажу потенцијал. Семинарци воле све што воле млади и овдје дођу „присилно” само зарад оцјене. Неће њима помоћи сто дискорда и тргова, њихови организатори су криви којима очигледно Википедија служи само за ставку у пословној биографији. --Жељко Тодоровић (разговор) 19:27, 10. јануар 2020. (CET) с. р.

Већина учесника дискусије аргументовано је подржала укључивање именског простора Нацрт у семинарске радове. Пробаћу да постојећу пројектну страницу о нацртима средим, скратим и прилагодим. Што се Дискорда тиче, неформалан је и необавезан, па не би требало форсирати људе, мада се може препоручити. — Жиле () 00:49, 18. јануар 2020. (CET)

Што се тиче евиденције ово ће бити одличан корак, али морам да напоменем да семинарци ако им је до сада објашњавано да пишу у песку онда мора да постоји промена правила и смерница која ће им се сервирати и објаснити им на коректан и једноставан начин како да њиме баратају да нам не би нацрт постао песак бр. 2. — SimplyFreddie (разговор) 00:53, 18. јануар 2020. (CET)

Изабрани спискови на Главној страни

Прошло је скоро 9 месеци откако су уведени изабрани спискови на Википедији на српском језику. Међутим, они и даље немају своје место на Главној страни. У складу с тим, по узору на актуелни дизајн Главне, направио сам одељак за спискове. Овако изгледа. Шаблони {{Главна страна/Изабрани спискови}} и {{Текући изабрани спискови}} преведени су и локализовани са руског, а направио сам и CSS страницу {{Главна страна/Изабрани спискови/styles.css}} која јој даје својеврсни изглед. Шта ви мислите? — Жиле () 17:13, 6. март 2020. (CET)

за Подржавам идеју, на овај начин, изабрани спискови ће бити видљивији свим читаоцима.--Soundwaweserb (разговор) 17:18, 6. март 2020. (CET)

 Коментар: Браво Ацо, ово се чекало, наравно да подржавам! Само обриши коментаре на руском и све ок. — SimplyFreddie (разговор) 17:21, 6. март 2020. (CET)

 Коментари локализованиЖиле () 17:35, 6. март 2020. (CET)

 Коментар: Као што сам раније већ написао на Дискорду, подржавам идеју. — ВЛАДА да? 18:47, 6. март 2020. (CET)

Сасвим логично решење. Подршка и са моје стране --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:36, 6. март 2020. (CET)

 Коментар: Подршка, добро ће изгледати. --MareBG (разговор) 19:41, 6. март 2020. (CET)

 Коментар: Подржавам, одлична идеја. Садкσ (речи су ветар) 23:24, 6. март 2020. (CET)

 Коментар: Слажем се, фино изгледа. --Ф± 09:20, 7. март 2020. (CET)

 Коментар: Не видим ништа спорно у овоме. --Lotom (разговор) 11:07, 7. март 2020. (CET)

за Фино изгледа, ја сам за. --ANTI_PRO (разговор) 12:29, 7. март 2020. (CET)

 Коментар: И мени изгледа лепо. Треба приказати и квалитетне спискове, није поента да се само изаберу и да стоје тамо негде. --Миљан Симоновић (разговор) 14:10, 7. март 2020. (CET)

 Коментар: Фино изгледа, подржавам предлог. --Ђорђе Стакић (р) 16:33, 8. март 2020. (CET)


Будући да није било противљења,  УрађеноЖиле () 21:29, 9. март 2020. (CET)

Шаблони за језике

Здраво! Предложио бих ажурирање шаблона за језике, тако да се уместо садашњег модула Jez користи модул Lang. Један од разлога јесте много нових корисних параметара. У наставку следе неке од измена.

Једна од промена јесте да би се називи језика писали целим именом, уместо скраћено. Генерално је добра ствар, јер је јасније некоме када прочита „македонски” или „старословенски” од „мкд.” и „стсл.”. Таман је и приступачније особама са оштећењем вида (читач екрана би изговорио целу реч уместо скраћенице) и људима који штампају чланке са Википедије [јер ће бити исписано цело име језика, уместо скраћенице и везе ка језику (која наравно по штампању нема неку сврху и читалац никако не би могао да кликне на њу)]. Дакле, у суштини, избегла би се конфузија.

Даље промене тичу се ширења сета доступних параметара. Успео сам да их све локализујем и спремни су за употребу. Дакле, новим параметром |искошено=не, текст на страном језику приказао би се обично уместо у курзиву. Овај параметар је користан за латинске називе фамилија које не би требало да буду искошене. Поред овог параметра, уносом |веза=не веза ка страном језику не би била додана. Корисно када се шаблон више пута јавља у чланку, па се веза учестало понавља. Сећам се да је на то једном указана примедба на сзр приликом расправе за добар чланак (Обсусер је ваљда био предлагач Face-grin.svg). Сад, уместо километарског кода {{REPLACE:... може се користити овај параметар који би знатно олакшао ствари.

Поред тога, нови су параметри |превод= и |транслит=. Параметром превод једноставно би се генерисали наводници и превод стране речи, а транслит је користан за пресловљавање речи који су нам непознате. Поред тога има још пар параметара (снимак екрана неких од параметара и изглед) који могу бити од помоћи. Имам на уму да направим једну документацију за све шаблоне језика (која би садржавала краћи опис, листу параметара и TemplateData-у). Наравно, ништа превише обимно и дугачко, већ чисто да имамо, јер може олакшати употребу. Приметио сам да је Ранко већ покушао нешто слично, али му није пошло за руком због недостатка консензуса. Можда би га ова расправа занимала.

Слободно се изјасните. Срдачан поздрав. — Жиле () 12:06, 4. мај 2020. (CEST)

Хвала Аци на иницијативи. Као што сам му већ поменуо, све ове промене су добродошле. Неће се променити срж самог шаблона, и даље ће се користити на исти начин, само ће бити решени одређени недостаци. Мени највише значи ово за латинска имена, али подржавам и остале промене. --Миљан Симоновић (разговор) 12:41, 4. мај 2020. (CEST)

Писање пуног имена језика је бесмислено и непотребно, чак је и правопис јасан што се тиче кориштења тих скраћеница. Код латинских таксона, родова и уопште живих бића ниакда се не ставља никакав код за латински језик, јер се подразумева да је научно име на латинском. Самим тим је довољно ставити тагове за спречавање транслитерације и тагове за курзив. И једном за свагда, ово није википедија на енглеском језику и апсолутно сам против да се све своди на преношење тамошњих искустава. Све више постајемо енглеска википедија на српском језику --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:38, 4. мај 2020. (CEST)

Писање пуног имена језика је бесмислено и непотребно, чак је и правопис јасан што се тиче кориштења тих скраћеница

@НиколаБ: Није баш бесмислено, управо из разлога које сам навео изнад, а и сусретао сам се с тим проблемима (поготово овај за штампање). Друго, сумњам да се у Правопису експлицитно наводи да мора да се користи скраћени облик, већ су то радили како би било економично, а ми овде немамо таквих ограничења. Ништа нас не кошта да напишемо целим именом.

Код латинских таксона, родова и уопште живих бића ниакда се не ставља никакав код за латински језик, јер се подразумева да је научно име на латинском. Самим тим је довољно ставити тагове за спречавање транслитерације и тагове за курзив.

Што се тиче латинских таксона, може и не мора. У сваком случају, виђао сам по неким чланцима да се користи латински + текст, јер шаблон тренутно може да генерише само искошен текст. Овом променом би то било покривено, па се шаблон може употребљавати и у таквим случајевима.

И једном за свагда, ово није википедија на енглеском језику и апсолутно сам против да се све своди на преношење тамошњих искустава. Све више постајемо енглеска википедија на српском језику.

Прво, иако је модул пренет са ен.вики, сви параметри су локализовани и у изворном коду се неће налазити никакав енглески текст. Друго, не видим разлог да будемо против тога кад су нам скоро сви шаблони и модули управо са ен.вики. Треће, не видим разлог да се нешто мање функционално замени нечему што има бољу функционалност и шири сет параметара. Иначе, ја сам такође жестоко против енглеског овде у том смислу. На десетине шаблона који су били на енглеском или су имали енглеске параметре сам локализовао. Тако да ми није намера англизовање Википедије. Срдачан поздрав! — Жиле () 21:10, 4. мај 2020. (CEST)

Локализација не представља пуко превођење садржаја. То што преведеш текст на српски, а задржиш синтаксу енглеског језика је катастрофа. Бојан је својевремено исто тако пресликавао неке модуле са енглеске википедије, па смо имали исписе бројева са децималном тачком и стотим зарезом. Инфо кутије се пресликавају са енглеске википедије, све са параметрима који су потпуно бесмислени у контексту српског језика.... Прекопиране су на стотине модула и шаблона које нико не користи и за које је тешко сконтати и искуснијим уредницима чему уопште служе (као кад је Обсусер инсистирао да се поред свих метричких мерних јединица убаце и империјалне). Сваки шаблон и модул на википедији на енглеском језику је прилагођен синтакси енглеског језика, синтакси која са српским језиком нема везе. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:38, 4. мај 2020. (CEST)

Слажем се с тобом по том питању. Нажалост, има много таквих модула и шаблона. Међутим, целокупна синтакса модула који сам предлажио је локализована. Види се у горњем тексту и на снимку екрана ако си имало бацио поглед. И приказ и параметри су на српском. Мислим да је све океј. — Жиле () 23:08, 4. мај 2020. (CEST)

Мислим да сам био довољно јасан што се латинског језика и таксономске номенклатуре тиче, ознака језика је подразумевана и не ставља се. Стране речи и изрази написани у изворном облику унутар српског текста се издвајају курзивом или знацима навода, самим тим је параметар који уклања курзив непотребан. Енциклопедије на српском језику корист скраћене облике код писања многих појмова који се често понављају, ово јесте енциклопедија на српском језику, а имена језика су један од најчешће помињаних термина, што ће рећи да је правописно исправно користити имена језика у овом контексту у скраћеном облику. Сама плава веза код сваког језика је уједно напомена која објашњава о ком језику је реч. И заиста нема потребе да се измишља топла вода.

Швајцарска (латински: Helvetica, немачки: Schweiz, италијански: Svizzera, француски: Suisse, реторомански: Svizra), званично Швајцарска Конфедерација (латински: Confoederatio Helvetica, немачки: Schweizerische Eidgenossenschaft, италијански: Confederazione Svizzera, француски: Confédération Suisse, романш Confederaziun Svizra

Ово горе у овом облику не може ни у лудилу. Шаблони треба да буду једноставни и директни. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:34, 4. мај 2020. (CEST)

@НиколаБ: не бих се сложио за латинска имена. За латинске називе се и те како користи шаблон за језик, поготово у уводном делу чланка. Кад се пише о фамилијама или вишим категоријама, онда уредници најчешће стављају [[Латински језик|лат.]] Strigidae, што је прилично непрегледно и непотребно. Ако се проблем може решити необавезним параметром шаблона, не видим што не бисмо имали исти. --Миљан Симоновић (разговор) 00:30, 5. мај 2020. (CEST)
То што уредници дописују језик не значи и да је исправно. Имена живих организама се исписују на латинском језику, род и врста су обавезно у курзиву, више категорије без (иако већина све пише у курзиву). Научно је погрешно писати са префиксом за латински језик и самим тим нема потребе да се ишта исправља по том питању на шаблону --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 15:19, 5. мај 2020. (CEST)

Називи шаблона, модула, параметри и текст за приказ, морају да буду на српском језику, осим у ријетким случајевима, када се ради о стварима које се остављају у оригиналу, о чему је било гласање скорије. Ја о томе уопште не бих ни расправљао. То што се шаблон копира са енглеске википедије, а затим прилагоди српској, није ни најмање спорно нити би требало да буде. С обзиром на то да је овдје ријеч о параметрима који нису неопходни за коришћење, већ могу да се ставе по потреби, како у којем чланку, то није ништа спорно. Али мислим да је непотребно стављати пун назив језика. -- Vux33 (разговор) 07:42, 5. мај 2020. (CEST)

 Коментар: Нови параметри не могу да шкоде, а корисни су. Наравно, не морају све ствари бити исте као на ен.вики, али овде не видим проблем, јер су параметри локализовани. Што се тиче писања пуног назива језика то ми је сасвим свеједно, иако ће у неким случајума то заузимати превише места (као у примеру који је Никола дао), аргументи које је Аца дао су по мени сасвим солидни. — ВЛАДА да? 19:33, 5. мај 2020. (CEST)

 Коментар: Мени се много свиђа ова Ацина идеја и подржавам је. @НиколаБ: Што се тиче латинских назива таксона, довољно је само на почетку чланка навести да се ради о латинском језику (пођимо од претпоставке да није свима познато да је латински језик науке). Ја сам апсолутно за то да се техничка рјешења са Википедије на енглеском (шаблони, модули, справице итд.) користе и код нас, у складу са нашим правилима и смјерницама, јер је њихова вики заједница технички најнапреднија. Само погледајте како изгледају пројекти који су технички заостали и упоредите са нашим стањем (мислим на једну језички сродну вики заједницу, коју не бих именовао). Ја сам поприлично лијен за преводе параметара, па у огромној већини шаблона која сам направио или пребацио остају енглески називи, али ако заједница мисли да треба да се са таквом праксом престане, ја се томе нећу противити. У том случају, морамо да одредимо правило (или смјерницу) по којем би радило у будућности. Морамо порадити и на униформности параметара, али о том потом. А примјер Швајцарске је рогобатан и са скраћеним и са пуним називима језика. — Ранко   Нико лић   23:40, 8. мај 2020. (CEST)


Затварам. Нема консензуса за промену на дужи назив. Покушао сам и да прилагодим модул Lang тако да приказује скраћени назив, но није ми пошло за руком. Пробао сам да уградим предложене параметре у модул Jezik, али ми ни то није ишло. Није урађеноЖиле () 01:06, 31. мај 2020. (CEST)

Update: Предложене параметре у модул Jezik уградио Филип. жута квачицаY Делимично урађено на основу расправе. — Жиле () 03:02, 4. јун 2020. (CEST)

A new projet that may interest you: Structured tasks

Sketch of an idea for a structured workflow for adding links to an article. The goal is to help newcomers edit at high volume.

Hello!

Sorry for using English. Помозите у превођењу на свој језик. If this message is not at the right place, please move it and tell me.

I'm contacting you about a new project the Growth team is working on. You may have heard about it in our last newsletter. This project is about making it easy for newcomers to make real article edits. Since you already have the Growth team prototypes enabled on your wiki, your opinion is important to us !

newcomer tasks feature makes good results: about 900 newcomers made over 5,000 suggested edits so far. We've learned that newcomers are interested in receiving suggested edits.

Now, we are thinking about how to give them easy edits. We have a new idea called "structured tasks". The goal is to break down edits into easy steps, and easy on mobile devices.

In the past, certain kinds of editing tasks have been structured. For instance, adding categories using HotCat is done by pressing some buttons. Now, we are thinking about how to structure the editing of articles. The goal is to allow newcomers can make large content additions, especially from their mobile devices.

Please visit the project page and respond to the discussion questions listed on the talk page. This conversation is open until June 18.

Please respond after this message if you prefer. We will read you in Serbian, but replies would be in English.

Thank you for your help!

Trizek (WMF) (разговор) 18:26, 20. мај 2020. (CEST)

Редизајн Трга и његових подстраница

Здраво! У свом секундарном песку довршио сам редизајн Трга и његових подстраница. Тренутно стање је мало шарено, јер је Трг браон, а подстранице плаве боје. Ево неких аргумената који иду у прилог новом дизајну.

  1. Респонзивност: Предложени дизајн је респонзиван што значи да се прилагођава величини екрана. Нови мобилни приказ 1, 2 (уп. тренутни мобилни приказ 1, 2). Уопштено, гломазне табеле су биг но-но у UX дизајну.
  2. Доследност: Предложени дизајн се у одређеној мери поклапа с дизајном Главне стране. Одељци, односно секције су уоквирене, а дугмићи се користе на исти начин као на Главној.
  3. Сажетост: Буквалан превод с енглеског језика замењен је краћим текстом који је прецизнији и наводи основна правила при комуникацији.
  4. Једноставност, а функционалност: Покушао сам да изглед што више поједноставим, а истовремено да не ускратим неке од постојећих функција.
  5. Прилагођеност (новим) корисницима: Дизајн који генеришу шаблони {{Обојена кутијица}}, {{Обојена трака/центар}} и {{Обојена кутија}} поприлично је user-friendly. Олакшао би сналажење и навигацију.

Имате ли неке предлоге? Шта мислите о овоме? Срдачан поздрав! — Жиле () 01:54, 31. мај 2020. (CEST)

 Коментар: Делује ми ОК. Свакако боље него што је сада тренутно. Подршка.--Soundwaweserb (разговор) 02:48, 31. мај 2020. (CEST)

 Коментар: Није лоше. --Lotom (разговор) 07:54, 31. мај 2020. (CEST)

 Коментар: Мени се свиђа. Сведено, уклапа се у тај неки минималистички дизајн и, што је можда најбитније, респонзивно. Хвала на иницијативи! --Миљан Симоновић (разговор) 09:39, 31. мај 2020. (CEST)

 Коментар: Свиђа ми се. — Ранко   Нико лић   17:52, 31. мај 2020. (CEST)

 Коментар: Што се мене тиче палац горе --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:06, 31. мај 2020. (CEST)

 Коментар: -- Супер иницијатива Ацо, свиђа ми се. Acaalexaca (разговор) 21:44, 31. мај 2020. (CEST)

 Коментар: Није лоше, али ништа не фали ни тренутном дизајну. Непотребно. --MareBG (разговор) 21:48, 31. мај 2020. (CEST)

Па баш није да ништа не фали. Ако си видео горе снимке екрана, могао си се уверити да је моблини приказ и Трга и његових одељака катастрофалан. Неки делови се уопште ни не виде. Лако је за нас „компјутераше” :), али имати у обзир да нам доста прегледа/приказа долазе с мобилних уређаја. Ово ми је неки главни разлог, а има их још, наведени горе. — Жиле () 22:04, 31. мај 2020. (CEST)
Ако је старински не значи да је лоше, имаш потребу да све мењаш, а већина ствари је без потребе. Мени је мобилни приказ сасвим ок. --MareBG (разговор) 22:13, 31. мај 2020. (CEST)

 Коментар: Подржавам идеју освежавања странице, с тим што би онда требало средити и табелицу испод коме се за шта обратити. Мој предлог је да се стави по јачини ранкова (бирократе, администратори, администратори интефејса), и уклонити везе ка страницама са саветима и туторијалима, њих би требало ставити на једно место, причам за именске просторе Википедија и Помоћ. Потенцијалне новонаправљене кутијице такође приказати у облику као што су приказани википолитика, правопис итд. — SimplyFreddie (разговор) 23:08, 31. мај 2020. (CEST)

@SimplyFreddie: Хвала на опширнијем коментару! Редослед је исправљен. Претпостављам да си под уклањањем веза мислио на уклањање ових поља. То је оке, али не знам где другде да их метнем а да не изгледа пренатрпано кутијицама. Можда пак има смисла макнути целу табелу и заменити је неким краћим и јаснијим текстом (узевши у обзир да су те странице сада видљивије новајлијама откако је уведен систем менторства). — Жиле () 01:04, 1. јун 2020. (CEST)
@Acamicamacaraca: Рекох ти, да би изгледало прегледно, могу да буду у оквиру обојених кутијица које си користио за главне подстранице трга. — SimplyFreddie (разговор) 09:51, 2. јун 2020. (CEST)
Мхм. У том случају бих морао да правим знатне измене на шаблону, јер на неким од ових страница рецимо не пишу се одељци, па је постојање дугмета „Пиши” сувишно. Will try. — Жиле () 12:40, 2. јун 2020. (CEST)
Update за Симплија: Овако? (или овако). Прво изгледа празњикаво, а центрирањем није интуитивно, јер се положај дугмета мења у односу на остале кутијице. Шта ти мислиш? — Жиле () 13:18, 2. јун 2020. (CEST)
Јао бре Ацо ниси ме разумео. Лепо што си се потрудио, али ја сам мислио да се странице на којима нема директног обраћања другим члановима уклоне (Метавики, Решавање сукоба, Контакт), управо те за које кажеш да се у њима не пишу одељци и оставити за бирократе, админе и АИ. А ове остале туторијалске странице сместити на једно место. Наравно, на тргу треба да буде веза ка њима. — SimplyFreddie (разговор) 13:32, 2. јун 2020. (CEST)
😂😂😂. Крив је (пробни) пријемни Face-grin.svg. Ево, надам се да те нисам трећи пут „мисандерстендао”. Слободно мењај ако имаш још неки предлог. Срдачан поздрав. — Жиле () 16:19, 2. јун 2020. (CEST)

 Коментар: Добра иницијатива, изгледа ми нешто лепше и прегледније, подржавам идеју. Садкσ (речи су ветар) 01:33, 1. јун 2020. (CEST)

 Коментар: Садашњи изглед је добар, нема баш потребе за новим. -- Руди || 11:38, 2. јун 2020. (CEST)

Здраво! „Нема потребе” није ваљани (валидни) аргумент против неке тезе. — Жиле () 12:34, 2. јун 2020. (CEST)

 Коментар: Лепо изгледа, модерно, а најважније је да се „уклапа” и у мобилне уређаје. Подршка и свака част на ангажованости! — Вукан ® 13:40, 3. јун 2020. (CEST)

 Коментар: Одлично, немам примедби! --Zoranzoki21 (разговор) 02:23, 6. јун 2020. (CEST)

 Komentar: Žemo. --ANTI_PRO (разговор) 16:51, 6. јун 2020. (CEST)

 Коментар: Одлична идеја! Свака част, дизајн је сличан полетној страници, тако да ми се свиђа доследност. Усресредиђу се мало на замерке.

  • Први утисак је превише информација, тј. све су ове информације неопходне, само нису организоване на најинтуитивнији начин:
  • Питање је, шта то повезује у једну логичку групу Википолитика, Техника, Идеје, Правопис, Новости, Ауторско право и Помоћ? Исто питање важи и за остале редове.
  • Други предлог је да се повечају иконице за сваку ставку на једну трећину оквира ставке. Ми смо визуелна бића и лакше и брже се сналазимо са графичким елементима него са текстом.

Толико од мене. Свакако лепа иницијатива. --Милан.ј (разговор) 17:19, 6. јун 2020. (CEST)

@Милан Јелисавчић: Хвала на опширном коментару!
  1. Тога сам се и ја бојао. Покушао сам да задржим описе одељака што краћим (15 слогова). Такође, покушао сам да не користим неке тешке фразе, већ да у две-три реченице најкраће објасним шта и како.
  2. Наиме, све те странице повезује то што одељци/секције Трга (прва група) и остале странице за расправљање (друга група). Мислиш да је потребно додати одељак другог степена?
  3. Повећао сам иконице за 3 пиксела. Мислим да је то оптимално, а да не буде превелико.

Поздрав! — Жиле () 17:43, 6. јун 2020. (CEST)

@Acamicamacaraca: ево пар занимљивих чланака на тему дизајна корисничког окружења:

Што се тиче ових ставки:

  1. Одлично је овако. Краће је боље. Мислим да има довољно информација уз минималан број речи.
  2. Мени је логична целина нпр техничке ствари у коју спадају Техника и Ботови, затим правила у које спадају Википолитика, Правопис, Ауторско право, огласне табле за админ и бирократе итд. Ово напамет изводим, подложно је променама. Такође, у првом реду тренутно стоји Помоћ (за тражење помоћи од искуснијих (надгледај)) што би требало да стоји са админ и бирократским таблама, нпр. А Странице помоћи су ми логички ближе Правопису или као издвојена целина.
  3. Што се мене тиче, ја и јесам за што веће иконе. Суштина је да периферним видом одмах уочим где ћу да кликнем. Ваљало би тестирати различите стилове, па видети шта је ефикасније.

Мој савет је да скицираш на папиру како би изгледао најоптималнији и најлогичнији распоред. Још боље, пробај са папирићима на којима ћеш да напишеш назив сваке целине, па можеш лако да их премешташ. --Милан.ј (разговор) 18:31, 6. јун 2020. (CEST)

@Милан Јелисавчић: Аха. Скапирао сам. Желиш да прерасподелим на мање целине. Не знам колико је то добра идеја, јер би према твом моделу „Помоћ” био поред админ и бирократске таблама, што није интуитивно. Рецимо, новајлије би се запитале зашто су у истој целини, а воде на потпуно различита места. Имамо 10 подстраница Трга. Ако желимо да их поделимо на једнаке целине, можемо једино на пет делова од по 2 картице/кутијице. Е сад, правопис се не подудара ни са чим, ово остало мање-више. Тренутни распоред се заснива на важности и учесталости, па је тако „википолитика” прва, а рецимо помоћ је испред „ботова”. Тренутно баш немам неких бољих идеја. Ако ти нешто падне на памет, слободно уреди. Што се иконица тиче, свакако је корисно да је видљива, јер помаже у визуелној идентификацији, али ружно изгледа када је она много већа од текста. Тако да, узми и то у обзир. — Жиле () 21:05, 6. јун 2020. (CEST)

 Коментар: Подржавам промене странице ако ће то олакшати приступ корисницима са мобилних уређаја. Део "(надгледај)" ми делује непотребан да стоји код сваке ставке на тој страни. Може се повећати ширина дугмића "Иди" и "Пиши", не треба им толики празан простор између. --Ђорђе Стакић (р) 19:01, 7. јун 2020. (CEST)

@Djordjes: Хвала на подршци! Покушао сам да повећам дугме, али ми не иде. Вероватно може неки стил да се дода у оквиру шаблона за генерисање истог. Пробај ти ако можеш. Што се дугмета „нагледај” тиче, постоји на тренутном изгледу Трга и верујем да се користи мање-више (не толико често као дугме Иди или Пиши, те је зато стављено у облику везе). Корисно, а не заузима превише простора (што би се рекло, леба не једе). Срдачан поздрав! — Жиле () 23:46, 7. јун 2020. (CEST)

Будући да нема неких кључних замерки/примедби, а да је прошло већ 3 дана од последњег коментара, мислим да се може мењати. Ако имате још неких предлога, слободно их изнесите овде. — Жиле () 00:47, 10. јун 2020. (CEST)

Преименовање Викимедијине Оставе

Здраво свима, желео бих да предложим преименовање Оставе у Ризница. Где год да пише "Викимедијина Остава" писало би "Викимедијина Ризница" а где год је само "Остава" стајало би "Ризница".

Мислим да би се том променом боље дефинисао и објаснио значај и суштина овог Викимедијиног пројекта.

Тренутна варијанта асоцира на место складиштења, остављања, пуког качења слика и других фајлова; у Остави су ствари које се обично не користе свакодневно, док Ризница носи и назначава управо супротно значење.

У књизи Речник српског језика САНУ стоји следеће:

остава ж. просторија за држање, одлагање хране и ствари које нису у свакодневној употреби, комора, шпајз

ризница ж. просторија у којој се држе драгоцености; каса, благајна

Садкσ (речи су ветар) 23:56, 13. јун 2020. (CEST)

 Коментар: Подржавам према изнетом аргументу. Реч „ризница” је свакако бољи превод за Commons и њено значење се свакако разликује од „оставе” (где се одлажу непотребне ствари). — Жиле () 00:03, 14. јун 2020. (CEST)

 Коментар: Остава је за одлагање, мени од старта то није било на месту. Ризница је у реду, подржавам предлог. --MareBG (разговор) 00:09, 14. јун 2020. (CEST)

 Коментар: Подржавам идеју. — Ранко   Нико лић