Википедија:Трг/Све

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
(Пажња! Страница је веома дугачка!)

Разно

Добро дошли на википедијски Трг!

НАВИГАЦИЈА

НПП · Помоћ · Речник
Актуелности
IRC · Контакт

Архива



архивирај страницу



Архиве Трга по одељцима погледајте на Трг/Архива.

Одељци трга
Упутства

Уређивање чланака
Обликовање чланака
Викивезе
Википројекти
Слике
Ауторско право
Табеле
Странице за разговор
Пријављивање
Именски простори
Не заборавите
Закључак

Foreign visitors?

You can contact the
English page of our Village Pump and ask a question.


Садржај

Категорија:Политичари СФРЈ

Предложио сам на СЗР да категорију Друштвено-политички радници СФРЈ треба преименовати у устаљен облик који важи и за све друге државе и за сва њихова времена, а то је Политичари СФРЈ. Сви ми знамо да су се социјалистички/комунистички политичари китили називима попут политички „радник” у складу са идеологијом промовисања неке радничке класе и сл. Међутим, чланови општинске, републичке и савезне скупштине и онда и сада су политичари. Уредник Пинки се нешто противи у смислу да су ето као били нетипични политичари па им требамо признати тај назив. Шта ће нам у техничком категорисању назив који одступа од назива свих осталих категорија? У чланцима о тим политичарима стоји како су се називали, какве су награде добијали и под којим називима и сл. Међутим, они су југословенски политичари тог периода и ништа друго. Нетипичан политичар је такође политичар. Политички „радници” Совјетског Савеза, без обзира којим су се титулама китили, код нас су категорисани као совјетски политичари како и треба бити. Ово је енциклопедија 21. вијека. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:49, 18. септембар 2019. (CEST) с. р.

Ја бих ово довео у везу са назначавањем титула, које се на Википедији не практикује. У чланку се може напоненути, али наслов чланка се никада не додељује према титули. Тако да ми ни овакво разликовање нема смисла, мада ми комунистички период није близак. Исто тако, данас су сви некакви менаџери, а некада су се појединци са таквим описом рада звали пословође. Према томе, ако можемо да стандардизујемо, онда не треба разводњавати превише. --Lotom (разговор) 22:01, 18. септембар 2019. (CEST)
Управо то, ради се о стандардизацији категорије на облик политичар како су и све друге категорије. Не постоји никакав разлог да се прави изузетак базиран на пристрасности. Јер имамо уредника који уређује ту тему, којем се свиђа бирократска фраза из прошлости, и на основу тога би ваљда требало одступати од стандарда?! Па мислим да то није ваљан аргумент. Све релевантно за те људе описано је детаљно у одговарајућим чланцима о њима, ништа се неће сакрити. Уосталом, замјеном израза „политички радник” на „политичар” не прави се никаква штета нити поруга, па и у том сегменту нема у преименовању никаквог проблема. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:31, 18. септембар 2019. (CEST) с. р.

Ово је још увијек отворено питање, требао би се још неко укључити. --Жељко Тодоровић (разговор) 01:16, 28. септембар 2019. (CEST) с. р.

 Коментар: Изнећу и овде своје мишљење да се не слажем са овим предлогом. Политички систем СФРЈ није био политички систем какав данас познајемо. Жељко то не разуме и намерно или случајно меша бабе и жабе. Нигде се не користи термин политички радник јер се он примењивао углавном на револуционаре и чланове КПЈ из предратног периода. Називи категорија су друштвено-политички радници, а не политички радници. Политички систем је био другачији и они се нису бавили класичном политиком, посебно јер је био једнопартијски систем, а СКЈ није био политичка партија у класичном смислу. Скупштина је била делегатска и у периоду 1974-1990 је имала три већа, од којих је једно било веће удруженог рада, где су бирани радници и делегати из предузећа. Они нису били политичари већ делегати, односно друштвени радници. Назив ових категорија су много прикладнији том временом и они су подкатегорије категорија Српски политичари, Југословенски политичари и др, а сличне категорије постоје и на другим сродним језичким Википедијама. --Pinki (разговор) 12:50, 28. септембар 2019. (CEST)

Нису то били никакви посебни д-п „радници” који су се бирали по предузећима него су били као и данас локални политичари који су поред делегатских мјеста имали радна мјеста у државним установама или предузећима. Као што и данас локални одборници или народни посланици негдје раде, да ли по органима да ли у компанијама, или су власници компанија, поред својих скупштинских мјеста. Дакле, у предузећима се за делегате нису бирали највреднији радници, или нека сиротиња, већ су се бирали чланови партије тј. политичари. То што је неком изборна база била територија а неком радна организација ништа не мијења чињеницу да су сви изабрани на политичке функције политичари, и онда и сада, а не неки радници. То је само стилизован назив тог времена, нема шта да на у техничкој категоризацији стоји у енциклоопедији 21. вијека. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:38, 28. септембар 2019. (CEST) с. р.

Земун

Сматрам да треба обрисати категорију Категорија:Земун и све чланке из ње пребацити у категорију Категорија:Градска општина Земун. Нема разлога да то буде једино насеље на Википедији које има категорију. Категорије иду за (градске) општине, не и за насеља. Ако нисмо издвајали централна језгра других 16 општина Београда, нема потребе да то радимо ни овде. Да подсетим Земун је насеље у оквиру ГП Земун, не град. Сви тада присутни на Дискорду су се сложили са овим, али ред је да изнесем и овде. --MareBG (разговор) 01:08, 28. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: Слажем се са предлогом, већ смо причали на Дискорду о томе.--Soundwaweserb (разговор) 01:10, 28. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: Ако не категоришемо насеља већ само општине, онда је ствар јасна и за овај случај. --Жељко Тодоровић (разговор) 01:18, 28. септембар 2019. (CEST) с. р.

 Коментар: И ја се слажем са предлогом. Треба да будемо доследни у категорисању, што овај предлог обезбеђује. — Жиле () 09:28, 28. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: Још једном подржавам Маретову идеју. — SimplyFreddie (разговор) 09:37, 28. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: земун се води као интегрални део београда, тако да нема потребе за овом категоријом, из истог разлога не би требало да буде ни категорије земунци већ све то да буде у категорији београђани. Lackope (разговор) 11:42, 28. септембар 2019. (CEST)

Слажем се са гореизнетим мишљењима. --Ф± 12:07, 28. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: слажем се са Мартеом у вези ове категорије, јер то није пракса на Википедији, али се никако не слажем са предлогом @Lackope: да се обрише категорија:Земунци. То никако Земун није било који део Београда - као Чукарица, Врачар или Вождовац. Земун постоји колико и Београд, а није ни 100 година у саставу Београда. Многи из те категорије су рођени пре 1934. када је Земун постао део Београда. Молим предлагаче да ово имају на уму. --Pinki (разговор) 12:39, 28. септембар 2019. (CEST)

чињеница је да данас ништа нема другачији статус од врачара или вождовца, а категорије би требало да буду према тренутном стању а не како је било пре више деценија, то се лепо може наводити у самим чланцима. Lackope (разговор) 12:56, 28. септембар 2019. (CEST)
Не слажем се баш са овом констатацијом, на основу тога би онда требало обрисати и категорију Југословени и сличне њој. — SimplyFreddie (разговор) 15:25, 28. септембар 2019. (CEST)
те две ствари нису за поређење, једино ако су земунци били признати као посебна нација.. Lackope (разговор) 18:26, 28. септембар 2019. (CEST)
@Lackope: На тај начин у категорију Београђани стављаш људе који су живели у Земуну, док није био у саставу Београда и који рецимо у свом животу нису крочили у Београд, јер је он био у Турској, а они су живели у Аустроугарској. Земун има посебан културно-историјски значаја од других делова Београда, попут Врачара, Чукарице, Вождовца и друго, не разумем зашто се нема слуха за то овде!? --Pinki (разговор) 21:34, 28. септембар 2019. (CEST)
ако меже нпр. војвода степа степановић бити сврстан у београђане иако је рођен у ондашњем селу кумодражу (а сада је кумодраж део београда), не видим проблем да тако буде и са онима који су рођени у некадашњем граду земуну. историјски је интересантно да одређени делови београда су били у различитим државама али то не значи да због тога треба сада људе разврставати према некадашњим политичко-географским оквирима и још због тога истицати само одређене делове града. Lackope (разговор) 14:05, 30. септембар 2019. (CEST)
@Lackope: Не можеш да поредиш село Кумодраж и град Земун који је имао статус слободног краљевског града. Земун и Београд су 102 године у једној држави, а тек пре 85 година је Земун потпао под управу Града Београда, са прекидом за време окупације. Кажи ми који је део Београда имао икада статус града, пре припајања Београду? Нико од корисника из београда се није сетио овако генијалне идеје, јер добро знају прилике односа Београд-Земун, али се ето јавио корисник из Лесковца да нам тумачи однос Земун-Београд. Интересантно!? --Pinki (разговор) 15:12, 30. септембар 2019. (CEST)

„Нико од корисника из београда се није сетио овако генијалне идеје, јер добро знају прилике односа Београд-Земун, али се ето јавио корисник из Лесковца да нам тумачи однос Земун-Београд.”

ја не знам како ово могу да схватим ако не као вређање и дискриминацију према свакоме ко није из београда, по овоме само би овде могли да се изјашњавају корисници из београда. мислим да овакви ставови никако нису добри за овај пројекат и не могу бити никако пожељни. овде се само говори о историји насеља земун и то нема везе са разврставањем људи по категоријама према тренутном стању. "однос земун-београд" више не постоји јер земун није исто што и београд. Lackope (разговор) 15:53, 30. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: Управо то сам хтео да напишем, слажем се са Пинкијем. Мислим да је категорија Земунци потребна на пројекту. --MareBG (разговор) 21:47, 28. септембар 2019. (CEST)

Ако се обрише категорија Земунци, то би могло да произведе да се обришу и категорије Обреновчани, Лазаревчани, Младеновчани... Постојање неких категорија је оправдано и с разлогом су ту. Читај горе наведено. --Lotom (разговор) 16:18, 30. септембар 2019. (CEST)

те категорије би могле да остану јер и обреновац, лазаревац и младеновац се воде као посебна насеља и нису делови београда као земун, то су општине територијалне јединице Град Београд. сличан пример је територијална јединица Град Врање коју чине општине врање и врањска бања, врањска бања је и посебно насеље и није део врања. Lackope (разговор) 16:54, 30. септембар 2019. (CEST)

Kategorija Zemunci je istorijski utemeljena. To je dovoljna referenca da ona bude zadržana. Ne treba tražiti razloge -za- nepostojanje neke kategorije, nego -za- postojanje kategorije. To je to. --ANTI_PRO (разговор) 16:41, 30. септембар 2019. (CEST)

До 2004. године подручје општине Сурчин припадало је општини Земун, значи да ни Земун до тада није био у ужем делу града. Можда је добра опција у кат. Земунци стављати само оне рођене, док је Земун још био град. Шта мислите о томе? --MareBG (разговор) 18:50, 30. септембар 2019. (CEST)
@MareBG: Треба оставити све који се налазе у тој категорији, Земунци нису исто што и Чукаричани, Вождовчани и сл. Ја знам да ти разумеш ову природу односа и глупо ми је што смо уопште дошли у прилику да полемишемо о овим ставрима. Они који то не разумеју, нека проуче мало историју Земуна и видеће колико је тај град, поготово у периоду када није био у Србији, био значајан за Србију и које су све значајне личности у њему живеле и боравиле. --Pinki (разговор) 22:33, 30. септембар 2019. (CEST)

Your wiki will be on read only for a few minutes on 15th October

Hello

Sorry to use English. Помозите у превођењу на свој језик and share this information.

On Tuesday 15th October from 05:00 to 05:30 AM UTC (07:00 to 07:30 Central European Time), your wiki will be on read-only mode for a few minutes. This is due to a change on the database server. For more information about the operation, please see the corresponding task on Phabricator.

A banner will be displayed just before the read-only time. Please help by translating it!

Trizek (WMF) (разговор) 11:01, 1. октобар 2019. (CEST)

Примедбе на пројекат Ваздух који дишемо

За сат времена у оквиру акције Википедија:Пројекат Ваздух који дишемо написано је око 40 чланака. Баш сваки је изгледао овако. Ја сам исправио и повезао више око 20 чланака, немам намеру више. Лепо је што Викимедија финансијски помаже (како пише на линку горе), али пре писања на пројекту неко већ треба да их научи како раде. Нећемо увек бити ту да исправљамо за њима. --MareBG (разговор) 17:42, 2. октобар 2019. (CEST)

Слажем се са Маретом. Ја сам Небојши отворено рекао пре пар недеља да му доста тога промакне и онда ја (а и остали уредници) пребацујем шаблоне на сзр, додајем категорије итд, али овако нешто је стварно недопустиво, прави се циркус од пројекта. Предавачи треба да раде свој посао како треба. — SimplyFreddie (разговор) 17:45, 2. октобар 2019. (CEST)
Ако постоји неко ко надгледа пројекат и задужен је да на крају све ово исправи, онда је уреду. А ако нема никога, а верујем да је тако, онда овако писање стварно није за пример и треба све чланке обележити без извора шаблоном. --ANTI_PRO (разговор) 17:46, 2. октобар 2019. (CEST)

Чланци немају ни категорије, заиста не личи ни на пристојну клицу. Ако има неко то да среди у оквиру тог пројекта, онда у реду, али ако остане овако то је најблаже речено неозбиљно.--Soundwaweserb (разговор) 17:48, 2. октобар 2019. (CEST)

 Коментар: а ко каже да људи нису прошли обуку? Јесте ли им ви били пратња од рођења па знате где су били? Није увек проблем у предавачима, проблем је и у недостатку жеље код људи да науче и упамте неке ствари. Чланци као и сваки други — уколико нису добри, обележити одговарајућим шаблонима или предложити за брзо брисање па нек реализатори пројекта трљају главу јер нису пратили на часу... --Miljan Simonović (разговор) 19:30, 2. октобар 2019. (CEST)

Није наш проблем какви су људи, већ какав је пројекат. А са овим чланцима, није постао богатији. --MareBG (разговор) 19:39, 2. октобар 2019. (CEST)
Ја заиста нисам Илија Чворовић па да идем и пратим некога шта ради и куда се креће. Није ми то битно, нити ме интересује. Мене занима шта се овде дешава. Овакво масовно наношење чланака има свој узрок, а то је у овом случају Глам пројекат. По логици ствари, то би неко морао да контролише, с обзиром на то да средства треба да се оправдају. Ако није тако, онда значи да је процес негде заказао, што ми смета из два разлога. Први је тај што се троше средства из буџета који пуне сви порески обвезници, а други што неко треба да иде за њима и чисти. Или ће ово некако да се решава, или ћемо да допустимо да нам се пројекат у потпуности претвори у лакрдију, ја трећу могућност не видим. --Lotom (разговор) 19:56, 2. октобар 2019. (CEST)
@Lotom: нити је ово ГЛАМ програм, нити средства долазе „из џепова пореских обвезника”. У питању је микрогрант који реализује биолошко друштво (као што се може видети на страници пројекта, ако си имао времена да скокнеш и погледаш исту). Ово друштво већ неколико година има микрогрантове и досад су писали коректне чланке. Вероватно је дошло до проблема када су међусобно једни на друге преносили знање и свако је испустио понеки детаљ (класични глуви телефони). Свакако, хвала Марету који је изнео проблем. Ивана Маџаревић би као особа задужена за микрогрантове могла да се чује са реализаторима и укаже да постоје озбиљни недостаци по питању написаних чланака. Уколико се не буду побољшали, наш посао уредника јесте да кориснике усмеримо на упутства, туторијале, по могућству понудимо помоћ, а након тога прописно обележавамо чланке шаблонима (и бришемо ако се не отклоне недостаци). Без обзира да ли су чланци део неког пројекта или не, треба поступати према чланцима онако како би се поступало према било ком новом кориснику који дође овде. --Miljan Simonović (разговор) 20:09, 2. октобар 2019. (CEST)
Можда сам омашио, извињавам се ако јесам, али си скапирао на шта мислим, сасвим сигурно. Није да се није дешавао проблем и са горе наведеним, само што можда није било у тој мери. Свеједно то неко мора да исконтролише, јер су то масовни уноси, што може да створи проблем и када неко од нас ради. Има нас мало активних и није тако једноставно постићи, посебно ако желимо да будемо толерантни према новим корисницима. Да се не би по ко зна који пут десило да вук поједе магарца и све се заврши гурањем под тепих уз фотографисање са „познатим личностима“. --Lotom (разговор) 20:18, 2. октобар 2019. (CEST)
Е овако, прво хвала @MareBG: на указаним грешкама. Друго, хајде да објасним о чему се овде ради. Овај пројекат је подржан финансијски од Викимедије Србије. Као што је Миљан објаснио, ови уредници су прошли обуку кроз неке активности и до сада је та група писала пристојне чланке. Можда не идеалне, али пристојне. Где долази до грешке? Ја јесам често у комуникацији са људима који воде пројекте, али и поред мојих напомена да се ствари раде у континуитету, људи некако нагомилају себи посао и онда праве овакве грешке. Истини за вољу, нисам их последњих дана пратила, јер сам преокупирана међународном конференцијом коју организујемо за викенд. Опет напомињем, ово су волонтери који немају никакву лошу намеру, напротив. И они желе да се повећа видљивост тема које су њима блиске, а нису заступљене на Википедији. Мени је генијално да @Lotom: не знаш на који начин се Викимедија Србије финансира, а члан си исте. Притом ми је још генијалније што обавезно прво напљујеш све живо, без било каквог претпостављања добре намере, што је, замисли молим те, једно од основних правила Википедије. Притом, ово апсолутно није масован унос. Хвала и Марету и @Miljan Simonović:који су поправљали ствари, ја ћу писати уредницима и јасно им ставити до знања какве кардиналне грешке не смеју правити. --IvanaMadzarevic (разговор) 16:06, 7. октобар 2019. (CEST)
@IvanaMadzarevic: Нисам ја ни поменуо финансирање ВМРС овде, што је битна ствар. Признајем да јесам у брзини пермутовао неке ствари око затварања конструкције пројеката, није спорно. Немам никакав проблем да признам своју грешку. А увек ћу критиковати то што не ваља. Добру намеру претпоставим увек, али нешто што се тенденциозно дешава не могу да посматрам тако. Обичај је да се људи који нешто стварно раде прескоче када се одлучује о битним стварима, па се после појединци чуде како неко има нешто против. Сарадња ВМРС са заједницом на Википедији од мене може да добије само оцену 0. Неки су овде свакодневно и притом довољно дуго да могу да процене шта је добро, а шта не. Али битно је да се замене тезе увек када нешто треба да се гурне под тепих. Масовни унос може бити и спам појединих корисника, не само ботовско писање. За мене је масовно све што се ради у великом броју, да не може једноставно да се стави под контролу. Немамо довољно активних патролера, при чему за појединцима треба да се чисти, иако спадају у оне са најдужим стажом овде и имају одређена права. То што сам члан ВМРС нема никакав значај, потпуно је небитна ставка, јер је мој допринос исти колики и неког пролазника са улице. Не рачунам дизање руке на скупштинама, то може и потпуно неписмен појединац. Када сам поставио питање да ли је циљ такмичења да се стварно добије квалитетан садржај, или да се циљани корисници снабдевају белом техником и малим кућним апаратима, попио сам цензуру, а одговор ћу вероватно добити никад. У пракси се виде резултати, па није ни неопходно. И што је највећа иронија, аполитично удружење неретко буде стављено у службу политике. Не занима ме опредељење појединаца било које врсте, на шта свако има право, али ми се нимало не свиђа када се једностраним потезима деградира допринос читаве заједнице на Википедији. А што се волонтирања тиче, сви смо ми овде волонтери, ваљда. Или ипак нисмо? --Lotom (разговор) 17:35, 7. октобар 2019. (CEST)
@Lotom: хвала Богу па ти не представљаш целу заједницу, те ми твоја оцена не значи пуно. На који начин си попио цензуру? Изразили смо бојазан, на шта имамо пуно право, и ти си се одмах увредио ако ти идеја није прошла? Хајде молим те. Пројекат присвајаш као да је твоје власништво и као да нико овде не сме да крочи. --IvanaMadzarevic (разговор) 14:07, 16. октобар 2019. (CEST)
@IvanaMadzarevic: Мислим да овај пут ниси у праву Ивана. Све што је написао Лотом, био је у праву.--Soundwaweserb (разговор) 19:13, 16. октобар 2019. (CEST)

Нити је Лотом лоша особа нити Ивана, али Ивана, нема потребе за толиким узбуђењем када се дотакне слаба тачка коју организује Викимедија, а то су семинарски и писање чланака од стране припадника неких удружења, друштава немам појма свега чега већ. Треба реформисати систем. Није решење да напумпају велики број чланака ти уредници, па да ми искусни идемо и исправљамо, а знање о уређивању да им буде нула на крају, па да након завршетка тог програма не закроче икад више на пројекат. --Zoranzoki21 (разговор) 19:58, 16. октобар 2019. (CEST)

Мислим да нема потребе дотицати се начина финансирања Викимедије, ко ту коме и зашто даје новац, то су теме за неке мање умове. Овдје се треба расправљати само о начину на који се Википедија може побољшати уз помоћ Викимедије. Нема смисла ни пљувати било кога, небитно ко је у питању. Све се може мирним тоном ријешити, без бацања кривице на неког. Доста је уредника дошло и остало овдје након нечег што је Викимедија организовала (ево рецимо ја, а могу набројати бар још 10 тренутно активних уредника који лагано постају све квалитетнији), ми само треба да нађемо рјешење да кукољ избацимо из кукуруза, да смањимо број лоших уноса, а да се што мање терета баци на искусне уреднике. Чак и ако то значи да све иде на брзо брисање, so be it. — Марина Симић (разговор) 00:02, 17. октобар 2019. (CEST)
Што се тиче Викимедије, одличан је ГЛАМ пројекат који је донео стварно добре чланке и неколико нових уредника. Са друге стране сложићете се сви да смо могли и без 5000 чланака од исто толико студената, од којих се баш ниједан није задржао на пројекту, а преко 90 одсто чланака написани су лоше и нису исправљени. Трудило се овде пар нас да их среди, али смо одустали од тога. Да ли не желе да науче, не занима их или им неко лоше објасни, не тиче ме се, али тиче нас се како ће овај пројекат изгледати, а уз њих постао је много гори. Поражавајуће је то што се добар део чланова Викимедије није укључио на било који начин на пројекат, нису уважили мишљење у вези било чега, нас волонтера који смо просечно доста искуснији. Да човек помисли да их занима нешто друго а не Википедија да не пишем шта, то је кажу за неке мање умове. Углавном позивам и остале да сврате овде, укључе се у заједницу, не може Ивана бити увек крива за све. --MareBG (разговор) 19:00, 18. октобар 2019. (CEST)

Ja najiskrenije ne kapiram argumente koji idu protiv studentskog uređivanja itd., mogu da razumem, ali previđa se osnovna stvar/argument, a to je da je ovo slobodna enciklopedija. Bili oni u sklopu VM projekta ili ne, oni svakako mogu da pišu ovde i unose sadržaj. Zko im ništa ne može zabraniti u tom aspektu. --ANTI_PRO (разговор) 21:16, 18. октобар 2019. (CEST)

Хајде да Бога не мешамо у ово. Не занима ме ни да ли је мој предлог прошао или не, нити је то битно за било шта. Има овде људи који доприносе свакодневно, не само током организованих акција. Финансирања пројеката сам се дотакао тек из једног разлога. Ако је неко већ добио паре, ред је да исте и оправда. То се, притом, не постиже тако што се набаци гомила којечега, без икакве контроле. А ја не видим никакву корист за пројекат од десетина клица које се могу нанети и ботовски, као ни од машински преведених и лоше сређених чланака о некаквим јавним личностима, или било чему другом. Стекао сам утисак да се свему томе приступа неозбиљно, бар ме резултати наводе на такву помисао. Велики је проблем што све то неко касније треба да сређује, што је захтеван посао. Све и да сам најгора особа на свету, што је потпуно небитно за било шта на пројекту, људи који се сваки дан сусрећу са разним аномалијама и исте уклањају могу да потврде да сам за неке ствари које сам навео и те како у праву. И да се разумемо, нико од нас није у обавези да овде пише било шта, значи да сви радимо волонтерски. И шта онда, испада да смо будале? Немам тај манир да објављујем приватне преписке, а верујем да знаш на шта мислим када сам писао о цензури. Не занима ме ни сврха ни намена, не волим да ми се речи изокрећу и извлаче из контекста да би се нешто популистички приказало. Људи овде нису машине, а ни статистички параметри и свако је одвојио своје време да би нешто написао. Нико није безгрешан. Само је разлика у томе што је неко спреман и да сагледа критике, без обзира да ли су оправдане или не, а неко радије гура ствари под тепих. Људе треба подстаћи и анимирати, а има примера врло добре координације, без присиљавања на подухвате зарад материјалне користи. Ја тебе разумем, @IvanaMadzarevic:, штавише мислим да одличан посао радиш. И све упућене критике у најмањој мери се односе на вас запослене. Остали нека мало размисле. --Lotom (разговор) 07:44, 19. октобар 2019. (CEST)

@Ivan VA: Мало си побегао од суштине. Нико није против студентског уређивања, има нас и овде који још увек студирамо. Слободна енциклопедија, наравно, али ово заправо и није слободно, већ подстакнуто уређивање, а проблем је што доста људи нешто започне и не заврши. Можда би, али за то нам фале људи, тим студентима, или коме већ, могли да се доделе ментори на Википедији, којима би могли да се обрате за помоћ. Ето, као један од предлога, не мора да значи да је добар, али полемишемо. Ја сам вољан да помогнем да се нађе неко конструктивно решење, а не само да се зарања глава у песак. --Lotom (разговор) 07:44, 19. октобар 2019. (CEST)

Nisi skapirao suštinu onoga što sam napisao, pa si ponovoio grešku onoga na šta sam upućivao u ovom postu. Слободна енциклопедија, наравно, али ово заправо и није слободно, већ подстакнуто уређивање,... bilo to ureivanje slobodno, neslobodno, podstaknuto, nepodstaknuto, apsolutno je sa aspekta ***Slobodne enciklopedije*** nebitno. Jer slobodna enciklopedija ne zahteva i ne pita te za motiv tvog uređivanja (bilo da je recimo za ocenu ili iz ličnog ćeifa). I jedan i drugi student su isti pred slobodnom enciklopedijom. Jedino što je bito je da -svako-, sa kakvom god motivacijom, može nju da uređuje. Zato i jeste slobodna. I to je jedno temeljno Pravilo celog projekta. Zato je cela ova diskusija izlišna. --ANTI_PRO (разговор) 11:38, 19. октобар 2019. (CEST)
Две су опције. Или ти од дрвета не видиш шуму, или ти је циљ само да твоја буде последња тек да се нешто напише. Суштина је да ти људи највероватније не би ништа ни радили да их неко не тера. Да не буде опет бухвално схваћено, па да после треба да се црта, имају мамац у виду неких оцена и онда терају себе да пишу на силу. И чека се последњи моменат. Ту слободе нема. Пре бих то назвао услужним ропством. Нити они воле да пишу, нити ћемо ми као пројекат много да добијемо половичним и неразумним чланцима. И за то нико није одговоран, то јесте тачно. Ни ми овде, ни Викимедија, ни те институције. Али неко им то нуди као опцију и практично сви виде неки интерес у томе. Пројекат због тога често трпи. Ја бих радо прихватио да из свега тога добијемо дупло мањи број чланака, али квалитетнијих. И да се по могућству неко задржи и повремено нешто напише и касније. И није да ништа нема сврху. Неки људи би можда и хтели да ураде чланак, али се не сналазе. Њих треба сачувати, а не лупати им {{бб}} одмах. Такође, њих вероватно оцењују професори, асистенти, ко већ, не знам. И можда ће ти чланци добити неку оцену на тачност унетог садржаја. Али је питање да ли ће они стилски имати смисла, да ли ће бити референцирани и остало. Нама је битно и једно и друго, а дискутабилно је колико се и сами оцењивачи сналазе у томе и колико су њима важни структура и изглед чланка. Али они бар имају некакву контролу, за ове остале пројекте је питање. Треба људима изаћи у сусрет, помоћи, указати на грешке. --Lotom (разговор) 12:55, 19. октобар 2019. (CEST)
@Lotom: нико никога не тера да пише чланке, то прво. Подстицај додатним поенима на предмету није терање, него управо то — подстицај. Ако неко жели да се додатно активира на факултету, за то ће добити додатне поене. Не видим какво је то терање по среди. Је л то значи да онда сви семинарски радови, есеји, истраживања и све што постоји откад постоје факултети заправо представљају терање?! Мислим да ти мало мешаш бабе и жабе.
Друга ствар, на већини факултета нису професори и асистенти једини који оцењују чланке које студенти пишу, него се то ради заједно и у договору са Вики амбасадорима, тако да један део поена дају амбасадори (за стил писања, референце, синтаксу,...), а други део професори (за тачност унетог садржаја).
И трећа ствар, није ти уопште лоша идеја за менторе. О томе сам слушао на Викиманији и неке језичке верзије успешно примењују менторство не само за студенте, него генерално за све новајлије. Наравно, то захтева већу ангажованост постојећих уредника, али може се програм (тј. страница на Википедији или шта већ) осмислити тако да минимизира количину посла и расподели исти на што већи број уредника. --Miljan Simonović (разговор) 14:02, 19. октобар 2019. (CEST)
Само се стави у позицију некога ко би нешто хтео, али га мрзи. Или има жељу, а не зна како ће. Још ако га контролише неко ко ни сам није у потпуности сигуран, иде проблем. Наилазио сам на такве ствари током патролирања, опуштено. Испада као да нешто ради на силу. Искрено не знам ко и како ради са амбасадорима, али ценим да би такви корисници требало да буду напреднијег нивоа, као и да се по могућству кандидују за права патролера. Не полазим ја од тога да то треба укинути и забранити, нити било шта томе слично, али под неку контролу дефинитивно треба ставити. Наравно, нисам ништа помешао, нити мислим да некога бичују да би почео да пише, већ да неки ово схватају доста неозбиљно и да зато изгледа као да се чланци пишу изнуђено. Капирам ја и недостатак времена и код једних и код других и све, али у неким ситуацијама има доста посла око патролирања и сређивања, напорно је све то, а фале људи. А поред тога имамо проблем што неки овде патролирају измене скоро и без гледања. --Lotom (разговор) 15:28, 19. октобар 2019. (CEST)

@Lotom: Ti i dalje ne kapiraš šta sam ja napisao. Jel znaš ti šta znači ovo *slobodna enciklopedija* ispod Vikipedije? Apsolutno me ne interesuje ko i zašto i sa kakvim motivom piše te članke. Jer je glavna poenta da oni imaju -pravo- da pišu te članke. I tu se završava svaka diskusija. Tako da je svaki pokušaj ograničavanja ljudi u pisanju istih, kršenje pravila projekta. ende. --ANTI_PRO (разговор) 15:38, 19. октобар 2019. (CEST)

Мене занима, зато што то слободна енциклопедија значи да свако може да уређује, али по ипак одређеним условима. И није све за Википедију. Да је другачије, не бисмо имали ни патролере, ни администраторе, нити би се садржај брисао. Овде је реч о решавању постојећих проблема, не о било каквом гушењу корисника и било чега томе сличног. Ја врло добро знам шта значи слободна енциклопедија, али исто тако знам да неки то злоупотребљавају. Опет више питање етике, а зашто то нико не контролише, то већ није наш проблем, већ питање уређивачке политике таквих садржаја. И нема везе са овом темом. Такође, коришћење германизама, англицизама и осталих усвојеница не значи да је неко у праву. Није овде питање да ли и шта ко ради, већ како ради. Тражимо начин како да се неке ствари побољшају. --Lotom (разговор) 16:19, 19. октобар 2019. (CEST)
Pa u skladu sa pravilima se mora i uređivati. To nije ni predmet diskusije. Ja sam samo izneo zapažanje da se pri svakom projektu ili unosu seminarskih ovde pokreće debata kako to treba „ukinuti”. I naglašavam da to nije moguće a da se ne ukine ovaj projekat kao takav, bar u ovom obliku kakv postoji danas. Ako ti članci nisu napisani u skladu sa pravilima ili će se staviti šablon ili biti obrisani. Ništa novo pod kapom Vikipedije. --ANTI_PRO (разговор) 16:28, 19. октобар 2019. (CEST)

А ко су вам ти „вики амбасадори”? Јер по причи неких овдје ти људи уопште нису уредници већ НВО каријеристи. Како неке особе које нису ништа написале на Википедији умију да некоме преносе знање и као нешто их надгледају да ли правилно раде? Знање о чланцима и енциклопедији имају уредници/волонтери који и учествују на пројекту да би писали чланке, а не неки који се врте око Вики(п/м)едије само да би имали боље попуњен CV. Одакле идеја да вики амбасадор који није уредник може некоме дијелити уређивачки савјете и вршити уређивачки надзор? Њега баш брига да ли је унесени садржај за енциклопедију, њега занима CV у којем ће писати да је био нечега тако звучног као што је Википедија. --Жељко Тодоровић (разговор) 18:51, 19. октобар 2019. (CEST) с. р.

Сви амбасадори имају искуства у уређивању, неки више, неки мање. Нико од њих није НВО каријериста. --Ф± 19:28, 19. октобар 2019. (CEST)
Ако вики амбасадори имају искуства, зашто сваке године добијемо неколико стотина лоших чланака написаних од стране студената? Неискуство, недостатак времена или немарност да их прегледају, нешто од тога јесте, јер је чињеница да је већина чланака изузетно лоше одрађена. Те чланке како горе чујем оцењују професори и асистенти, а сређују их вики амбасадори, па ме онда занима како поред толико стручних људи добијемо овако лош чланак, који је притом скроз преписан одавде? Успут ово није усамљен случај, постоје много гори чланци од овог, а већина њих су преписани са неког сајта. --MareBG (разговор) 20:20, 19. октобар 2019. (CEST)

@Жељко Тодоровић: ја сам Вики амбасадор, између осталих. Тако да не видим поенту вређања без претходног информисања о стању ствари. Сходно томе, твој коментар више видим као вређање и троловање него као конструктивну расправу.

@MareBG: прво прочитај, па коментариши. Нико није рекао да Вики амбасадори сређују чланке, него да они заједно са професорима и асистентима оцењују исте. Наравно, идеја јесте да Вики амбасадор након уноса помогне студентима да се чланци среде и да студенти добију бољу оцену, само то нигде нисам поменуо у свом одговору, али је теби ето било лакше да разумеш онако како ти је воља. И није ми јасно зашто се увек полази од учитеља. Зашто нико не помисли да су неки ученици просто лоши и да ће, без обзира на учитеља, они имати лоше резултате? То је јасно видљиво и у животу — образовни систем сваке године изнедри гомилу неписмених ђака и исто толико (или мало мање) оних који касније буду солидно писмени, а доста њих и упише факултете и више школе. Е ту ситуацију треба транслирати и на овај случај. Не може (а ни не треба) уређивање Википедије бити занимљиво сваком појединцу. Неко ће то одрадити искључиво због поена, неко ће одрадити због поена и уједно колико-толико уживати у процесу, док ће малобројним појединцима бити толико занимљиво да ће направити још по коју измену након тог семинарског. --Miljan Simonović (разговор) 13:06, 20. октобар 2019. (CEST)

@Miljan Simonović: Нисам у току са тим титулама, нити ме интересују. Познато ми је да корисник Небојша сређује чланке, али да очигледно не стигне све сам. Класика од тебе да се убациш у причу, не одговориш на питање већ само на оно што тебе интересује. Да си прочитао мој коментар горе, видео би да не осуђујем вас са титулама, него тај систем целокупно. Чињеница је да су чланци изузетно лоши и углавном преписани са других сајтова, на шта јасно указују линови у мом претходном коментару. Али да погодим и то је троловање? --MareBG (разговор) 17:32, 20. октобар 2019. (CEST)
Познато је све то мени, али верујем да и сам видиш да неке ствари не функционишу. Ми као пројекат ништа не добијамо тиме што неко неписмен постави чланак. Намерно овим речима, јер ми се јављало више појединаца који немају појма ни шта је Википедија и мисле да се чланци тек тако само постављају. Неки помињу разне теорије завере. Има, на крају крајева Маре један случај, на страници за разговор, чему смо се практично смејали. Не можеш људе да ограничаваш нити да им браниш да пишу, то стоји. Али не видим ни неку нарочиту сврху да незаинтересоване људе подстичеш, а у старту видиш да то неће ићи. Код мене на факсу овако нешто скоро да и не би имало смисла, али знам да је постојао неки покушај раније. Неки ово схватају као лак начин стицања додатних поена. Само што није исто када неки рад са промашеном темом заврши у фиоци и када неко то објави у форми чланка. И није баш за поређење озбиљан научни рад, за који је потребно детаљно претресесање литературе поистовећивати са превођењем чланака, што искуснији корисници могу да заврше за дан-два. Хајде, за нове чланке свима треба времена, али опет треба водити рачуна. Можда би требало размислити о пооштравању критеријума, или продужавању рока за завршетак, увођење новог именског простора само за то, писање у нацрту, ментори, рад у групама, односно било шта што би утицало на подизање квалитета таквих чланака. Али пре свега подизање свести о томе да ово није шала и комика, већ би требало да представља озбиљан пројекат, јер га свакодневно посети велики број појединаца. А што се тиче тога коме је шта занимљиво, то је посебна прича. Ако некоме није занимљиво, његова воља је самим тим врло упитна, па се из свега може закључити да ради на силу, како сам већ и горе написао. И то за факултет или било коју другу образовну установу није толики проблем, увек је било добрих и лоших ђака или студената. Али за нас већ јесте, јер ћемо имати лоше чланке. --Lotom (разговор) 16:01, 20. октобар 2019. (CEST)
@MareBG: не, не тролујеш. Образложена критика није троловање. Да, Небојша након уноса сређује чланке и пребацује шаблоне на сзр. Не знам како, али није нам досад пало на памет да ово друго може и ботом, тако да ће Филип надаље одмах по завршетку пројекта шаблоне пребацивати на сзр како не би сметали. Један проблем (од многобројних) решен. Остаје ова битнија ствар, а то је прегледање и сређивање чланака. Проблем је што постоји мали број Вики амбасадора, а и они су „задужени” само за факултете, тако да за одређен број факултета и све средње (и основне) школе остаје Небојша као једини који се бави тим чланцима. Због тога се увек могу јавити промашаји и превиди. Наравно, свако од нас може помоћи у складу са жељом и интересовањима (ја просто те чланке посматрам као и било који други чланак новајлије).
@Lotom: управо тако. Али неписмени се појављују и овако, не само преко Образовног програма. Имамо и неписмене који су солидно активни. Али свако је добродошао све док има жељу да учи и помогне. --Miljan Simonović (разговор) 00:03, 21. октобар 2019. (CEST)

Донекле се слажем са Жељком, ни мени нема смисла да неко ко не уређује Википедију, ко нема искуства и не зна каква атмосфера влада овде, учи нове људе о свему томе. То би отприлике било као да ја одем на неки хемијски факултет да предајем о нечему што сам слушала једно полугодиште у основној школи. @Miljan Simonović: наравно да и код добрих учитеља буде лоших ђака, али код лошег учитеља добар ђак буде само онај који сам нешто узме да научи јер га то интересује. На крају крајева, као што рекох изнад, Викимедија је довела бројне људе овде, само треба да избацимо тај кукољ из жита, да они који прегледају чланке одмах ставе на брзо брисање те чланке који не задовољавају стандарде, а не да насумично наилазимо на чланке од прије 5 година који су се провукли тако несређени. Вјерујем да ово све може да се среди без прозивања било кога, прозивајући ништа конкретно неће изаћи него се само удаљавамо једни од других и ова агонија се продужава. — Марина Симић (разговор) 00:20, 21. октобар 2019. (CEST)

У сваком случају, чињеница је да нисмо сви стручни за сваку област, нити нас свака тема подједнако интересује. Проблем код оваквих, бројних уноса, било које врсте, јесте патролирање, чишћење и сређивање. Генерално нас кочи недостатак људи. И јасно је да неки учествују у таквим пројектима само због бенефиција које могу да добију, било да су то ђаци, студенти, професори, или корисници грантова, да не пермутујем опет. Дешавало се да наиђемо на јасну рекламу, као и да се повремено стекне утисак да појединци који се појаве пишу плаћене чланке. Ни то није баш у духу Википедије, али све док не почну да вандалишу, не можемо ни да их спречимо. ГЛАМ пројекти су у највећем броју случајева били одлично спроведени, јер су их радили искусни корисници, или је једноставно било лакше посветити се једном кориснику током обуке. Јесте да је неке од њих требало додатно исправљати, али је то много мањи проблем. Вандала је било и биће, као и падобранаца, али активни корисници, докле год раде користан посао добродошли су, без обзира да ли их је подстакла Викимедија, или су се сами заинтересовали. Само што нисам приметио да је неко из ВМРС у скорије време поставио концизно питање заједници какве проблеме има овде, за шта највише фале људи, шта треба поправити и унапредити, да се и о томе размисли, па да се осмисли мало боља политика привлачења нових људи. Ту не рачунам пар активних корисника који учествују у раду исте, јер је то далеко мање од читаве заједнице и верујем да свако има понешто да напише. Многи имају проблем и са организацијом времена, што је један од најбитнијих фактора, а још ако имају на уму да се ово ради волонтерски, одустају. Неки тренинг „меких вештина“ с времена на време можда не би био лоша ствар, ако има услова да се спроведе. (организација, тренер, простор, заинтересовани, логистика...) --Lotom (разговор) 08:07, 21. октобар 2019. (CEST)

@Lotom: нисам сигуран да сам разумео. Да ли предлажеш да ВМРС организује софт скилс тренинг за заинтересоване чланове заједнице? --Miljan Simonović (разговор) 09:09, 21. октобар 2019. (CEST)
@Miljan Simonović: Па на активне уреднике то и не би имало превише утицаја у смислу воље за уређивањем, за неке евентуалне нове можда и би. Мислим да о томе треба размислити, направити неко мини истраживање и испитивање, да ли се исплати, колико је људи заинтересовано и слично. То може бити корисно и генерално, не само за рад на Википедији и сродним пројектима, а опет смо сви овде пре свега људи. Ни то не гарантује да ће се било ко задржати, али би могао да буде неки подстицај. Значи треба пронаћи начин да се људи подстакну, да им се омогући да се извежбају, а да пројекат не трпи, односно да се не затрпава лоше написаним садржајем. --Lotom (разговор) 10:17, 21. октобар 2019. (CEST)
Да не околишамо, чињеница је да пројекат годишње добије неколико стотина лоших чланака и још много оних који су преписани са других веб-сајтова. Уопште не треба полемисати и упирати прст у било кога, кад је јасно као дан да је цео тај систем лош. Ако немате услове да прегледате и обучите неколико стотина људи, логично је да се тај број смањи, или да се чланци пишу у песку и нацрту, па накнадно сређују. Већ годинама Викимедија свесно оставља такве чланке на пројекту, а неретко се ти лоши и патролирају. Никада се није ништа променило, питало за идеју, нити усвојио било какав предлог људи мимо ВМРС. Када се то све сабере, сумња да је ВМРС битан само квантитет, а нимало квалитет је оправдана. @MarinaSimic: пошто већ два пута понављаш о неком доласку људи преко Викимедије, то је било преко неких других пројеката, не овог. Хиљаде студената је прошло кроз Википедију и никада се није вратило, тако да је овај пројекат и по томе велики промашај. --MareBG (разговор) 13:36, 21. октобар 2019. (CEST)
@MareBG: Распитај се мало како ти други пројекти функционишу. Колико сам ја упућена, гламери практично добију једномјесечни плаћени посао за дигитализацију, док се образовни програм ради 2 сата са најмање 15 волонтера. Једноставно је, колико пара − толико музике. Не можемо очекивати неке вау резултате, једино што се може ту поправити јесте да се за вође радионица не шаљу људи који немају практичног искуства у уређивању Википедије. А највише од свега треба да се поправи комуникација са заједницом. Онај ко је задужен да прегледа све те наштанцане радове треба да се консултује са заједницом ако не може све сам прегледати, а не да то остане тако накарадно следећих 10 година. Или, још горе, да се очекује да то неко од нас сређује неким неписаним правилом. — Марина Симић (разговор) 14:43, 21. октобар 2019. (CEST)
@MarinaSimic: Знам како и слажем се. Изнео сам горе како се може стати на пут лошим чланцима. Радити их у песку или нацрту, па после преправљати или једноставно смањити број уређивача јер се нема услова. На Викимедији је да ли ће то да прихвати, а ако не само ће потврдити сумњу да им је битан кванититет из неких других разлога а не квалитет на Википедији. Комуникацију не треба поправити, већ успоставити. Ми смо ту и чекамо. --MareBG (разговор) 14:58, 21. октобар 2019. (CEST)
@MareBG: Дефинитивно се слажем. Знам да је раније било расправе око тога зашто људи не раде прво у пијеску, али нисам схватила проблематику иза тога. Мени то звучи сасвим реално и изводљиво, чак сам то и користила на једној радионици коју сам држала. А комуникацију свакако треба успоставити. — Марина Симић (разговор) 15:21, 21. октобар 2019. (CEST)
Било је и око тога конкретних проблема. Ако се додају категорије, то је опет видљиво у ГИП-у, што исто није добро. А ако није видљиво у ГИП-у, онда је проблем што то остане неискоришћено негде тамо у песку. А буде ту, с времена на време солидних чланака. Није пречеста појава, али деси се. То исто треба видети како решити. Мало чачкати по модулима, онемогућити приказивање неких категорија ван ГИП-а, једноставнији кодови... Потребан нам је бољи увид и контрола таквог садржаја. Да ли ће то бити кроз неке шаблоне, у посебном именском простору, кроз скривене категорије, било шта што би решило постојеће проблеме, или их свело на минимум. Оцењивачи користе дешборд, али мени ни то не изгледа довољно практично за нас овде. --Lotom (разговор) 15:36, 21. октобар 2019. (CEST)

Треба расписати званичну расправу и затим гласање како би донијели одлуку да све ГИП чланке означене као семинарске радове, а од чијег је креирања прошло нпр. три мјесеца, пребацимо у Нацрт. Исто правило примјењивати и убудуће. А онда се могу покретати акције/такмичења међу уредницима да се ти чланци у нацрту сређују енциклопедијски и претварају у ГИП. Дакле, ако нам је свима жао да ометамо студенте у току рада и тиме можда утичемо и на њихову оцјену/бодове (не морамо одмах бити бабароге) онда бар можемо дјеловати накнадно у виду тих три мјесеца закашњења када можемо почети да ствари доводимо у ред. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:36, 21. октобар 2019. (CEST) с. р.

Није лоша идеја. Не морају се нужно пребацивати у Нацрт (јер се беспотребно компликује, пошто се опет морају враћати кад се среде, а нису ни сви за сређивање), али акције као такве су добра идеја. Последњих неколико акција које је заједница организовала су прошле сасвим добро и без икаквих награда (ако споменице не рачунамо у награде) дале су добре резултате. Период од 3 месеца има смисла, па би то значило да можемо да имамо 4 акције годишње (или 3, пошто се током летњег распуста не пише). Чак мислим да би ВМРС могла да се бави тим „досадним послом” — да попише све чланке из претходна три месеца, направи страницу акције и све остало што је неопходно. А као додатна мотивација за заједницу могле би да се дају и симболичне награде (књиге, ваучери, улазнице за музеје,...) за најистакнутије уреднике. --Miljan Simonović (разговор) 16:45, 21. октобар 2019. (CEST)

Застава СРЈ - Застава СЦГ

Позивам активне кориснике да се укључе у расправу и изнесу своје мишљење о сукобу у мишљењу између Корисника:Сорабино и мене по питању чланака о застави Савезне Републике Југославије. Наиме Застава СР Југославије је коришћена од 1992. до 2003. године као застава СРЈ, а потом је од 2003. до 2006. као привремено решење коришћена као Застава СЦГ, јер тадашњи српски и црногорски политичари нису успели да постигну консензус око нових државних симбола. Како је СЦГ била орочена на 3 године, односно до црногорског референдума, договорено је да се до тада користе државни симболи бивше СРЈ — застава, грб и химна. Све то је корисник Сорабино и сам лепо описао и све то треба да се налази у чланку Застава Савезне Републике Југославије јер се о тој застави и ради, а не о некој другој новој застави. Застава СЦГ никада није усвојена, а самим тим није ни постојала. Да ли онда треба да правимо и чланак Грб СЦГ, када је реч о грбу СРЈ. Да ли тако чланак Хеј, словени треба да поделимо на чланке химна ФНРЈ, химна СФРЈ, химна СРЈ и химна СЦГ?

Такође потпуно непотребно су направљене следеће категорије — Категорија:Заставе Југославије и Категорија:Грбови Југославије, јер их има укупно три. Чему категорије за само три чланка!? Све се ово решило једноставним шаблоном — Шаблон:Државни симболи Југославије --Pinki (разговор) 15:58, 6. октобар 2019. (CEST)

  • Корисник Pinki је једнострано и без покретања икакве расправе на страници за разговор при чланку који је желео да споји, извршио спајање чланка Застава Србије и Црне Горе са чланком Застава Савезне Републике Југославије, што је потпуно неоправдано, пошто је реч о две различите теме, као што сам покушао да му објасним у међусобној комуникацији (овде), али узалуд. Потпуно је јасно да је реч о различитим темама, што није ни потребно образлагати. Исти се односи и на примедбе о категоријама, које су потпуно неоправдане. Сорабино (разговор) 16:10, 6. октобар 2019. (CEST)

Sorabino Али то је једна те иста застава, не видим у чему проблем. Ради се о истој застави, само је држава променила име у СЦГ, дефакто то је и до 2006. била СР Југославија.--Soundwaweserb (разговор) 16:34, 6. октобар 2019. (CEST)

Soundwaweserb, није овде у питању сам изглед заставе, већ тема чланка. Исту заставу је имала и Краљевина СХС/Југославија, па никоме не пада на памет да спаја чланке. Ако се чланак зове Застава Савезне Републике Југославије онда у њему треба да буде садржај који се односи на заставу те државе (1992-2003), а у одвојеном чланку Застава Србије и Црне Горе треба да буде садржај који се односи на заставу те државе (2003-2006). То је просто ствар логичног односа наслова и садржаја. Сорабино (разговор) 16:42, 6. октобар 2019. (CEST)
Али човече Божији никада није постојала застава СЦГ. Лепо си о томе писао у чланку. Схвати нема је није постојала, коришћена је стара застава. Пишеш овде о СЦГ као да је то нека права држава, а не државна заједница орочена на три године. --Pinki (разговор) 16:50, 6. октобар 2019. (CEST)
Pinki, то није тачно. Застава ДЗСЦГ је постојала и званично је установљена посебним чланом Уставне повеље од 4. фебруара 2003. године. Према томе, подвођење садржаја о тој застави и свим оним расправама о одређивању њеног изгледа под наслов чланка о застави претходне државе је методолошки потпуно неоправдано. У раздобљу од 2003. до 2006. године, нико није расправљао о некаквој "застави СРЈ" нити је југословенска тробојка уопште узимана у разматрање као решење за заставу ДЗСЦГ. То што је коришћена као привремено решење је само један делић шире теме која се односи на утврђивање заставе ДЗСЦГ, тако да та тема заслужује одвојен чланак. То су тако једноставне и потпуно јасне ствари. Сорабино (разговор) 16:56, 6. октобар 2019. (CEST)
Океј, и шта написати у засебан чланак о застави СЦГ, а да већ не стоји у чланку о застави СРЈ? Поређење Краљевине СХС са СЦГ је крајње бесмислено --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 17:34, 6. октобар 2019. (CEST)
Ради поређења, ево на шта је личио првобитни чланак (без и једне једине референце и без литературе), а ево како су изгледали одвојени и тематски јасно разграничени чланци након мог писања: Застава Савезне Републике Југославије и Застава Србије и Црне Горе. Потпуно је неоправдано подводити садржаје о застави ДЗСЦГ под чланак који се односи на заставу претходне државе, пошто је реч о две сасвим различите теме. Сорабино (разговор) 17:42, 6. октобар 2019. (CEST)Сорабино (разговор) 17:39, 6. октобар 2019. (CEST)

Не видим никакву потребу за раздвајањем на посебне чланке. Користила се иста застава и то тек три године, па не видим шта толико може да се измисли да би чланак сам по себи био пожељан за раздвајање. Смисленије је да буде један чланак са одговарајућим одељцима, који би уз додатну дораду евентуално могао да се предложи и за неки статус, него два мала чланка скромног квалитета. Јединствен и довољно садржајан чланак, који свакако неће бити предугачак, мени је овде потпуно прихватљив. --Lotom (разговор) 11:37, 8. октобар 2019. (CEST)

Lotom, значи по теби, садржај који се односи на заставу ДЗСЦГ треба да се налази у чланку о застави претходне државе, и то под насловом који се односи само на заставу СРЈ? Да ли си уопште погледао на шта је личио тај првобитни "јединствени" чланак, који није имао ни референце, ни списак литературе, тако да сам управо због тога направио одвојене, знатно проширене чланке, са комплетним референцама и литературом: Застава Савезне Републике Југославије и Застава Србије и Црне Горе. Другим речима, потпуно је нетачно да су одвојени чланци мањег квалитета, пошто је првобитни обједињени чланак био на нивоу клице. Ко у старту не схвата да је овде реч о две потпуно различите теме, ту му нема помоћи. Толико труда су наши људи уложили на страним Википедијама да спрече спајање матичних чланака о СРЈ и ДЗСЦГ, а ми сами себи овде забадамо нож у леђа. Само је питање када ће се и овде поново наћи неки "стручњак" да предложи спајање чланака Савезна Република Југославија и Србија и Црна Гора. А ствар је савршено једноставна: ако нам матични чланци нису спојени (а нису, на срећу) и ако су нам матичне категорије нису спојене (а нису), онда то значи да ни тематске чланке не треба спајати. За спајање не постоје ни формални, ни суштински разлози. Сорабино (разговор) 12:27, 8. октобар 2019. (CEST)
Овде није реч о државама, него о симболима, односно застави. СЦГ је наследила исту заставу од СРЈ и сви горе су то написали. Значи није ништа ново и различито и не видим нити један разлог за дуплирањем чланака. Сам си навео, формално је установљено, а то је морало да се догоди када је оформљена нова државна заједница. Нико овде не потенцира спајање чланака о државама, јер је ту постојало више одступања и има о чему да се пише, за разлику од ове теме. Ја не узимам у разматрање твој допринос, нити се примедба о квалитету односи на то, већ на генерално стање ствари. Питање је само раздвајања чланака и оправданости таквог потеза, коректне доприносе на чланку нико не спори. Верујем да је сасвим оправдано да имамо један садржајнији чланак, него да делимо на два која би се у великој мери преклапала. А би сигурно, с обзиром на то да је суштински иста ствар. Преусмерења би постојала свакако. --Lotom (разговор) 12:59, 8. октобар 2019. (CEST)
Lotom, стварно не разумем о каквом "преклапању" говориш? Молим те, погледај раздвојене чланке Застава Савезне Републике Југославије и Застава Србије и Црне Горе, у њима нема ни једног слова преклапања! Теме су потпуно различите, формално и суштински. Проблематика која се у одвојеним чланцима обрађује потпуно је различита, али кога је још брига да чита - поводе се људи за пуким изгледом привремене заставе. Али ако већина упркос свему хоће спојени чланак, онда нека се спајање доведе у ред, а то би значило да и наслов чланка треба прилагодити обједињеном садржају. И баш на том питању би се видело колико је спајање било погрешно, пошто застава СРЈ никада није добила било какав званични статус у ДЗСЦГ, већ је употребљавана искључиво по правној инерцији, па самим тиме никада није ни била озваничена као застава ДЗСЦГ, нити је то ико чак и предлагао у свим оним расправама које су вођене (2003-2006), а управо то је суштина одвојеног чланка о застави ДЗСЦГ, који је и по наслову и по теми био јасно профилисан. То решење је имало многе предности, пошто су наслови одвојених чланака били јасни и у потпуном сагласју са њиховим садржајима, а сада уместо тога имамо шта? Механички одрађено спајање и наслов који није у складу са тематским опсегом спојеног чланка. "Ала га је оправио - свака му част!" Сорабино (разговор) 13:20, 8. октобар 2019. (CEST)
Признајем да ме донекле јеси убедио, али суштина остаје. Расправе су постојале, као и држава под другим именом, али се застава као таква користила до 2006. Сви покушаји да се нешто промени пропали су због несугласица и услед тога нити једно решење није званично усвојено. Једино што може да буде релевантно у склопу теме јесте управо расправа о увођењу нове заставе, али и даље стоји то да иста није постојала, односно није усвојено неко решење, сем прелазног које и сам наводиш. Тако да се чланак односи на заставу која никада није званично усвојена као неко ново решење, као и на предлоге који су одбачени. Једино што мени има смисла јесте да се то обради у чланцима о СЦГ и Застави СРЈ, без постојања засебног чланка. --Lotom (разговор) 14:35, 8. октобар 2019. (CEST)
Lotom, ОК бар смо се око тога разумели. Одвојене чланке сам направио управо због тога, дакле тек када сам након уласка у материју видео да постоји велики број сасвим посебних питања око којих су вођене све оне политичке расправе. И одмах ми је постало јасно да је питање "привремен заставе" било сасвим споредно у читавој тој причи, која је била знатно шира, у друштвено-политичком смислу. Да сам направио посебан чланак под називом "Привремена застава Србије и Црне Горе" (која је по изгледу била иста са заставом СРЈ), онда би имало смисла разговарати о спајању чланака, али ја нисам направио одвојени чланак о тој привременој застави, што би била ужа тема, већ сам направио чланак о застави ДЗСЦГ као уставно-правној категорији и теми друштвено-политичких расправа, што је знатно шира тема која је по мом суду заслуживала и посебан чланак. У сваком случају, ако овде нема интереса да чланци буду раздвојени, онда ће бити један чланак о обе теме, али би у складу са тим требало извршити и прилагођавање наслова, како би се већ по томе видело да чланак покрива оба раздобља (1992-2003 и 2003-2006). На пример: "Застава СР Југославије и ДЗ Србије и Црне Горе" или нешто томе слично. Сорабино (разговор) 17:16, 8. октобар 2019. (CEST)

Све то што ти причаш везно за ту заставу, или боље речено сва та правдања зашто си направио тај чланак, могу да се примене и на позенцијални чланак Химна Србије и Црне Горе. Шта има везе што је химна била Хеј Словени кад се текст о њој може репризирати у три одвојена чланка, као Химна СФРЈ, Химна СРЈ и Химна СЦГ. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:05, 8. октобар 2019. (CEST)

@НиколаБ: Управо то сам му и ја рекао и питао га да ли треба направити и чланак о грбу СЦГ, који је уствари грб СРЈ. --Pinki (разговор) 20:37, 8. октобар 2019. (CEST)
НиколаБ, Pinki, вама двојици изгледа није сметало што је читава ова материја, још од настанка чланка (2005) па све до сада (2019) дакле пуних 14 година практично стајала на нивоу клице од десетак редова, без икаквих референци и литературе. То вам је било ОК, никакве примедбе нисте имали, нити вам је пало на памет да се бавите неким креативним доприносом. А сад кад је неко ушао у материју и направио тематске чланке, са референцама и литературом, одједном сте постали велики стручњаци. А ко год барем имало уђе у материју, одмах схвата да је реч о две посебне теме, које заслужују посебне чланке. Сорабино (разговор) 21:01, 8. октобар 2019. (CEST)

Помоћ

Замолио бих некога да измени централни опис. [1] --Rastko Milenković (разговор) 13:07, 15. октобар 2019. (CEST)

Одрађено. --Rastko Milenković (разговор) 13:14, 15. октобар 2019. (CEST)

Траже се фотографије за чланак Чесма Гушевица

Како нисам из Пирота а управо сам уредио чланак Чесма Гушевица, неопходне су ми фотографије ове чесме како би чланак био садржајнији. Молим уреднике из Пирота да усликају овај објекат и поставе слике. Унапред хвала.--Dr Milorad Dimić (разговор) 16:29, 16. октобар 2019. (CEST)

Pošto živim u Pirotu, fotografisaću ovih dana i staviću na Commons-u kao i u članak fotografije. Pozdrav Vilena66 (разговор) 18:27, 16. октобар 2019. (CEST)

Када се не зна датум смрти

Да ли постоји неко правило шта се пише у загради на почетку биографског текста и у кутијици када се не зна датум и место смрти? Питам за чланак: Александар Илић. --Mr. Vols (разговор) 18:25, 24. октобар 2019. (CEST)

@Mr. Vols: Нисам сигуран каква је пракса и да ли постоји неко правило, али сам пронашао датум и место смрти. Овде пише да је умро 28. фебруара 1947. године у Сремској Митровици. Поздрав! — ВЛАДА да? 18:34, 24. октобар 2019. (CEST)
Хвала ти! Баш ми је требала ова информација. Поздрав. --Mr. Vols (разговор) 18:55, 24. октобар 2019. (CEST)
Када није познат датум смрти, може се у ставити ? или непознато. Могу се чак и изоставити заграде на почетку чланка, тако да само у кутијици стоји да није познато када је и где особа преминула. --Miljan Simonović (разговор) 19:18, 24. октобар 2019. (CEST)

Шаблон:Јез-малајс

Шаблон за малајски језик (Шаблон:Јез-малајс) не показује искошена слова, а требало би, јер малајски језик користи латиницу...види пример у чланку "Малезија" --SrpskiAnonimac (разговор) 11:26, 28. октобар 2019. (CET)

@SrpskiAnonimac:  УрађеноВЛАДА да? 13:41, 28. октобар 2019. (CET)

Питање

Како треба да се зову чланци о грбовима и заставама руских република: Република Алтај, Република Коми и Република Крим?

Чланци се тренутно зову:


Постоје слични примери – Аутономна Република Крим и Република Косово:


Зар чланци о Републици Крим не требају да имају и назив Република у наслову, или чланци о Републици Алтај треба да се преименују, да немају назив Република у наслову?

Зар чланци Грб Крима / Застава Крима не би требало да буду взо чланци, у коме ће да стоје чланци о Републици Крим и Аутономној Републици Крим?

--SrpskiAnonimac (разговор) 21:55, 7. новембар 2019. (CET)

Што се мене тиче префикс „република” је сувишан. Чим се говори о званичним симболима, јасно је да је реч о неком од политичких субјеката. Република Косово није за поређење јер код нас то има потпуно другачију конотацију. Застава Крима је застава Крима, био он субјект Украјине или субјект Руске Федерације. То је неко моје мишљење --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:04, 7. новембар 2019. (CET)

На sr.wiki чланак Грб Крима је само о Републици Крим, док је на ru.wiki и en.wiki и за Аутон. Републику Крим и за Републику Крим...чланци Грб Аутон. Репуб. Крим и Грб Репуб. Крим су преусмерења на чланак Грб Крима --SrpskiAnonimac (разговор) 22:57, 7. новембар 2019. (CET)

Одговор

Алтај
Руска Федерација има два субјекта сличног имена: Република Алтај и Алтајски крај/Алтајска Покрајина, коју сами Руси чешће зову само Алтај. Да би се избјегла замјена појмова у вези ова два субјекта — (тренутно) користимо њихова пуна имена: Грб Републике Алтај и Грб Алтајске Покрајине. Напомене ради, због истог проблема се водила полемика и у самој Русији, па су неки за Републику предлагали враћање званичног имена у Горњи Алтај. Оног тренутка кад Руси и званично усвоје неко друго име за један од ова два ентитета и ми ћемо овдје то прихватити.

Комија
Република Коми је такође један од субјеката Руске Федерације. Код нас се у неким писаним уџбеницима (сасвим оправдано) појавио и назив Комија, за дати субјект. У самој Русији, али и у свим другим језицима користе се скоро искључиво називи: Република Коми и Комијска Република. Пуни назив са (оним „Република”), користи се јер се матични народ такође зове Коми (а то је старији појам). Лично, не видим разлог зашто морамо слиједити примјер других језика, ако за дату Републику имамо једноставнији српски назив. Тако слиједи Грб Комије, Застава Комије.

Крим
У периоду 1991—2014. на полуострву Крим, постојао је политички субјект под називом Аутономна Република Крим, а касније Република Крим. Ако за неки појам, желимо истаћи да се односи на период пре или после 2014. онда користимо пуни назив ентитета, нпр: Државни савјет Аутономне Републике Крим, те касније Државни савјет Републике Крим. У случају да се дати појам може односити на оба периода (пре и после 2014) онда једноставно користимо само ријеч Крим, па тако имамо Грб Крима, Застава Крима... јер би у противном беспотребно дуплирали чланке.

Косово
У српском језику, Косово је примарно назив на географску област источно од Метохије. У политичком смислу имамо појмове Косово и Метохија, те Република Косово. И овдје треба избјегавати дуплирање чланака, али мени лично није познат континуитет симбола ова два ентитета. Тако да можемо говорити само о Грбу Републике Косово или застави истог... Радован 01:23, 9. новембар 2019. (CET)

@CarRadovan: Ако занемаримо фактичко стање на терену, занима ме када је то формално укинута Аутономна Република Крим?— WR 14:21, 9. новембар 2019. (CET)

Не видим сврху извлачења ријечи из контекста у покушају доказивања да А.Р.Крим негдје још увјек де-јуре постоји. Истом логиком би могли доказати да још увјек „постоји” неколико царевина, мањих монархија или устаничких република... као још на хиљаде микронација (Посебно треба имати у виду случај - Република Кина). Суштина приче јесте: да у случају кад имамо два политичка ентитета, гдје један наслиједи други (примјер А.Р.Крим / Реп.Крим), а симболи остају непромјењени — апсолутно је беспотребно писати два чланка за исте, јер би тиме само дуплирали чланке. Слично се скоро десило у случају: застава СР Југославије / застава Србије и Црне Горе. Сматрам да је довољно само у чланку навести да су то симболи (били/или још јесу) једног или оба ентитета. Радован 15:46, 9. новембар 2019. (CET)

Слажем се да нам не требају два чланка, али се не слажем да је у овој ситуацији један политички ентитет наслиједио други. Та два ентитета паралелно постоје, а то што је територија под фактичком контролом једног од њих не значи ништа у међународном праву. Сличном логиком би могли тврдити да је Република Косово наслиједила АП Косово.— WR 15:57, 9. новембар 2019. (CET)
Драго ми је да се слажемо око (не)дуплирања чланака о грбовима, а то је и суштина питања из наслова. Сва друга прича која нас удаљава од насловљене теме је беспотребна обсусеризација приче и немам намјеру додатно учествовати у истој. Срдачан поздрав! Радован 18:02, 9. новембар 2019. (CET)

Технички проблеми

Поздрав свима, могући су технички проблеми при дизајну приказа знака тачка-зарез на појединим страницама попут историје измена, доприноса, списка надгледања и слично. Ради се на решавању овог проблема, тако да се надам да ће што пре бити решено. Срдачно, --Zoranzoki21 (разговор) 03:25, 8. новембар 2019. (CET)

Новости

Добро дошли на википедијски Трг!

НАВИГАЦИЈА

НПП · Помоћ · Речник
Актуелности
IRC · Контакт

Архива



архивирај страницу



Архиве Трга по одељцима погледајте на Трг/Архива.

Одељци трга
Упутства

Уређивање чланака
Обликовање чланака
Викивезе
Википројекти
Слике
Ауторско право
Табеле
Странице за разговор
Пријављивање
Именски простори
Не заборавите
Закључак

Foreign visitors?

You can contact the
English page of our Village Pump and ask a question.


Wikimedia Start Republika Srpska 2018

Здраво свима! Викимедијина заједница Републике Српске организује другу годишњу конференцију под називом „Wikimedia Start Republika Srpska 2018”. Све информације везане за догађај можете пронаћи овде. Уколико желите да присуствујете догађају, било као гост или као предавач — добродошли сте! Пишите нам! --Бојанареци 12:03, 9. децембар 2017. (CET)

@Bojana Wiki PG: Поздрав, Бојана. Драго ми је да се и у Републици Српској обележава рођендан и да се том приликом организује конференција. Оно што ниси навела, а верујем да може да интересује многе, јесте да ли постоји могућност рефундације трошкова за људе који нису из места у коме се организује прослава, или нису из Републике Српске, али би желели да присуствују прослави. --Miljan Simonović (разговор) 16:33, 9. децембар 2017. (CET)
@Miljan Simonović: Поздрав Миљане! Хвала ти. Што се тиче рефундирања трошкова, наша заједница ће покрити путне трошкове и обезбедити смештај (за време трајања конференције) одређеном броју учесника који буду аплицирали и који буду испунили потребне услове. Број места је ограничен. Како је конференција локалног карактера, предност имају Викимедијанци и Википедијанци из Републике Српске који својим ангажовањем доприносе развоју наше заједнице. Свакако, поред учесника из Републике Српске, конференцији могу присуствовати и гости из других земаља. --Бојанареци 19:29, 9. децембар 2017. (CET)

Избор Википедијанца 2017. године

Nuvola filesystems services-gray.svg На страни Википедија:Гласање/Википедијанац 2017. године је покренуто гласање за Википедијанца 2017. године.

--Pinki (разговор) 23:54, 24. децембар 2017. (CET)

Нови начин постављања референци (Цитоид)

Ранко Николић и ја смо мало тргли вики и успели додати Цитоид... То је нови начин уређивања референци у визуелном уређивачу. Фали му још само мало доради и биће завршен. Можете га видети и испробати на било којој страници која подржава визуелни уређивач. -Александар Живковић () 11:30, 14. јануар 2018. (CET)

Данас сам истражвајући пронашао страницу која нам је била потребна да потпуно додамо Цитоид (онај брз приступ свим шаблонима ручно). Захтев сам послао Ранку да заврши додавање тих параметра, па ће цитоид бити потпун. Зауставићу један захтев на фабрикатору, јер би ово требало завршити то. То је од мене, поздрав! -Александар Живковић () 00:42, 15. јануар 2018. (CET)

Морам да напоменем да је алатка сада потпуно развијена (слично на босанској википедији, на енглеској и на осталим) -Александар Живковић () 07:10, 15. јануар 2018. (CET)

ORES алатка

Помозите википедији на српском језику да добије ORES. Прегледајте неке измене и означите их као: лоше или добре намере и као штетне или конструктивне. Свака помоћ је добродошла! -Александар Живковић () 00:01, 18. јануар 2018. (CET)

Twelve Apostle of Ireland Challenge

Twelve Apostles of Ireland Challenge.png

The Twelve Apostles of Ireland Challenge is an edition competition seeking to create and improve articles on the Twelve Apostles of Ireland. Anyone in any language can subscribe and collaborate on building or translating articles relating to the Twelve Apostles. Medals and real icons will be rewarded to the winners. To participate, one just needs to subscribe here and start collaborating. Dia Duit! Leefeni de Karik (разговор) 02:19, 27. март 2018. (CEST)

Мејлови чекјузерима

Пошто је било неколико замерки да чекјузери нису одговарали на мејлове, ево објашњења. Слање мејлова преко Википедије је некада функционисало тако што је мејл слат преко мејл адресе корисника. Нпр. Корисник:Тест има у подешавањима евидентирану и потврђену мејл адресу test@mail.com. Виртуелни чекјузер налог има своју адресу (нпр. cekjuzeri@lista.rs), која је заправо мејлинг листа која онда доставља мејлове свим чекјузерима. Међутим, слање мејлова тако да пошиљалац буде test@mail.com није био исправно, јер мејл није послат са сервера провајдера mail.com, већ са Викимедијиних сервера. То је ефективно спуфинг, што није добра пракса. Задужбина је онда у неком тренутку (по свему судећи негде између октобра 2016. и фебруара 2017. године) то променила и то тако да сада када Корисник:Тест шаље мејл преко Википедије, прималац добије мејл од адресе wiki@wikimedia.org, што је исправно, јер је реч о мејл адреси која може да се исправно пошаље са Викимедијиних сервера. Оно што прималац тада види и на основу чега може да зна који корисник му је тачно послао мејл је наслов мејла, који гласи "Википедија — Имејл од корисника „Тест”". Такође, у "Reply-to" заглављу стоји права мејл адреса корисника који је послао мејл, што значи да када у свом мејл клијенту Корисник:Тест уради "Reply" (направи одговор), мејл адреса корисника који је први писао биће аутоматски постављена у "To" заглавље, тј. њему ће отићи мејл. Зачкољица је у томе што, када мејл стигне на мејл адресу Корисник:Чекјузер, као што горе рекох, то је заправо мејлинг листа, која када достави мејл мени и другим чекјузерима, заправо уклони то "Reply-to" заглавље, и ми немамо информацију коме тачно да одговоримо. У случају да пише неки корисник са којим смо раније били у комуникацији, није проблем убацити његову мејл адресу приликом одговарања (што смо често и радили, а некад смо превидели), али то није увек случај. Због тога сам додао у упутство за чекјузер провере и обавезност навођења мејл адресе, како бисмо могли да доставимо одговор. Нисмо имали представу да постоји овај проблем до пре неки дан, тако да се свакако извињавам на нечему што је деловало као игнорисање. --Ф± 00:29, 10. мај 2018. (CEST)

ORES на Википедији на српском језику

Помозите у омогућавању горенаведене екстензије на Википедији на српском језику. Неопходно је да се дође до 100% прегледаних измена овде како би се омогућила екстензија. Један од чланова тима те екстензије најавио је Зорану који је блокиран на месец дана, да ће омогућити ову екстензију следеће недеље екстензију код нас уколико дође до 100% прегледаних измена. Позивамо све заинтересоване кориснике да помогну у прегледавању измена. — Александар () 14:53, 15. мај 2018. (CEST)

Иста ситуација као и раније. Уопште не могу да приступим страници коју си линковао. Покушавао сам још пре кад си први пут ово поставио, али непрестано ме врти у круг и тражи неку дозволу. --Miljan Simonović (разговор) 15:06, 15. мај 2018. (CEST)

──────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────── @Ранко НиколићBozinjoMiljan SimonovićMilicevic01KadzoМилан ЈелисавчићOokuninusiSrdjan mRastko Milenkovic и Dungodung:

Update 1: Хвала свима који су помогли. Тренутно се налазимо на 97% прегледаних измена. Фали око 150 прегледа, што је укупно 3 радна списка. Ускоро ће се вршити неко одржавање на серверу, па исти неће бити онлајн. Зоки ми се обавезао да ће прегледати тих преосталих 3% измена. Нису прошла ни два дана, а скоро смо већ завршили. Свака част! — Александар () 16:48, 16. мај 2018. (CEST)

Update 2: Потрајало је ово чекање доста дуго, али, планира се омогућавање за једну-две недеље. — Александар () 18:44, 11. јун 2018. (CEST)

Трагом душе 2018

Здраво свима! Задовољство ми је да вас обавестим да ће и ове године у Републици Српској бити организовано фотографско такмичење „Трагом душе 2018”. Пројекат ће бити реализован у организацији Викимедијине заједнице Републике Српске у периоду од 1. августа до 27. октобра текуће године. Уколико сте заинтересовани за учешће и пружање помоћи у организацији, промоцији или у оквиру неког другог сегмента — биће нам драго да сарађујемо. Пишите нам на корисничкој страници. — Бојана реци 19:02, 9. јул 2018. (CEST)

Такмичење на Википедији на тему Африке

Драги сви, Викимедија Србије се у септембру прикључује глобалним акцијама повећања видљивости недовољно заступљених тема у вези са Африком на Википедији као део глобалног догађаја Wiki Loves Africa. У оквиру ове акције на Википедији на српском биће организовано такмичење у писању и допуни чланака на тему Африке. Надметање ће трајати од 1. до 30. септембра, а сви регистровани корисници имају право учешћа.

За највредније су обезбеђене следеће награде:

  1. награда: ваучер у износу од 20.000 динара за куповину технике
  2. награда: ваучер у износу од 10.000 динара за куповину технике
  3. награда: ваучер у износу од 5.000 динара за куповину технике

У оквиру такмичења биће организован уређивачки маратон на коме ће такмичари моћи да се упознају и део онлајн атмосфере оживе у просторијама Српско-корејског информатичко приступног центра. Маратон ће се одржати 13. септембра, а претходиће му вођена фото-тура у Музеју афричке уметности. Поред музеја, који ће обезбедити одређену литературу за писање чланака и улазнице за музеј као утешне награде, подршку пројекту дао је и Арапски културни центар. Запослени и волонтери музеја и центра учествоваће на такмичењу и маратону.

Овог пута улогу жирија имаће Милорад Димић, Марко Адам и Дарко Гајић.

Позивамо све заинтересоване да се прикључе. За више детаља о правилима и учешћу прочитајте на сајту Викимедије Србије и страни такмичења на Википедији. --IvanaMadzarevic (разговор) 15:00, 28. август 2018. (CEST)

Септембарско окупљање Википедијанаца

Здраво свима, Викимедија Србије организује редовно дружење Википедијанаца у среду, 5. септембра од 18 часова. И овог пута, просторије Викимедије Србије послужиће за окупљање уредника и уредница Википедије, волонтера Викимедије Србије и оних који желе да се прикључе активностима ширења слободног знања. За оне који нису из Београда, а имају жељу да присуствују окупљању, обезбедили смо одређена средства за рефундирање путних трошкова. Сви заинтересовани се могу пријавити за рефундацију путем мејла kancelarija@vikimedija.org. --IvanaMadzarevic (разговор) 11:40, 30. август 2018. (CEST)

Најава радова на инфтаструктури Викимедијине Фондације

Поздрав свима, желео бих да најавим да данас од 16 часова па до најкасније 17 часова уређивање Википедије и осталих пројеката Викимедијине Фондације неће бити могуће због радова на инфраструктури Викимедијине Фондације. Читање ће бити омогућено као и обично осим уређивања због ограничења у Медијавикију. Немојте уређивати у периоду радова како вам се измене не би изгубиле. Срдачно, --Zoranzoki21 (разговор) 10:03, 12. септембар 2018. (CEST).

Није одобрена Википедија на тзв. црногорском?

Да ли стварно Није одобрена „Википедија“ на црногорском или је то покушај манипулације пред одлучивање о томе? Не видим на Мети да је тема означена као закључена. Успут, видите ових мрзитеља са тзв. СХ википедије који нису одолили да не напишу чланак Crnogorska Wikipedia. Шта све неће радити против СР википедије... --Жељко Тодоровић (разговор) 21:03, 1. јануар 2019. (CET) с. р.

Википедија на измишљеном језику пише о Википедији на измишљеном језику, ништа ново... И мене занима да ли је то стварно тачно, али нисам истраживао по Мети да ли је донесена коначна одлука. — Ранко   Нико лић   21:28, 1. јануар 2019. (CET)

Па тај чланак је тамо написан пре више од годину дана --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:50, 1. јануар 2019. (CET)

Није само РТС. Чак 76 медија у Србији је писало о томе да Википедија на црногорском није одобрена... Не знам да ли је тачно, али се дигла повећа прашина око тога. --Miljan Simonović (разговор) 21:53, 1. јануар 2019. (CET)

Ја сам о томе читао на порталу Аналитика и на Вијестима (чини ми се). А тај Слободан који је као главни за њено покретање је писао такве гадости о нама по мети да је оно ван сваке памети. Реално он је један од „најзаслужнијих” што нису добили дозволу, које ли ироније --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:58, 1. јануар 2019. (CET)

Није одобрена зато што су се за њу залагали погрешни људи, из погрешних разлога, са лошим приступом. Када је била провјера писали су клице или копирали. Док ту идеју предводе она двојица (не сјећам се никова), неће од тога бити ништа. -- Vux33 (разговор) 10:22, 2. јануар 2019. (CET)

Predlog je propao jer je Jezički odbor zauzeo poziciju da crnogorski nije jezik, kao ni (retrogradno) srpski, hrvatski i bošnjački. Samo je srpskohrvatski jezik. Ostalo su varijante. Postojanje sr., hr. i bs. wiki se opravdava konceptom grandfathered. Time je odbor preinačio svoju odluku iz 2003-e i kasnije kojim je rekao da su srpski, hrvatski i bošnjački jezici, čime im je dodelio vikipediju. Sledstveno toj politici, od kad su zauzeli novu poziciju, nisu odobrili cg.wiki.

U suštini odbor je priznao da se sprdao kad je 2003 doneo odluku o stvaranju različitih vikipedija. Igrali se politike, a ne lingivistike/nauke. Posebno imajući u vidu da se sama struka/lingvistika prilično (i na ex-yu prostoru, i napolju) pobunila protiv te priče, a imali smo i deklaraciju (koju je potpisao i Čomski). U suštini, da su odobrili cg.wiki, ispali bi ridikul, predmet sprdačine u celoj globalnoj akademskoj zajednici. --ANTI_PRO (разговор) 11:50, 21. јануар 2019. (CET)

Rang lista urednika iz oblasti medicine za 2018.

Ukoliko nekoga interesuje neka pogleda ovu rang listu, na kojoj se među prvih 9 našao i Vikipedijanac iz Srbije koji uređuje članke iz medicine na Srpskom jeziku. Za taj rad dodeljeno mu priznanje od strane zajenice — The 2018 Cure Award

please help translate this message into your local language via meta
Wiki Project Med Foundation logo.svg The 2018 Cure Award
In 2018 you were one of the top ~250 medical editors across any language of Wikipedia. Thank you from Wiki Project Med Foundation for helping bring free, complete, accurate, up-to-date health information to the public. We really appreciate you and the vital work you do! Wiki Project Med Foundation is a user group whose mission is to improve our health content. Consider joining here, there are no associated costs.

Thanks again :-) -- Doc James along with the rest of the team at Wiki Project Med Foundation 18:55, 28. јануар 2019. (CET)

Rang listu svih urednika možete videti ovde

Wikipedia:WikiProject Medicine/Stats/Top medical editors 2018 (all)

Hvala na odvojenom vremenu.--Dr Milorad Dimić (разговор) 10:24, 29. јануар 2019. (CET)

@Intermedichbo: Čestitke. Svaka čast! :) --ANTI_PRO (разговор) 13:02, 29. јануар 2019. (CET)

Шта рећи осим свака част. Овде и јесмо у служби писања и уређивања --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 15:00, 29. јануар 2019. (CET)

Честитам! Овим је наша Википедија први вики пројекат на том списку, који није енглеска или немачка Википедија. --Ф± 23:43, 29. јануар 2019. (CET)

Видео туторијали за уређивање Википедије сада доступни на Викимедијиној остави

Здраво свима, током прошле године Викимедија Србије је дошла на идеју да у сарадњи са студентима Високе школе електротехнике и рачунараства у Београду направи серију видео туторијала за уређивање Википедије. Идеја туторијала је да омогући лакше савлађивање Вики синтаксе. Жеља нам је да свима који су некад пробали да уређују, али су одустали због нејасноћа, сада омогућимо једноставно учење.

У овој првој серији смо истакли најважније ствари на Википедији за почетнике - отварање налога, пријављивање, започињање чланка, избор адекватне теме, убацивање унутрашњих и спољашњих веза, значај референци и сл. До сада је направљено и постављено 9 туторијала и сви су доступни на Остави и нашем Јутјуб каналу. Погледајте их, поделите са другима и јавите нам утиске.

Ово су први туторијали ове врсте и сигурни смо да има простора за побољшање, тако да претпоставите добру намеру уколико увидите неку грешку и укажите нам на њу. :) --IvanaMadzarevic (разговор) 15:07, 4. март 2019. (CET)

Генерално, ја мислим да идеја није лоша, а да је @Neboysha87: заправо врло добар наратор. Међутим, један од потенцијалних проблема је консултовање смерница одавде у вези са уређивањем које нису јасно дефинисане и око којих већ неко време постоји полемика. Требало би се ангажовати око тога у наредном периоду. Дакле, проблематични су и термини угледни извори и аутори, као и на основу чега је изведен такав закључак. Чисто да не испадне да се позивамо на неко правило, а и ми сами га кршимо, а половина пристуних и не зна на шта се односи, па се вртимо укруг. Опет, сами туторијали су фино упаковани, али мислим да би их требало укључити у шаблон за добродошлицу или неке конкретне смернице, чиме би се повећала њихова видљивост. --Lotom (разговор) 15:38, 4. март 2019. (CET)
@Lotom:Мени се идеја да се туторијали укључе у поруке добродошлице баш свиђа. Људи брзо одустану кад наиђу на проблем приликом уређивања, а видео туторијали су лакше штиво за савлађивање него брошуре. :) --IvanaMadzarevic (разговор) 15:31, 6. март 2019. (CET)

Искрено, задивљен сам идејом, и баш ми се допада сам концепт а и финални резултат Face-smile.svg. --Zoranzoki21 (разговор) 16:50, 6. март 2019. (CET)

Отворен позив за стипендије у оквиру Викилајв 2019 конференције

Здраво свима, пета јубиларна конференција уредника Википедије, Викилајв, ове године одржаће се 20. и 21. априла у Српско-корејском информатичко приступном центру у оквиру Министарства државне управе и локалне самоуправе. Као и претходних година Викимедија Србије обезбеђује 20 стипендија за особе које нису из Београда. Стипендија покрива трошкове пута, хране и смештаја током конференције. Сви учесници којима стипендија буде одобрена могу учествовати у изналажењу нових начина за решавање проблема, могу чути успешне приче из разних пројеката, испробати корисне алате, проћи тренинг комуникације или дискутовати са сарадницима из региона. Поред едукативног дела, важно нам је и дружење па ће учесници уживати у организованим турама и неформалним догађајима. Заинтересовани се могу пријавити путем формулара, до 25. марта, 23:59. Више о пријавама прочитајте на блогу Викимедије Србије. --IvanaMadzarevic (разговор) 15:35, 6. март 2019. (CET)

Wikimedia Start Republika Srpska - Јахорина 2019

Здраво свима! Задовољство ми је да вас, у име Викимедијине заједнице Републике Српске, обавестим да ће наша трећа годишња конференција — Wikimedia Start Republika Srpska 2019 ове године бити одржана на Јахорини, у периоду од 19. до 21. априла. Као и до сада, наша организација обезбеђује одређени број стипендија за учеснике и предаваче (не морате бити искључиво из Републике Српске да бисте се пријавили). Све информације везане за учешће у конференцији можете пронаћи на овој страници.
Жеља нам је да се у наредном периоду фокусирамо на потребе Википедијанске заједнице и пружимо подршку новим идејама и предлозима за пројекте. Уколико имате вештине, искуство и знање везано за рад на Википедији (или неком другом Викимедијином пројекту) или имате идеје о унапређењу тренутног система функционисања и желите да их поделите са другима — конференција Wikimedia Start Republika Srpska 2019 је право место за то! Биће нам задовољство да вас угостимо на нашој олимпијској лепотици! С поштовањем, — Бојана реци 20:45, 6. март 2019. (CET)

Ponovo smo postali gaf

Ekipa, jeste videli ovu stvar: https://twitter.com/MjesalicaRade/status/1103727146336428039

?

Izmišljena informacija iz našeg članka je bila na RTS-ovoj Slagalici. Stavio neki klinac. Pogledajte ceo tred.

Jedino što se može naučiti iz ovoga je da se poveća botovski unos šablona -bez izvora-. Ovo nas stvarno vraća godinama u nazad u očima javnosti kao kredibilnog izvora. Dakle, interesuje me politika ubacivanja šablona -bez izvora-? Kako to sada funkcioniše? --ANTI_PRO (разговор) 13:21, 8. март 2019. (CET)

Ja sam davno dodavao pa ste svi skakali kako vas nista ne pitam. Možda bih i dodao i tu, ali ali onda možda Slagalica ne bi uzela članak za svoju igru, pa nikad ne bismo otkrili grešku. -- Bojan  Razgovor  05:28, 10. март 2019. (CET)

Ја сам обележио чланак. А ово остало би ипак патролери требало ревносније да обављају, да се не би само кликтало и редом означавало. Мислим да нас има оптимално да би то могло да функционише. Што се Слагалице тиче, ја је одавно не пратим редовно. Нема тај квиз више неки кредибилитет, а чак сам се једно време залуђивао и слао пријаве. Због овога више и немам таквих претензија, јер је постала циркус, попут много тога осталог. --Lotom (разговор) 13:30, 8. март 2019. (CET)

Ja ipak mislim da treba češće da se ubacuje šablon. To nam je ultimativna zaštita od ovakvih stvari. --ANTI_PRO (разговор) 13:39, 8. март 2019. (CET)
Да, али мислим да ипак то не вреди јер ко хоће да исмева Википедију, то ће радити био шаблон на страници или не. --Zoranzoki21 (разговор) 15:33, 8. март 2019. (CET)
Уопште није ствари у шаблону. Као што Зоки каже исмевали би они свакако. Апелујем на патролере да више воде рачуна, последњих неколико месеци налетао сам на много горе измене од ове, на које пуком срећом није наишао неко други. Ради се о искусним корисницима који не гледају шта означавају као патролирано. Једном је грешка десет пута је немарност. --MareBG (разговор) 17:57, 8. март 2019. (CET)
Ne bi. U tome i jeste fora. Jer je ključni „dokaz” da se radi o neproverenoj informaciji sa Vikipedije bio skrinšot date stranice u trenutku kad se dogodio skandal. Dakle, da je bio skrinšot stranice na kojoj je bio šablon -bzi-, javnost bi rekla: „senzacionalizam, šta se glupirate, vidite da piše bez izvora”. Ovako je gaf postao uspešan jer baš toga nije bilo. Dakle, da, treba reći botovima da pojačaju te šablone. --ANTI_PRO (разговор) 18:56, 8. март 2019. (CET)

@Ivan VA: То што ти кажеш је исправно и требало би да буде тако. Али са друге стране ништа то њих не спречава да пишу како је Википедија лоша ако желите нешто ново да сазнате, а исти ти медији све копирају одавде. Недавно смо имали случај Павков, ко није нека погледа ту смејурију од вести на телеграфу и прочита коментаре испод. Људи пре свега нису упознати са тим како функционише Википедија, а онај слоган - Слободна енциклопедија где свако може да уређује злоупотребљен је и протумачен другачије, те већина људи појма нема да се овде све информације проверавају. Греше и најбољи, на страну неслагања и остале ствари, сматрам да радимо одличан посао овде с обзиром колико мало нас има. --MareBG (разговор) 20:38, 8. март 2019. (CET)

слажмем се са зокијем и маретом, и поред тога би исмевали википедију иако је чак и такви користе као извор информација. свакако, чланак који има непроверене и сумњиве инормације треба обележитии и водити више рачуна приликом патролирања како не би давали повода свакаквима да исмевају рад многих уредника овде који дају велики допринос овом пројекту, а који такви никад неће. Lackope (разговор) 20:06, 8. март 2019. (CET)

Клинац је добио својих „пет минута славе”, али имаће то за њега негативних ствари, таквој особи нико не може веровати ни кад се шали ни кад је озбиљан. У сваком случају, људи ће наставити да читају Википедију, а ово за три дана одлази у заборав. За убудуће да знамо, опрез је мајка мудрости.--Soundwaweserb (разговор) 20:20, 8. март 2019. (CET)

@MareBG:Postoji bitna razlika između ta dva slučaja. Jedno je kad redakcije senzacionalističkih novina/žutila jure najposećenije stranice na internetu, ne bi li napisali nešto interesantno, „skandalozno” itd. ili namamili klikove/klikbejt zbog reklama. Ovo prvo pak, je sasvim druga kategorija. Jer nas to diskredituje kod ljudi koji cene znanje per se. Ljudi koji cene proverljivost izvora i informacija. Takvi su ljudi koji gledaju Slagalicu. I u širem smislu, ljudi iz akademske zajednice i oko nje. A to je društvena grupacija koja kaže: ovo je dobro, to je ok; ili ovo je smeće. Naša relevantnost zavisi od njih. Marketinški rečeno, oni su target grupa od koje zavisi uspešnost našeg proizvoda. Na kraju krajeva, i taj članak u Blicu (u kojem piše ovaj skandal) se završava tom rečenicom: ne koristite vikipediju u vašoj akademskoj struci. Zato je razlika. I zato je šablon -bzi- ultimativna zaštita od ovakvih provala poverenja u projekat. @Dungodung: Ne bi bilo loše da se oglasi VMRS sa nekim saopštenjem. Tipa: „informacija je uvedena pre 10 godina kad nismo imali danjašnje protokole provere”. --ANTI_PRO (разговор) 21:37, 8. март 2019. (CET)

Ја сам упутио предлог један предлог мејлом, видећу шта остали из ВМРС мисле о томе. Нисам за таква саопштења, јер нема потребе да се било коме правдамо или да се од нечега перемо. Посебно што сапштењем из Викимедије Србије неки од ових могу то да протумаче као да је иста одговорна за садржај и уређивање чланака на Википедији. Ово је искључиво одговорност приређивача игара, а на нама је да озбиљније контролишемо унос. --Lotom (разговор) 21:50, 8. март 2019. (CET)

Момак који је објавио ово на твитеру/фејсбуку је повремени уредник наше и енглеске википедије и зна да би му данас такво нешто теже прошло. Ово што је он урадио датира од прије више десет година, на почецима пројекта. Дакле, објаве на друштвеним мрежама су зарад тамошњих потреба (лајкови, коментари) а не зато што објављивач заиста мисли да се ради о пројекту на којем свако може да пише шта хоће. Само што ето намами сто других који су у стању и помислити на такву будалаштину. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:12, 8. март 2019. (CET) с. р.

Идеја је да се објави блог пост око овога. Саопштење би било више као правдање, а блог пост ипак на приземан начин треба да објасни процесе и сл. --Ф± 00:34, 9. март 2019. (CET)

Vidi nekako da to stigne do medija. Tipa pošaljite im mejl da VMRS ima „reakciju na događaj”. Pošto čisto sumnjam da mediji kod nas i znaju da postoji blog VMRS. Čisto da se probije. Verujem da će preneti, jer je u našem senzacionalističkom žutilu mrtva trka kad je o ovakvim gafovima reč. --ANTI_PRO (разговор) 00:40, 9. март 2019. (CET)
Ја и даље сматрам да је саопштење погрешно. На тај начин бисмо дали публицитет нечему што уопште није толико битно, а конкретан случај је краткорочна медијска сензација. До прве следеће прилике. Ко хоће да направи причу, лако може да измисли било какву вест, то таблоидима није страно. А чини ми се да та саопштења ни раније нису давала неке резултате, нити верујем да та форма уопште некога занима. Ситуација је комплекснија и сасвим сигурно једно писмо медијима неће решити све недостатке који овде постоје, нити је овај пројекат исти какав је био у времену када је овај гаф настао. Правдањем се обично стиче још веће неповерење. Дакле, овде се не ради о самој Википедији, већ о погрешном приступу и схватању исте, односно култури и образовању корисника, те је стога мало вероватно да ће једно саопштење решити такав проблем. Корисније је фокусирати се на решавање проблема унутар пројекта, са тенденцијом спречавања било каквих сличних појава, јер риба смрди од главе, како год то у конкретном случају било схваћено.
Хајде да једном пробамо да се не брукамо још више сви колективно. Ја често будем третиран као црна овца и овде и у ВМРС када нешто предложим, а трудим се да буде што конструктивније. Постоје неке ствари које су у супротности са оним како би требало да изгледају, што се некада дешава и кроз реализацију пројеката. А углавном зато што се учесницима не пренесе много тога важног за функционисање пројекта, него се само форсира принцип „Дај јошǃ“ Чувено пумпање статистике, најчешће зарад прилива средстава. Ово напомињем из разлога што има чланака који би вероватно скончали на брзом брисању, али како постоји шаблон да се ради о неком конкретном ГЛАМ пројекту, или пак радионици, често ни ми сами овде нисмо паметни шта радити. Зато донекле и могу да разумем неке кориснике који су изградили одбојност према ВМРС, а не видим ни неки велики помак у међусобном зближавању. Није везано за овај конкретан случај, али се с врамена на време појави понека опаска на тему међусобних односа. Још једном, да сумирам, образложење би у кокретном случају било само шминкање. Објава на блогу није лоша ствар, ако је складно конципирана, али је проблем недовољна видљивост. --Lotom (разговор) 07:45, 9. март 2019. (CET)

Немогуће је сваки чланак прегледти на стручном нивоу. То што је тај дечко урадио говори више о њему самом него о нама. А ово би био прворазредни скандал да се којим случајем ради о сјајном или добром чланку. Овако је ништа осим преувеличана новинарска сензација --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:35, 9. март 2019. (CET)

To je više bruka za Slagalicu nego za nas. Tada (2006) nije postojao sistem patroliranja. Zato pazite šta patrolirate. -- Bojan  Razgovor  05:05, 10. март 2019. (CET)

Као што је Филип најавио, написали смо и данас објавили блог пост на ову тему. Позивам вас да га поделите са својим познаницима и пријатељима, како бисмо допрли до што више људи и још једном им скренули пажњу како Википедија заправо треба да се користи. Поздрав --Ivana Guslarevic (разговор) 16:07, 12. март 2019. (CET)

Може се на овакве ствари реаговати и друкчије, односно, не дефанзивно већ искористити прилику да се позову филолози српског језика да помогну у сређивању ове теме на Википедији. Има гомиле грешки у свим областима на нашем пројекту, ово није изузетак. Тако да ове кампање што радите за референце са библиотекарима, могле би да се прошире и на кампање које циљају на студенте филологије, књижевности, итд. да не набрајам. Википедија на српском је нагло порасла у обиму садржаја у посљедњих десет година, али није се успјело привући већи број корисника који би систематскије обрађивали поједине области. Славен Косановић {разговор} 20:07, 13. март 2019. (CET)
Рецимо, насловити кампању „пронађи грешке на Википедији”. Људи воле изазове. Славен Косановић {разговор} 20:12, 13. март 2019. (CET)
Једна ствар која ме интригира у блог посту Викимедије, јесте да инсистирамо исувише на томе да је Википедија терцијарни извор. Све енциклопедије кроз историју, па и стручне, су терцијарни извори, то није никаква новост. Затим ако такође инсистирамо на томе да људи провјеравају литературу и референце, тешко да ће ико повјеровати да ми уопште знамо шта пишемо по чланцима... :) Такође се поставља питање смисла писања чланака, ако ћемо рећи да читалац треба да чита литературу и референце. Поред тога, највећи број рефернци и литературе су нам на енглеском језику, што опет није оптимално за провјере, јер једно је имати ниво енг. језика за споразумјевање, а нешто сасвим друго разумјети стручне текстове, провјерити и упоређивати превод текста који се цитира и томе сл. Дакле, мада су све енциклопедије терцијарни извори, очекује се да неко провјерава шта иде у чланке. Е сад, то је тај проблем који Википедије са мањим бројем корисника тешко могу успјешно да ријеше, без неке креативне досјетке. Осим љепљења разних шаблона за прерађивање, чишћење, без извора и сл., мора да постоје и нека друга боља рјешење, али мени такође није ништа паметније досад није пало на памет... :) Славен Косановић {разговор} 21:24, 13. март 2019. (CET)

Кампања уређивања Викимедијине оставе:Велико пролећно сређивање Оставе

Здраво свима! Викимедија Србије покреће кампању уређивања датотека на Викимедијиној остави, посебно уређивања и сређивања фотографија које су отпремљене у оквиру реализованих ГЛАМ пројеката, фото-такмичења и других пројеката заједнице. Циљ кампање је да се повећа искоришћеност фотографија и других датотека на вики пројектима, али и да се отпремљене фотографије правилно категоришу, опишу и употребе за илустровање чланака на Википедији. Акција ће почети уређивачком радионицом, у оквиру које ће бити одржано предавање о Викимедијиној остави, али и о основама ауторских права када је у питању ова и друге вики платформе. Након тога, учесници ће имати прилике да у периоду од месец дана уређују фотографије и друге датотеке на Остави. По завршетку акције, а у оквиру локалне конференције Викилајв, саопштићемо резултате и наградити учеснике са највише измена. Погледајте правила, пријавите своје учешће и придружите се акцији сређивања онлајн ризнице слободних датотека, како би оне биле видљивије свима на свету. :) Молимо све заинтересоване за учешће на радионици да се раније пријаве на мејл kancelarija@vikimedija.org, a најкасније до 14. марта у 15 сати, због ограничених места и процедуре СКИП-а. Обезбеђена је рефундација путних трошкова, као и освежење на самој радионици. Поздрав!--Ivana Guslarevic (разговор) 11:56, 12. март 2019. (CET)

Такмичење ЦЕЕ Пролеће 2019 на помолу

Здраво свима, пролеће стиже, а са њим још једно ЦЕЕ Пролеће такмичење на Википедији. ЦЕЕ Пролеће (CEE Spring) је пето по реду такмичење у писању нових и допуњавању постојећих чланака о земљама Источне и Средње Европе, као и разноврсним темама које су на одређен начин повезане са овим земљама (историја, музика, наука, спорт, економија и сл). Такмичење се истовремено организује у бројним огранцима из Средње и Источне Европе и симболично почиње 21. марта, а траје до 31. маја. Учесници који остваре најбоље резултате и заузму прва три места биће награђени ваучерима за куповину технике у износима од 20, 10 и 5 хиљада динара. Посебне награде у виду ваучера за куповину књига биће уручене најбољем новајлији и уреднику/ци који/а напише најбољи чланак.

Позивамо све уреднике и уреднице да се прикључе такмичењу, заједно раде на обогаћивању Википедије, уче од својих сарадника и сарадница и тако освоје награде.

О томе ко може учествовати, која су правила и смернице и шта није дозвољено, прочитајте на страни такмичења на Википедији и блогу Викимедије Србије. --IvanaMadzarevic (разговор) 15:01, 15. март 2019. (CET)

Дискорд сервер

Због неактивности на ИРЦ-у, направио сам дискорд сервер, по угледу на онај за Википедију на енглеском. Свако ко жели може да се придружи кликом на дугме које се налази у горњој страници. Уколико желите, на серверу предложите канале за википројекте и ја ћу их отворити тако да можете да остварите бољу комуникацију са другим члановима пројекта. Дискорд има много лепши и прегледнији дизајн од ИРЦ-а, лако ми се приступа и прилагодљив је за новајлије. Испробајте јер нећете се покајати Face-grin.svg. Иначе, горњу страницу још увек нисам завршио са превођењем и прилагођавањем тако да се немојте још на њу ослањати. Срдачан поздрав и лепи снови. — Александар () 01:14, 7. април 2019. (CEST)

Пета конференција уредника Википедије – Викилајв 2019

Пета по реду годишња конференција уредника Википедије Викилајв биће одржана 20. и 21. априла у Српско-корејском Информатичко приступном центру (Добрињска 11). Конференције има за циљ окупљање и размену знања међу уредницима Википедији, али и онима који то желе да постану. Програм конференције ће покрити многобројне теме, а потрудићемо се да предавања претворимо у разговор са публиком.

Ако знате неког ко није до сада уређивао Википедији, можете га позвати на јавни час уређивања Википедије. Бесплатно је, само је потребна пријава путем формулара.

Позивамо све заинтересоване да дођу и учине овај Викилајв још бољим и продуктивнијим. Можете се регистровати путем овог линка.

Детаљније информације можете наћи на блогу Викимедије Србије. --IvanaMadzarevic (разговор) 12:29, 12. април 2019. (CEST)

Конкурс за привремено ангажовање особа на пројекту стажирања у установама културе „Википедијанац стажиста” (Неготин и Зрењанин)

Здраво људи! Програми стажирања уредника Википедије у установама културе се настављају, а и ове године смо добили подршку Министарства културе и информисања Републике Србије. Стога су нам потребни стажисти, а највише бисмо волели да то буде неко од вас, искусних уредника Википедије. Тренутно имамо отворена места за стажирања у Народном музеју у Зрењанину и у Историјском архиву у Неготину, па тражимо Википедијанце управо из ових места (или околине). Стажирање би трајало два месеца, а подразумева послове дигитализације, постављања дигитализованог материјала на Викимедијину оставу и друге вики пројекте, писање, допуњавање и илустровање чланака на Википедији, организовање и држање обука и радионица уређивања Википедије за запослене у установи... Посао се обавља у пуном радном времену (8 сати дневно, 40 сати недељно), а са стажистом се закључује Уговор о привременим и повременим пословима. Предвиђена месечна нето зарада је 49.540 РСД. Чланови заједнице ће имати посебну предност, поготово они који имају искуства у раду са институцијама културе. Пријаве можете слати на имејл kancelarija@vikimedija.org до 10. маја. Комплетан текст огласа можете прочитати на нашем блогу и сајту. Поздрав! --Ivana Guslarevic (разговор) 16:06, 16. април 2019. (CEST)

Изабрани спискови

На Википедији на српском језику направљен је нови пројекат о изабраним списковима. Овај пројекат сам створио по узору на остале Википедије које га имају јер сам приметио да и на нашој Википедији постоји потреба за њима. Било би добро када би се и за овај део уредници заинтересовали и макар га ставили у списак надгледања јер са пар колега радим на томе да се што пре активирају гласања за неке чланке који заслужују статус изабраног списка, а неки су претходно одбијени за добре чланке тако да имају прилику да се кандидују овде. Такође сам прошао кроз сјајне и добре чланке и онима који се сматрају списковима сам променио статус, можда сам неке прескочио, тако да, ако приметите неки списак у добрим или сјајним чланцима замените одговарајући шаблон са {{Изабран списак}}.

Надам се да се остатак заједнице слаже са овим, ако бисте желели нешто да измените везано за пројекат, прихватам сваку сугестију. Face-smile.svgSimplyFreddie (разговор) 11:45, 28. мај 2019. (CEST)

@SimplyFreddie: Ја у потпуности подржавам ову иницијативу. Погледај расправу коју сам поренуо овде тим поводом. Предлажем такође, да се промени ознака ових чланака и да се не користи звезда намењена сјајним чланцима --Pinki (разговор) 12:01, 28. мај 2019. (CEST)

Отворена регистрација за ЦЕЕ конференцију 2019

Ћао свима, Викимедија Србије вас позива да се пријавите за ЦЕЕ конференцију 2019, која ће бити одржана од 11. до 13. октобра 2019, у Београду. Поред волонтера из огранака и заједница из Централне и Источне Европе, неколико стипендија за учешће на конференцији намењено је уредницима Википедије на српском и онима који доприносе Викимедијином покрету у Србији. Можете се пријавити попуњавањем формулара до 20. јула. За више информација посетите сајт или блог Викимедије Србије. --IvanaMadzarevic (разговор) 11:32, 31. мај 2019. (CEST)

Учествуј на уређивачком маратону на тему спорта

Ћао свима, недавно смо на Дискорду причали о томе како спортске теме нису добро покривене и да треба још пуно рада како се то стање поправило. Једна од идеја како се то може урадити јесте уређивачки маратон. Одлучили смо да га организујемо у уторак, 11. јуна у Српско-корејском Информатичко приступном центру (Добрињска 11) од 10 до 17 часова. Позивам вас све да дођете и да се пријавите на страни догађаја на Википедији. Као и на сваком нашем догађају, имамо одређена одређена средства за рефундирање путних трошкова за људе који нису из Београда, а желе да дођу на маратон. За рефундацију је потребно само пријавити се путем мејла kancelarija@vikimedija.org. Надам се да се видимо у што већем броју. :) --IvanaMadzarevic (разговор) 13:57, 3. јун 2019. (CEST)

Визуелни уређивач, ORES

Желим да обавестим заједницу да је Визуелни уређивач сада омогућен у именском простору нацрта. Такође, хтео бих да најавим велико побољшање ORES филтера измена у скорашњим изменама. Добићемо 2 нова филтера (филтер добре и лоше намере) и мало побољшање у моделу за процену штетности измена. Хвала Зорану, Петру (и мени Face-grin.svg) на прегледу другог скупа измена ради побољшавања модела. До побољшања доћи ће у току ове или следеће недеље. Срдачан поздрав! — Жиле () 07:19, 18. јун 2019. (CEST)

Гласање на Викивестима

Важно гласање, људи. Изјасните се и гласајте. Хвала! n:Викивести:Гласање/Нови назив пројекта --Novak Watchmen (разговор) 22:52, 20. јун 2019. (CEST)

Конкурс за реализацију и финансирање волонтерских пројеката Викимедије Србије 2020

Здраво свима, отварамо конкурс за реализацију и финансирање волонтерских пројеката Викимедије Србије за 2020. годину. Конкурс траје од 2. јула до 5. августа 2019. Подносиоци пројеката могу бити појединци, представници организација, институција културе и образовања. Будући да се кроз стратегију организације фокусирамо на три области, оне ће уједно бити и теме конкурса и на њих се подносиоци могу позвати приликом слања пројектних предлога: образовање, сарадња са институцијама културе и подстицање волонтеризма. Пријавни формулар се не попуњава онлајн, већ се преузима са овог линка и попуњен шаље на kancelarija@vikimedija.org. Препоручујемо да прочитате детаљно позив за подношење пројеката на сајту или блогу Викимедије Србије и слободно нам упутите питања уколико имате неких недоумица. Била бих свима захвална ако можете да поделите овај позив у циљу повећања видљивости и досезања до људи који имају добре идеје, а потребна су им средства како би их реализовали. --IvanaMadzarevic (разговор) 11:39, 2. јул 2019. (CEST)

Акција референцирања чланака

Почела је Акција референцирања чланака. Трајаће до 31. јула у поноћ. Још једном позивам уреднике да учествују. Срдачан поздрав! — Жиле () 16:17, 18. јул 2019. (CEST)

Фото-конкурс Трагом душе 2019

Здраво свима! Викимедијина заједница Републике Српске и ове године ради на реализацији пројекта Трагом душе 2019. Уколико неко жели да учествује или да се на било који други начин укључи у рад — добродошао је! Будите слободни да нас контактирате. — Бојана реци 14:17, 4. август 2019. (CEST)

RfC za hr.wiki

Ekipa, kolega @GregorB: je pokrenuo na meti raspravu glede (opetovanih) zloupotreba i adminski forsiranog POV-a na susednom nam projektu (-ja- ga od 2013 zovem „projekat” Kubura&sinovi). Posebno se poslednjih godina ističe napomenuti pseudonim iz šale. Ko ima želju neka pogleda i ako hoće neka komentariše. U cilju smanjenja POVovanog sadržaja na ovom nam svima razumljivom jeziku u društvu i internetu. --ANTI_PRO (разговор) 01:17, 17. октобар 2019. (CEST)

Не бих дискутовао о овоме, не разумем зашто би се ми мешали у њихову уређивачку политику, али Википедија на српскохрватском није ништа боља... --Zoranzoki21 (разговор) 16:46, 17. октобар 2019. (CEST)
Такође, све на ХР википедији је њихова унутрашња ствар. А ако ћемо се начелно бавити контаминацијом интернет садржаја на „свима разумљивом језику” онда би једина тачка такве расправе требала бити тзв. СХ википедија. Управо та вјештачка википедија закида најмање за трећину СР википедију у интернет простору из простог разлога јер копира наше чланке и некада успијева бити виша на претраживачу. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:02, 17. октобар 2019. (CEST) с. р.
Ja ne znam zašto obojica imate takav isključiv stav prema drugim inačicama jednog istog projekta. Preko-viki saradnja je izričito poželjna i podržavana od strane mete/glavne organizacije. Što ste utripovali da smo mi ovde nekakvi političari, upravo ta fraza „nemešati u unutrašnje stvari” je politički žargon. Pa se mi sad tu igramo geopolitike. Mi imamo svoju avliju oni svoju. To nema nikakve veze i realnosti sa koncepcijom ovog projekta. Inače sh.wiki je skroz ok projekat, sobzirom na resurse na raspolaganju. Imaju sasvim ok urednike, ja sam neki njihov sadržaj kopirao ovde. Željko, šta je „veštačko” a šta nije, određuje Vikimedijin jezički komitet, a ako pratiš trenutni stav, on je da je srpskohrvatski jedini jezik i da je sh.wiki „jedina izvorna wp”, a sve ove 3 ostale su tu jer su „grandfathered”. Optužbe za kopiranje ne stoji jer je jedan od osnovih principa ovog projekta slobodan sadržaj (ko to ne kapira, ne kapira ništa). Al da ne oftopičarimo već prežvakane teme. --ANTI_PRO (разговор) 00:10, 18. октобар 2019. (CEST)

Википедију на хрватском језику је одавно постало бесмислено коментарисати, тамо великосрпску агресију можете наћи и на рецепту за ванилице. Како ће они да воде свој пројекат је њихов проблем. Да ми водимо рачуна о свом дворишту и не будемо као они. Тако да водите сви рачуна о томе шта и како пишете ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:41, 18. октобар 2019. (CEST)

@Ivan VA: Па није баш да си у потпуности у праву. Без обзира на одрицање од ауторског права, плагијат остаје плагијат, а упоређивањем историје измена лако се може видети шта је одакле прекопирано. Језички комитет ме не интересује, а нешто нисам расположен ни за расправе на мети. У уређивачку политику осталих пројеката не желим да се мешам. --Lotom (разговор) 08:16, 19. октобар 2019. (CEST)

@Lotom: Nema plagijata na projektu koji je u svoj Ustav napisao da se odriče svakog prava i odgovornosti za svoj sadržaj. Pravo je upravo pravo, u pravnom smislu reči, i ono je utuživo. Ti kad bi tužio nekog ko je kopirao sa sr. na sh.wiki pred osnovnim sudom u Beogradu za plagiranje, izgubio bi tu parnicu upravo na temelju ovoga što sam gore napisao. Zato što piše da je -sav- sadržaj ovde slobodan. I svi mi koji pišemo smo dali saglasnost na to kad smo uzeli ovde da pišemo. Ako nam se to ne sviđa, idemo odavde. Uzmi ili ostavi. Za razliku od toga, kad Mali u svom „doktoratu” prepiše od a do š nešto što je nečiji drugi rad, pod autorskim pravom, i stavi svoje ime i prezime, e to je plagijat. Zato je cela ova rasprava na tu temu, a koja odavno tinja, bar od kad je ponovo startovala sh.wiki, posve izlišna. Jer ljudi koji pričaju o plagiranju sr.wiki, u stvarnosti nisu prihvatili jedno od temeljnih načela projekta u kojem učestvuju. --ANTI_PRO (разговор) 11:47, 19. октобар 2019. (CEST)
Слободно иди, нико ти не брани, али не терај друге на то. 😁 Без зезања, ја не видим никакву сврху тога да на два различита језичка пројекта пише иста ствар, потпуно истим речима и у истом стилу. А могу да се наведу и примери где овде присутни корисници копирају нечији рад тамо, зарад нагомилавања својих доприноса. То нема толико везе са материјалним искоришћавањем, колико са похлепом и сујетом појединаца. Некада је то ишло другачије и постојала је процедура за пренос чланака са других пројеката. Сада свако копира како му дође. Сваки корисник је одговоран за своје доприносе. Превод је нешто друго, за то је, ипак, потребно уложити неки труд. Све у свему, садржај јесте слободан за коришћење и уређивање, али не и за копирање у своје „научне радове“ и приписивање ауторства. Копирање јесте плагијат, с тим што у овом случају није утуживо, али је бесмислено. Исто као и када ми овде водимо полемику о хрватском језичком пројекту. --Lotom (разговор) 12:15, 19. октобар 2019. (CEST)
Očigledno da drugi vide svrhu kopiranja takvih stvari, uključiv i mene, pošto sam kopirao sa sh.wiki ovde. Ne zbog broja izmena, sujete i pohlepe. Procedura o kojoj govoriš je manje više bila besmislena, jer svako može da kaže tako sam i ja hteo da napišem kao tamo. A o svrsishodnosti diskutovanja o hr.wiki, svako individualno. Meni je to veoma svrsishodno. Poslednjih 6 godina su se ovde na tu temu vodile različite debate. --ANTI_PRO (разговор) 15:44, 19. октобар 2019. (CEST)
Могу да разумем само у два случаја и то донекле. Први је када неко постави исти чланак на оба пројекта, значи један корисник. Није његов проблем што му је то дозвољено, остало је питање етике. Други када неко преузме садржај, па исти среди и значајно надогради. Све остало ми је бесмислено, небитно је на ком пројекту ћу да читам, када је исти текст у питању. И нема потребе да због мене браниш тај пројекат, јер моје мишљење о истом нећеш променити. --Lotom (разговор) 16:05, 19. октобар 2019. (CEST)
Ne branim aj hr.wiki, neko preko-viki saradnju. Pošto vidim da je deo korisnika ovde u tripu „svako u svojoj avliji”, što, na posletku nije ni intencija samog osnivača Vikipedije. Al svakome po izboru, nikog se ništa ne sili. Da dalje ne oftopičarim. --ANTI_PRO (разговор) 16:31, 19. октобар 2019. (CEST)

Та регионална тзв. „преко-вики сарадња” не може се заснивати на аномалији да постоји вјештачка СХ вики. Гдје она спада? СР, ХР и БШ вики „заступају” у тој сарадњи говорнике српског, хрватског и бошњачког језика (вики еуфемизам за три народа). А кога заступа СХ вики у тој сарадњи? Зашто код копир-корисника са СХ вики постоји политичка тенденција да се вјечито мијешају у послове СР, ХР и БШ вики и себе покушавају наметнути као неку координациону тачку „преко-вики сарадње” а као плагијат/копир пројекат немају никакав „енциклопедијски легитимитет” да причају о енциклопедијским стварима? И наравно, многе некажњене ствари на ХР википедији се управо дешавају због тога што им се у послове мијешају утописти са СХ вики који себе желе представити као неке анационалне југословене, а то не пролази у 21. вијеку, они те са ХР вики гледају по ономе што си по поријеклу и у документима. --Жељко Тодоровић (разговор) 18:13, 19. октобар 2019. (CEST) с. р.

Željko, možemo ti i ja glede „pitanja jezika” imati različita, ovakva i onake mišljenja, ali postojanje jednog projekta, pa i ovog, određuje Vikimedijin lingvistički komitet. A on je dozvolio sh.wiki i izneo svoje. To je jedini legitimitet koji je potreban da bi postojala vikipedija na jednom jeziku. Dakle nema sh.wiki ni za šta i nikome da se „pravda”. Ja gad sam govorio o preko-viki saradnji nisam govorio o sh.wiki. Nego recimo faktu da imam isti nalog na en.wiki i ovde. To je napravljeno sa primisli da su sr. i en. wiki isti projekat. I tako je sa krš drugih stvari. Ako pratiš raspravu na RfC videćeš da većina korisnika koji komentariše je sa različitih vikipedija (en, de, itd.). To što korisnici sr.wiki sebe provincijalizuju isključivo na „svoju avliju” i ne učestvuju u drugim diskusijama, mislim da je loše za našu zajednicu. Ostalo što navodiš su neki tvoji utisci, ne kapiram zašto ljudi među-viki saradnju shvataju kao političku priču. Ja, sasvim naprotiv. Ne mislim da je ovo mesto politike, sasvim suprotno. I dobro je da je tako. A takav okvir može i treba sasvim eksploatisati. --ANTI_PRO (разговор) 19:11, 19. октобар 2019. (CEST)

Учешће корисника који примарно доприносе на ср вики може бити само контрапродуктивно јер даје муницију тој шачици корисника која контролише хр вики да тврде како их „нападају српски националисти” и да тако скрену пажњу са суштине проблема претварајући све у националну причу. Моја препорука нашим корисницима би била да не учествују без пријеке потребе у тој расправи на Мети. Било би лијепо да та расправа донесе неке промјене, али вјероватно ће се завршити као и све остале до сада без икаквог закључка или санкција за тамошње силеџије. Викимедију, једноставно, није брига да ли се поштује НТГ и пет стубова на мањим језичким пројектима.— WR 17:32, 19. октобар 2019. (CEST)

Ne možeš znati dok ne probaš. A, bar mene, to šta misle Kubura&ekipa toliko i ne interesuje. Njihova argumentacija je šuplja i odavno provaljena. Ne preidajem joj nikakve ozbiljnosti, niti mislim da bi trebali ostali korisnici. Ako im je do ozbiljne debate. --ANTI_PRO (разговор) 19:11, 19. октобар 2019. (CEST)

Мишљења сам да би наша заједница требала да остане уздржана или да издамо неко кратко заједничко саопштење уколико је пожељно да се огласимо. У сваком случају, драго ми је да неко коначно покренуо то питање. — Ранко   Нико лић   00:57, 21. октобар 2019. (CEST)

Одржана конференција уредника Википедије из Средње и Источне Европе у Београду

Ћао свима, писали смо мало о томе како нам је било за ЦЕЕ конференцију, која је одржана од 11. до 13. октобра. Ово је осма ЦЕЕ конференција по реду, а прва је управо одржана у Београду. Прочитајте на блогу или сајту како смо се провели и какви су били утисци учесника. --IvanaMadzarevic (разговор) 17:03, 17. октобар 2019. (CEST)

@IvanaMadzarevic и Dungodung: Да ли је писало можда неко обавештење о одржавању те конференције негде на пројекту како би било видније заинтересованима у случају да су хтели да је посете? Ја лично не могу да нађем на Википедија:Уживо где ми је логично да се то објави а било ми је жао што сам пропустио најаву овде на вики ако је била. --СлободанKovačevićбиблброKS 12:32, 28. октобар 2019. (CET)
@Biblbroks: Било је обавјештење, погледајте неколико редова изнад. — Марина Симић (разговор) 14:02, 28. октобар 2019. (CET)
@MarinaSimic: Могуће да сам то обавјештење негдје и раније примјетио али изгледа сам се превише ослањао на ВП:Уживо па сам послије сметнуо с ума да провјеравам и овдје. У сваком случају хвала најљепша на одговору. --СлободанKovačevićбиблброKS 10:55, 30. октобар 2019. (CET)

Проглашени победници такмичења на тему глуме

Ове јесени такмичење на Википедији на тему глуме резултирало је са 165 чланака, од којих је 129 нових, а 36 допуњених. Надметање је трајало месец дана – од 2. септембра до 2. октобра и обогатило је Википедију са 5.729.001 бајтом. Прво место освојио је корисник Миљан Симоновић, друго место заузела је Милена Миленковић, док ће трећу награду добити Николина Шепић. Честитамо победницима и захваљујемо се свим уредницима који су учествовали у овом подухвату. Више о овој теми прочитајте на блогу Викимедије Србије. --IvanaMadzarevic (разговор) 12:25, 22. октобар 2019. (CEST)

Википолитика

Добро дошли на википедијски Трг!

НАВИГАЦИЈА

НПП · Помоћ · Речник
Актуелности
IRC · Контакт

Архива



архивирај страницу



Архиве Трга по одељцима погледајте на Трг/Архива.

Одељци трга
Упутства

Уређивање чланака
Обликовање чланака
Викивезе
Википројекти
Слике
Ауторско право
Табеле
Странице за разговор
Пријављивање
Именски простори
Не заборавите
Закључак

Foreign visitors?

You can contact the
English page of our Village Pump and ask a question.



Потреба страница Алта Роса (Баиа де Бандерас), Патику и сличних

Да ли је реална потреба за овакве странице постоје? Значи само на српској и српскохрватској википедији постоје странице о селима популације од 1 Алта Роса (Баиа де Бандерас) до пар стотина, или о ненасељеним острвима Патику и слично. Скоро увек излазе овакве странице кликом на Случајна страница. Разумео бих да ми избацује нека села са Балкана, али ова у Италији и Мексику, бар за мене немају никакву сврху (нек ми се јави коме имају сврху). Главно питање: Да ли ja смем овакве странице брисати? Konduras (разговор) 18:02, 29. август 2019. (CEST)

Не, то се може сматрати вандализмом. @Dcirovic: је уносио странице тог типа па нека он објасни поенту. Ја не знам поенту, и не желим да се мешам. --Zoranzoki21 (разговор) 18:56, 29. август 2019. (CEST)
Било би лепо да сазнамо поенту постојања страница за села које становници те државе (или регије) вероватно не знају за њихово постојање. Konduras (разговор) 19:27, 29. август 2019. (CEST)
Па и у Србији не зна сваки становник наше државе сва места која постоје, а за неке имамо чланке неке не. Ово сам осетио на себи икс пута лично за село у коме ја живим. Коме год споменем гледају ме немо, не знају. И сад Википедија не треба да има чланак о њему. Нема смисла. --Zoranzoki21 (разговор) 20:33, 29. август 2019. (CEST)

Кад већ имамо уреднике чији доприноси су еквивалентни постојању села са једним становником, зашто не би имали и чланке о тим селима. Свако насељено место, имало оно десет милиона или десет породица је релевантно само по себи и једнако значајно. Коментар о острвима боље да задржим за себе --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:46, 29. август 2019. (CEST)

Јел добијаш много информација о тим селима? Ај да има више информација на било ком језику, па на Google Translator па да сазнам нешто, не бих се бунио. Али не добијам уопште информације. Колико је било грађана и породица у неком селу на неком попису/процени, надморску висину, савезну државу и то је то од информација. Ни историју кроз године колико грађана је било. Да има више информација на било којој википедији, не бих се бунио. Konduras (разговор) 19:54, 29. август 2019. (CEST)
Никола није неки аргумент имамо уреднике који не доприносе баш много па се то пореди са тим селима који имају једног, чак и ниједног становника. Свако доприноси колико жели. Али се слажем са аргументом око релевантности. --Zoranzoki21 (разговор) 20:33, 29. август 2019. (CEST)

Enciklopedija obuhvata širok opseg tema, onih o kojima se mogu napisati opširni članci, kao i onih o kojima je malo podataka dostupno. Diskusija o unosu naseljenih mesta je vođena na trgu. Odlučeno je da članci o toponimima trebaju da postoje. --Dcirovic (разговор) 20:08, 29. август 2019. (CEST)

Ако је тако одлучено да се направе странице о местима са мало информација, онда нека остану. Само ми није логично да на енциклопедији (на српском језику) буду мексичка насељена места, док иста не постоје на енциклопедији шпанског језика. Исто тако, зашто нема, на пример, моје село (по попису из 2011. године има 1.900 становника) у шпанској енциклопедији, а о општини (по попису из 2011. године има 59.500 становника) има свега три реченице и кутијица? Konduras (разговор) 20:27, 29. август 2019. (CEST)
Шпанци се не оптерећују нешто јер имају преко милион и по чланака. Али, сваки пројекат има своју политику и начин рада, нити имамо уредника колико они имају, тако да ми не можемо утицати на њихов рад нити они на наш. --Zoranzoki21 (разговор) 20:33, 29. август 2019. (CEST)
Кад се већ расправљамо, зашто енглеска википедија о проји није повезана са српском википедиом о проји? Konduras (разговор) 20:42, 29. август 2019. (CEST)
Ја колико знам повезано је. Иначе, @KondurasНиколаБ и Dcirovic: Пребацио сам ово све са администраторске табле, јер није то место за расправљање. --Zoranzoki21 (разговор) 20:46, 29. август 2019. (CEST)
Пребацује на кукурузни хлеб, барем колико ја разумем енглески (Cornbread) Konduras (разговор) 21:19, 29. август 2019. (CEST)
А на коју страницу на тамошњој Википедији треба да линкује наша домаћа страница? --Zoranzoki21 (разговор) 08:11, 30. август 2019. (CEST)
Проја (наша википедија) на Proja (енглеска) Konduras (разговор) 11:58, 30. август 2019. (CEST)
Хвала на пријави уочене грешке, исправио сам. --Zoranzoki21 (разговор) 15:06, 30. август 2019. (CEST)

Гласања и гласови

Покретао сам ово питање више пута на дискорд серверу, а сада ево и овде. Многе велике енциклопедије (међу којима и Википедија на руском, на енглеском итд.) одавно су укинуле пуко пребројавање гласова јер то није у духу Википедије. Генерално, Википедија није већинска демократија, те гласање није замена за аргументовану расправу. Консензус се постиже кроз предлагање, дискусију и сарадњу и одобравање других корисника. Ток гласања може свако да промени и злоупотреби позивањем корисника са сличним ставом да гласају на исти начин, односно лако се може манипулисати гласањем. Код расправе то није случај. Утврђује се ваљаност/валидност изнетих аргумената и налази неки компромис.

Сад, не верујем да би нагло могли да променимо све странице гласања у расправе будући да гласања имају широку примену и дугу традицију, али бар некако да их смањимо или ограничимо. Чланци за брисање су нам пуко пребројавање плусића и минусића. Lotom је предлагао да се ЧзБ претвори у расправу и најбољи аргумент одлучиће о судбини чланка, а коначна одлука о судбини чланка треба да остане админу који ће на основу изнетих аргумената предузети одговарајуће радње. Исто као што и бирократе имају право да доделе АП по свом нахођењу (имајући у обзир аргументе са расправе). Што се сјајних и добрих чланака, као и изабраних спискова тиче, ту можемо да применимо сличну процедуру. Нпр. на Википедија:Добри чланци/Номинације одржаваће се расправа. Ако добар део заједнице аргументовано подржава доделу статуса, тако ће и бити. Ако буде противљења, може се одржати гласање за предлог. На тај начин би се и скратила процедура за добијање статуса код чланака са огромном подршком.

Шта ви мислите о овоме? Да ли имате неки друкчији предлог промене? — Жиле () 19:35, 8. септембар 2019. (CEST)

Само да се оградим, нема смисла тумачити аргументе на начин најбољи или најлошији, већ да ли су основани или не. А сама та основаност се може извући или из проверљивости конкретне тврдње, или из неког уопштеног става заједнице. Међутим, тешко ћемо ово скорије да променимо, јер нисам сигуран колико смо као заједница спремни на такав корак. --Lotom (разговор) 20:05, 8. септембар 2019. (CEST)
Управо тако. Основаност аргумената засниваће се на проверљивости или неке смернице/правила и сл. Слажем се да је предлог теже спроводив, али то не би требало да нас ограничава. Ако се заједница сложи, применићемо. — Жиле () 22:02, 8. септембар 2019. (CEST)

Иако сам се поприлично навикао на гласање, ово делује као одлична идеја за побољшање квалитета гласања. Мада, иако се гледају аргументи, можда би требало да се спомене да је пожељно или бар дозвољено да се користе и шаблони који су досад користили за то (За, Против, Брисати итд). Немам више шта да кажем што ви нисте. — ВЛАДА да? 20:47, 9. септембар 2019. (CEST)

Проблем у томе јесте што се употребом тих симболчића аутоматски истиче да је то гласање и онда ће се увек наћи онај један ко ће метнути само симбол без образложења. На Викиманији се причало о систему рецензирања чланака. Примењује се када се бира добар/сјајан чланак или изабрани списак. Наиме, ради се о томе да свако има право да рецензира номинацију писањем бар 2 реченице текста о њему. На крају, ако се сви аргументи испоштују и дође до свестране сагласности, чланак добија статус. Тај систем применила је Википедија на индонежанском (а и на енглеском) и примећен је пораст квалитета и стандарда чланака с датим статусом. Можда бисмо то могли да направимо за почетак, а ако добро прође онда и са ЧзБ-ом да урадимо нешто слично. — Жиле () 01:34, 10. септембар 2019. (CEST)
Као што сам у више наврата рекла, мени је сасвим бесмислено пустити једну особу да одлучи о нечему, било да је то администратор, бирократа или неко трећи. Нико не може бити сасвим објективан и да обрише или не обрише чланак на основу аргумената, а да се притом не води својим мишљењем. Ја сам чак предлагала и гласања када се трајно блокирају корисници који немају очигледне вандализме. Кад су неке „трајније” ствари у питању, ја бих ту оставила гласање. Ипак, гласања за добре и сјајне чланке би могла лагано да се укину. Миљан има добру идеју што се тога тиче, па позивам њега да се изјасни. — Марина Симић (разговор) 09:24, 10. септембар 2019. (CEST)
Да, да. Требало би наћи неки балас између администратора и заједнице. Мислим да @Wikiwind: има неке предлоге за то, па би било сјајно када би их изнео. И ја сматрам да се треба изјашњавати за трајно блокирање неког корисника. То може бити и дискусија/расправа, мада и гласање, али да се пуки гласови или гласови типа слажем се/не слажем се не рачунају. Заправо, Марина, ова идеја коју сам горе изнео јесте Миљанова Face-grin.svg. Хехе. Срдачан поздрав. — Жиле () 10:09, 10. септембар 2019. (CEST)
Што се тиче чланака за брисање, не би то требало да буде неки проблем, ако се ствари поставе како треба. @Жељко Тодоровић: има право што се тиче дефинисања неких правила, јер у то треба да буде укључена читава заједница. Можда би неки спам мејлови могли да помогну у томе, али отом-потом. Треба то да буде смисленије од онога што сам ја урадио прошли пут, па да се сређује једно по једно. Ако имамо јасне критеријуме, онда се предлагач за брисање позове на неки од њих, у полемици се оставља постор да неко изнесе другачији аргумент, али опет позивајући се на неки критеријум. Ако чланак прође било који од тих критеријума, онда остаје, у супротном се брише. Такав је принцип на ен.вики, чисто и то да напоменем. За мене је то легитимно, не због упоређивања са другим пројектима, већ због тога што би постојала нека доследност. На тај начин би чисто лупање рецки било обесмишљено, јер се не би пребројавали субјективни гласови, већ би се тумачила образложења. Ту би улога администратора била маргинална и сводила би се на проверу чињеница. Ако је оно на шта се неко позива тачно, однсно проврљиво према референцама и у складу са установљеним питањем значаја, онда је то основан аргумент. Значи, нема шта ко да премерава чија је теза лепша, те да ли је неко млада звезда и остале глупости, већ да ли написано има смисла, а то може да се изведе само ако се прво усагласимо око неких основних правила и било би добро да тиме покупимо што више потенцијалних случајева. Онај општи праг значаја је одавно превазиђен, јер је данас практично могуће пронаћи изворе за било шта, а не знам на основу чега ћемо да установимо да ли је неки извор релевантан или не, сем према личном убеђењу. Малициозни сајтови и они где су вести претежно лажне, углавном се блокирају глобално, па их није могуће користити као извор. @Soundwaweserb: Надам се да сам појаснио на шта сам мислио под пребројавањем и тумачењем аргумената. --Lotom (разговор) 11:04, 10. септембар 2019. (CEST)
У суштини, могло би да прође. Планирао сам да се у почетку фокусирам на статусе, тако да ћу пробати прво њих да ажурирам према предложеном систему рецензирања. Затим би могло и уједначити систем чланака за брисање с оним на ен.вики. Није проблем. Што се извора тиче, не оцењује се њихова релевантност него поузданост. А о томе имаш у овој смерници. А слажем се да постоји и субјективност у оцењивању. — Жиле () 09:07, 11. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: Већ сам раније негдје написао да би можда имало смисла одредити неки гранични распон у оквиру којег би администратори могли затварати гласања оцјеном аргумената. Тренутна ситуација је да ако је 69% корисника гласало за брисање, чланак остаје, док ако је 70% гласало за брисање, чланак се брише, што је мало бесмислено. Моја идеја је да се одреди гранични распон (рецимо између 60% и 70%) и ако је резултат гласања у том распону, тада би администратори затварали гласање на већ предложени начин. Тај распон би могао бити ужи или шири (60 до 70, 50 до 70, 50 до 75, 60 до 80 итд) и администратори би могли затварати гласања оцјеном аргумената само у оквиру тог распона. Можда би имало смисла ту додати и гласања гдје не постоји интерес заједнице (гласало мање од 5 корисника). Уколико не постоји повјерење у једног администратора, таква гласања би могла затварати два администратора заједно. Мислим да је из досадашње расправе јасно да неке веће и драстичније промјене вјероватно неће проћи, а ни ја их вјероватно не бих подржао.— WR 13:20, 10. септембар 2019. (CEST)

Мени делује логично између 60 и 80% ако већ ограничавамо будући да су те бројке најближе оној пресудној (70%), међутим опет се све своди на неко пуко пребројавање гласова и још пуно бројки Face-confused.svg. Свиђа ми се идеја да два администратора затварају гласања. Како ће се то изводити? — Жиле () 09:07, 11. септембар 2019. (CEST)
Ма мени ни то не пије воду. Опет се своди на одлучивање по слободној вољи, а то није добро. Најмањи је проблем ако чланак постоји, имамо брдо чланака који фактички не служе ничему, а питање колико је потребно да постоје. Међутим, ако се чланак брише, треба да постоји разлог, а не само зато што је, ето, некоме тако дошло. Исто тако, Ацо, ја разумем тенденцију да се преводи са ен.вики, тако је лакше многима, али мислим да та пракса није најбоља када је одржавање пројекта у питању. Треба прво да видимо на чему смо и како ћемо ми да дефинишемо неке стври, то је за сваки пројекат посебно. --Lotom (разговор) 10:43, 11. септембар 2019. (CEST)
Слажем се са Лотомом, то одлучивање је превише нестабилна ствар. Нађеш два админа који дијеле твоје мишљење и добијеш оно што желиш, без обзира на остатак заједнице. Можда сам ја песимиста, али мислим да се то неће користити на најбољи начин. — Марина Симић (разговор) 11:33, 11. септембар 2019. (CEST)
Не треба повећавати још моћ админа, а и да, може доћи до манипулација. Комплексна је ситуација ту за чланке за брисање, треба пронаћи неки баланс да свима одговара. За статусе је много лакше према изнетом систему. Сачекаћу још пар дана, па ћу покренути пододељак с детаљним предлозима промена за њих. — Жиле () 12:00, 11. септембар 2019. (CEST)
Немој брзати, хајде да пробамо прво нешто да урадимо са неким критријумима, јер без тога нема схврхе мењати правила за брисање. Жаргонским речником „немамо за шта да се ухватимо“. Али то тек тамо почетком октобра. (Рокови на факултетима, плус што су неки још на одморима, а имамо и такмичење у току.) Кад смо већ чекали оволико, мислим да месец дана горе-доле није нека разлика. --Lotom (разговор) 12:34, 11. септембар 2019. (CEST)
Проблем и јесте што сви ми субјективно тумачимо правила, тако да не вјерујем да ће неки нови критеријуми за одређивање значаја помоћи да се то превазиђе. Ми и сада имамо општи праг значаја, па га свако тумачи како хоће. Одређена занимања се прецјењују и особе које се баве њима су практично аутоматски на Википедији без да им се оспорава значај, док се, с друге стране, одређена занимања потцјењују и такви чланци се често стављају на ЧЗБ. Има и особа које прелазе општи праг значаја а тешко им се може одредити занимање или се баве свачим помало. У таквој ситуацији, нисам оптимиста да се можемо договорити око неких критеријума поред ових који већ постоје, а и ако се договоримо тешко их можемо спровести јер ће свако и даље гласати према свом субјективном мишљењу.— WR 13:46, 11. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: ево да се и ја укључим у дискусију, пошто су ме Марина и Аца поменули. Сама идеја о укидању простог пребројавања гласова није нова, причало се о томе раније, а и колега Пинки је једно време имао жељу да променимо процес одабирања изабраних чланака. Ко што Марина и Аца рекоше, присуствовао сам ове године једном предавању на Викиманији на ком су људи из Индонезије говорили како су они побољшали овај процес. У суштини, знали су и сами да оно што постоји на ен.вики неће у потпуности радити код њих јер нису толико развијена заједница (као што не би радило ни код нас, барем не сада, а по мени ни у некој ближој будућности), те су извукли нешто што су сматрали да може функционисати и дорадили га. Процес код њих сада функционише тако што не постоје одвојено расправа и гласање, већ је све то сада једно, а током тог избора чланка корисници остављају „review” (рецимо да преведемо као рецензију). Правила су таква да уколико неко само остави за или против, то ће бити игнорисано. Чак ће бити игнорисане и поруке које садрже неколико речи или једну до две реченице. Дакле, рецензија може да буде коментар корисника који се само и искључиво односи на садржај чланка и који садржајно објашњава шта је то добро и/или лоше у чланку. Након што људи из заједнице оставе коментаре, било аутор чланка било неки други корисник може да исправи грешке на које је указано. Када су све сугестије испоштоване и прође одређени рок (нисам запазио колико траје ова процедура, али може се погледати на Википедији на индонежанском), чланак добија статус. Иако процес делује спор, они су за годину дана примене имали свега пар чланака мање него у години пре тога када је на снази био стари систем. Поред тога, ишли су и мало даље, те су половини изабраних чланака скинули статус и „пустили их кроз ово ново сито”.

Што се тиче осталих гласања, сматрам да нисмо још увек толико „напредни” као заједница да можемо да укинемо гласања код ЧзБ или неких још крупнијих ствари. По мени можемо да пробамо да идемо ситним корацима, да испробамо неку нову процедуру (која не мора да буде идентична горенаведеној) на неким „безазленим” стварима (јер изабрани чланци су нешто лепо, нешто чиме Википедија може да се похвали, док ЧзБ могу да буду болна тачка јер се (о) некоме брише чланак). Уколико тај нови систем буде функционисао за изабране чланке, лако се може прилагодити и за ЧзБ. Уз то, свакако подржавам промену правила о релевантности, али под условом да опет не загриземо превелику рибу. Ко што сам и тада предлагао Лотому, најлакше је једно по једно. Узмемо (ре)дефинишемо критеријуме за фудбалере, па онда за глумце, након тога за певаче,... Немогуће је све одрадити одједном. --Miljan Simonović (разговор) 13:49, 11. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: Ма за изабране чланке је то најмањи проблем. Прво што их нема толико, друго што се такви чланци најчешће преводе са других пројеката, ако не у потпуности, онда добрим делом. Са изузетком онога што ради Пинки, јер су његови чланци посебна прича. Ту релевантност свакако није упитна, значи проблем мање, а практично је немогуће не бити субјективан јер има доста до визуелног идентитета чланка, који се некоме може допадати, некоме не. Ако је неки драстичан разлог у питању, па неко гласа против, иначе се у пракси то ретко дешава. Тако да је ту релативно једноставно увести рецензије, што је исто добра ствар, јер се намеће као логично да је неко ко коментарише прочитао чланак.

@Wikiwind: Ако се ствари поставе како треба, онда би се и то слободно тумачење свело на минимум. Међутим, има ту још проблема. Рецимо, обилно каснимо са патролирањем, а са друге стране имаш патролере, неки од њих су и администратори, који патролирају измене јер им се чини да су у реду. Можда се њима чини, али нису довољно упућени. Дешавали су нам се озбиљни пропусти, па чак и да промакну вандализми јер неко није водио рачуна шта патролира. Ја то опет некако испратим у оним чланцима који су ми у списку надгледања, али ми тренутно имамо >624 кила чланака. Немамо довољно активних корисника да би се то све испратило, али када бисмо се некако незванично поделили по областима шта ће ко да патролира, било би лакше. Ја прескачем оне теме које ми нису блиске, сем ако су неке тривијалне измене у питању. --Lotom (разговор) 14:57, 11. септембар 2019. (CEST)

Поруке на списку надгледања

Аца и ја смо дошли на идеју да постоји простор да се ове поруке побољшају и категоришу слично као што је одрађен редизајн сајтнотиса. Наиме, за мање упућене, Watchlist messages су поруке које се приказују уредницима на њиховом списку надгледања и служе да кориснике обавесте о стварима које су интерне, за разлику од сајтнотиса који обавештава о општијим стварима. Колико сам ја упућен, ове поруке се нису користиле до пре пар месеци, када је Викивинд ставио обавештење за изабране слике (могуће је да су се поруке користиле и раније, али у последњих пет година нису). Пошто се досад нису користиле, не постоје правила која наводе шта треба да се обавештава овим порукама, тако да су досад администратори интерфејса обавештавали уреднике само о расправама и гласањима за изабране слике и покаткад о некој расправи на Тргу.

Идеја је да се ове поруке користе како би се уредници обавестили о:

  • расправама и гласањима за изабране чланке (и спискове)
  • ЧзБ
  • расправама и гласањима за изабране слике
  • расправама о додели АП, патролерских и враћачких права
  • битнијим расправама које се воде на Тргу

Поруке на списку надгледања се већ стављају помоћу одређеног шаблона, тако да је тај део исти као и код сајтнотиса. Покушали бисмо евентуално да побољшамо дизајн порука како би биле сличније сајтнотису и биле у складу са генералним минималистичким дизајном почетне стране (сада су то обичне поруке, црно уоквирене и зелено обојене, што и није баш естетски привлачно). Уз то, шаблон за обавештења би био дорађен тако да постоје категорије обавештења (као и за сајтнотис) и у зависности од типа обавештења (ЧзБ, додељивање права, ИЧ,...) шаблон би се бојио у одговарајућу боју.

Након што дефинишемо правила и употребу, била би креирана страница Википедија:Watchlist-messages где би детаљно била описана употреба ових порука и сва правила која буду изгласана. Шта заједница мисли о овоме? --Miljan Simonović (разговор) 20:51, 14. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: Огромна подршка за ово. Било би супер направити нови дизајн који одговара минамалистичком дизајну Википедије и дефинисати правила тако да се зна за шта се обавештава. Помоћи ћу и у локализацији шаблона и параметара. — Жиле () 20:59, 14. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: Немам ништа против. --Lotom (разговор) 22:23, 14. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: Добра идеја али мислим да ће бити превише порука ако се све наведено буде стављало. — Марина Симић (разговор) 23:57, 14. септембар 2019. (CEST)

 Komentar: Poruke u spisku nadgledanja rade samo ako je nekom jezik korisnickog naloga srpski. --Kolega2357 (разговор) 12:32, 16. септембар 2019. (CEST)

Гласања за статусе

Из горње расправе, дошло се до идеје да се укину гласања за статусе (Википедија:Добри чланци, Википедија:Сјајни чланци и Википедија:Изабрани спискови) и да се уместо њих уведе систем рецензирања. Миљан, Срђан и ја смо разрадили ту идеју. Наиме, сваки корисник ће моћи да остави рецензију на номиновани чланак. Рецензија би требало да буде дугачка најмање 2-3 реченице. Расправа би трајала 7 дана (или 14 ако номинација добије мањи број рецензија, типа мање од 5). Расправу би затварао неки администратор (двоумио сам се око овог, али мислим да би администратор био најобјективнији за такве ствари) који би проверио да ли су све рецензије уважене и сва питања решена.

О овоме се причало на Викиманији. Википедија на индонежанском је применила овај систем и примећен је пораст квалитета и стандарда чланака с датим статусом. На тај начин би се избегло пуко лупање плусића (Википедија:Шта Википедија није#Википедија није већинска демократија) и усредсредило се на сам садржај чланка, смањене би биле и злоупотребе, а у већини случајева и скраћено време до доделе статуса.

Шта ви мислите о овоме? — Жиле () 20:12, 21. септембар 2019. (CEST)

Не би биле смањене злоупотребе, ако неко има своје гласаче, неће њима бити тешко да напишу кратак текст уместо да ставе за. Ко ће мерити дужину реченица и речи, а ко ће бити судија за аргументе? То ми је мало непрофесионално. Шта ако се деси да имамо пет људи који подржавају, а троје њих не, ко суди? --MareBG (разговор) 20:49, 21. септембар 2019. (CEST)

@MareBG: Ако та три корисника имају ваљане аргументе против, чланак вероватно неће добити статус. Ако су њихови коментари типа „Мислим да чланак не засужује статус”, „Не слажем се” или „Не испуњава критеријуме” без наведеног образложења, онда се њихови коментари неће уважити. Судија за аргументе би требало бити администратор, ако не, неко други кога за кога се овде договоримо. — Жиле () 21:13, 21. септембар 2019. (CEST)

Против. То је раније било и укинуто је управо због злоупотреба. Генерално сам против сваког предлога који лишава права уређивачку заједницу и даје та права админима. Да смо ми нека заједница од преко 100 људи па је потребно увести представништво у виду администрације, па и некако, а овако истих 10-15 лица по СИ и сада као треба један „објективни” админ да се пробере и одлучи?! Одмах ми на примјер падају четири админа која нису способна да објективно поступају. На крају више штете од користи. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:55, 21. септембар 2019. (CEST) с.

@Жељко Тодоровић: Ако администратор није способан да објективно поступа, онда генерално не би требало ни да буде администратор. Као такав, само даје лош пример другим уредницима. Ако имаш предлог ко би други могао да затвара номинације, изнеси га слободно овде. — Жиле () 21:13, 21. септембар 2019. (CEST)
@Acamicamacaraca: Не мислим да постоји меродавна особа тог типа. На администраторима јесте да буду објективни, али ко сам ја нпр. да судим на тему медицине или ти ако се у исту не разумеш, као и на друге теме, нама стране. Још кад би то било на једној особи, тек би било проблема. Зато мислим да ово није добра идеја. --MareBG (разговор) 21:18, 21. септембар 2019. (CEST)
@Жељко Тодоровић: Вечити ловац на „беле вране”, википедијанска верзија Илије Чворовића са реформским програмом идентичним петогодишњим развојним плановима у пољопривреди Северне Кореје. Ти стварно постајеш чангризава баба, а твоје неосноване прозивке и подбадања на свим могућим местима почињу да иритирају. Јеси сигуран да ти Јелена Карлеуша није узор? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:46, 22. септембар 2019. (CEST)
Океј. Слажем се да не треба сву моћ дати администраторима. Али и даље остаје питање, ко би онда могао да затвара расправе? Ко би према теби могао да ради то. Отворен сам за све предлоге и решења. — Жиле () 21:25, 21. септембар 2019. (CEST)

Не знам баш за ово, ни садашњи систем није баш савршен, а сумњам да ће овај предложени бити савршенији од садашњег. --Zoranzoki21 (разговор) 21:22, 21. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: Не подржавам, нисам сигуран на који начин би гласање постало компактније. — SimplyFreddie (разговор) 09:06, 22. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: Против. Пракса показује да велики број људи није у стању да напише три или четири реченице при опису слике коју предлажу да буде изабрана за насловну страницу, тако да не знам којом Божјом надом мислимо да ће људи смислено да образлажу свој глас. Чак и да се уведе овакав систем, предвиђам да ћемо у образложењу преписивати флоскуле и реченице типа ”има пуно референци”, „лепо написан” итд. Треће, да се не лажемо, када гласамо, гласамо јер верујемо писцу тог чланка да је унео тачне податке. Једноставно нисмо полимати да бисмо знали да смислено прокоментаришемо сваки чланак за који се гласа. Четврто то што Википедија није демократија не значи да би требало да се претвори у свевлашће администратора. Mr. Vols (разговор) 09:26, 22. септембар 2019. (CEST)

Можда бисмо могли да проширимо то да један патролер који није учествовао у расправи затвара исту. То онда не би било свевлашће администратора. — Жиле () 09:59, 22. септембар 2019. (CEST)
Можда, али свевлашће је најмањи проблем. Као што рекох, мислим да ће се систем само закомпликовати, а да неће дати очекиване резултате. Mr. Vols (разговор) 10:07, 22. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: Апсолутно подржавам. Садашњи систем гласања је превазиђен и поприлично подсећа на социјалистичке скупштине где је другарица Ковиљка, по занимању дактилографкиња, простим дизањем руке и без потребе за икаквим образложењем била тас на ваги који ће одлучити да ли је доктор медицинских наука довољно компетентан да буде директор болнице. У преводу, 90% оних који гласају не прочитају ни увод чланка, или им се „кључне замерке” односе на положај неке слике или омиљена флоскула број референци. Поента овог предлога је да се развија дискусија међу уредницима која се базира на теми чланка. Рецензија значи написати смислен коментар у вези са оним шта си прочитао, а не да се расправа своди на модел „свиђа ми се имаш моју подршку”, или „није ово добар чланак”, а без да се наведе ни шта је конкретно добро, односно шта у ствари не ваља у том истом чланку. Недавно је једногласно као сјајан изабран биографски чланак, а да нико жив није приметио да је име у наслову транскрибовано апсолутно погрешно (прочитао сам чланак накнадно и заиста је одличан, али то је била једна, али огромна грешка). Овде није битно ко ће да затвара гласање, битно је да свако ко тврди да је нешто погрешно у чланку то мора и да образложи. Сам процес избора се не мора временски ограничавати и може да траје све док се не исправе недостаци у чланку, уколико аутор има жељу за тим. А пошто се колега Тодоровић боји да би поједини администратори добили превелику моћ (пази превелика моћ у избору статуса чланка хехе) нека се уведе правило да су администратори обавезни да напишу рецензију за сваки чланак кандидат. Кад си већ добровољно пристао да будеш администратор онда изволи па ради на напретку самог пројекта, а не да се паламуди у празно (да 'простите на изразу). На крају крајева један чланак имамо на тренутној расправи, један на гласању, хајде да направимо експеримент и да овај други чланак током расправе покушамо одабрати на овакав начин и просто да видимо да ли ће се, и колико, касније гласање поклопити са рецензијама. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:52, 22. септембар 2019. (CEST)

Ја овде нисам сигуран колико ће било који администратор бити спреман да пресече нешто овако. Имамо ми и неке да тој функцији који не могу да се похвале озбиљним радом у ГИП-у већ неко време. Да би се преузео модел неког другог пројекта треба да постоје и предуслови за тако нешто. Колико корисника заиста прочита чланак пре него што гласа? То је, по логици ствари, основ да би се написала конкретна рецензија. А опет, овде не треба занемарити ни тај естетски сегмент чланка, јер ни то није небитно ако се чланак бира за одређени статус.

Треба сагледати ствари реално. Највећи број предложених чланака бивају преведени са енглеског. Значи, ми најчешће оцењујемо звездицу са тог пројекта. Колико аутора заиста провери референце пре него што их прекопира? Наравно да број референци јесте битан за чланак, супротно могу тврдити једино они који их слабо користе, али није то једини битан фактор. Опет, овде је тешко дефинисати неке прецизне критеријуме, јер је сваки чланак прича за себе, није исто као када се одређује релевантност. Треба о овоме размислити још мало. --Lotom (разговор) 21:25, 22. септембар 2019. (CEST)

@Lotom: Погледај актуелну расправу о чланку који се бира за сјајан и који је најбољи доказ због чега је потребна промена система приликом избора сјајних и добрих чланака. Чланак је препун правописних грешака и представља лош превод ионако лошег оригинала, а оно што је симптоматично је, да за сада, нико није нашао ни једну замерку? Један администратор каже да није налетео на правописне грешке, други да нема замерки, док је једино Аца изнео неке конкретније примедбе. И како је расправа кренула то би био још један једногласно изабран сјајни чланак коме би након пар месеци скидали статус. Мени није јасно зашто се људи устручавају да износе примедбе када их угледају, имам осећај да и они који уоче грешке неће да се обазиру на њих зато да се не би замерили аутору чланка. Људи ми овде бирамо чланке који треба да нам служе за пример --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:53, 22. септембар 2019. (CEST)
@НиколаБ: Е управо је то оно на шта је овде циљам. Ако се преводи, треба да се преводи тако да има смисла када се прочита на српском језику, уз прилагођене стручне термине. Дакле, сваку референцу отвориш, пре него што је залепиш, да видиш да ли заиста ту пише оно што ти хоћеш да представиш. Ја, лично, углавном избегавам преводе. Моја ствар, наравно, али није ми проблем ни да чланак ишчитам на неком другом разумљивом језику. Кад видим структуру чланка која је налик оној на неком другом пројекту, ја онда схватам да у великој мери оцењујем превод. Чланке треба прочитати да би се о њима расправљало. Ништа нама не значи 20 падобранаца који су гласали {{за}}, ако тиме једна конктруктивна критика буде изопштена, прегласана и замемарена. Ја мислим да једно прецизно образложење итекако представља основ за дужу расправу. Исти коментари иду у исти кош, квантитетом истих, ништа значајно не добијамо, сем неке врсте подршке. Нису проблем гласови за, проблем је управо то занемаривање грешака. Мада, није лоше да имамо нешто написмено, оквирно, шта би требало чланак који се предлаже за статус изабраног минимално да задовољи. Ако већ хоћемо неки стандард. Такође, реченице попут „Добар чланак“, „Види се труд“, „Подршка аутору!“ и сл. нису аргументи, већ субјективне инсинуације. То је само начин да се некоме да гас. Уз глас би требало да стоји оцена због чега је исти такав какав је, али уз позивање на тај претходно установљени стандард, као и нека лична критика која се искључиво тиче чланка. Колико је ко стручан за одређену тему, друга је ствар, али је нама превасходно битна проверљивост. --Lotom (разговор) 02:12, 23. септембар 2019. (CEST)

Против. Најбољи начин и најпоштенији при избору за статусе је гласање. Чему онда избор за сјајне и добре ако се то укине, сваки Википедијанац има право да гласа и изнесе свој став. Наравно, кроз гласање се и смањује злоупотреба. Питам се чему онда добри и сјајани чланци ако ће неки тамо појединац све одлучивати, у чему је поента. Не треба дозволити да појединац ради шта му се прохте, већ да заједница кроз гласање и јасно утврђена досадашња правила доноси важне одлуке за пројекат.--Soundwaweserb (разговор) 22:25, 22. септембар 2019. (CEST)

Јел ти уопште имаш представу шта је рецензија? Расправе би се одвијале као и до сада, само што не би било пребројавања гласова. Свака рецензија би у ствари представљала глас за или против, а успут би се износиле конкретне ствари везане за чланак. И сами чланци би били много квалитетнији. О каквом одлучивању једног човека ви говорите. И што се мене тиче увео бих правило да сјајни и добри чланци морају бити написани искључиво ћирилицом --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:40, 22. септембар 2019. (CEST)
Ти уопште не читаш коментаре, извини, јел ти мене овде зезаш. Свако има право да изнесе свој став кроз гласање јер ово је слободна енциколпедија. Ко си ти да то укидаш! Ја не знам шта је ово, као да су људи потпуно изгубили компас. Ја још увек размишљам разумно и пре свега својом главом, а то што ти причаш о рецензији и некаквим аргументима, то нема везе са животом. Ко ће бити судија и рећи твој аргумент је валидан а мој рецимо није. Ко је тај који се разуме и у медицину, географију, спорт, астрологију и у све. Ваљда треба заједница да одлучује својим гласовима, а не некакав рецензент. Ако тако наставите, неће нико ни учествовати у гласањима, ето нека остане на неколико појединаца приватни сајт па нека о свему одлучује. О Боже сачувај, шта све нећете написати овде.--Soundwaweserb (разговор) 23:07, 22. септембар 2019. (CEST)
Ја стварно не разумем што се ја уопште расправљам са тобом, јер расправљати са тобом је дословно лупати главом о зид. Где пише да ће било коме бити забрањено да коментарише. Ајд ти мени реци нешто, по садашњим правилима да би чланак дошао на гласање мора да прође расправу. Јел тако? А ко одређује а ли је расправа успешна или не? О каквом укидању слободне енциклопедије ти причаш? И имаш ти уопште представу шта значи та реч слободна у овом конктексту? Дечко, слобода у овом смислу значи да је њен садржај доступан свима, а не да свако ко се накачи на интернет има право да пише шта хоће. А то колико озбиљно схватате све ово најбоље говори назови расправа на чланку о холандском фудбалеру који је тренутно у процедури. Тако да поштеди ме патетике и драме молим те --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:20, 22. септембар 2019. (CEST)
Једини који овде драми си ти. Ничим изазван си се накачио на мој коментар, још си нашао мени да причаш ти о слободној енциклопедији, ти који си људе називао мувама! Дакле, немој мени само да говориш о озбиљности. Па како те није срамота. Ти не знаш ни шта је то, за разлику од тебе ја сам дугогодишњи уредник који ради нешто овде преко 67 хиљада испатролираних измена, за твоју информацију. И не дозвољавам да ме вређају персоне попут тебе. То можеш са другима, мени немој да паметујеш овде. Изнео сам свој став, а то што се теби не свиђа, није разлог да говориш овде ко је озбиљан а ко не!--Soundwaweserb (разговор) 23:30, 22. септембар 2019. (CEST)
Извини дугогодишњи уредниче са преко 67 хиљада патролираних измена (и врв нула прочитаних референци приликом тих истих патролирања) нисам те препознао. Извињавам се што сам људе називао мувама, то је стварно недопустиво, а и увредљиво, према мувама. Да бих сапрао љагу са себе посипам се пепелом и признајем да сам говно, диктатор и шаторска певаљка. Фала на разумевање --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:51, 22. септембар 2019. (CEST)
Добро. Ако ти тако мислиш о себи. Онда ОК. Нећу ово схватити као сарказам, ако си тако описао себе, у реду то је твоја ствар. Поздрав.--Soundwaweserb (разговор) 00:01, 23. септембар 2019. (CEST)

Недавно изабрани сјајан чланак Религија у Русији такође је „лош превод лошег оригинала” јер врви од енглеских површности (и лажи) при обради неке теме везане за Русију. Сав проблем у чланку је што се ради о преводу, а не о оригиналном сјајном „српском чланку”. Али то није проблем који треба да рјешава неки администратор жељан моћи већ су довољни уредници да укажу на такве ствари, евентуално гласају против, и наведу и друге да испитају ствар и колико-толико се реално изјасне. Нису уредници на пројекту неспособни да одлуче хоће ли неки чланак прогласити за изабрани. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:35, 22. септембар 2019. (CEST) с. р.

Честитам, управо си демантовао самог себе. Тај чланак је изабран за сјајан и сви су гласали за. Циљ новог гласања и јесте да се такве ствари избегавају и такве дилеме решавају, а не да се лупају гласови по методи набадања у мраку. Ти први си изнео примедбу , марина је одговорила, а теби наравно није пало на памет да даље развијеш ту тему и претвориш спорне тврдње у непристраснији текст. А као администратору то би тебало да ти буде обавеза. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:47, 22. септембар 2019. (CEST)
Мени се не свиђа идеја да администратори буду ти који ће рећи чији је аргумент добар. Вероватно нам се свима разликују ставови по томе шта је добар аргумент. Као друго, ботовско за постаће ботовски аргумент, тако да се злоупотреба неће спречити. Као треће, нисмо ми изабрани да било коме шефујемо и умањујемо ту паролу слободна енциклопедија, а тек нисмо меродавни да судимо на све теме. --MareBG (разговор) 23:11, 22. септембар 2019. (CEST)

Идеја је добра али мислим да се код нас не може спровести. За разлику од ен вики гдје има толико корисника и администратора да многи никада нису били у контакту и не знају једни за друге, код нас свако зна свакога и сви су у некаквим односима. Тачно је, гласање нам се често своди на то да се гласа позитивно за чланак који је предложио корисник са којим је неко у добрим односима, односно да се гласа против ако неко са предлагачем није у добрим односима. Чланци се често и не прочитају. Ево да кренем од себе, у последње вријеме сам се трудио да прочитам чланке за које сам гласао, али било је случајева у прошлости када сам гласао а да нисам прочитао цијели чланак. Предложене промјене су добронамјерне и вјероватно им је циљ да сузбију злоупотребе, али чак и да се усвоје све би остало исто, само би још мало моћи са заједнице било пренијето на администраторе.— WR 23:18, 22. септембар 2019. (CEST)

Аца је само изнео предлог, а о томе се може дискутовати и детаљније утврдити нека правила. Мислим да нема потребе да ико пресеца, као што не пресеца ни сада. Исте овакве нападе смо имали и када су пооштрена правила за гласање и када је онемогућено гласање уредницима који немају довољан број измена у ГИП-у, јер ми смо до тада имали инвазију налога који су се појављивали само на гласањима (а слепцу је јасно да је реч о злоупотребама). И колико само нових сјајних чланака смо добили од тада, а колико њих је пре тога падало на гласањима због личних анимозитета међу уредницима --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:51, 22. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: Прије свега бих хтјела да кажем да сам непријатно изненађена што су 2 сјајна чланка које сам ја написала споменута у негативном контексту, као и коментар на расправи за неког фудбалера. Немам баш воље да се правдам за то све, чланке преводим са ен.вики, а коментар сматрам сасвим валидним. Ја се трудим да сваки предложени чланак прочитам и исправим ситне грешке на које налетим. Ако наиђем на нешто проблематично у структури чланка, напишем то на сзр. Е сад, што се тиче самог приједлога, мислим да је добар али да то неће проћи код нас. У принципу, већину ствари су рекли Волш и Винд. Прва ствар је да ми и сад једва скрпимо минималан број људи потребних да чланак уопште прође, чак и само да оставе глас. На расправама нико ником не брани да остави свој коментар што ви покушавате овде да предложите. Такође, чланак на расправи није ничије власништво те је тако сваком дозвољено да поправи грешке. Ви бисте само неке реформе, што држи воду 5 минута па замре. Направили смо избор за изабране слике гдје је у почетку било дупло више слика него што мјесец има дана, док је сад за октобар једва накецкано довољно слика за сваку категорију. Тако би и овдје било, ставите да треба 5 рецензија, на првом чланку ће бити 15, а до Нове године ћемо молити 5 особа да нам напишу било шта јер је свима досадило. Даље, слажем се да се појединцу не може дати толико право да одлучује о валидности нечијег аргумента. Свако од нас овдје вјероватно зна који администратор о коме има позитиван, а о коме негативан став. И то је сасвим океј, људи смо, нисмо створени да будемо објективни. Нико не може толико да закопа своје емоције и да објективно одлучи у свакој ситуацији. Као што рекох у расправи која се водила паралелно на дискорду, ако су Ацини коментари били претпреглед тога како ће рецензије изгледати, да неко напише „Е ту си имао грешку у куцању, исправи то”, умјесто да узме и сам исправи те грешке јер ће њему требати више времена да то напише у рецензији и аутору да то нађе у тексту, него рецензенту да то у току читања исправи, онда сам ја апсолутно против ове идеје. Умјесто да одмах кренемо са овим драстичним промјенама, ајде да мало популаризујемо те расправе, то је овде велики проблем. Као што Маре рече, то ће бити опет шаблони од рецензија, можемо ми промијенити систем али људи остају исти. Све се свело на 10 особа које предлажу и гласају, осим кад су у питању посебне особе, онда се ту створи 20 гласача од којих 10 не учествује ни у чему другом на Википедији. И да, скидам капу особи која провјерава сваку референцу док чита чланак како би видјела да ли заиста на том линку постоји информација из чланка. — Марина Симић (разговор) 03:51, 23. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: Podržavam predlog. Stim što sam ja za to, zbog „osetljivosti” pitanja i nepoverljivosti dela zajednice, da uvedemo trajal verziju od recimo 4 ili 5 meseci. Dakle sledećih 5 meseci po novom sistemu da radimo, pa da vidimo. Ako bude loše, vratićemo se na stari. Šta mislite o ovome? --ANTI_PRO (разговор) 09:26, 23. септембар 2019. (CEST)

Заједница је подељена и то је сасвим океј. Свако има право на свој став. @MarinaSimic: можда сам мало превише ишао у детаље тад уместо да сам исправим. Углавном, у рецензијама би се налазиле неке крупније ствари уместо словцета. И да, Никола је пуно тога рекао. Многи чланци су постали сјајни, а ко зна колико нам је ствари/грешака промакло, што је само доказ колико је гласање најбољи начин и најпоштенији при избору за статусе. Сваки предлог се може спровести ако се то уради на најбољи начин, па не мислим да би то било нека препрека. Заједница би се навикла на нову процедуру. @Ivan VA: Ако буде примедба на нови систем, вратићемо на стари. Нису то неке огромне промене што се кода тиче. У супротном, требало би из Википедија није већинска демократија променити у Википедија је углавном већинска демократија, будући да нам се пракса и правила тренутно никако не поклапају. — Жиле () 19:23, 23. септембар 2019. (CEST)

Па није баш да је заједница подељена, осам се не слаже, троје корисника су за. Очигледно има примедби на нови систем, те не видим да се постигао договор и нема сврхе применити га. Не може на силу. --MareBG (разговор) 19:26, 23. септембар 2019. (CEST)

Да би се ово реализовало, требало би прво мало порадити на овим странама. Онда има смисла уводити конкретна образложења и позивање на неке од смерница, по систему чланак задовољава или не задовољава услове. У наставку можеш да изнесеш неки лични утисак, али који је у вези са чланком, не са аутором истог. Значи те подршке аутору, или само свиђа ми се чланак, или ми се не свиђа, немају много смисла. Није у реду да неко ко је одвојио своје време да прочита чланак и изнесе конкретне критике буде просто прегласан лупањем рецки. Ово опет не значи аутоматски да су сви који су се изјаснили заиста прочитали, али подразумева да ће сваки глас бити размотрен и да неће бити занемарен само због тога што је прегласан простом већином. Такође, гарантује и да ће гласови против, који су усмерени искључиво у инат аутору, без јасних замерки на сам чланак, бити изузети од убрајања. Слично овоме, може се применити и на расправу изнад. --Lotom (разговор) 22:22, 23. септембар 2019. (CEST)

Слажем се. Још једном да се оградим да је ово само предлог. Можда га и нисам добро обрадио на неки начин, а има потенцијала. Зато је свака сугестија/примедба добродошла. Ако будем имао времена, у октобру ћу изнети конкретни предлог на засебној страници која је видљивија од ове. — Жиле () 22:36, 23. септембар 2019. (CEST)

Свако омаловажавање гласа и става уредника у прошлости је увијек доводило до напуштања пројекта. То је својеврсна приватизација пројекта гдје се једној групи људи покушавају дати сва права, а та иста група људи није у стању да сама изнесе пројекат. Отприлике се пропагира да смо сви једно, али неко је феудалац а неко кмет. Ово је енциклопедија и главна сврха овдје је да се пишу чланци, а не да се врше утопистички експерименти на тему како Перица замишља Википедију. Уосталом, једна од особености СР википедије је управо та што уредници овдје имају права и простор да раде, свакодневно се могу успјешно борити својим аргументима, а не да зазиру од неког админа и да га гледају као бога. Околне википедије се скоро па своде на коначну ријеч администратора у неком питању и зато и јесу такве какве су. Неко је покушао исмијати каква је то МОЋ администратора која се односи на неки чланак?! Па шта ми овдје дијелимо милионске грантове иначе, па нам је неки чланак небитан? Основна ствар пројекта и јесте како ће ГИП изгледати. Једна од основних логика на пројекту јесте да на разним страницама можеш свашта писати, али у ГИП-у не можеш. Уредници се не посвађају око 50 чланака у цугу већ само око једног јединог чланка. Тако да прибавити себи овлашћење да сам одлучујеш како ће један чланак изгледати јесте озбиљна ствар и централна ствар на енциклопедији. Поновићу, ми овдје не дијелимо новац нити постављамо министре већ одлучујемо какви ће текстови чланака бити. Ако лишиш уреднике права да одлучују какви ће бити чланци које пишу, па зарад чега ће они остати на пројекту! --Жељко Тодоровић (разговор) 23:22, 23. септембар 2019. (CEST) с. р.

Слажем се с тобом, нема смисла одузети права гласа људима без којих овај пројекат не би постојао. А да не причам о бесмислу идеје да једна особа одлучује о томе да ли је 10 других особа у праву или не. — Марина Симић (разговор) 14:20, 24. септембар 2019. (CEST)

Mislim da je većina kritika iznesena protiv uvođenja novog sistema neopravdana. 98% apostrofiranih stvari odudara od same prakse glasanja o sjajnim i dobrim člancima. A to je praksa gde se mahom ne čitaju ti članci i glasa se po difoltu „na poverenje”. Tako da je ideja da će tu sad da se vodi nekakav pokušaj dirigovanja i manipulacije ako par zainteresovanih korisnika recenziranjem utiču na izbor, prilično neopravdana. Jer se to vidi iz same prakse odabira. Na engleskoj i nemačkoj viki je, uostalom, odavno uspostavljen sistem gde se ovako odabiru članci. E, sad, ono što priznajem da će biti škakljivo jeste ovih 2% slučajeva. Dakle članci za odabir gde se dobar deo zajednice očituje. Poslednji takav slučaj je bio kad sam ja kandidovao najviši orden ex-bošnjačke vojske za dobar članak. U takvim situacijama kad postoje povišene strasti i kad postoji mogućnost osetljivosti na pravičnost procedure (jer se adminima daje diskreciono pravo da zaključaju proceduru po novom), onda može da se uvede glasanje. Ja bih to tako uradio. Ako postoji trećina (ili polovina) recenzenata koja se ne slaže sa drugim recenzentima u pozitivnoj oceni članka (ili obrnuto ako 2/3 glasa protivno), da se onda ide na glasanje tipa kakvo imamo sada. U suštini sistem recenzije počiva na premisi da se proverom i dijalogom stiže do kvaliteta. Ako, zbog ovog ili onog, ta dva principa zakažu (odnosno, da jedna strana u diskusiji misli da su zakazala), onda može da se ide na glasanje. --ANTI_PRO (разговор) 10:18, 24. септембар 2019. (CEST)

Пази, Иване. Не можемо ми сад оцењивати аргументе за и против, као и да их означимо неоправданим. Не можемо ни да применимо систем ако се заједница не сложи. Било би лепо кад би свако изнео оно што мисли и оно што би требало променити, па да нађемо неки компромис између свега и да свима одговара. Ко што Маре рече, не може на силу. Кад се буде нашло одговарајуће решење/предлог, биће покренута дискусија на засебној страници као што сам рекао. — Жиле () 11:00, 24. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: Ево да пренесем једно пластично питање које сам поставио на Дискорду:

За
  • 1. Супер чланак, свиђа ми се.
  • 2. Подршка аутору.
  • 3. Само можда ово или оно... (Ово може бити оправдана сугестија, која не утиче на квалитет чланка у великој мери.)
  • 4. ____
  • 5. ____
  • 6. Исто као и 1.
  • 7. Сјајан чланак.
  • 8. ____
Против
  • 1. Чланак обилује мрвим везама. У одељку #5 наведено је ___, али се касније појављује контрадикторан податак. Често понављање унутрашњих веза. Прекратак увод...

Или:

  • 2. Пристрасан поглед на тему. Нису узете у обзир чињенице те и те (наведе се извор). Корисник одбија сарадњу и онемогућава другима да праве измене у чланку, иако су наведене чињенице поткрепљене изворима. (Ово може бити оправдано или не, али се очекује неки одговор у својству образложења таквих поступака.)

И шта ако се ни аутор, нити било ко други не удостоји да било шта промени, или да одговори? Буде просто прегласано и стављено ад акта.

Што се тог твог чланка тиче, Иване, не верујем да би било како био изабран у онаквом формату и сумњам да би другачији принцип одабира ту нешто драстично променио. Штавише, овде би замерке још више дошле до изражаја, па би сама селекција била озбиљнија. Изабрани чланци се, ипак, појављују на главној страни и као такви треба да буду нешто најбоље што овај пројекат може да понуди својим читаоцима. --Lotom (разговор) 13:59, 24. септембар 2019. (CEST)

А чекај, зашто те особе које су гласале против нису изнијеле своје сугестије на расправи? Мени нема смисла да неко ћути током расправе, а онда се сјети да подрива кандидатуру тако што тек тада налази замјерке. Гласови против треба да се заснивају на томе да ли је расправа била успјешна или не, дакле „чланак је такав и такав, фали му то или то и зато гласам против” не држи воду ако у току расправе није написан такав коментар. Ако је неко оставио сугестију током расправе, а да она није испоштована, онда мени има смила гласати против. Треба уредницима приближити ове расправе и гласања за изабране чланке, више људи имплицира већи спектар тема које могу бити професионалније обрађене. Као што рекох на Дискорду, ја бих увела правило да не може гласати неко ко није учествовао у расправи и оставио конструктиван коментар. Овако чекамо само гласање па онда налазимо врлине или мане чланцима. — Марина Симић (разговор) 14:20, 24. септембар 2019. (CEST)
Зато што неко можда није стигао да се изјасни за време расправе. А никоме не можеш одузети то право, ако се изјаснио у неком предвиђеном року. Разлог више да се расправа и гласање саставе, ако се већ исти корисници изјашњавају. Када се, односно, ако се среде смернице, онда би сваки корисник који предлаже чланак сам могао да закључи да ли чланак задовољава неки минимум услова пре него што га стави на расправу.
Све у свему, не могу да будем ни строго за овакав предлог, али ни изричито против, јер су прескочене неке кључне ствари. Јесам за промену оваквог система одлучивања, односно гласања, али ако прво установимо неке битније ствари. (наведено у пасусу изнад)--Lotom (разговор) 15:41, 24. септембар 2019. (CEST)
Slažem se sa Marinom. Što se roka tiče, ne treba da bude nedelju dana rasprave kao sada. Po ugledu na druge viki, može slobodno da traje recimo 3 nedelje. Ako se neko za to vreme ne oglasi onda je to stvarno neopravdano. Inače sam onu diskusiju stavio kao primer, plastični primer. Ako se sećaš, ti si se u toj diskusiji suzdržao od glasanja jer si rekao da ne poznaješ dovoljno tematiku. To je u suštini pravi odgovor sa aspekta recenzije. Oni koji hoće, udubljuju se u tematiku. Oni koji neće (iz različitih razloga) ne učestvuju i to je to. Prema sadašnjem sistemu i jedni i drugi su izjednačeni u ocenjivanju kvalitete članaka. A to nije najbolji sistem, sasvim logično, iz aspekta kvaliteta. --ANTI_PRO (разговор) 20:09, 24. септембар 2019. (CEST)
Ако бирамо сјајне чланке онда ти чланци и морају бити СЈАЈНИ у сваком погледу. Ја сам чланак о Естонији писао три месеца, скупљао податке по нету и на крају направио најкомплетнији чланак о тој земљи у односу на било коју другу језичку верзију. И на крају ти сав тај труд падне на гласању (хипотетички говорим наравно) јер се некоме просто може да гласа како хоће. @MarinaSimic: Твој чланак о румунском књижевнику сам навео као пример како гласачи уопште не обраћају пажњу на садржај чланака (који треба да буде примарни) већ се воде бесмислицама попут позиције слика и броја референци, тај превид око транскрипције може свакоме да се деси --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:23, 25. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: Можда се мало касно укључујем у расправу, али с обзиром да сам написао преко 20 изабрних чланака, ред је да и ја изнесем своје мишљење на ову тему. Подржавам измену правила о избору сјајних и добрих чланака, али ми се изнети предлог не допада превише. Интерсантно ми је да су у изради предлога учествовала тројица уредника, од којих се само један бавио писањем изабраних чланака. Лично не видим потребу за гласањем, ако у току расправе нема ниједног коментара који оспорава квалитет чланка (овде не укључујем коментаре који се баве техником чланка — померањем слика или преименовањем поднаслова и сл). Такође, гласање је одавно изгубило сврху, јер ево већ скоро 3 године се није десило да неки чланак који је прошао расправу, није прошао на гласању. Изношење опширнијих коментара — рецензија, подржавам јер потврђују квалитет чланка, али се јавља питање стручности. Ја пишем искључиво биографске чланке и такве највише и волим да оцењујем, али не могу да дајем стручне рецензије о чланцима из биологије, хемије, па и спорта, који се такође номинују. Такође, време расправе би требало да буде ограничено на једну или две недеље, а може и на 10 дана, а расправу би могао да води сам покретач. --Pinki (разговор) 21:22, 24. септембар 2019. (CEST)

Интерсантно ми је да су у изради предлога учествовала тројица уредника, од којих се само један бавио писањем изабраних чланака. У изради приједлога примарно су учествовали Аца и Миљан, док је мене Аца касније питао шта мислим о појединостима (колико би шта требало трајати, ко би требало учествовати итд.). Иначе, то што неко није писао изабране чланке на овом пројекту не значи да их није писао другдје, нити значи да не зна како требају изгледати, колики труд иде у њихово стварање и друге ствари на које се алудира таквом конструкцијом реченице. – Srdjan m (разговор) 11:44, 25. септембар 2019. (CEST)
@Srdjan m: Погрешно си разумео, мислио сам на то да се корисници који су писали изабране чланке нису покретали ово питање раније и учествовали у изради предлога, иако је још раније било критика на начин избора, док су се тог посла латили људи који их нису писали, али су увидели да је процедура лоша. Ја не разумем твоју констатацију — то што неко није писао изабране чланке на овом пројекту не значи да их није писао другдје — који су то други пројекти на којима су ти људи писали изабране чланке? --Pinki (разговор) 14:16, 25. септембар 2019. (CEST)
Слажем се да је требало поразговарати с осталим особама који пишу или су писали изабране чланке. И предложио сам Аци да прво поприча са што више људи. Ово задње што си написао, то сам говорио у своје име, а моји су доприноси јавни широм Викимедије ако је неко заинтересован, плус има и чланака које сам писазо за поједине новине ван Википедије. – Srdjan m (разговор) 14:42, 25. септембар 2019. (CEST)

Пинки је управо изнео јако добар предлог. Зашто да чланци који су успешно и једногласно прошли расправу иду на гласање које је у том случају чиста (и беспотребна) формалност. Зашто се на пример таквим чланцима по аутоматизму не би додељивао статус након расправе, уз услов да је у расправи учестовало најмање 5 уредника. С друге стране, чланци о којима су била подељена мишљења током расправе нека иду на гласање (осим ако је евидентно да нису задовољили стандарде) . Мислим да је ово коректан предлог који би смањио беспотребну процедуру у неким случајевима. Примера ради тренутно имамо два чланка на гласању, чланак протеазом на који није било примедби током расправе (ако се оно и може сматрати расправом) би тако могао одмах бити проглашен за сјајан, док чланак Марк Овермарс где не постоји једногласан став може ићи на гласање. Процедура олакшана, нема места диктатури, поштено све --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:23, 25. септембар 2019. (CEST)

Мени то звучи сасвим логично. И даље ме мучи чињеница да људи не учествују у расправама за изабране чланке. Шта ако дође до тога да се није укључило 5 људи у расправу? То не значи да је чланак лош (протеазом је одличан примјер за то). Трајање расправе такође треба да се продужи; како је Иван изнад рекао, лагано може и на 3 седмице. Ако за 3 седмице неко не успије наћи никакву грешку или не нађе времена да коментарише приједлог, онда нема разлога да буде жалби. Као што сам рекла, треба приближити те расправе свим корисницима, стварно се све свело на 10-ак истих особа који учествују — што се мене тиче, не би било лоше да се то стави међу поруке на списку надгледања. — Марина Симић (разговор) 12:48, 25. септембар 2019. (CEST)
Људима који учествују у расправама и гласању, вероватно и јесте у списку надгледања. Али треба то да буде видљиво и осталима. Са једне стране имамо побуну око укидања гласања, са друге је некима онемогућено гласање. (према тренутним правилима, због активности и броја измена) И шта ако се стварно појави заинтересовани новајлија, коме је нека тема блиска, а не може да се изјасни? Шта ако не зна како да учествује? Треба ово приближити људима, а не стално правити шараду од свега. --Lotom (разговор) 13:04, 25. септембар 2019. (CEST)
Мислила сам на Медијавики:Watchlist-messages. Пошто тренутно ту излази предлагање изабраних слика, не би било на одмет и да пише типа „У току је Х расправа за добре и Y расправа за сјајне чланке”. — Марина Симић (разговор) 13:49, 25. септембар 2019. (CEST)
@MarinaSimic: Не постоји начин да натерамо кориснике да учуствују у расправама о сјајним члнацима, ако их то не интерсеује. По мени лично се Википедија доста бирократизовала, па сам рецимо одустао од предлагања изабраних слика. Претрпавати људима странице да би их обавештавали о гласањима је непотребно. Као што неко горе рече одређеном броју људи су странице за гласање и предлагање сјајних и дборих чланака на списку нагледања и то прате. Ја сам раније, посебно новим корисницима, слао позиве да учествују у расправи и гласању, али се нису укључивали. Ограничења постоје за гласања, али не и за учешће у расправи, јер корисник на страници може изнети свој став о чланку и независно од расправе и упозорити остале учеснике да нешто у чланку није добро. Мислим да је мој предлог, уз Николину допуну, сасвим коректан. Уколико нико не изнесе замерку да чланак аутоматски постаје изабрни, што знатно смањује процедуру. --Pinki (разговор) 14:14, 25. септембар 2019. (CEST)
Те странице су на списку надгледања оних десетак људи који учествују у гласању. Многи нови уредници не знају да то уопште постоји (ја нисам знала док ме неко није лично упутио). Коме сметају те поруке на списку надгледања, може лагано да их склони. Ја се слажем са вама за те аутоматске додјеле, али шта ће се радити ако не буде довољно коментара? То ме мучи. — Марина Симић (разговор) 14:44, 25. септембар 2019. (CEST)
@MarinaSimic: Мени лично бројеви не значе пуно. Вредније су ми једна или две смислене рецензије, него десет рецензија типа: лепо написан чланак, похвале аутору. Утопистички је очекивати да ћемо имати овде по 10-ак стручних особа које ће давати рецензије из разних области. На Википедији су били покренути Тимови из разних области - спорт, историја, географија и сл. Да су ти тимови заживели могли су се бавити оценама чланака из одређених области, јер су они требали да окупљају кориснике заинтересоване за одређену тему. Ја се на пример слабо бавим спотским питањима и када је та тема у питању волим да видим коментар корисника:Soundwaweserb јер је он стручан за ту тему. Свакако је његов коментар/рецензија на чланак из спортске теме много значајнији него мој или нечији други коментар. Гласање и „пребројавање” рецензија треба да служе само као средство када се дође до опречних мишљења. Ево једног примера, Ранко Николић је превео са енгелског чланак Момчило Ђујић и предложио га за добар, Никола Б и ја смо оспорили ово предлагање изношењем доста лоших чињеница изнетих у чланку, док су неки корисници само написали - чланак је ок подржавам кандидатуру. Једноставно стручност одређених корисника за поједине теме или смишљено образложени коментари/рецензије су без обзира на број, важнији од пуког броја коментара/рецензија где ће писати уопштени похвални коментари. --Pinki (разговор) 11:35, 26. септембар 2019. (CEST)
Слажем се да квантитет није важан као квалитет, али ако ћемо стављати неки минималан број рецензија, онда су бројке битне. Имамо стручњаке за разне области, али постоје области за које немамо никога. Зар да се само држимо познатог, иако можда међу корисницима који не гласају има неко ко је стручан за неку тему за коју ми нисмо? — Марина Симић (разговор) 11:48, 26. септембар 2019. (CEST)
@MarinaSimic: Korisnicima koji ne glasaju niko ne brani da glasaju. Ja sam lično više puta pozivao novajlije da učetvuju u raspravama i glasanjima i skoro da se nijedan nije odazvao. 10-15, a možda maksimalno 20 ljudi koji se bave izabranim člancima je određeni procenat od ukupnog broja aktivnih (svakodnevnih) korisnika koji će i u narednom periodu učestvovati u raspravama i glasanjima. Ja mislim da je minimum od 2-3 opširne recenzije sasvim dovoljan. --Pinki (разговор) 12:07, 26. септембар 2019. (CEST)
То стоји, али нека доња граница би требало да остане. Да се не би свело на то да управља према оцени једног корисника. Мислим да би баш због тога они којима је тема блиска требало да оставе коментар у пар реченица, да потврде ту своју стручност на конкретном примеру, да би остали знали на шта треба да обрате пажњу. „Подршка аутору“ ту никако не доприноси. Ако подржаваш одабир чланка, верујем да није проблем да концизно образложиш свој глас. Исто тако, ако имаш замерке требало би да прецизираш на шта се то односи. Ја зато мислим да бар за почетак треба продужити расправу, јер седам дана брзо прође. (Коме се жури, треба да се запита да ли је ово енциклопедија, или експрес ресторан.) Ако чланак заиста вреди, он ће бити изабран, али имамо мали број активних корисника, па би им дужи рок дао више прилика да се изјасне. Још један предлог који ми делује реално. Они који су учествовали у расправи, а немају шта ново да прокоментаришу приликом гласања, могу да оставе везу ка коментару у расправи. (Може да буде корисно да нове кориснике.) Покушаћу да прегледам и ишчитам овдашње предлоге и коментаре када будем имао више времена, како бих извукао неки општи утисак као конкретан предлог. --Lotom (разговор) 12:16, 26. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: Баците поглед на ово и пишите шта не ваља. Покушао сам да сумирам неке утиске одавде. --Lotom (разговор) 14:20, 28. септембар 2019. (CEST)

Diskord na šablonu za dobrodošlicu

Ponukan raspravom na Diskordu gde se dobar broj ljudi pozitivno izjasnio o ideji, hteo bih da pokrenem raspravu oko pitanja da li bi mogli da stavimo link ka Diskordu gde se okuplja ovdašnja zajednica na šablon za dobrodošlicu.

Više je razloga zašto bi trebali ovo da uradimo. Glavni je, jer mislim da bi ovako mogli da privučemo veći broj korisnika koji se registruju da ovde ostanu za stalno, tj. duže vreme. Mislim da je prosečna percepcija korisnika koji se ovde registruje da je ovo nekakav hladan pogon gde se samo pišu članci. I da ih to odbija. Ako bi im pokazali da ima i „neformalni” deo priče, gde se ljudi okupljaju i ćaskaju što između sebe što o projektu, da bi to ponukalo veći broj njih da ostane ovde. Ne mogu da garantujem tačnost ove teorije, ali mi se čini da u sadašnjem modusu operandi veoma mali broj ljudi, sobzirom na broj registrovanih naloga, ostaje ovde tako da sigurno ovim potezom ne može nešto da se pogorša, jedino unapredi ili sve ostane isto. Drugi je razlog, to posebno ističu sagovornici sa Diskorda, je da se tako puno lakše i efikasnije može pomoći novajlijama. Znam da imamo vodiče i čarobnjake i da se radilo dosta na ovom aspektu projekta, ali ekipa ističe da se svi problemi novajlija lakše reše u tom tipu komunikacije nego kanalima koji su im dostupni sada. Mislim da su u pravu.

Ono što je najvažnije glede statusa ovakvog obaveštenja na šablonu je reći, da treba istaknuti da je reč o neformalnom, neobaveznom, nezvaničnom itd. (koja god formulacija) tipu komunikacija. Dakle ta rečenica bi se sročila tipa: Možete posetiti i nezvanični Diskord kanal gde ljudi koji uređuju vikipediju na srpskom jeziku neformalno ćaskaju, druže se i razmenjuju ideje...ili tako nešto. Ovo je veoma važno jer je zvanična stranica ipak ova stranica, tj. Trg. Tu je arhiva tu se jedino vodi protokol/spis. Ovde je sve zvanično. Sve što se piše ostaje trag. Tamo nije niti treba da bude. Ali svejedno je to realnost naše zajednice da je jedan aspekt života projekta zaživeo tamo i da se može reći budućim korisnicima da mogu i tamo da se prijave i učestvuju. Šta mislite o predlogu? --ANTI_PRO (разговор) 23:14, 9. октобар 2019. (CEST)

 Коментар: Свиђа ми се идеја чисто због лакше комуникације са новим уредницима и свакако треба да се нагласи да је неформално, незванично и остало. — Марина Симић (разговор) 23:17, 9. октобар 2019. (CEST)

 Коментар: Као што рекох на Дискорду, одлична замисао баш због тога што је Марина рекла – згодније је и лакше објаснити људима како и шта. Подржавам. – Srdjan m (разговор) 23:21, 9. октобар 2019. (CEST)

 Коментар: И ја се слажем са променом. (Наравно да се наведе да је то незванично и неформално.) Сматрам да се на тај начин нови корисници приближавају другим уредницима. Ево типа, Вукан Ц, Садко, Руди, Валентинита, Николина су пуно напредовали на вики, али и у комуникацији. Не могу да тврдим да је сервер за то одговоран, али свакако је позитивно деловао на њих. Ко зна, можда ово стварно буде деловало да се нови уредници задрже на пројекту (баш као што је то био случај са поменутим). — Жиле () 23:26, 9. октобар 2019. (CEST)

 Коментар: Против. Дискорд није званичан, према томе сматрам да није потребно ово стављати у добродошлицу и додатно збуњивати нове кориснике. Нови корисници треба да раде на Википедији и овде уче основе. Свакако су сви добродошли на Дискорд и ко год жели, међутим то није званично и нема потребе додавати у шаблоне на Википедији.--Soundwaweserb (разговор) 23:29, 9. октобар 2019. (CEST)

Против. Нови корисници треба најприје да стекну праксу на енциклопедији уређујући чланке, а не да се бојажљиво улизују по споредним платформама комуникације и запостављају енциклопедију и уређивање. Периодично смо имали проблеме са неуредницима из Викимедије који су тамо окренути НВО раду, а не писању чланака, па таман посла да треба да створимо још једну категорију корисника који ће висити на пројекту нешто около а не бити ангажовани на писању. Нама фале уредници, а не чланови дискорда. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:31, 9. октобар 2019. (CEST) с. р.

I vidim da je dosadašnja prksa dovlačenja istih veliki uspeh. Imamo toliko da izgubimo...--ANTI_PRO (разговор) 23:43, 9. октобар 2019. (CEST)
Боље да их на Дискорду директно упућујемо на оно што ваља и што не ваља, да им покажемо да грешке нису ништа страшно, да се све може научити и исправити, него да новим корисницима остављамо ружне коментаре на доприносе. ;) Ја сам Николини помагала колико сам могла око доброг чланка који је скоро изабран, ко зна када би без директне комуникације успјела да научи како то све функцонише и кад би скупила храбрости да стане пред заједницу са неким приједлогом. — Марина Симић (разговор) 23:56, 9. октобар 2019. (CEST)
Да се надовежем: исправите ме ако грешим, али на Дискорду се дошло до идеје да се покрене Југо фудбал акција која је била врло успешна и која је својим радом обогатила Википедију са пуно нових чланака о југословенским репрезентативцима и тренерима. Такође, на Акцији чишћења сређено је 100-ак чланака. На Акцији референцирања је додатно преко 1000 референци, а преко 400 чланака је добило изворе. На Акцији „Обогатите Википедију фотографијама” је преко 1000 чланака добило слике. И све те акције су „производ” дискорд сервера, расправом, предлагањем и заједничким усаглашавањем уредника. Пуно нових уредника се доказало. Не бих рекао да су се људи улењили. — Жиле () 00:04, 10. октобар 2019. (CEST)

 Коментар: Уздржан сам. Са једне стране јесте лакше за комуникацију, али са друге стране нарушавамо смер којим би уредници требало да иду, а он би требало да иде од Дискорда ка Википедији, јер је Википедија пројекат на који се односи све што се ради на оба наведена места. — SimplyFreddie (разговор) 23:48, 9. октобар 2019. (CEST)

Pa kako se narušava smer kad dolaze ljudi na kanal na Diskordu gde se priča uglavnom o stvarima na vikipediji? --ANTI_PRO (разговор) 23:52, 9. октобар 2019. (CEST)
Прича се, али ако си приметио, доста се више прича о неформалним стварима и о ћаскању у којем и ти сам учествујеш. — SimplyFreddie (разговор) 23:57, 9. октобар 2019. (CEST)
Al mene to ne sputava da doprinosim ovde. I iskreno mislim da se više priča o formalnim stvarima vezano za projekat. Evo samo danas su sređene galerije za izabrane slike razgovorom tamo (uradila Marina) i pokrenuli smo ovu raspravu. --ANTI_PRO (разговор) 00:04, 10. октобар 2019. (CEST)

 Коментар: Против. Дискорд је незваничан канал комуникације неких од уредника. Не представља формалну и званичну ствар, те га не треба стављати у званичне ствари на Википедији. Досад је пракса позивања уредника на Дискорд функционисала океј и дала је резултате које је Аца горе навео, па не видим зашто би је требало мењати. Патролери свакако прате скорашње измене, и ако тамо уоче новог корисника који показује жељу да допринесе, може му се на сзр оставити позивница за Дискорд. Додавање позивнице у шаблон за добродошлицу би само додатно закомпликовало ствари услед ионако превеликог броја могућности и линкова. Уместо звања људи на Дискорд где би се ћаскало о свему и свачему, боље је организовати се и средити ствари овде, првенствено странице за помоћ. --Miljan Simonović (разговор) 00:21, 10. октобар 2019. (CEST)

Pa sh.wiki je kačila na sajtnotis pa ne vidim da im je to na bilo koji način uvelo pometnju u projekat, urednike itd. I mislim da preteruješ sa ovim da je šablon prekomplikovan za novajlije. Ako ne zna da klikne na par stvari, članak je svemirski brod. --ANTI_PRO (разговор) 00:49, 10. октобар 2019. (CEST)

За шта нам служе странице за разговоре и тргови ако ћемо се преко неких трећих средстава комуникација договарати шта и како да се ради овде? Својевремено смо имали предлог да се направи и рекламира и фејсбук страница википедије на српском језику, па то није прошло. Не подржавам ову идеју. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:19, 10. октобар 2019. (CEST)

Ово је хваљено на Викиманији, тако да и није баш лоша идеја. Мада, све што се тиче зајединце треба расправљати овде а не тамо. Дискорд јесте лакше средство за комуникацију од овдашњих страница и на неки начин занимљивије, али бих ипак оставио ствари да буду какве јесу. --Zoranzoki21 (разговор) 22:21, 10. октобар 2019. (CEST)

Мени има смисла једино да ту буде неко обавештење о постојању Дискорда. Без било какве директне позивнице, или притисака. Није ништа званично и не треба стварати забуну тог типа. Има својих предности, али није добро наметати било шта. --Lotom (разговор) 22:24, 10. октобар 2019. (CEST)

 Коментар: Ја сам против из разлога које су већ навели Саунд, Никола и Миљан. У шаблонима треба промовисати тргове и странице за разговор као главно мјесто за расправе на Википедији. Већ мислим да је један број корисника које редовно виђам у СИ али не и на Дискорду јако отуђен од великог броја расправа о разним битним стварима. Дискорд је корисна ствар али је и кривац за (још брже) одумирање страница за разговор и тргова.— WR 18:57, 11. октобар 2019. (CEST)

ne možeš se ljutiti na praktičnost. Ona je inherentna ljudskoj prirodi. Jednostavno je na diskordu sve brže i lakše. A ulaženje na diskord nije niti teško niti komplikovano, i otvoreno je svima. Transparentno. --ANTI_PRO (разговор) 11:15, 13. октобар 2019. (CEST)
Ништа није транспарентније од Википедијиних страница за разговор и тргова. Сви могу видјети о чему се расправљало прије 5 или 10 година, ко је шта написао и ко је како гласао. Те странице су видљиве свима без икаквих ограничења и могу се наћи и у гугл претрази. С друге стране, расправе на Дискорду су приватне и видљиве само корисницима Дискорда и бришу се након одређеног броја дана. Осим тога, постоји и хијерархијска подјела гдје није свима дозвољено да пишу или чак да виде одређене дијелове Дискорда. Тако корисниоци који нису патролери немају приступ подфоруму за патролере, а корисници који нису управници немају приступ подфоруму за управнике. Тако имаш форуме унутар форума на којима могу писати и које могу видјети само одређени чланови Дискорда, без знања других чланова. Нема ништа транспарентно у томе.— WR 20:01, 13. октобар 2019. (CEST)
@Wikiwind: Zato sam i na početku rasprave eksplicitno istakao nezvanični karakter Diskorda i da to treba da stoji u pozivu. Dakle da sve stvari koje pretenduju da imaju zvanični karakter na projektu, moraju da prođu zvanične procedure ovde. Tako i ova rasprava. Iako je delom vođena na diskordu, zbog zvaničnosti (pravilo rasprave pa možda posle glasanja), otvorena je ovde i biće arhivirana. Dakle, niko ovde ne predlaže zamenu za ovdašnje kanale. Ali Diskord svakako jeste nadopuna i postaje važan u životu zajednice, chit chat što bi rekli Ameri. Da nije tako ne bi ni bio ovako popularan. Dakle očigledno da je pokrio određenu tražnju koja je postojala na tržištu (tj. projektu) koju dosadašnji vidovi komunikacije ponuđeni zajednici, ne mogu da ponude. I onda ako se to navede u dobrodošlici, ne vidim nikakve štete od toga. Sve je to način kako ova zajednica funkcioniše. --ANTI_PRO (разговор) 22:08, 13. октобар 2019. (CEST)

Мени се свиђа идеја са Дискордом у добродошлици и још којекуде. Наравно, реч је о незваничној локацији и то треба нагласити, али социјализација која може да проистекне из посете том сервису мислим да може бити само позитивна. Слично је било и са ИРЦ-ом давнашњих година, када је то био незванични алат за комуникацију ван Википедије. --Ф± 19:39, 19. октобар 2019. (CEST)

 Коментар: Мислим да је најбоље да се не дира шаблон за добродошлицу, него да се ово дода на Википедија:Контакт и/или Википедија:Питања. --Zoranzoki21 (разговор) 14:35, 20. октобар 2019. (CEST)

 Коментар: С обзиром да је Дискорд вид неформалне комуникације између корисника, ја га не бих истицао у шаблону добродошлице. Слажио бих се Зораном, сасвим је довољно да се веза ка страници постави у контакте и/или питања. — Ранко   Нико лић   01:02, 21. октобар 2019. (CEST)

Даринка Секулова

Molim da se ovaj članak, koji ste obrisali, prenese u moj razgovor, ja ću ga staviti u moj prostor. Drugi put je dobro da se pisca članka obavesti, pre da se briše. --Mile (разговор) 18:07, 11. октобар 2019. (CEST)

@PetarM: Садржај је пребачен овде па га ти премести где желиш. --Zoranzoki21 (разговор) 22:47, 13. октобар 2019. (CEST)

Дуплирана правила

Приметио сам да се код страница пројекта везаних за изабране чланке (добри чланци, сјајни чланци и изабрани спискови) иста правила понављају више пута, а нека су парцијално подељена, има их на једном месту, а нема их на другом. Мислим да би било добро када би се све то објединило на једно место. Конкретан пример: предлажем обједињавање текста са страница Википедија:Добри чланци/Гласање/Додавање и Википедија:Добри чланци/Гласање/Уклањање са чланком Википедија:Добри чланци/Правила односно да се у овом трећепоменутом налазе све потребне информације везане за поступке за добре чланке. Иста прича је и за СЧ и ИС. Самим тим би се у уводима ослободио простор за стављање шаблона архива прошлих гласања којима је на неки начин ту место, а не на дну странице. Какво је мишљење заједнице по овом питању? — SimplyFreddie (разговор) 18:13, 12. октобар 2019. (CEST)

 Коментар: Слажем се. Правила треба да буду на једном месту како би била прегледна и лако разумљива. Подржавам и сваку акцију која би довела до упрошћавања и модернизације садржаја правила и смерница. — Жиле () 18:18, 12. октобар 2019. (CEST)

 Коментар: Слажем се са Фредијем, ово би доста допринело лакшем приступу и прегледности изабраним страницама.--Soundwaweserb (разговор) 18:28, 12. октобар 2019. (CEST)

 Коментар: Добра идеја. --Zoranzoki21 (разговор) 19:08, 12. октобар 2019. (CEST)

 Коментар: Има смисла, посебно ако се буде спровело сређивање и детаљније појашњење тих страница. --Lotom (разговор) 12:26, 13. октобар 2019. (CEST)

 Коментар: Подржавам, боље је да буде све на једном месту. --MareBG (разговор) 18:00, 18. октобар 2019. (CEST)

Пошто је успостављен консензус, кренуо сам са изменама и сређивањем. Погледајте Википедија:Изабрани спискови/Правила и Википедија:Изабрани спискови/Гласање за нови упрошћенији изглед. Уколико имате неке примедбе или предлоге, реците да се исправе за даљу примену на ДЧ и СЧ. — SimplyFreddie (разговор) 12:53, 20. октобар 2019. (CEST)

Покренуто гласање на страници Википедија:Гласање/Обједињавање правила за изабрани садржај. — SimplyFreddie (разговор) 14:48, 22. октобар 2019. (CEST)

Записивање песама

Шта ћемо са писањем песама, под наводнике или у курзиву? За музичке албуме је донекле установљено да се пишу у курзиву, али за песме још не постоји званично правило. Срђан и ја смо тражили по правопису и речницима и на крају смо закључили да може оба као што каже ПМС и Клајн. Обсусер је већ мењао ово на своју руку у два наврата, нико није то прокоментарисао. Шта чинити? Што пре нађемо решење биће лакше. — SimplyFreddie (разговор) 17:38, 18. октобар 2019. (CEST)

По мени је лепше у курзиву, међутим ако то усвојимо мораћемо да мењамо добар део чланака. Док сам их стављао у курзиву, многи су се позивали на правила како треба под наводнике, па ево им прилике да изнесу та правила, односно да нам покажу где су их наводно видели. --MareBG (разговор) 17:50, 18. октобар 2019. (CEST)

Додатак:

SimplyFreddie (разговор) 18:00, 18. октобар 2019. (CEST)

Будући да Правопис и други савјетници не задају облик, ради досљедности треба усвојити интерно стилско правило за ово. Једино је питање хоћемо ли као неки други пројекти раздвајати мања од већих дијела тако да мања (пјесме, чланци, есеји, поглавља унутар дијела, епизоде серија и других серијала, одломци дијела, кратке приче и сл.) пишемо „под наводницима”, а већа (збирке дјела, албуме, мјузикли, опере, филмови, ТВ емисије / серије, видео-игре и сл.) укошено или ће све бити исто у истом облику. Будући да је питање крајње произвољно, могло би се свести на то да једноставно питамо заједницу да чисто изаберу шта би хтјели од ове три могућности (раздвојити мање од већих тако да су мања под наводницима а већа укошена, све под наводницима или све укошено). – Srdjan m (разговор) 20:54, 18. октобар 2019. (CEST)

Све наслове писати у курзиву јер је и прегледније и лепше, а унутар текста ја не бих инсистирао на једним облику. Дати предност курзиву,а опет аутору оставити слободу да сам одлучи. ΝικόλαςΜπ. (разговор) 07:16, 19. октобар 2019. (CEST)

 Коментар: и ја сам више за то да све пишемо курзивом, чисто из практичних разлога. Уколико будемо мања дела писали са наводницима (или недајбоже сва дела), онда је вероватно да ће се јавити проблем неусаглашености наводника — тренутни правопис каже да су исправни „”, раније су ови за затварање били обрнути, а неретко људи стављају и енглеске наводнике. Уколико будемо користили искључиво курзив, до оваквих дилема и проблема неће доћи. --Miljan Simonović (разговор) 10:53, 19. октобар 2019. (CEST)

Има и тога. Али опет би требало или све стандардизовати на нивоу пројекта, или пустити да свако ради како му је воља. А и правопис се некако пречесто мења у последње време. Чини ми се да је слично питање и за све ово што је Срђан набројао. --Lotom (разговор) 11:05, 19. октобар 2019. (CEST)

Искључиво курзив. Лепше је, прегледније, и елиминише се лоша интерпункција, као што је већ наведено. --Ф± 19:34, 19. октобар 2019. (CEST)

 Коментар: подршка за курзив Face-grin.svg. Као што су колеге рекле, лакше је и прегледније у тексту. Ако будемо користили мешане облике (мања дела наводницима, а већа курзивом) може долазити до конфузије и неусаглашености. — Жиле ()

Странице за разговор

Иако је слично питање већ покретано, сада су у питању појединачни случајеви. Наиме, код почетничких чланака и биографијама без извора или са израженом промоцијом настојао сам да лепим шаблон {{упутство}}. Циљ је да аутори, или корисници који имају вољу да исте сређују имају неке смернице како то могу да ураде, с обзиром на то да су нам савети мало запетљани. Шаблони обавештења већ упућују на странице за разговор. Ђорђе је нешто од тога касније побрисао. Волео бих да се заједница изјасни о оправданости и једне и друге радње, као и о неким евентуалним бољим предлозима. Ако је до одржавања пројекта, онда би требало размислити и о брисању појединих чланака са те листе, не само страница за разговор. --Lotom (разговор) 08:32, 19. октобар 2019. (CEST)

Ево један конструктиван предлог: Да код таквих чланака поставимо одговарајући шаблон, као што су Шаблон:Чишћење, Шаблон:Почетник, Шаблон:Без извора или који је већ потребан, а да у сваком том шаблону ставимо линк до овог упутства. Много је боље него се качи шаблон упутство на сваки чланак. Странице за разговор нека радије служе за разговор, такав шаблон овде није видљив из самог чланка. --Ђорђе Стакић (р) 09:17, 19. октобар 2019. (CEST)
Како год, само да све то има смисла. Често се аутори таквих чланака јављају са питањем због чега је залепљен шаблон, шта значи и како поправити недостатке. --Lotom (разговор) 09:55, 19. октобар 2019. (CEST)

@Lotom: ако се добро сећам, ти си овај шаблон направио без консултације са заједницом и потом почео да лепиш на сзр чланака. Ја поштујем иницијативу уредника, само се из претходно наведених разлога не слажем да се ова упутства линкују у шаблонима за сређивање, како је Ђорђе предложио. Са друге стране, не видим ни поенту лепљења шаблона који је пун линкова и само додатно збуњује новајлије. Пошто си поменуо навођење бољих предлога, мој је да се шаблони за сређивање убацују смислено и образложено, а не да се само слепо лепе без икаквог објашњења. Џаба неко стави шаблон за чишћење, ако новом кориснику није објаснио шта заправо у том чланку треба исправити и средити (чему онда параметар разлог=?). Такође, проблем је што само изузетно искусни корисници знају како се сви шаблони за сређивање тачно зову и/или где могу да их нађу, тако да је још једна идеја средити категорије у којима се налазе ови шаблони. То не би требало да буде толико велики посао, а може помоћи да се и други уредници укључе у означавање проблематичних чланака. Даље, уместо простог лепљења овог упутства, могле би се средити странице за помоћ на које воде сви ови шаблони за сређивање, тако да корисник заправо може да види нешто што може да му помогне, а не само застареле текстове који такорећи одмажу. --Miljan Simonović (разговор) 14:27, 19. октобар 2019. (CEST)

@Miljan Simonović: Писало се више пута о томе, можда чак постоји и неки конкретан одељак. Такође, не утиче ни на који начин на ГИП, нити води ка нечему контроверзном. Неки шаблони имају проблем када се наведе разлог, јер се не приказују како треба. Ја зато у тим ситуацијама разлог наведем у опису измене. Идеја је дошла из тога што сам почетницима изнова понављао исте ствари. Треба средити сва та упутства, али време и воља су ограничавајући фактори. Има ту много заједничких ставки за све пројекте, па је нешто од тога могуће само смислено испреводити. --Lotom (разговор) 15:09, 19. октобар 2019. (CEST)

 Коментар: Слажем се да се у шаблонима треба навести разлог и подржавам сваку акцију која би помогла у сређивању правила и смерница. Може се ставити линк до упутства. — Жиле () 12:49, 20. октобар 2019. (CEST)

Наслови чланака о новоствореним организацијама које претендују на историјске називе

У новије време се догађа да поједине новостворене организације, првенствено политичке и религијске, усвајају називе који су претходно били у дугој употреби као описни појмови, те стога имају општи историјски значај и вишеструка значења. Присвајањем таквих назива, поменуте организације исказују своје претензије на историјску баштину која је повезана са одређеним појмовима, што потом доводи до покретања разних спорова око права на присвајање општих историјских назива. Стога се приликом уређивања чланака о таквим организацијама поставља питање, како треба формулисати наслове? Ако је нека новостворена организација изабрала назив који има старију историју и вишеструка значења, да ли примарно значење тог назива треба сводити на дотичну организацију или је неопходно формулисати и одговарајући додатак, како би се већ и по самом наслову знало да је у том чланку реч о појединачној организацији. На пример, појам "Нова Србија" има дугу историју употребе и вишеструка значења, тако да је наслов чланка о странци која је усвојила тај појам формулисан са одговарајућим додатком: Нова Србија (политичка партија), што је у потпуности исправно, а слична решења су усвојена и у многим другим случајевима. Међутим, то правило се не спроводи доследно, пошто поједини администратори (Жељко Тодоровић и Lackope) инсистирају на решењима која доводе до тога да се примарно значење извесних општих појмова, који имају дугу историју и вишеструка значења, своди на поједине новостворене организације. На пример, опште је познато да је описни појам "црногорска православна црква" изворно употребљаван у територијалном значењу, као описни назив за православну цркву на просторима Црне Горе. Иако је тај описни појам у свом изворном, односно регионалном значењу непосредно повезан са целокупном историјском баштином православља на просторима Црне Горе, поменути администратори инсистирају да примарно значење тог појма треба свести на само једну организацију, која је основана сасвим недавно - 1993. године. Таквим решењем, које је потпуно неправилно, целокупна историјска баштина поменутог појма примарно се преноси на само једну организацију, а корисници се доводе у заблуду да наша Википедија подржава претензије те организације. Исправан наслов чланка о тој организацији би гласио: Црногорска православна црква (1993), пошто се додатком који указује на годину оснивања јасно означава да је ту реч о чланку чији је садржај посвећен појединачној организацији, док би општи појам "црногорска православна црква" због његовог историјског и вишеструког значења требало користити као вишезначну одредницу, што је неутрално, а самим тим и најбоље решење. Слични проблеми постоје и са насловима чланака о неким другим новоствореним организацијама, а расправе о томе су недавно вођене овде, односно овде и овде. У сваком случају, потребно је постићи општу сагласност, на нивоу заједнице, о правилима за формулисање наслова у чланцима који се односе на новостворене организације, како би се избегло да наша Википедија постане средство за промовисање разних претензија на присвајање историјског наслеђа које је повезано са општим појмовима. Наравно, ако већина администратора и уредника сматра да такве претензије треба подржавати, онда и то треба да се види, како би јавност знала шта се овде догађа. Сорабино (разговор) 12:11, 29. октобар 2019. (CET)

  • Додатак: горе поменута питања потребно је благовремено разрешити не само због постојећих, већ и због будућих чланака. Опште је познато да се у великоалбанским круговима на подручју Косова и Метохије већ увелико врше припреме за стварање посебне квази-црквене организације под називом "Косовска православна црква", са циљем присвајања целокупне православне баштине на том простору. Пошто се заговорници тог пројекта отворено позивају на настанак сличних организација, као што су Македонска православна црква (1967) и Црногорска православна црква (1993), потребно је додатно размотрити питање о насловима чланака који су посвећени таквим и сличним организацијама. Било би потпуно неприхватљиво да се примарно значење описног појма "косовска православна црква" препусти некаквој будућој квази-црквеној организацији. Наслов евентуалног чланка о таквој организацији, уколико иста буде основана, морао би да садржи додатак који указује на годину оснивања, како би се већ и по самом наслову видело да је у том чланку реч о потпуно новој творевини. То је битно и због упоредних чланака на другим Википедијама. У сваком случају, управо на том примеру се види колико је погрешно залагање појединих администратора (Жељко Тодоровић и Lackope) да се из наслова чланака о новоствореним организацијама изостави одредница о години њиховог оснивања, чиме се примарно значење општих појмова као што су "црногорска православна црква" и "македонска православна црква" своди на поједине организације које су настале 1967. и 1993. године. Таквим свођењем, директно се потпомажу претензије дотичних организација, а наша Википедија постаје платформа за промоцију њихових ставова. Сорабино (разговор) 12:49, 30. октобар 2019. (CET)

Вечито неке теорије завера. Код насловљавања чланака до у загради се додаје у ситуацијама када постоји више чланака идентичног назива и тај део у загради има класификацијску улогу. Црногорска православна црква је верска организација званично регистрована у држави Црној Гори под тим именом, а то какав је њен тренутни екуменско-политички статус је небитно за само насловљавање чланка. Тематика чланка се разрађује у самом чланку, а не у његовом наслову. не разумем овај део о општости појма „црногорска православна црква” у контексту православља у Црној Гори кроз целу њену историју? Ако се жели писати о православној традицији у некој земљи, невезано за одређену националну цркву, онда се чланак просто наслови као „Православље у ННН”. Српска православна црква је верска институција која делује широм света и не може се поистоветити само са православљем у Србији, пошто на територији Србије делује и Руска ПЦ, Бугарска ПЦ, Румунска ПЦ итд. Вишезначне одреднице се праве као својеврсан списак свих страница истог имена, а не као етимолошки речник одређеног појма --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:17, 30. октобар 2019. (CET)

Каква црна теорија завере? То што новостворена организација која се назива Црногорска православна црква (1993) од свог оснивања (1993) носи тај назив не оправдава свођење примарног значења историјског и вишезначног појма "црногорска православна црква" на ту или било коју другу појединачну организацију. Тај појам је изворно употребљаван у описном, односно територијалном смислу, са значењем: православна црква на просторима Црне Горе, тако да је потпуно неоправдано сводити примарно значење тог појма на једну организацију која је створена сасвим недавно. Таквим свођењем, наша Википедија постаје саучесник у промовисању претензија те организације, која присвајањем поменутог појма настоји да присвоји и целокупно историјско наслеђе које је са њим повезано. А још један случај те врсте представља покушај да се примарно значење општег историјског појма "Православна црква Украјине" сведе на новостворену организацију која је настала тек 2018. године, иако је очигледно да би исправан наслов чланка о тој организацији требало да гласи: Православна црква Украјине (2018). То што се поједини администратори (Жељко Тодоровић и Lackope) отворено залажу за свођење примарног значења историјских појмова на поједине новостворене организације представља проблем посебне врсте, који не може бити гурнут под тепих. Свој став о правилима за формулисање наслова чланака о новоствореним организацијама које претендују на историјске називе требало би јавно да саопште сви администратори. Сорабино (разговор) 23:47, 30. октобар 2019. (CET)

Уколико се о „општем појму” не може написати посебан чланак онда нема потребе за прављењем вишезначних одредница и стављањем године оснивања у заграду, нарочито ако постоји само једна организација која користи дато име. Друга ствар је ако постоји више организација које користе исто име, па онда правимо вишезначну одредницу или одређујемо које је главно значење па за њега резервишемо главни наслов.

Образложићу и зашто је ово што се предлаже гурање једне тачке гледишта, нарочито на примјеру Украјине. Наиме, прије оснивања Православне цркве Украјине, имали смо неколико организација које су користиле исто име. Имали смо Украјинску православну цркву која је основана 1990. давањем аутономије Украјинском егзархату. То је име Руске православне цркве у Украјини. С друге стране, имали смо Украјинску православна цркву Кијевског патријархата која је претендовала на аутокефалност, иако је нико није признавао. Имали смо и Украјинску аутокефалну православну цркву која је најстарија од ове три. С обзиром да је организација Руске православне цркве једина имала „канонско признање”, одлучено је (оправдано или неоправдано) да то буде главно значење појма Украјинска православна црква. Након оснивања Православне цркве Украјине, имали смо двије велике црквене организације на територији Украјине које су имале потпуно или дјелимично „канонско признање”. С обзиром да те двије организације нису користиле исто име, није било потребе да се од главног наслова прави вишезначна одредница јер имамо два главна наслова - Украјинска православна црква (који се и даље користи за организацију Руске православне цркве у Украјини) и Православна црква Украјине (који се користи за аутокефалну цркву формирану под окриљем Цариградске патријаршије). Оно што предлаже Сорабино је да се наслов Украјинска православна црква и даље користи за Руску православну цркву у Украјини (јер то изгледа није општи појам?? Потпуно суопротно од онога што тврди за ЦПЦ) а да се од наслова Православна црква Украјине направи вишезначна одредница гдје би биле побројане све те цркве које постоје или су постојале у Украјини. — WR 13:26, 31. октобар 2019. (CET)

Wikiwind, све то што си написао у потпуности потврђује исправност мојих упозорења, која се односе на промовисање претензија новостворених организација. Треба да те је срамота што измишљаш овакве ствари: "Оно што предлаже Сорабино је да се наслов Украјинска православна црква и даље користи за Руску православну цркву у Украјини" !!! Молим те да повучеш ту своју изјаву, која је најобичнија лаж, или ћу бити приморан да те пријавим због таквог понашања. Ту лаж си намерно пласирао, иако добро знаш да сам ти током недавног разговора овде, указао на сасвим другачије решење по угледу на оно које постоји на руској Википедији: Украинская православная церковь. Стварно је брука и срамота што се пред читавом заједницом служиш тако провидним лажима. А што се тиче администратора који су виновници овог проблема (Жељко Тодоровић и Lackope), изгледа да немају храбрости да се овде огласе, али срећа је њихова што имају твоју подршку, то је баш велика част. Сорабино (разговор) 13:48, 31. октобар 2019. (CET)

@Sorabino: Molim te da obuzdaš svoje negativne strasti jer se neko ne slaže sa tobom, i da ne pretiš ovde prijavama. Hvala! --Zoranzoki21 (разговор) 14:38, 31. октобар 2019. (CET)

@Zoranzoki21:, молим те да обратиш пажњу на изражавање, пошто не приличи једном администратору да измишља некакве "negativne strasti" и наводне претње. Овде уопште није реч о разлици у мишљењима, већ је Wikiwind јавно изнео ноторне лажи о мојим ставовима, тако да сам имао пуно право да га прозовем због таквог поступања. Зашто ниси реаговао на тај проблем и да ли си уопште погледао шта сам ја стварно тврдио, а шта ми он овде приписује? Свако има право да се брани од лажних оптужби. Сорабино (разговор) 14:47, 31. октобар 2019. (CET)
@Sorabino: И на овој страници (синоћ у 23:47) и на страници Разговор:Православна црква Украјине предлагао си само да се направи вишезначна Православна црква Украјине, док Украјинску православну цркву ниси спомињао. Тек када сам ја указао да постоји и тај други општи појам онда си ставио линк ка руској википедији али без икаквог контекста. Више пута сам те питао да ли подржаваш да се направи вишезначна одредница Украјинска православна црква, али ми никада ниси директно одговорио. Узимајући то у обзир, сматрам да уопште нисам погрешно протумачио твоје ставове.— WR 15:19, 31. октобар 2019. (CET)
Wikiwind, прво си овде дословно тврдио: "Оно што предлаже Сорабино је да се наслов Украјинска православна црква и даље користи за Руску православну цркву у Украјини", а сада признајеш да то питање нисам ни спомињао !!! Другим речима, овде си лажно приказао моје ставове о том питању, тако да је моја реакција била у потпуности оправдана. А што се тиче твог покретања питања о употреби појма украјинска православна црква, веома добро знаш да сам ти овде указао на решење које у облику вишезначне одреднице постоји на руској Википедији: Украинская православная церковь, тако да је твоје накнадно тумачење мојих ставова по том питању такође потпуно нетачно. Јасно је као дан да си овде свесно и намерно покушао да ми припишеш нешто за шта си унапред знао да нису моји ставови, али срећа је што се свачији искази могу лако проверити. Сорабино (разговор) 15:33, 31. октобар 2019. (CET)
Да, занимљиво како си заборавио да споменеш Украјинску православну цркву али ниси заборавио Православну цркву Украјине. Како год, корисници могу донијети своје закључке из читања расправе. Ја сам рекао оно што сам мислио да кажем и нећу више учествовати у овој расправи.— WR 15:47, 31. октобар 2019. (CET)
Wikiwind, зашто не би даље учествовао? Овде се расправља о начелним питањима која се односе на наслове чланака о свим новоствореним организацијама које претендују на историјске називе. Ако имаш начелан став о тим питањима, био би ред да га изнесеш, осим ако не мислиш да би требало наставити са досадашњим насумичним поступањем, од случаја до случаја? Ова питања морају бити решена на нивоу заједнице, како се не би стално враћали на исте расправе. Сорабино (разговор) 16:05, 31. октобар 2019. (CET)
  • Колико видим, горе поменути администратори (Жељко Тодоровић и Lackope) још увек се нису укључили у расправу која се води овде на тргу, иако су управо они највише допринели недавном наметању спорних решења. Ако поменути администратори и даље стоје иза онога што су направили, било би добро и корисно да то саопште и овде, пред читавом заједницом. То се у првом реду односи на њихово залагање за свођење примарног значења појединих општих и вишезначних појмова на извесне новостворене организације које претендују на присвајање историјске баштине која им не припада, у чему наша Википедија не би смела да буде саучесник. Веома је необично и то што је управо поводом овог питања почео да се ствара некакав зид ћутања, пошто никаквог одговора на читаву ову проблематику нема ни на администраторској табли (овде). У сваком случају, моја је дужност била да на све могуће начине укажем на ову специфичну проблематику, а на администраторима остаје да сами процене шта би даље требало чинити. Сорабино (разговор) 18:04, 7. новембар 2019. (CET)

Администратори овде нису судије и овде нико никоме ништа не намеће. У ствари, једина особа која покушава нешто да наметне си ти. Тодоровић ти је јасно и детаљно објаснио неке ствари у вези са том тематиком, а како се у то много боље разуме од већине осталих уредника, ова расправа је завршена. Сваки наставак дискусије на ову тему ћу убудуће сматрати спамом. Надам се да је то јасно --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:24, 7. новембар 2019. (CET)

Ове твоје последње примедбе на најбољи начин сведоче о озбиљности и дубини извесних проблема са којима се овде суочавамо, а то што си ти и даље администратор је саставни део ширег проблема, који је системске природе. Благо оној двојици (Жељко Тодоровић и Lackope) кад си им ти овде адвокат. А што се тиче горњих питања, на њих ћемо се вратити у блиској будућности, по сили прилика, па ћемо онда видети ко ће и са каквих позиција заступати наметнута решења. Сорабино (разговор) 17:42, 12. новембар 2019. (CET)

Споменица/награда за новајлије

Видевши да се некада додељивала споменица Најновајлија месеца, Serbian Nickmen и ја смо мислили да обновимо ту процедуру или направимо неку сличну. Пошто смо на крају одустали од месечне доделе (због мањка новајлија) идеја је била да се ова споменица додељује на сваких 3 месеца новајлији ког заједница сматра да се највише показао и истакао у том временском периоду. На мом песку се налази предложена страница о споменици, место за номинације и правила. Сврха свега овога би била да се задржи онај мали број новајлија на пројекту, као и да се њихов рад награди на неки начин. Шта ви мислите о овоме и имате ли неке предлоге? — Жиле () 22:14, 1. новембар 2019. (CET)

Расправа о значају (други пут)

После вишенедељне неуспешне полемике од прошле године, где сам онако угрубо набацао све области, често смо помињали како би нешто требало променити и јасније одредити по том питању. Неколицина нас је на Дискорду неформално дошла до закључка да би требало кренути од музике, а неки оквирни предлози садржани су код @Acamicamacaraca: у песку. Наравно, већина примера из свих области може се пронаћи на расправама о брисању, због чега има доста отворених питања. --Lotom (разговор) 14:45, 13. новембар 2019. (CET)

Ја бих, додатно, поставио питање да ли су и саме награде довољне да се одреди значај и шта се може сматрати релевантном наградом. На овакво размишљање натерао ме је случај преминулог студента, ког су околности спречиле да се оствари, иако је вишеструко награђиван на разним такмичењима. Да разграничимо само да је ово питање значаја, а не периодичне популарности, те апелујем на све да размисле колико су прегледи на Јутјубу и објаве у таблоидима заиста релевантни чиниоци. @Lackope: је поставио питање значаја глумаца, односно да ли су сви они по аутоматизму заслужили чланак на Википедији. Укуси су различити и то ме такође не интересује, али се поставља питање да ли су ријалити-певачи(це), јутјубери, б(в)логери и списатељице у покушају значајнији од научника, лекара, возача аутобуса или било којих других људи. Питање је и ко се чиме може сматрати, узевши у обзир питање значаја. Још увек немамо јасну слику како третирати асистенте, професоре и геренално наставно особље(оквирно смо сагласни да о значају има смисла полемисати само ако се ради о универзитетском кадру), @MareBG: се вероватно сећа где је била расправа о томе. У сваком случају, позивам све да се укључе, изнесу своје предлоге којој области би се најпре требало посветити и на којој страници би полемика требало да се води. Под условом, наравно, да све то има смисла. Пошто је ово питање које се тиче и оних који Википедију посећују, али је не уређују, можда би ВМРС могла да пусти и неки упитник за ширу завност, како би нам и тај фактор био доступан. Био бих захвалан ако је @IvanaMadzarevic: вољна да проследи ово питање коме треба, па да видимо шта и како даље. Анализу садржаја за сада не помињем, јер су нам ограничени капацитети, али од нечега морамо да кренемо, ако имамо жељу да пројекат бар мало доведемо у ред. Хвала свима који се буду укључили конструктивним критикама и предлозима! --Lotom (разговор) 14:45, 13. новембар 2019. (CET)

 Коментар: Што се тиче асистената на факултетима, то би требало да буде јасна ситуација, нису релевантни да би имали чланак на Википедији. Онда би сваки наставник или професор имали чланак, дакле морају се издвајати по нечему. Што се тиче ријалити звезда, имамо ту јако компликовану ситуацију али се донекле придржавамо чињенице да само победници имају чланак и само они који имају песме могу на Википедију, све остало је подложно да иде на брисање јер то у суштини нису релевантне личности или су на самој граници. Треба да се ово питање реши на начин да нам олакша, а не отежа и још закомпликује ситуацију. Свака иницијатива је позитивна у том смеру да олакша, пошто очигледно морамо имати неке чвршће дефинисане критеријуме за разне личности и професије.--Soundwaweserb (разговор) 14:49, 14. новембар 2019. (CET)

 Коментар: Било би добро да се дође до неких општих принципа који ће важити за сва занимања и који ће се моћи примијенити у свим ситуацијама. Расправљамо о релевантности универзитетских професора а имамо стотине чланака о фудбалерима који никада нису играли у првој лиги или освојили неке награде. За нека занимања се траже награде, признања, написани радови, објављени албуми итд. а за друга је довољно само да се неко професионално бави тиме. Ја мислим да је садашњи општи праг значаја сасвим добар и да га не треба мијењати, али ако се већ покреће расправу о измјенама основних принципа значаја,треба бар третирати све професије и занимања подједнако и доћи до општих принципа који важе за све. Ако је дошло до тога да је фудбалер који је пар пута наступао у другој лиги релевантнији од универзитетског професора, онда стварно имамо проблем.— WR 16:25, 14. новембар 2019. (CET)

Овде постоји списак професионалних фудбалских лига. На француском делу пројекта постоји услов од 30 (колико се сећам) професионалних утакмица на клупском нивоу, или репрезентативни наступ. Савезни рангови у Србији (прве две лиге за мушкарце) имају статус професионалних. Нису професори спорни, али није реално да имамо чланак о сваком асистенту. Зато је и отворена расправа. Ако се дође до таквог закључка, нећу имати ништа против ни да се чланци које сам написао избришу. Али претходно треба да се установи неки праг значаја, који би се тицао свега. Тај општи праг значаја се тренутно и тумачи произвољно, па је добар алиби онда када треба да се тражи разлог задржавања разних промотивних чланака. --Lotom (разговор) 16:52, 14. новембар 2019. (CET)
@Lotom: Нема потребе ни брисати све такве случајеве ако се зна да ће у блиској будућности бити релевантни за Википедију. Ту нам се у причу укључују и нацрти, али то је друга тема. Хтео сам само то да напоменем. — SimplyFreddie (разговор) 18:32, 14. новембар 2019. (CET)
Ако бих неки од тих чланака написао на Википедији на енглеском, на пример, где ми правила то дозвољавају, било би нелогично да на српском не могу. Посебно што тренутно ни ми немамо било какво ограничење, али смо за професионалне играче сасвим довољно покривени изворима. Е сада, напомињем, ако би се одредила правила која би искључила могућност да се о томе пише, понављам да не бих имао ништа против. Гушили би се други именски простори, ако би се негде склањало, а постоји и могућност спајања историје. Али не бих даље да ширим причу, јер се удаљавамо од проблема. Фудбалери су нам најмањи проблем и довољно су покривени изворима, шта год да је одлука. У последње време имамо велики прилив оваквих чланака, па се поставља питање шта ћемо са тим. --Lotom (разговор) 18:49, 14. новембар 2019. (CET)

Што се мене тиче, особе којима је једино занимање учешће у таквим телевизијским пројектима немају шта да траже на Википедији. Зашто би неки учесник неког таквог формата захваљујући победи у истом добио чланак на Википедији, а да то не важи за победнике квизова на пример (Слагалица, Милионер и сл.). Дакле ријалити играчи типа Станије, Мими Оро, Маце и остале пиздарије ни под разно, па таман да победе у десет Задруга у низу. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:17, 14. новембар 2019. (CET)

 Коментар: Да неко не помисли да заговарам брисање неких чланака, сви ти чланци о фудбалерима задовољавају тренутне смјернице о значају и неку неписани праксу која је и настала по узору на Википедију на енглеском, као и све наше смјернице. С друге стране, ако се заговара неко радикално редефинисање самог концепта значаја који је сличан као и на ен вики, онда не видим сврху позивања на тамошње смјернице о фудбалерима, ако се већ у свим другим професијама предлаже удаљавање од Википедије на енглеском јер је тамо праг као превише низак. Да још једном поновим (иако је можда моје мишљење у мањини) овде се покушава ријешити проблем који не постоји. Садашње смјернице и неписана пракса сасвим лијепо дефинишу значај и само их треба разрадити а никако суштински мијењати. За све спорне случајеве ту је ЧЗБ, гдје свако гласа у складу са својим субјективним мишљењем и никаква нова правила то неће промијенити.— WR 19:30, 14. новембар 2019. (CET)

Чисто сумњам да би неки чланци које ми овде имамо прошли на ен.вики. Ту мислим да ове чланке о разним списатељицама и певачицама о којима нема никаквих извора. (У чланку често никаквих, неретко ни ван чланка) Притом, то субјективно гласање које помињеш је зло, јер имамо примере где су неки корисници политичарили и скупљали гласове само како би чланак опстао. Такође, тиме се занемарује оно правило да то што мени неко није познат не значи да је безначајан. Е зато је ово битно, да имамо од чега да кренемо, па да касније можемо да размишљамо о промени система гласања, како се не би више дешавали такозвани „капиларни“ гласови овде, већ они који су на нечему утемељени. И сваки озбиљнији пројекат има неке смернице, које у већој или мањој мери одступају међусобно, али је важно да постоје. Знам на личном примеру да су ми неки чланци брисани и добио сам конкретно објашњење зашто, а ми то овде углавном немамо. Фудбалери су нам најмањи проблем, јер о тим „друголигашима“ углавном пишем ја, а као што сам већ напоменуо, нећу имати ништа против брисања, ако нам то буде званичан став. Проблем је нејасан праг значаја читавих занимања, шта је довољно за релеватност особе, а шта конкретног чланка и ко је од кога „значајнији“. То морамо да решимо на нивоу пројекта. Долазимо у ситуацију да којекакве певаљке/блогерке/ријалити учеснице или микс свега и свачега, такође и све то другачијих родова буде ту због тога што се неко „ложи“ на такве појаве. Све то треба преиспитати и ударити неку пречку испод које не толеришемо. Ту неке награде могу имати утицаја, али је питање шта је релевантна награда, односно да ли победа у Паровима, Звездама Гранда, или каквом већ ријалитију заиста има неки значај за Википедију. Колико је песама довољно да би се неко могао сматрати певачем и да ли је и то битан параметар? Који чин неко треба да носи, у било којој служби, да би био релевантан. Да ли треба писати о свакоме са докторском титулом, или иста треба да има и неко практично утемељење. Разна телевизијка лица, која су ухлебљење нашла преко ове или оне везе? И да ли је неко, само због тога што је дао пар интервјуа за неке медије аутоматски значајан, пошто се тако тумачи тај општи праг? Колико су заиста ти „познати“ значајни у односу на оне непознате, који раде свој посао скрајнути од очију јавности? Даље, које су то институције битне да би о њима постојали чланци, да ли су сви медији, часописи, летописи и било какве новине аутоматски битне за чланак? Да ли нешто, само због тога што се тиче осетљивих тема, иако је утицај таквог медија или организације упитан, аутоматски релевантан? Ако тако нешто прође, одмах за собом вуче питање због чега се неки други слични чланци бришу. Можда грешим, али такве теме заиста треба посебно посматрати управо из разлога што су осетљиве. Значи неопходно је да буде више извора и додатних појашњења у чланку, да би се разликовао значај од промоције, којој на Википедији није место, ма о чему да се ради. Имамо нацрт, па можемо и тако да их третирамо. Јер ако значај постоји, промоција је непотребна. Али тај значај најпре треба дефинисати. То су питања која су овде постављена. --Lotom (разговор) 20:20, 14. новембар 2019. (CET)

 Коментар: У почетку сам подржавао идеју о прецизном дефинисању прагова релевантности на Википедији. Међутим, приметио сам да скоро све Википедије имају исти праг релевантности, онај основни праг — „Тема је релевантна ако је добила значајну покривеност у више поузданих извора који су независни од теме (и међу собом)”. Тај праг и ми имамо. Дакле, ако је тема добила значајну покривеност (не тривијални помени) у више поузданих извора који нису повезани с предметом чланка, довољно је релевантна. Слажем се с Виндом да не треба суштински мењати праг значаја. Википедија на енглеском је отворена и за бројне јутјубере и влогере (који наравно прелазе основни праг), а као додатни, али необавезни фактор узима се и праг о великој бази или именику обожавалаца или „култних” пратилаца (који и ми имамо овде). Дакле, зашто бисмо ми толико пооштравали критеријуме? Што се чланака за брисање тиче, уместо чистог лупкања за и против (односно, обрисати и оставити) требало би образложити свој глас кроз навођење поузданих извора (за опстанак чланка) или оспоравање поузданости доступних извора (за брисање истог). Постоји правило да Википедија није папирна енциклопедија, односно да не постоје ограничења у броју тема које можемо покрити, сем проверљивости података. Уосталом, када бисмо успоставили нове критеријуме, људи ће опет покушавати да тумаче критеријуме на свој начин и произвољно. Плус, постоји огроман број области. Не верујем да ћемо моћи да направимо факторе за сваку област. Неки људи постану значајни по великом броју албума и песама, док други постану значајни са пар песама. Све опет зависи од броја поузданих извора на којима се релевантност заснива. Срдачан поздрав. — Жиле () 22:09, 14. новембар 2019. (CET)

У том случају ја заиста не видим по ком основу ми бришемо било који референциран чланак? Неко комотно може да плати више различитих новина да га испромотишу и шта онда, довољно је? То у потпуности отвања пројекат за све оне појаве које је Никола побројао горе. Сасвим сигурно нам не фали таблоида који се тиме баве, а већ сам напоменуо да пробате да разграничите повремену популарност од значаја. Толико се писало о томе да комотно можемо да извучемо чланак и о Славољубу из Слагалице, по истом принципу. --Lotom (разговор) 23:00, 14. новембар 2019. (CET)

Ништа не треба мијењати. Гледам на ЧЗБ коментар који утврђује „граничну релевантност” Тијане Милентијевић. Напросто, није проблем у правилима. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:28, 14. новембар 2019. (CET) с. р.

 Коментар: Mislim da treba pooštravati kriterijume jer kako patroleri već znaju, pojavljuje se sve više članaka gde ljudi pišu o sebi a da ne pričam o promocijama. Realno ima više relevantnijih stvari o kojima može da se piše a to su istorija drugih zemalja, filmovi, biografije glumaca i naučnika itd. Naša Vikipedija nema toliko članaka a pisanje o nerelevantnim stvarima samo povećava posao patrolerima i gubimo vreme na glasanje da li je za brisanje ili ne. I ponovo svako po svom nahođenju glasa, nema pravila. Ja sam za ustanovljenje nekih pravila, ne moramo da se ugledamo na projekte na drugim jezicima i ovog puta i ostavimo ovo ovako. I još jedna stvar: naše današnje novine i generalno mediji ustupaju mnogo prostora ljudima koji prosto ničemu nisu doprineli ali eto, internet ih je pun pa referenci ima koliko ti volja. Po meni je bolje da neki profesor doktor nauka na univerzitetu ima članak ovde nego li rijaliti učesnik/ca. -- Vilena66 (разговор) 01:27, 15. новембар 2019. (CET)

Predlozi za izabrane slike

Šta misli zajednica o ideji da se produže rokovi za predlaganje slika? Sadašnja pravila su od 1. do 8. u mesecu predlaganje, a od 9. do 15. glasanja (ako ima više od predviđenog broja u kategoriji, a onda ima i period posle toga ako je „izjednačeno glasanje“). Mislim da je bezveze da imamo skoro pola meseca praznog vremena, a kad je očigledno da nismo u cajtnotu. Mislim da takođe nije loše da bude više vremena za predloge, jer nisu svi ljudi tu uvek od 1. do 8. u mesecu. Moj predlog bi išau u smeru da se rok za predlaganje proširi na 2 nedelje, recimo, od 1. do 15., a posle da idemo na usaglašavanje. Ili tako nešto. Interesuje me šta misle drugi ljudi. --ANTI_PRO (разговор) 15:08, 13. новембар 2019. (CET)

Добра је идеја али доста времена буде одузето распоређивањем слика по данима, што је јако напоран посао. Мени се ово чини сасвим реално, евентуално да се продужи на 10 дана али више од тог не подржавам. — Марина Симић (разговор) 11:42, 14. новембар 2019. (CET)
Онда би требало наћи неки механизам за ефикасније распоређивање по данима, да би се преостали дани у месецу користили за битније ствари као што су предлагање и гласање. — SimplyFreddie (разговор) 11:47, 14. новембар 2019. (CET)
NI ja nisam znao da je taj deo komplikovan. Misio sam da se to radi random, kako zapadne (osim ako ima neka specijalna želja, tipa rođendan, praznik itd.). Šta je u stvari tu komplikovano? --ANTI_PRO (разговор) 01:44, 15. новембар 2019. (CET)
Meni je 8 dana u redu, izaberem slike ranije, sačuvam ih kao bookmark-s, pa kad dođe vreme predlaganja, ubacujem. Nisam bila aktivna kada su se donosila pravila u vezi predlaganja fotografija, ali mi je neobično da se glasa za svoj predlog, kao da treba da potvrdim svoje mišljenje, a svakako sam ga već dala (predložila fotografiju za naslovnu). Logičnije mi je da glasam samo za predloge drugih. A bilo bi lepo da je više ljudi uključeno, ako ne u predlaganje, onda barem u glasanje. Naravno, ne znam kako bismo to uspeli da postignemo. I taj posao oko rasporeda izabranih slika, možda da imamo neki dogovor ko to radi, da ne moraju uvek Marina ili Saund. Ako neko od njih ili neko ko zna kako se raspoređuje, ima volje da da neko uputstvo (ili ako već ima negde napisano još bolje), ja bih nekad preuzela na sebe pravljenje rasporeda. Dobrislava (разговор) 13:24, 15. новембар 2019. (CET)

Техника

Добро дошли на википедијски Трг!

НАВИГАЦИЈА

НПП · Помоћ · Речник
Актуелности
IRC · Контакт

Архива



архивирај страницу



Архиве Трга по одељцима погледајте на Трг/Архива.

Одељци трга
Упутства

Уређивање чланака
Обликовање чланака
Викивезе
Википројекти
Слике
Ауторско право
Табеле
Странице за разговор
Пријављивање
Именски простори
Не заборавите
Закључак

Foreign visitors?

You can contact the
English page of our Village Pump and ask a question.


Да бисте затражили помоћ бота за одређени технички задатак, погледајте Википедија:Ботови/Задаци.

Претражи(те) Википедија

Треба на Транслејтвикију вероватно потврдити превод Претражи пројекат {{SITENAME}} да би се избегли падежи. Тренутно стоји „Претражи Википедија” или како већ, „Претражите Википедија”, у претрази на мобилном.   Обсусер 02:33, 8. фебруар 2019. (CET)

Чланци о рекама

Зашто су додати енглески називи притока на готово свим чланцима о рекама? Видите Дунав, ово не личи ни на шта. --MareBG (разговор) 17:19, 25. фебруар 2019. (CET)

Проблем са шаблонима

Зна ли неко да ријеши проблем са шаблонима који се јавља у чланцима о годинама, вијековима и миленијумима? Примјери: 1. миленијум п. н. е., 1. век п. н. е., 20 итд.— WR 21:10, 25. фебруар 2019. (CET)

Портал Београд

Ко може да среди, мени баш и не иде. Портал:Београд --MareBG (разговор) 21:54, 27. март 2019. (CET)

Слике на главној страни

Желео бих да покренем расправу да се промени тренутни део главне странице који се тиче слика. Мислим да треба редизајнирати тај део слично као на енглеској википедији, јер смо од пре месец дана овде утврдили процес избора слика на глaвну страну, људи се труде и има доста предлога. Са друге стране простор за слике на главној страни је доста ограничен, а изабране слике се доста лоше виде. Пре док се овоме није обраћала толика, ако и икаква пажња, није ништа сметало. Сад има смисла повећати простор. Шта мисли заједница? --ANTI_PRO (разговор) 18:07, 2. април 2019. (CEST)

 Коментар: Слажем се. Нек се скрати одељак новости на четри-пет вести и нек се прошири одељак за слике тако да се простире у обе колоне, не само једну. — Александар () 18:16, 2. април 2019. (CEST)

@Ранко Николић: Јел би могло ово да се промени у смислу како је Александар изнад предложио? --ANTI_PRO (разговор) 19:32, 3. април 2019. (CEST)

@Ivan VA: овде се нису пуно изјаснили, а требало је. Треба размислити пре било каквих измена. Да ли да позовемо („пингујемо”) активне и искусне уреднике да се изјасне или да покренемо расправу о овоме? Одлучи се за једно од ових. Срдачан поздрав и лепи снови. — Александар () 20:25, 3. април 2019. (CEST)
@Acamicamacaraca:Slažem se. Može tako. Al izgleda ponovo ne radi šablon za pingovanje :/ --ANTI_PRO (разговор) 23:42, 3. април 2019. (CEST)

@Obsuser: Jel možeš ti ovo da promeniš? Pošto kapiram da si ti pored Ranka verziran u kompjuterski dizajn. --ANTI_PRO (разговор) 01:58, 4. април 2019. (CEST)

Ја се не слажем са изменама. Мислим да треба да остане како је сада јер ће у противном колоне бити неуједначене а стил покварен. Треба сачекати још коментара других корисника. Узети у обзир и да су овде описи углавном кратки, натпис испод слике од једног реда; тамо је као дуги текст...   Обсусер 02:30, 4. април 2019. (CEST)

@НиколаБ:@PetarM:@Ванилица:@Soundwaweserb:@Wikiwind:@MarinaSimic:@Lotom:@Miljan Simonović: Jel neko zainteresovan da se uključi u debatu? Pingovao sam pod pretpostavkom, jer ste se svi prošlog meseca bili uključili u ovu tematiku slika. --ANTI_PRO (разговор) 03:30, 4. април 2019. (CEST)

@Ivan VA: Видјела сам да си предложио ово када се гласало за редизајн Главне стране, добро је што си покренуо засебну расправу. Мислим да свакако слика треба да буде већа, било да заузме обије колоне или да се некако смање маргине. Што се тиче одјељка за новости, не би било страшно да се скрати јер у овом тренутку постоји вијест стара више од мјесец дана. Ако се слика прошири на обије колоне, можемо направити правило да слике ипак имају мало опширније описе као што је случај на енвики. Било би супер да неко направи дизајн па да гласамо. — Марина Симић (разговор) 04:05, 4. април 2019. (CEST)

Подржавам. Ако погледате гласање за слике за наредни месец, видећете да су подносиоци већ почели да стављају описе довољно дуге како би се успешно могао имплементирати приказ слика као на ен.вики. Мени ово скроз има смисла. Досад је више била нека насумична слика са једном реченицом испод тога, а сврха тога је ништа друго до улепшати почетну страну. Овим новим распоредом би слика добила на значају, као и на смислу јер би је пратио неки текст, тј. не би била ту само ради реда. --Miljan Simonović (разговор) 09:22, 4. април 2019. (CEST)

То и нису дужи описи, само једна или две слике имају по неколико реченица. Тамо су читави текстови. Ја сам за то да остане опис у један до два реда на садашњи начин, а и тако је било одувек. Иначе ће личити главна страна на кутијице; сада је три овамо, три десно, три доле и доњи оквир.   Обсусер 19:17, 4. април 2019. (CEST)
Ja se ovde slažem sa Miljanom. Jer je ovako sadržaj vikipedije i njen potencijal da prezentuje zanimljiv sadržaj, ovde je reč o slikama, podvrgun nekakvoj estetičkoj prosudbi (što, na kraju, i ne mora da bude tačno, jer ni en.wiki nije ružna). Mislim da to nije dobro. Inače, ako se usvoji ovo pravilo, predlagači slika će samo dopuniti više teksta uz sliku koju predlažu — 3, 4 rečenice o onome šta je na slici. --ANTI_PRO (разговор) 19:24, 4. април 2019. (CEST)

Нисам категорички против, али нисам баш ни за роварење по главној страни. Ако има простора да се приказ слике развуче унутар предвиђеног оквира, то је у реду. Што се описа слике тиче, мислим да би сваки предлагач могао на остави да дода опис и натпис на српском језику, за слику коју изабере, а да испод слике стоји текст разумне дужине. Не видим потребу за писањем есеја. --Lotom (разговор) 19:38, 4. април 2019. (CEST)

Pa ideja je da slika „ispriča priču”, ono šta stoji iza nje. A ne da bude „dekor” glavne stranice. Opise slika na ostavi i onako niko ne gleda. En.wiki je primer. I, realno, ako se okupilo ljudi koji bi da „razrade” ovu stvar, što da ne. --ANTI_PRO (разговор) 19:44, 4. април 2019. (CEST)
I realno ima mesta. Odeljak za vesti je nepotrebno dugačak. Predugačak. Bez razloga, jer realno niko ne dolazi na sr.wiki kako bi čitao vesti. Tu nas je konkurencija svih živih informativnih protala i društvenih mreža fino sabila. Meni je puno smislenije da na jednoj encikliopediji više prostora ima za ovu priču o slikama nego o vestima (iako i one imaju svoje mesto). U suštini, samo da se da više prostora slikama i mestu za nj. opis. Nešto poput en.wiki. --ANTI_PRO (разговор) 19:47, 4. април 2019. (CEST)
То је у реду, под условом се тиме не губи на функционалности осталих садржаја. Свакако, ако би се слика развукла преко целе ширине и опис би заузимао мање редова. Међутим, ја сам и даље скептичан да ли нам је потребна баш толика величина слике, када се може увеличати. То ми је, некако, најподесније за панораме. Зато и потенцирам текст на остави, јер то остаје, а ово се свакодневно мења. Ако је могуће направити компромисно решење, то би било идеално. --Lotom (разговор) 19:51, 4. април 2019. (CEST)
Pa nekad i slika vodi na članak koji ustvari ilustrira (posebno jer se -izabira-, dakle nije „obična” (opis je nešto drugo); zato potenciram en.wiki). A, svakako mora da se razvuče. Jer se sad ništa ne vidi. Ako staviš 2 rečenice u opis, onda opis zauzme više od same slike. Svaka slika sa iole malo više detalja je tu brljotina na ekranu. Zato mora da se napravi više mesta. Pa sad u zavisnosti od same slike ili bi ona bila sa recimo leve strane, a opis sa desne. Ili bi panorama bila preko celog, a opis ispod nje. U svakom slučaju se sad jedva išta detaljnije vidi (ona moja slika Andrića prilikom dodele Nobela pre 2 dana nije ličila ni na šta). --ANTI_PRO (разговор) 20:04, 4. април 2019. (CEST)

@Ivan VA: Ако се и нешто буде евентуално мењало, немојте у сред месеца, већ почетком следећег.--Soundwaweserb (разговор) 17:34, 6. април 2019. (CEST)

@Soundwaweserb: Pa mislio sam od sledećeg meseca/maja. --ANTI_PRO (разговор) 21:57, 7. април 2019. (CEST)

Pošto vidim da se i nije nešto mnogo ljudi uključilo itd, jedini način kako da se ovo pitanje postavi je glasanje? --ANTI_PRO (разговор) 21:58, 7. април 2019. (CEST)

Интерфејс и нестабилност

Је л' ја трипујем или је то до мог рачунара, али чини ми се да се интерфејс у историји измена променио. Ако јесте, није то лоше, али једном ми се прикаже стари, а једном нови дизајн и доста је нестабилно. Како је код вас? — Александар () 22:30, 4. април 2019. (CEST)

Потребна једна инфо-кутија

Може ли мала помоћ? Треба ми инфо-кутија за чланке у категорији Нематеријално културно наслеђе Србије. Односе се на елементе са ОВОГ списка, који полако попуњавамо, па да их уједначимо и преко инфо-кутије. Хвала --BuhaM (разговор) 19:00, 7. април 2019. (CEST)

Инфокутија

Да ли се слажу сви да се Шаблон:Фудбалска репрезентација преименује у Шаблон:Инфокутија Фудбалска репрезентација по узору на остале инфокутије? — SimplyFreddie (разговор) 16:54, 11. април 2019. (CEST)

Ја се слажем. Само то треба после ботом да се промени у свим чланцима. — ВЛАДА да? 18:10, 11. април 2019. (CEST)

Није потребан концезус заједнице за такве ствари, слободно преименуј, јер то јесте инфокутија и треба их разликовати од шаблона. Остаће преусмјерење, тако да није неопходно ботом мијењати у чланцима, али није ни погрешно. -- Vux33 (разговор) 20:46, 11. април 2019. (CEST)

 УрађеноSimplyFreddie (разговор) 09:56, 12. април 2019. (CEST)

Vraćanje

Šta mislite o predlogu za uvođenje potvrde vraćanja izmena? Kada neko klikne vrati X izmena da mu izbaci dijalog na drugoj stranici "Da li ste sigurni da želite da vratite izmene na stranici /ime stranice/?"

Razlog: Može da se desi da neko slučajno prelaskom mišem preko teksta klikne pa se posle poništava vraćanje (kao što se meni desilo danas). Naravno ako je izvodljivo u programerskom smislu.

Lotom je predložio još jednu soluciju, a to je uvođenje Tvinkla. — SimplyFreddie (разговор) 17:44, 12. април 2019. (CEST)

Твинкл већ постоји и може да се користи, потребно га је само прилагодити нашим потребама. --Lotom (разговор) 18:13, 12. април 2019. (CEST)

Конкретно, под прилагођавањем сматрам више ствари. Пре свега, све што евентуално омогућава различита права од бирократски додељених требало би наместити у складу с тим. Све опције треба испреводити и омогућити да се враћањем измена Твинклом исте и патролирају, што тренутно није случај. --Lotom (разговор) 06:36, 14. април 2019. (CEST)

Не знам за враћање, али би дефинитивно то требало увести код категорија на дну, гдје стоји плус и минус. Доста пута ми се деси да кликнем случајно на минус и оде категорија. Треба ставити кад се кликне на минус да тражи потврду "да ли сте сигурни да желите да уклоните категорију". -- Vux33 (разговор) 09:55, 15. април 2019. (CEST)

 Коментар: слажем се. Треба увести овако нешто. — Александар () 15:01, 15. април 2019. (CEST)

@Vux33: и то такође подржавам и ја. — SimplyFreddie (разговор) 17:08, 15. април 2019. (CEST)
Треба видети нешто, свакако. Међутим, то би могло да буде напорно, јер hot cat постоји да би мало убрзао процес. Можда не би било лоше да постоји постоји пречица за укључивање и искључивање тог алата, попут ситуације са опцијом cat-a-lot, рецимо. --Lotom (разговор) 18:40, 15. април 2019. (CEST)

Ping

@Acamicamacaraca: ради ли? — SimplyFreddie (разговор) 11:45, 20. април 2019. (CEST)

Ради. Исправио је Аца да се не појављује зарез пре и кад се пингује више корисника. :) --Miljan Simonović (разговор) 11:47, 20. април 2019. (CEST)

Multilingual Shared Templates and Modules

Hello sr-wiki community! (Помозите у превођењу на свој језик)

I recently organized a project to share templates and modules between wikis. It allows modules and templates to be “language-neutral”, and store all text translations on Commons. This means that it is enough to copy/paste a template without any changes, and update the translations separately. If someone fixes a bug or adds a new feature in the original module, you can copy/paste it again without any translation work. My bot DiBabelYurikBot can help with copying. This way users can spend more time on content, and less time on updating and copying templates. Please see project page for details and ask questions on talk page.

P.S. I am currently running for the Wikimedia board, focusing on content and support of multi-language communities. If you liked my projects like maps, graphs, or this one, I will be happy to receive your support. (any registered user group can vote). Thank you! --Yurik (🗨️) 08:31, 11. мај 2019. (CEST)

Преусмјерења шаблона

Занима ме може ли неко да погледа шаблоне, јер кад се преименују код неких не раде преусмјерења, већ нестане шаблон са чланака. До чега то зависи? -- Vux33 (разговор) 12:44, 13. мај 2019. (CEST)

Кад премешташ шаблон треба да мењаш и назив у самом шаблону. Вероватно има и до тога. --Lotom (разговор) 12:56, 13. мај 2019. (CEST)

Не знам, али не бих рекао да је повезано. Промијењен је назив у свим шаблонима, али неки се приказују нормално, а неки се не приказују. Погледај чланак Роберт Просинечки на примјер. -- Vux33 (разговор) 13:33, 13. мај 2019. (CEST)

@Vux33: ја сам приметио да се то дешава када постоји преусмерење на друго преусмерење па тек онда на шаблон, па када сам то исправио радило је. Можда је то и овде проблем. — SimplyFreddie (разговор) 16:22, 16. мај 2019. (CEST)

Пресловљавање чланака

Пре пар месеци се појавио проблем код чланка Попово поље, јер није хтео да се пребаци на ћирилицу. Проблем је био у шаблону који је спречавао транслитерацију, а решили смо га тако што смо ставили {{#invoke:TitleReplace|convert wiki page name to latin|{{Крашка поља}}}}. Ових дана су уредници почели да се жале на исти проблем, тако да је додавањем претходно поменутог шаблона проблем решен у чланцима Филмска комедија, Дејвид Симан и Џејмс Даниел Меи. Да ли неко зна зашто се ово дешава и како решити проблем из корена, да не бисмо свако мало додавали овај invoke? --Miljan Simonović (разговор) 12:14, 20. мај 2019. (CEST)

Премештање странице

Покушао сам да преместим страницу Дунав-Кереш-Муреш-Тиса на Дунав-Криш-Мориш-Тиса (назив који се званично користи у српској варијанти за ову еврорегију), међутим нисам успео због "Страница са тим именом већ постоји или име које сте одабрали није важеће. Одаберите друго.". У чему је проблем? Alexzr88 (разговор) 13:58, 25. мај 2019. (CEST)

Реч је о преусмерењу на ком је било више измена. Преместио сам ја. --Ф± 10:57, 26. мај 2019. (CEST)

Šablon -Dugmad-

Ima li želje da se pozabavimo ovim šablonom? Jedan je od najkorišćenijih, a uopšte nije ujednačen. U zavisnosti koju stranicu posetiš, uvek ti gore izbaci drugačiji sadržaj. Tako negde ima izabranih slika i predloga za izabrane slike, negde nema. Negde nema izabranih spiskova, negde da. A pored toga u njemu imaju neke stranice kao *Potrebne slike* i *Potrebni članci* (ako se ne varam), koje se već -godinama- ne koriste. U tom smislu pokrećem raspravu da vidim šta da ubacimo/izbacimo i stvorimo ujednačen šablon. Pretpostavljam da intervencije na svoju ruku ne bi bile u duhu saradnje na projektu, pa zato rasprava. --ANTI_PRO (разговор) 00:03, 8. јун 2019. (CEST)

Kako bi svi razumeli, reč je, recimo, o ovoj i ovoj razlici. Različit sadržaj se pojavljuje u zavisnosti koja se stranica otvori. --ANTI_PRO (разговор) 00:13, 8. јун 2019. (CEST)

Glavna strana

Jel bi mogao neko da unese ovu stranicu na glavnu stranu, na prvo mesto u opciji dole kod slika, iznad *kandidata* i *šablona*. Ime neka bude tipa: još izabranih slika, ili da se direktno unese u šablon slike. --ANTI_PRO (разговор) 02:12, 21. јун 2019. (CEST)

 Урађено --Miljan Simonović (разговор) 12:34, 21. јун 2019. (CEST)

Мислим да би на главну страну требало додати и део о изабраним списковима које сада имамо. Не наравно као у форми сјајних и добрих чланака али као неку напомену "Последњи изабрани спискови: ххх" свакакао. Иначе је бесмислен одабир истих ако их нигде не промовишемо --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:09, 21. јун 2019. (CEST)

@НиколаБ: Остаје само да се види где би могло убацити изабране спискове да се виде, рецимо може у шаблон о вестима где је оно у току и недавне смрти. Као предлог.--Soundwaweserb (разговор) 21:14, 21. јун 2019. (CEST)
Начин на који су то урадили Руси ми делује сасвим прихватљив (а колико се сећам и наша главна страна је направљена по узору на њихову) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:37, 21. јун 2019. (CEST)
Мислиш посебан одељак, као на руској — Другие избранные списки. Није лоша идеја, могао би Фреди то да види и да се тако уради.--Soundwaweserb (разговор) 21:43, 21. јун 2019. (CEST)
Зашто да не, није гломазна, а ипак обавештава читаоце и о постојању таквих чланака --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:54, 21. јун 2019. (CEST)
Могло би нешто тако да се убаци, конкретно ово што је Никола рекао, најновији изабрани списак и слично. Видећу како да се уклопи са остатком странице. — SimplyFreddie (разговор) 15:12, 23. јун 2019. (CEST)

Дискорд

@Acamicamacaraca: @Zoranzoki21: @Acamicamacaraca2: Шта се дешава са Дискордом, не може да се приступи.--Soundwaweserb (разговор) 14:17, 24. јун 2019. (CEST)

Исти проблем имам. Глобално је недоступан. --Miljan Simonović (разговор) 14:32, 24. јун 2019. (CEST)
Имам исти проблем. Мислио сам да је у питању мој интернет, али је, уствари, глобална недоступност. — Жиле () 14:40, 24. јун 2019. (CEST)
Дешавало се већ и увек га брзо среде. --MareBG (разговор) 14:52, 24. јун 2019. (CEST)
прорадио --MareBG (разговор) 16:05, 24. јун 2019. (CEST)

Wikidata Bridge: edit Wikidata’s data from Wikipedia infoboxes

Латинични шаблони

У последње време сам у дилеми заједно са Миљаном шта радити ако су чланак и шаблон који се користи у њему написани на различитим писмима. Конкретно да узмемо пример ако је чланак на латиници, а шаблон на ћирилици: нема логике правити додатни шаблон на латиници уколико ће се користити у много мањем броју чланака него оригинални. Поред прављења другог шаблона, једно од решења које смо установили је и убацивање шаблона {{#invoke:TitleReplace|convert wiki page name to latin|}}. Наравно могуће је и оставити измешане шаблоне, али онда постоји бојазан да неће радити транслитерација, што ми се и десило у једном од чланка недавно. @Dcirovic: колико видим ти си присталица прављења алтернативног шаблона, али бих свакако волео да се договоримо и замолио и остале да се прикључе дискусији да бисмо нашли оптимално решење, макар оно лежало у мењању одговарајућег вики кода (уколико је то могуће). — SimplyFreddie (разговор) 00:52, 1. јул 2019. (CEST)

Ustaljena praksa na ovom projektu je da se u članke unose šabloni napisani na istom pismu kao i članak. To se odnosi na celokupan sadržaj šablona, a ne samo na naslov. Velika većina šablona postoji u oba pisma. --Dcirovic (разговор) 01:13, 1. јул 2019. (CEST)
С обзиром на то да не постоје сви шаблони на оба писма, мислим да би требало да би ово требало решавати другачије. Да ли имамо капацитета да изведемо да универзални шаблон, без обзира на ком је писму постављен, исписује на истом као и чланак? --Lotom (разговор) 01:20, 1. јул 2019. (CEST)
  • Ne postoji parameter kojim se eksplitno identifikuje identitet pisma članka. Isto tako, concept univerzalnog šablona, u smilu roditelja svih šablona nije prisutan. Iz tih razloga neophodno je u svakom šablonu datog članka eksplitno navesti identitet pisma, što se sadašnjoj implementaciji ostvaruje putem samog imena šablona (latinične verzije šablona se uglavnom završavaju sa „-lat”).
  • Potencijalni alternativni pristup bi bio da se definiše globalni parameter članka za identitet pisma (e.g. DEFAULT_ALPHABET). Ovaj parametar bi možda mogao da se koristi u kodu za transliteraciju (postojećem kodu za promenu pisma po zahtevu korisnika, ili nekoj ekvivalentnoj implementaciji) tako da se sadržaj članka, uključujući šablone, preslovi pri inicijalnom prikazivanju u skladu sa DEFAULT_ALPHABET. Podrazumevana vrednost pisma bi mogla da bude ćirilica, tako da bi bilo neophodno uneti ovaj parametar u latinične članka (što bi bio veoma veliki posao, a i donekle bi se otežalo uređivanje, jer bi taj parametar bio mandatoran u svim budućim latiničnim člancima). Možda bi bilo moguće da se programski odredi identitet pisma analizom sadržaja, izuzimajući reference i komentare, i da se to koristiti kao implicitna podrazumevana vrednost za DEFAULT_ALPHABET. Podrazumevana vrednost bi bila ignorisana eksplicitnim unosom globalnog parametra u članak. Neki od problema vezanih za ovaj pristup su mogući konflikti sa postojećim korisničkim podešavanjima i raznim opcionim spravicama, kao i potreba za unosom ekplicitiong parametra u sve članke gde je algoritamsko predviđanje identiteta pisma neadekvatno. Isto tako odvacivanje latiničnih šablona sa lokalizovanim paramerima bi zahtevalo preradu postojećih šablona taka da su oba pisma podržana, ukljućujući postojeće višestruke lokalizacije naziva parametara, ... --Dcirovic (разговор) 03:09, 1. јул 2019. (CEST)

Да се укључим и ја, пошто ме је Фреди споменуо. Обе варијанте које је Фреди споменуо су лоше. Прва — постојање шаблона на оба писма — неодржива је у неку руку јер шаблони нису међусобно повезани и промене у једном не утичу на други, тако да ако неко мења шаблон на ћирилици, он мора ручно да то исто промени и у шаблону на латиници, а већина уредника то не ради (вероватно зато што ни не зна да постоји исти такав шаблон на другом писму). Друга варијанта — „обавијање” шаблона кодом за експлицитну транслитерацију — такође није баш идеално решење јер је код не баш интуитиван, те се мора стално тражити неки чланак који већ садржи тај код да би се прекопирао, пошто је мало компликованије научити га напамет. Наравно, и једна и друга варијанта су поприлично лоше за новајлије, прва зато што нови уредници не знају да постоји шаблон на другом писму, а друга зато што ни не знају да треба унети овај код, а и да знају, не знају где да га нађу.

Мени ово што је Ћировић рекао можда и има смисла, само треба видети колико је то изводљиво и да ли ће радити како треба или ће само створити много нових проблема које треба решавати. @Dungodung: да ли ти имаш неку идеју? Да ли бисмо могли да цимамо Задужбину да нам помогне око овога? --Miljan Simonović (разговор) 13:38, 1. јул 2019. (CEST)

Па прва опција је ужасна, јер захтева измене великог броја шаблона, али није неизводљива. Можда ако покријемо 90% најкоришћенијих шаблона (укључујући инфокутије и све који користе исту) можемо смањити оптерећење. Али не видим да постоји неки лак начин за то. С друге стране, опција обавијања шаблона кодом за транслитерацију је ужасна и питање каквог ефекта има у визуелном уређивачу. Не бих је подржао. --Ф± 22:26, 1. јул 2019. (CEST)

Glavna strana

Zbagovan je sjajan članak na glavnoj stranici. Pokazuje dva članka odjednom u istoj kutijici. Jel može neko da reši problem. --ANTI_PRO (разговор) 01:42, 1. јул 2019. (CEST)

@Ivan VA:  Урађено [2].--Soundwaweserb (разговор) 01:48, 1. јул 2019. (CEST)

Разговор о шаблону:Инфокутија биографија

Видим да је овом изменом избрисан атрибут "националност". То није добро радити без договора заједнице на шаблонима које користи велики број чланака и где се тај атрибут користи. Ако у нашим околностима постоје разлике разлике између појмова "држављанство" и "националност" могу оба атрибута да се понуде у шаблону, како је и било до те измене. Нпр. на језички сродној хрватској Википедији постоје оба атрибута у шаблону. --Ђорђе Стакић (р) 09:51, 30. јун 2019. (CEST)

Слажем се. Не видим зашто је Lackope то мењао. --Miljan Simonović (разговор) 19:26, 1. јул 2019. (CEST)

Ja као папагај стално понављам да се не сме мењати ништа на шаблонима који се користе на огромном броју страница, али џабе. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:08, 1. јул 2019. (CEST)

@Lackope: би онда требало да поништи ту измену, али видим да га нема дуго на Википедији. --Ђорђе Стакић (р) 10:33, 22. јул 2019. (CEST)
Ја се не слажем да то треба вратити, зато што су корисници ту уносили етничку припадност (југословенско тумачење појма националност, а не светско где означава држављанство).
Штавише, треба избацити и из осталих инфокутија ако где има.
Док се не постигне консензус о враћању тога у шаблон, остаје ван шаблона. Зато што је спорно, а све што је икоме спорно уклања се.
Видети и en:WP:INFOBOXETHNICITY и километарску расправу у којој је изведен закључак да то не треба да буде у инфокутијама; мислим да ми нисмо паметнији па да измишљамо топлу воду и уводимо то у инфокутију. @Ivan VALotom и Wikiwind: кажу/имплицирају да се националност код нас погрешно односи на етничку припадност или варира ако се посматра у том значењу, стога је тај параметар ако се уноси заита национална невалидан због пређашње употребе. Довољан је параметар држављанство.   Обсусер 14:19, 22. јул 2019. (CEST)

Мапа Београда

Да ли неко зна да исправи ову мапу Београда пошто се користи на доста страница или пошаље нову. На три места је латиницом означено Бели Поток, Беле Воде и Остружница малим словима, док је све остало означено ћирилицом. Ево означићу пар људи @Ранко Николић: @Lotom: @Pinki: @Zoranzoki21:. --Soundwaweserb (разговор) 17:36, 8. јул 2019. (CEST)

Пронашао сам другу мапу која је колико ја видим у потпуности на ћирилици, а и новијег је датума (стара је од 2012, а ова од 2018), и поставио сам је у одговарајући шаблон. — Ранко   Нико лић   01:09, 9. јул 2019. (CEST)
Мислиш ова [3]. Може ли се она преправити или послати друга иста, али са ћирилицом на сваком месту.--Soundwaweserb (разговор) 01:21, 9. јул 2019. (CEST)

Сад би требало да је та исправна мапа у свим страницама.--Soundwaweserb (разговор) 01:22, 9. јул 2019. (CEST)

Обавештење о предлагању нових слика на Списку надгледања...

... би по мом требало да се уклони (јер је предлагање било до 8. јула, па сам ја џабе предлагао пратећи линк). Променити евентуално у обавештење да је гласање у току или скроз уклонити. @Ранко Николић: @Miljan Simonović: и други админи...   Обсусер 22:49, 11. јул 2019. (CEST)

 Урађено --Miljan Simonović (разговор) 00:49, 12. јул 2019. (CEST)

Вести на главној страни

Да ли постоји неки консензус око броја вести у шаблону на главној страни? Уколико не, мислим да би ваљало да се договоримо и да уведемо правило о томе јер овако како ко додаје вести, мења се број и исти варира од 5 до 9. — SimplyFreddie (разговор) 21:22, 14. јул 2019. (CEST)

 Коментар: По мом мишљењу, требало би највише 5 вести, јер ми нисмо интернет портал. — Жиле () 21:27, 14. јул 2019. (CEST)

Мислим да не постоји. Нека буде барем седам, делује са пет празњикаво. --MareBG (разговор) 21:42, 14. јул 2019. (CEST)

Некада се дешава да се догађаји смењују један други и безвезе је да имамо ограничење од пет вести, а вест може да стоји свега пар сати. Између осам и десет је оптималан број, а страница је онда солидно попуњена --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:46, 14. јул 2019. (CEST)

 Коментар: Можда да се узме у обзир и старост вијести и неки оптималан број? — Марина Симић (разговор) 10:06, 15. јул 2019. (CEST)

@Miljan SimonovićРанко НиколићDcirovic и Zoranzoki21: Шта ви администратори мислите? — SimplyFreddie (разговор) 16:23, 17. јул 2019. (CEST)

@SimplyFreddie: ово нема везе са администраторима, тако да не морају администратори да се огласе. Што се мене као корисника тиче, ја сам за то да уведемо ограничење да на главној страни може бити највише 10 догађаја и да догађаји не смеју бити старији од месец дана. Дакле, ако је нешто ту већ месец дана, аутоматски га треба обрисати. Живимо у 21. веку, немогуће је да се у целом свету није десило 10 ствари у последњих месец дана које су довољно битне да се нађу на почетној страни Википедије. --Miljan Simonović (разговор) 16:40, 17. јул 2019. (CEST)
Слажем се да 10 буде максимални број, а 5 минимални (без обзира на старост, за сваки случај дефинисати то).   Обсусер 17:02, 17. јул 2019. (CEST)

Брзо брисање

Да ли неко зна шта се дешава са категоријом за брзо брисање? Непрестано показује да постоји један чланак, иако је категорија празна. Видех сад да је Ћировић то привремено средио, али ово је баш баш привремено решење које никако није добро на дужи период јер смањује број чланака у категорији за један, што значи да ћемо увек видети један чланак мање кад се грешка буде исправила (ако на време не приметимо и уклонимо ово привремено решење). --Miljan Simonović (разговор) 10:04, 15. јул 2019. (CEST)

Можда је ова страница у питању. На њој је укључен шаблон, па можда је идентификује као за брзо брисање. — Жиле () 20:42, 15. јул 2019. (CEST)
Постоји ли неки разлог за ово?— WR 21:17, 15. јул 2019. (CEST)

Категорија:Брзо брисање је преименована у Категорија:Кандидати за брзо брисање, и релевантни шаблони су ажурирани. Тиме је проблем решен. --Dcirovic (разговор) 22:17, 15. јул 2019. (CEST)

Шаблон:Инфокутија Аеродром

Ко зна да среди да се у чланцима који користе овај шаблон види лого аеродрома. Ево овде линк шаблона. --MareBG (разговор) 21:37, 21. јул 2019. (CEST)

У чланку Аеродром Москва-Шереметјево се види. Имаш ли примјер чланка гдје се не види лого?— WR 22:11, 21. јул 2019. (CEST)

@Wikiwind: Моја грешка, шаблон је у реду. Велики број чланака о аеродромима се нашао у кат. Странице са неисправним везама до датотека, па сам помислио да је до шаблона, уствари су фотографије избрисане са оставе. --MareBG (разговор) 23:36, 21. јул 2019. (CEST)

Премештање дугмета за преламање текста

На дискорд серверу се дошло до идеје (@Lotom и Miljan Simonović:) да се дугме за додавање ознаке <br> уклони из горње и пребаци у доњу палету алатки (заједно са ознакама <code>, <nowiki>, <gallery> и осталим). Разлог промене је то што новајлије често сматрају да се тако уноси нови ред (излази облаћић баш с тим натписом) и додају га у чланке. Затим треба неко то ручно да исправља што није погодно и врло напорно у неким ситуацијама. Шта ви мислите о овоме? — Жиле () 03:43, 22. јул 2019. (CEST)

Код мене га сад нема никако. Ни у Основно, ни у Викиозначавање ни у другим... А слажем се да треба ако се то дешава.   Обсусер 04:02, 22. јул 2019. (CEST)
Може да се пребаци. --Ђорђе Стакић (р) 10:30, 22. јул 2019. (CEST)

Гласање

Пронашао сам начин како да ово спроведен у дело. Пошто се мало људи изјаснило покрећем гласање ради постизања консензуса. — Жиле () 17:25, 23. јул 2019. (CEST)

  1. заЖиле () 17:25, 23. јул 2019. (CEST)
  2. заHoneymoonAve27 (разговор) 17:32, 23. јул 2019. (CEST)
  3. за --Miljan Simonović (разговор) 19:28, 23. јул 2019. (CEST)
  4. за Све разлоге сам навео раније. --Lotom (разговор) 19:37, 23. јул 2019. (CEST)
  5. за --Novak Watchmen (разговор) 20:21, 23. јул 2019. (CEST)
  6. заSimplyFreddie (разговор) 23:47, 23. јул 2019. (CEST)
  7. за Иако користим нови режим уређивања, уколико ће ово смањити фреквенцију непотребног коришћења тага за преламање текста, подржавам идеју. — Марина Симић (разговор) 00:36, 24. јул 2019. (CEST)
  8. за — --Dr Milorad Dimić (разговор) 02:31, 25. јул 2019. (CEST)

Коментари

Notavote.svg

 Коментар: Ако будући админ покреће[м] гласање ради постизања консензуса онда википолитика не иде никако у добром смеру, а још други админ учествује у таквој шаради. Само Чак Норис сме постизати конзензус гласањем, на Википедији и у политици генерално то је сулудо; консензус се постиже разговором односно слагањем свих саговорника на крају по одређеном питању, али да се изјасне речима и образложе зашто а не гласањем. Ова тема није спорна и неће бити проблема да се спроведе то у дело (а и у смерници за консензус коју ћу навести стоји Village pump : Neutrally worded notification of a dispute here also may bring in additional editors who may help. : Many of these discussions will involve polls of one sort or another; but as consensus is determined by the quality of arguments (not by a simple counted majority), polls should be regarded as structured discussions rather than voting. Responses indicating individual explanations of positions using Wikipedia policies and guidelines are given the highest weight.), али молио бих да се прекине „гласање ради постизања консензуса” и настави обично након преформулисања јер је ово прво парадокс или оксиморон. Видети en:WP:NOTDEMOCRACY, en:WP:PNSD, en:WP:CONS.   Обсусер 19:47, 23. јул 2019. (CEST)

@Obsuser: Прво, ово није Википедија на енглеском и друго, за друге техничке ствари смо спроводили гласања, зашто не и за ово. Овде се притом мењају осетљиве странице (JS сајта) који утиче на интерфејс сваког корисника. Слажем се да Википедија није демократија, али је гласање тренутно једини начин на који се више људи изјасне у неком питању. Чудно, али ето. — Жиле () 19:58, 23. јул 2019. (CEST)
Иста су правила за све и исте дефиниције консензуса. Знам да су била и за друге, зато сам цитирао део смернице. Није једини, опет грешиш а још ниси постао админ. Ако могу залепити потпис, могу и написати ред или два уместо тога.   Обсусер 20:34, 23. јул 2019. (CEST)

 Коментар: На својој корисничкој подстраници направио сам модел текста који би требало додати у JS сајта. — Жиле () 20:02, 23. јул 2019. (CEST)


 Урађено Надам се да све ради како треба. Дугме је премештено из горње у доњу траку алатки (одељак Викиозначавање). Срдачан поздрав. — Жиле () 00:29, 31. јул 2019. (CEST)

Slika na glavnoj strani

Pre 2, 3 meseca kad sam bio pokrenuo raspravu i (neuspešno) glasanje da se prostor za slike na glavnoj strani proširi po ugledu na en.wiki, glavni kontraargument je bio da se time remete postojeća polja i estetika stranice.

Ja sad odjednom vidim da su ta polja pored polja za slike nestala? Jer ovo permanentno ili trenutno? Ako je za stalno, onda da se ipak proširi prostor za slike? Jer ovako zjapi pored prostora za slike prazno. I tako je prilično ružno. --ANTI_PRO (разговор) 01:26, 25. јул 2019. (CEST)

Британски или не?

Ако је неки музичар Британац, а знамо и његову детаљнију националну припадност (Енглеска, С. Ирска, Шкотска, Велс), приметио сам да се у великом броју чланака ставља и категорија за британског и категорија за енглеског музичара (ако је Енглез). Ово је био пример за занимање музичара, овај случај се појављује и код других занимања на Википедији. Нисам сигуран да ли је боље наводити британске категорије или дотерати управо њих да буду родитељске, без чланака у њима већ у њеним поткатегоријама (Шкотски музичари итд). Са друге стране, понекад се највише зна да је неко Британац. Четири државе унутар УК су конститутивне и нисам сигуран да ли њиховим националностима треба придавати значај у виду категорија. Међу њима се највише фаворизује Енглеска, што је и очекивано као највећа, а остали чланци буду убачени у британску категорију. Ако неко има идеју око сређивања категорија везаних за „Британце”, значило би да је изнесе. — SimplyFreddie (разговор) 20:05, 4. август 2019. (CEST)

Ако постоји специфичнија категорија (Енглески музичари, Шкотски гитаристи), онда иде ту, ако не, онда иде у британске категорије. Тако бар ја радим. Нема потребе понављати, тј. стављати један чланак и у британску и у (рецимо) шкотску категорију, пошто је ова шкотска већ тамо. --Miljan Simonović (разговор) 20:39, 4. август 2019. (CEST)
@Miljan Simonović: слажем се што се тога тиче тако и ја радим, али шта ћемо онда са осталим Британцима, није у реду половично да урадимо посао већ да направимо категорије и за остале конст. државе? — SimplyFreddie (разговор) 20:57, 4. август 2019. (CEST)
Ако имаш воље, жеље и времена, а ти прави, нико ти не брани. --Miljan Simonović (разговор) 20:59, 4. август 2019. (CEST)

У спорту се на пример спортисти из Уједињеног Краљевства у неким случајевима такмиче под британском, а некада под државним заставама. На пример у екипним спортовима на свим такмичењима наступају репрезентације држава, а на ОИ се такмиче као ВБ. У многим случајевима спортисти из Северне Ирске иду у општу категорију ирских спортиста. Ја мислим да су обе категорије пожељне, тим пре јер и тамошње власти инссистирају на јачој децентрализацији --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:26, 4. август 2019. (CEST)

Мислим да нема потребе стављати и британски и енглески/велшки/шкотски/сјеверноирски (или како већ), јер су Енглези (и остали) имплицитно Британци. Имала сам некад раније план да за све британско направим категорије по државама јер ми је то некако највише фер. Опет, ако се за неког не зна која је тачно националност, скроз ми је у реду да стоји британски. — Марина Симић (разговор) 23:20, 4. август 2019. (CEST)

Проблеми са сајтом

Да ли још неком има проблем са учитавањем сајта, јер код мене скоро да и не ради. За учитавање једне странице потребно је барем минут, а када уђе измјене се не могу сачувати и пише да се сајту не може приступити. Тако је од јуче. — Ранко   Нико лић   00:49, 15. август 2019. (CEST)

@Ранко Николић: Више корисника се јавило на Дискорду са истим проблемом. Изгледа раде нешто глобално у вези Медијавикија, па зато има проблема са учитавањем страница на Википедији.--Soundwaweserb (разговор) 01:06, 15. август 2019. (CEST)

 Коментар: И ја имам такав проблем, ево губим живце већ 2-3 сата. Некад ми минут ради све одлично и онда чекам минут да ми се отвори нешто, али немам појма зашто је то тако. Acamicamacaraca рече да је пријавио проблем, па ћемо видјети. :) — Марина Симић (разговор) 01:08, 15. август 2019. (CEST)

Управо тако је и код мене, час ради нормално, час не може ни обавјештења учитати. Колико видим није било оних масовних обавјештења, која буду када раде нешто на медијавики софтверу. — Ранко   Нико лић   01:29, 15. август 2019. (CEST)
Мени је све нормално радило. Можда су поједини провајдери имали проблема? --Ф± 09:20, 15. август 2019. (CEST)


Изгледа да нисам једини. И ја имам исте проблебе, да се отвори страница треба минут до три минута. Измене не прихвата или преглед измена.

Задњи пут сам радио 13.08 и све је било у реду. Јуче и данас када сам покушао да радим појавио се тај проблем.

10:42, 15. август 2019. (CEST)Batavele (разговор)

 Коментар: И код мене је тако… Који вам је провајдер? Мени је Телеком. Углавном, програмери ништа слично нису видели. Сумњају да је у питању нова верзија Медијавикија. Циљају да је nginx ажурирање овоме допринело, али нису сигурни. Википедија ми је овавка од 13. августа. Учитавање страница је успорено. Чување и претпрегледање измена је онемогућено. У Визуелном прегледачу појављује се http грешка, а приликом претпрегледа ERR_SPDY_PROTOCOL_ERROR. Учитавање се одужи и до 2 минута негде. Стварно је чудно то да ми се учитавање убрзава тако што отворим нову картицу у прегледачу и учитавам насумични сајт који није вики. Никада нисам ништа слично видео. — Жиле () 10:48, 15. август 2019. (CEST)

ОК, сад ми је прорадило. Хвала богу. — Жиле () 12:00, 15. август 2019. (CEST)

Хрватски, енглески и др. језици на ћирилици

Треба спречити пресловљавање нпр. хрватског на ћирилицу при употреби шаблона {{јез}} са другим параметром језичког кода hr. И за остале језике који не користе ћирилицу такође.

Пример (текст не треба да се испише као „Што је примјер” када се одабере у Ћир./lat. падајућем менију Ћирилица него да остане непресловљен):

  • {{јез|hr|Što je primjer}}Što je primjer
  • {{јез|en|What's an example}}What's an example

Ово је вероватно негде у модулу Lang односно његовим подмодулима. --5.43.79.250 (разговор) 18:43, 31. август 2019. (CEST)

Ево пример где се пресловљава а не треба (и енглески се пресловљава чак): https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Vatre_ivanjske. Вероватно се ово дешава само када је страница изворно латинички, јер тада нема тагова, шаблон {{јез}} их не ставља за кодове (када је изворно ћирилички а нема тагова онда се свеједно латинички тескт не пресловљава па је ту испис добар [када не треба да се пресловљава, а када би требало да се пресловљава у том случају није испис добар, нпр. бошњачки текст на латиници или ћирилици свеједно се може пресловљавати]). --5.43.79.250 (разговор) 18:50, 31. август 2019. (CEST)

Шаблон „упозорење” и спојлери

Сматрам да је овај шаблон (и слични њему) сувишан у чланцима. Одломци гдје се иначе ставља или би се стављао овај шаблон – попут описа радње, ликова, списка епизода – већ се јасно зову „Радња”, „Ликови”, „Прича” и слично, тако да је сваком човјеку јасно шта ће садржавати, односно да ће садржавати спојлере, те је самим тим употреба шаблона сувишна. Усто, ниједна већа енциклопедија не користи такве ознаке кад описује дјела, било опис радње, ликова или било шта друго. Заправо, колико ја знам, не користе никакве ознаке за одрицање од одговорности у самим чланцима, јер се на дну сваке странице налази веза „Одрицање одговорности” на којој се налазе све одговарајуће правне напомене. Кад се све зброји, сматрам да би требало све те дисклејмере уклањати из постојећих чланака кад се на њих налети и не стављати их у будуће. – Srdjan m (разговор) 20:53, 12. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: Слажем се. Шаблони упозорења застарели су и на многим пројектима су престали да се користе. Као први аргумент навешћу да не би требало уносити одрицања од одговорности директно у садржај чланка. У супротном, логично, ако имамо упозорења за спојлере, зашто не бисмо имали и упозорења за осетљиве слике или садржај и медицинско и законско одрицања од одговорности? Друго, ниједна друга академска, научна или друга стручна публикација не укључује одрицање од одговорности за спојлере. Треће, које је и Срђан навео, наслов јасно указује на то да следи опис дела, тако да је шаблон у суштини сувишан. Лепљење шаблона такође је доста субјективна ствар јер уредници би требало да користе своја субјективна мишљења како би протумачили значај детаља заплета и његову вероватноћу да промени уживање у делу. — Жиле () 21:14, 12. септембар 2019. (CEST)

За медицину се користи. Ја конкретно најчешће користим шаблон {{динамичан списак}} у чланцима о глумцима, јер увек постоји могућност да неки податак фали. Што се тиче осталог, мени ти шаблони не сметају, мада да су сувишни, углавном јесу. --Lotom (разговор) 22:18, 12. септембар 2019. (CEST)
Упси, да. Мада ни ту додуше не видим неку велику сврху и корист, али о том потом. Не бих рекао да је динамичан списак одрицање од одговорности, то ми је више као таг за клицу Face-wink.svg. — Жиле () 23:50, 12. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: Подржавам уклањање. Уколико се заједница сложи, може се на страницу шаблона ставити да је исти застарео, а онда се лако и ботом може шаблон уклонити из чланака. --Miljan Simonović (разговор) 22:49, 12. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: Немам ништа против уклањања, али постоји разлог зашто то понекад стоји. Некада је радња филма слична ономе што пише када се неки филм најављује, само тема филма, али не и комплетан опис, док некад стоји све од А до Ж. Није то толико до одрицања одговорности, неће нас нико тужити што смо му спојловали филм, али оно, лијепо је обавијестити читаоце да им доживљај може бити покварен ако прочитају тај пасус. — Марина Симић (разговор) 23:25, 12. септембар 2019. (CEST)

Што се тиче тога, можда би могли да користимо другачији наслов за кратак опис и другачији за дужи. Има ту доста избора: премиса, резиме, сажетак, радња, догађаји итд. Мада, може се објединити у увод ако је баш кратко. Сумњам да неко уопште дође на чланака на Википедији, а да није погледао већ филм. А ако није, видеће одељак с одговарајућим називом и прочитаће или неће ако жели. — Жиле () 23:50, 12. септембар 2019. (CEST)
Не видим у чему је проблем да стоји овај шаблон када постоје спојлери и то је то. Ако није естетичан, може се прерадити, али као што су Фреди и Маре испод рекли, није баш да је непотребан или да смета. — Марина Симић (разговор) 14:16, 13. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: Подржавам уклањање, те уколико се изјаснимо да га треба уклонити, мој бот ће то очас посла средити Face-grin.svg. --Zoranzoki21 (разговор) 23:28, 12. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: Подржавам уклањање али се слажем да треба на неки начин наговестити да следи детаљна радња филма. Можда нема потребе за уклањањем шаблона већ за прерадом истих. — SimplyFreddie (разговор) 00:20, 13. септембар 2019. (CEST)

Радња увијек иде под одломак „Радња” или њему сличан... – Srdjan m (разговор) 00:38, 13. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: У неким чланцима постоји кратак опис филма, док су неки тотално препричани. За ове друге шаблон је итекако потребан. Не стоји џабе исти натпис у многим дневним новинама када се препричава радња филма. Против, не видим зашто ово некоме може да смета. --MareBG (разговор) 13:52, 13. септембар 2019. (CEST)

Ово нису дневне новине, већ енциклопедија. – Srdjan m (разговор) 16:15, 13. септембар 2019. (CEST)
Јасно је да нису, као и мој аргумент. --MareBG (разговор) 16:16, 13. септембар 2019. (CEST)
Ајде ти мени реци, живота ти, ко још с имало мозга не очекује да ће се у чланку о неком филму радња тог филма описати (укратко или надугачко, сасвим је небитно)? Или да ће се радња неке књиге описати у чланку о тој књизи? И још поред те сасвим јасне ко дан чињенице и поред одговарајућег наслова одломка (радња, списак ликова, итд.), још треба додавати кичасте наљепнице. Ето, ја дајем новим приједлог да прилагодимо постојећи шаблон {{упозорење}} тако да је текст упозорења двоструке величине, двоструко подебљан, црвене боје, да трепери и још да додамо два црвена узвичника с лијеве стране, за сваки случај. – Srdjan m (разговор) 16:34, 13. септембар 2019. (CEST)
Очигледно ниси читао шта смо писали Фреди, Марина и ја. Да поновим моје, постоје чланци о филмовима где је у одељку радња изнет само кратак опис филма. Постоје и чланци где је филм или ТВ серија описана до детаља, па је неопходно задржати такав шаблон, како се не би покварио ужитак онима који се интересују за филм/серију, а желе да је након тога гледају. То се мени десило много пута, верујем и другима. Не видим зашто би овај шаблон некоме сметао, није кич и нема потребе за претеривањем. --MareBG (разговор) 16:43, 13. септембар 2019. (CEST)
Прочитао сам ја то све, али није ми логично, да ти право кажем. Ово што сам горе написао важи и за Марину и Фредија ако хоће да одговоре. – Srdjan m (разговор) 17:06, 13. септембар 2019. (CEST)
Ево одговор и од мене. :) Као и Марету, мени се доста пута десило да прочитам радњу и себи спојлујем филм или нешто слично јер, типа, има мало текста и ја мислим да је то само кратак опис, међутим ту се провуче неки спојлер. Мислим да нема потребе за сарказмом, ово треба да буде конструктивна расправа. Шаблон ако изгледа лоше, може се дорадити, средити и прилагодити тренутном изгледу Википедије. А ово није енциклопедија на папиру па да се ограничавамо да имамо онако како и тамо пише. Много ствари којих нема у енциклопедији постоји на Википедијама. — Марина Симић (разговор) 19:49, 13. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: Додајем још један коментар јер сам смислио идеју како да решити овај проблем. У шаблон {{Упозорење}} убацити параметар који одређује да ли се ради о филму, серији, књизи или о нечему другом, па на основу тога изменити приказ поруке, а остале шаблоне побрисати и заменити их са овим (уколико неки бот може ово да одради било би одлично). Такође мислим да није потребно кроз ове услове мењати иконицу у зависности од тога о чему се ради јер та иконица нема никакво осим естетског значења. — SimplyFreddie (разговор) 15:23, 13. септембар 2019. (CEST)

Мени не смета шаблон и мислим да се ништа не добија његовим уклањањем. Изглед и текст се могу прилагодити у складу са сугестијама. Шаблон није штетан и није у супротности са правилима и смјерницама, а да ли је потребан или не о томе постоје различита мишљења. С обзиром на масовну употребу шаблона, ја бих рекао да је непотребна и ботовска акција његовог уклањања.— WR 17:15, 13. септембар 2019. (CEST)

Поента расправе није у томе да се некако квантификује је ли шаблон „штетан” или није „штетан”, те „смета” ли некоме (шта год та питања значила), него да се установи да ли је потребан или не. Било како било, имаш право на мишљење и шта је, ту је. – Srdjan m (разговор) 17:36, 13. септембар 2019. (CEST)
Шаблон није у супротности са постојећим правилима и смјерницама, а о томе да ли је потребан или не можемо расправљати до следеће године. Ниједна страна се не позива на правила и смјернице тако да су сви аргументи изнесени у овој расправи нужно субјективни. Поента мог коментара је да не видим неку велику потребу за уклањањем шаблона и да је због тога боље одржати статус кво него ићи у непотребне масовне измјене.— WR 17:39, 13. септембар 2019. (CEST)

 Komentar: Mislim da je ovaj šablon koristan i da ga ne treba uklanjati. Ljudi ne razmišljaju kad čitaju, posebno članke o književnim delima i filmovima. I onda nehotice upropaste sebi zadovoljstvo, Za to služi ovaj šablon. Dakle ima svrhu i ne vidim zašto bi se uklanjao. --ANTI_PRO (разговор) 17:43, 13. септембар 2019. (CEST)

Дневне новине користе спојлере, па зашто не и ми? А од кад се то Википедија пореди с дневним новинама молим вас. У стручној литератури и другим енциклопедијама не стоји упозорење пре него што се дискутује о делу. А што се правила тиче, не видим неко правило које налаже да се ово мора користити. А с друге стране, ово може да се сукобљава са Википедија:Википедија није цензура и са принципима Википедија:Одрицање одговорности да се одрицања не уносе у чланке. И да, Википедија се не бави субјективним осећањима, мислима и задовољствима, већ објективним изношењем чињеница поткрпљеним поузаним изворима. — Жиле () 19:24, 13. септембар 2019. (CEST)
Википедија није ни стручна литература, ни енциклопедија као таква, ни новине. То поређење ми баш нема смисла. — Марина Симић (разговор) 19:49, 13. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: Mislim da je šablon koristan i da se ne mora skidati. Ne bode oči toliko te ne znam čemu tolika frka da se skida. Vilena66 (разговор) 00:54, 16. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: И ја сам за уклањање тих шаблона. — Ранко   Нико лић   10:47, 16. септембар 2019. (CEST)

Url-status

Nakon navodnog ažuriranja modula za reference da se nasilu omogući nešto novo, sve je onemogućeno (i stari i novi način) tako da se sada svi URL-ovi smatraju mrtvima kada je definisan arhivirani URL i datum arhiviranja. Predlažem da @Srdjan m и Ранко Николић: ili neko drugi popravi, ili da se vrati na pređašnje stanje kada je sve radilo kako treba. Na tim modulima sam radio mesecima i neko dođe da navodno ažurira i samo ošteti. Ako su do 2015. mogli da budu obični zastareli šabloni od 10 ili 15 godina starosti, mogu i 2019. moduli iz 2017. godine koji su podrobno revidirani i na koje se niko nije žalio. --5.43.99.155 (разговор) 07:30, 29. септембар 2019. (CEST)

Korisnik koji je nedavno trajno blokiran nastavlja sa svojim napadnim obrascem ophođenja.
Deo izvornog koda cite šablona sam nedavno izmenio da bih ga uskladio sa enwiki, naime parametri dead-url i deadurl su zamenjeni parametrom url-status. U toku je usklađivanje sadržaja članaka sa ovom izmenom. Po okončanju izmena sadržaja članaka, izvršiću finalne provere, i po potrebi dodatne korekcije koda. Očekujem da će ovaj posao biti završen u toku sledećih par nedelja.--Dcirovic (разговор) 08:10, 29. септембар 2019. (CEST)
Puno je par nedelja za pogrešan prikaz lajv ali neka vam bude. Prvo se pripremi teren, odradi sve što je neophodno, a tek onda ažuriraju moduli, pa čak i da je nužno bilo da postoje i deadurl i url-status istovremeno u člancima, sa prethodno pripremljenim modulima za url-status, pa uklanja deadurl potom, pa da se onda tek ažuriraju moduli brisanjem onoga što je radilo a više ne treba, tako da se potpuno izbegne pogrešan prikaz u lajv člancima koji se čitaju. --5.43.99.155 (разговор) 08:46, 29. септембар 2019. (CEST)
Ћировићу, потпуно је бесмилено да се овде позиваш на то што је блокиран и што има пропуста у раду, а да ниси проверио шта твоје измене праве. Зоран је пре неки дан блокирао твог бота на моју сугестију, чисто да знаш. Ово што радиш доводи до тога да свака референца која има везу ка архиви аутоматски проглашава исту за мртву. Ја сам почео да форматирам готово све референце са везом ка архиви због Бојанове тенденције да уклања све мртве референце које нису сачуване на web.archive.org, чиме је занемарено постојање осталих мрежних места за архивирање. Покушајте некада да се консултујете са заједницом пре него што се упустите у масовне промене, да не би долазило до сукоба и блокада. То важи за обојицу, а и за остале. Усклађивање са ен.вики је, по мени, исто тако једна бесмилена пракса. Ослањајте се на модуле, а то друго слободно занемарите, јер нисмо ничија филијала, већ засебан пројекат, на ком је свакако све посебно дефинисано. --Lotom (разговор) 11:03, 29. септембар 2019. (CEST)

Način na koji se linkovi u {{cite}} šablonima koriste je pravilan. Ukoliko |archive-url= nije naveden, |url= se koristi kao link za naslov (|title=)

npr. „London, United Kingdom Forecast : Weather Underground (weather and elevation at Heathrow Airport)”. The Weather Underground. Приступљено 29. септембар 2019. 

Ukoliko je |archive-url= naveden, taj parameter se koristi kao link za |title=, dok se |url= upotrebljava neposredno iza naslova u frazi „Архивирано из оригинала”. Prednost se daje arhivskom linku, jer se očekuje da će on znatno duže ostati validan od orginala. Lokacija arhiviranja se ne uzima u obzir, i.e. ne daje se prednost bilo kom arhivskom sajtu.

npr. „London, United Kingdom Forecast : Weather Underground (weather and elevation at Heathrow Airport)”. The Weather Underground. Архивирано из оригинала на датум 19. 05. 2011. Приступљено 29. септембар 2019. 

Opcioni parametri |dead-url=, |dead-url=, |url-status= ne utiču na prikazivanje linkova u {{cite}} šablonima. Važno je da oni budi u sinhronizovani sa enwiki, jer znatan broj urednika koji prevodi sadržaj, čini to polazeći od enwiki. Sledeći primeri ilustruju da gore pomenuti parametri ne utiču na prikazivanje linkova.

Slučaj dead-url=no: „London, United Kingdom Forecast : Weather Underground (weather and elevation at Heathrow Airport)”. The Weather Underground. Архивирано из оригинала на датум 19. 05. 2011. Приступљено 29. септембар 2019. 
Slučaj url-status=live: „London, United Kingdom Forecast : Weather Underground (weather and elevation at Heathrow Airport)”. The Weather Underground. Архивирано из оригинала на датум 19. 05. 2011. Приступљено 29. септембар 2019. 
Slučaj dead-url=yes: „London, United Kingdom Forecast : Weather Underground (weather and elevation at Heathrow Airport)”. The Weather Underground. Архивирано из оригинала на датум 19. 05. 2011. Приступљено 29. септембар 2019. 
Slučaj url-status=dead: „London, United Kingdom Forecast : Weather Underground (weather and elevation at Heathrow Airport)”. The Weather Underground. Архивирано из оригинала на датум 19. 05. 2011. Приступљено 29. септембар 2019. 

U zaključku, mojim izmenama ništa nije oštećeno, i ni jedan link nije uklonjen, sakriven, ili šta već. Veb linkovi su po svojoj prirodi veoma nepostojani (desetine hiljada orginalnih linkova navedednih u referencama na srwiki je mrtvo), i stoga je sasvim logično da se arhivskim kopijama daje prednost, ukoliko su dostupne. Uprkos toga, ukoliko većina urednika preferira da orginalni linkovi trebaju da imaju prednost, to se veoma lako može uraditi. --Dcirovic (разговор) 13:52, 29. септембар 2019. (CEST)

Мислим да смо се већ договорили да се измене оволиког обима не раде на своју руку, да се прво мора консултовати заједница. Бојан је имао обичај да ради на такав начин, а видим и да колега Ђировић ради исте ствари сада. И то изједначавање са енглеском википедијом у свему ми је стварно бесмислено, да ли је ово верзија енглеске википедије на српском језику или засебан језички пројекат? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:51, 29. септембар 2019. (CEST)

Нећу да улазим у проблематику, али заједница треба да се пита за овакве ствари. Ако мени није проблем да питам за чисту ситуацију око категорије Земун, не сме да буде ни колеги Ћировићу када мења нешто у свим чланцима. --MareBG (разговор) 15:11, 29. септембар 2019. (CEST)

За овакве ствари се консултује заједница, не ради се на своју руку. Зато сам и блокирао бота како би га стопирао па одблокирао након Ћировићевог одговора зашто то ради. Верујем да Ћировић не ради ово злонамерно, него добронамерно али постоје правила и процедуре. --Zoranzoki21 (разговор) 15:13, 29. септембар 2019. (CEST)

@Dcirovic: Небитно је сада шта већина преферира, када си већ урадио на своју руку. Поента је да се веза, уколико је жива, приказује у оригиналу, ако не, онда иде архива. Врло просто. И то је тако било, све до ове масовне промене. --Lotom (разговор) 15:52, 29. септембар 2019. (CEST)

@Lotom: No ovo sam već odgovorio, ali ću ponoviti još jednom. Preimenovanja opcionih parametara u tekstu članaka nemaju nikakve veze sa načinom prikazivanja referenci, niti su dovela do gubitka informacija. Ne postoji jednostavan i efikasan način da se Vikipedija sinhronizuje sa ostatkom Interneta, već bot mora doslovno da proveri validnost svakog linka u svakom članku i da to zapiše. Frekvencija sa kojom se provere svi linkovi na svim stranicama određuje u kojoj meri su linkovi ažurni. Alternativan rešenje je da se arhivskim linkovima da prednost, nezavisno od validnosti orginalnog linka. Sam prikaz referenci se može veoma lako izmeniti u izvornom kodu modula. --Dcirovic (разговор) 16:36, 29. септембар 2019. (CEST)
То уопште није тема. Видео си на шта ти се указује и шта је замерка. Преименовање истих довело је до замене везе архивом, без обзира на њен статус, а то се претходно није дешавало. Параметар dead-url=yes не врши функцију, нити ће да ради док се модул не усклади. Прилепи ово <ref>{{Cite web|url=https://www.oblakoder.org.rs/premijera-predstave-saligia-ludum-ludum-teatra/|title=Premijera predstave "SALIGIA" Ludum Ludum teatra|date=31. 5. 2019|accessdate=29. 9. 2019|last=Pajkić|first=Snežana|publisher=oblakoder.org.rs|url-status=live|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190809154827/https://www.oblakoder.org.rs/premijera-predstave-saligia-ludum-ludum-teatra/|archivedate=9. 8. 2019}}</ref> као референцу, на пример, па види шта се добија. Најбоље би било да све локализујемо, па да развијамо свој систем, а не да слепо пратимо дешавања са ен.вики. --Lotom (разговор) 17:15, 29. септембар 2019. (CEST)

 Коментар: не видим проблем у ажурирању модула, шаблона и свега осталог како би све било у складу са могућностима, а што да не и у складу са ен.вики (ако се већ референце копирају отуд, онда има смисла да шаблони буду синхронизовани). Могли смо и ми ко Руси да локализујемо cite шаблоне па да само себи повећамо муке, али кад смо већ установили праксу да они буду на енглеском, не видим проблем да се прати тренд ажурирања шаблона. Једина замерка је што сам без било каквог претходног обавештења на свом списку надгледања видео 200+ страница које је променио бот. Да је објашњење изнето сада написано пре масовних измена, верујем да не би било никаквих проблема. А да тренутно постоје проблеми у неким чланцима, то је логично — не могу се све промене и ажурирања извршити одједном, те верујем да ће Ћировић све исправити. --Miljan Simonović (разговор) 16:03, 29. септембар 2019. (CEST)

То би био проблем онима који копирају референце, често и без гледања. Мада би и то приликом писања могло да се замени алатком. Ја подржавам локализацију, иако сам свестан да је то захтеван посао. --Lotom (разговор) 17:24, 29. септембар 2019. (CEST)

@Dcirovic: Немој да дираш оно у шта се не разумеш и немој се правити наиван након што си погрешио, признај ту грешку и исправи је у што ближем року.

Лотом и други су ти објаснили да ниси у праву: веза ако је deadurl=no или url-status=live иде на Архивирано а оригинални живи URL иде као одредишна веб-страница наслова референце под знацима навода. Погледај овде референцу број 26 и још једном кажем, ако си погрешио не мораш правити остале будалама. Решење ти је да ишчепркаш све где се појављује url-status на en.wiki и ажурираш поново модуле тако да примениш то ново, те да измењаш и deadurl=no и dead-url=no у url-status=live. Тек тада је проблем решен а до тада погрешан испис лично твојом кривицом, немаром и игноранцијом.

И још једном, погледај какав треба да буде испис у овом чланку, ту је велики део URL-ова жив али су додати и архивирани ради превентиве и олакшице када они постану мртви да се само url-status стави на dead, а тренутно је уз url-status=live тако да је та архива на Archived линкована а оригинална веза на наслову референце.

А ти горе наводиш четири случаја а исти ти испис. Дакле, параметар за статус ти онда не утиче на испис и бескористан је (осим за спољне алатке, али то му није примарна сврха), а мора да утиче на испис. И кад будеш поново ажурирао модуле, избаци deadurlове скроз све, а лепо додај url-status са преводом урл-статус, УРЛ-статус и сл. (да буде доследно) јер сви остали параметри су преведени а сада правиш овде ружну изнимку пуким стављањем параметра без превода (чисто да не избацује грешку непрепознатог параметра) без да га активираш да врши своју функцију. --5.43.99.155 (разговор) 20:23, 29. септембар 2019. (CEST)

Growth team updates #10

20:49, 2. октобар 2019. (CEST)

Прикажи/сакриј подебљано

Зашто је прикажи/сакриј подебљано? 1 --5.43.99.155 (разговор) 12:12, 14. октобар 2019. (CEST)

Пошто сам био чистио Common.css због најновијих измена у Медијавикију око приказивања доприноса/историје измена, можда је због тога дошло до овог проблема, али је Аца поправио тако да је све сада како треба у потпуности. --Zoranzoki21 (разговор) 11:15, 17. октобар 2019. (CEST)

Брисање слике из чланка

У чланку Јелена Јовановић налази се фотографија погрешне особе. Ја сам фотографију избацио из чланка, али она и даље стоји у чланку!? Ова певачица иначе изгледа овако [4] сличности нигде. --Pinki (разговор) 22:02, 17. октобар 2019. (CEST)

@Pinki: Било је потребно уклонити фотографију са википодатака. Сада је ваљда све уреду. — ВЛАДА да? 22:10, 17. октобар 2019. (CEST)

Шаблон:Порнографски глумац

Здраво! Приметио сам да на овом шаблону недостаје могућност да се унесу IMDb, AFDb и IAFD подаци, због чега се јавља значајна разлика између чланака што се може приметити, рецимо на чланцима Чери Кис и Черри Кисс. Порнографски глумци и глумице пролазе кроз различите интернет базе, па сматрам да наше кориснике на овај начин морамо да упутимо да се детаљније информишу. Ја сам покушавао, али нисам успео. Поздрав! Filipović Zoran (разговор) 17:17, 3. новембар 2019. (CET)

Google Code-In will soon take place again! Mentor tasks to help new contributors!

Hi everybody! Google Code-in (GCI) will soon take place again - a seven week long contest for 13-17 year old students to contribute to free software projects. Tasks should take an experienced contributor about two or three hours and can be of the categories Code, Documentation/Training, Outreach/Research, Quality Assurance, and User Interface/Design. Do you have any Lua, template, gadget/script or similar task that would benefit your wiki? Or maybe some of your tools need better documentation? If so, and you can imagine enjoying mentoring such a task to help a new contributor, please check out mw:Google Code-in/2019 and become a mentor. If you have any questions, feel free to ask at our talk page. Many thanks in advance! --Martin Urbanec 08:28, 5. новембар 2019. (CET)

Ботови

Добро дошли на википедијски Трг!

НАВИГАЦИЈА

НПП · Помоћ · Речник
Актуелности
IRC · Контакт

Архива



архивирај страницу



Архиве Трга по одељцима погледајте на Трг/Архива.

Одељци трга