Вељко Ђурић Мишина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Вељко Ђурић Мишина
Датум рођења(1953-01-08)8. јануар 1953.(66 год.)
Место рођењаКосоре, Сињ
 СР Хрватска  СФРЈ
ПољеИсторија Српске православне цркве, проучавање геноцида и холокауста, Западни Балкан у 20. веку
ИнституцијаМузеј жртава геноцида

Вељко Ђурић Мишина (Косоре, Сињ, 8. јануар 1953) је српски историчар, специјализован за историју Српске православне цркве, проучавање геноцида и холокауста, као и модерну историју Западног Балкана. Радио је у више научних и образовних установа, а тренутно је в. д. директора Музеја жртава геноцида у Београду.[1]

Образовање[уреди]

У родном месту завршио седам разреда основне школе, у Београду осми разред, гимназију и студије историјских наука на Филозофском факултету. Докторат „Српска православна црква 1941-1945. године“ одбранио на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду.

Каријера[уреди]

Радио у Историјском музеју Србије као кустос-историчар (1981-1997), потом на Филозофском факултету Универзитета у Приштини као наставник, најпре у звању доцента, потом ванредног професора, на предмету Историја Југославије (1997-2005), у Институту за српску културу у Лепосавићу као директор и руководилац научноистраживачког пројекта (2005-2008), као директор у Европској вишој школи за спортско новинарство у Београду (2008-2009).

Одлуком Владе Републике Србије од 23. јуна 2013. године, именован за вршиоца дужности директора Музеја жртава геноцида.

Монографије[уреди]

  1. Уста­ше и пра­во­сла­вље: Хр­ват­ска пра­во­слав­на цр­ква, „Бе­ле­тра“, Бе­о­град 1989.
  2. Пре­кр­шта­ва­ње Ср­ба у Не­за­ви­сној Др­жа­ви Хр­ват­ској: при­ло­зи за исто­ри­ју вер­ског ге­но­ци­да, „Ал­фа“, Бе­о­град-Зе­мун 1991.
  3. Гол­го­та Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве 1941-1945, „На­род­на књи­га“ – „Ал­фа“, Бе­о­град 1997.
  4. Но­ви при­ло­зи за би­о­гра­фи­ју вој­во­де Је­зди­ми­ра Дан­ги­ћа, „Но­ва Ср­би­ја“, Бе­о­град 1997.
  5. Вој­во­да Ђу­јић, „Но­ва Ср­би­ја“, Бе­о­град 1998.
  6. Ле­то­пис Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве 1946-1950 го­ди­не: Вре­ме па­три­јар­ха Га­ври­ла (1946-1950) и па­три­јар­ха Ви­кен­ти­ја (1950-1958), 1. књ., Срп­ско кул­тур­но дру­штво „Зо­ра“, Книн, Бе­о­град 2000.
  7. Ле­то­пис Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве 1946-1950. го­ди­не: Вре­ме па­три­јар­ха Га­ври­ла (1946-1950) и Ви­кен­ти­ја (1950-1958), 2. књ., Срп­ско кул­тур­но дру­штво „Зо­ра“, Книн, Бе­о­град 2001.
  8. Ле­то­пис Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве 1946-1950 го­ди­не: Вре­ме па­три­јар­ха Га­ври­ла (1946-1950) и па­три­јар­ха Ви­кен­ти­ја (1950-1958), 3. књ., Срп­ско кул­тур­но дру­штво „Зо­ра“, Книн, Бе­о­град 2002.
  9. Срп­ска пра­во­слав­на цр­ква у Не­за­ви­сној Др­жа­ви Хр­ват­ској; 1941-1945. го­ди­не, „Ди­јам–М–прес“, Ве­тер­ник 2002.[2]
  10. Зло­чин је по­чео ра­ни­је: При­ло­зи за исто­ри­ју стра­да­ња Ср­ба у ба­но­ви­на­ма При­мор­ској и Сав­ској 1934-1939. го­ди­не и Ба­но­ви­ни Хр­ват­ској 1939-1941. го­ди­не, ауто­ро­во из­да­ње, Бе­о­град 2004.
  11. Па­три­јарх Га­ври­ло (До­жић), ко­а­у­торски са Ми­о­дра­гом Бли­зан­цем, аутор­ско из­да­ње, Но­ви Сад 2004.
  12. При­ло­зи за исто­ри­ју Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве, књ. 1, Ин­сти­тут за срп­ску кул­ту­ру – При­шти­на, Ле­по­са­вић 2006.
  13. При­ло­зи за исто­ри­ју Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве, књ. 2, Ин­сти­тут за срп­ску кул­ту­ру – При­шти­на, Ле­по­са­вић 2007.
  14. Шта ће у Спли­ту Све­ти Са­ва, ауто­ро­во из­да­ње, Бе­о­град 2007.
  15. Вар­на­ва па­три­јарх срп­ски, Па­ро­хи­ја хра­ма Све­тог Са­ве у Бе­о­гра­ду и Епар­хи­ја срем­ска, Бе­о­град 2009. (дру­го из­да­ње: Под­го­ри­ца-Пље­вља 2012.)
  16. Гер­ман Ђо­рић: Па­три­јарх у обез­бо­же­ном вре­ме­ну, 1-2, Манастир Светог Стефана Сланци, Бе­о­град 2012.
  17. Викентије Проданов: Патријарх у рђавом времену, ауторово издање, Београд 2013.

Референце[уреди]

  1. ^ Вељко Ђурић Мишина, биографија и пуна библиографија, Музеј жртава геноцида, Београд
  2. ^ Латиновић, Горан. „Приказ књиге: Вељко Ђурић Мишина, Српска православна Црква у Независној Држави Хрватској 1941–1945. године“, Историја 20. века: часопис Института за савремену историју, год. XXI, бр. 1, Београд (2003). pp. 192–193.

Спољашње везе[уреди]