Логор Горња Ријека
| Логор Горња Ријека | |
|---|---|
| Концентрациони логор | |
  | |
| Координате | 46° 01′ 00″ С; 16° 33′ 00″ И / 46.016667° С; 16.55° И |
| Место | Горњој Ријеци код Крижеваца |
| Под контролом |  Независна Држава Хрватска |
Концентрациони логор Горња Ријека, службено Дјечији дом за избјегличку дјецу, био је концентрациони логор у Независној Држави Хрватској. Логор се налазио у Горњој Ријеци код Крижеваца. Основан је 1942. године као логор за дјецу до 16 година, посебно за српску, али и јеврејску дјецу.[1][2]
Историја
[уреди | уреди извор]Дана 25. новембра 1941. године издат је закон по налогу Анте Павелића и Мирка Пука о упућивању „неподобних и опасних лица” у логоре. Законом је омогућено присилно одвођење непожељних лица у концентрационе логоре. Неколико мјесеци раније отпочети су радови на изградњи средишњег логора. У саставу комплекса логора Јасеновац 12. јула 1942. године налазила су се три логора за дјецу. То су били логор Сисак, логор Јастребарско и логор Горња Ријека, изграђен у непуштеном дворцу, као најмањи од три логора.[1] Заповједник система концентрационих логора, а тиме и логором Горња Ријека, био је Вјекослав Лубурић, усташки официр.
По савјету њемачких савезника, као и због јавног мјења, усташко руководство је наложило пребацивање неке српске и јеврејске дјеце која су била са својим родитељима у Јасеновцу и основање дјечијег дома. Како би се стекао привид хуманости, Хрватском црвеном крижу и Министарству за удружбу повјерено је оснивање логора. У Горњу Ријеку су прва дјеца стигла 24. јуна 1942. године. У наредних неколико дана више дјеце из Јасеновца и Старе Градишке пребачено је у Горњу Ријеку. Логор је био под управом Усташке младежи. Од самог оснивања у логору је избила епидемија тифуса, која се није могла зауставити и на крају је средином августа логор затворен. Уз помоћ Црвеног крижа 50 дјеце је пребачено у болнице у Загребу, док је 150 пребачено у карантин у Јастребарском. У самом логору је умрло око 140 дјеце.[1] Према ријечима хуманисте Дијане Будисављевић, сматра се да је више од половине од 400 дјеце смјештене у логору умрло.[2]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Benz & Distel 2005, стр. 316—317.
- ^ а б Yelesiyevich 2006, стр. 12—14.
Литература
[уреди | уреди извор]- Benz, Wolfgang; Distel, Barbara (2005). Der Ort des Terrors: Geschichte der nationalsozialistischen Konzentrationslager (на језику: немачки). C.H.Beck. ISBN 9783406572388. Приступљено 26. 3. 2019.
- Yelesiyevich, Milo (2006). „DIANA BUDISAVLJEVIC, DIARY 1941–1945” (PDF). Jasenovac - Research Institute Quarterly. 1 (3): 12—14. Приступљено 26. 3. 2019.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Логор за српску дјецу у Горњој Ријеци – Jastrebarsko1942/Genocid” (на језику: српски). 9. 11. 2017. Архивирано из оригинала 26. 03. 2019. г. Приступљено 26. 3. 2019.
- „Страдање дјеце”. ЈУ Спомен - подручје Доња Градина (на језику: српски). Архивирано из оригинала 26. 03. 2019. г. Приступљено 26. 3. 2019.
