Светлана Алексијевич

Из Википедије, слободне енциклопедије
Светлана Алексијевич
Swetlana Alexijewitsch 2013.jpg
Алексијевичева 2013.
Пуно име Светлана Александровна Алексијевич
Датум рођења (1948-05-31)31. мај 1948.(69 год.)
Место рођења Савез Совјетских Социјалистичких Република Станислав, Украјинска ССР
СССР
Држављанство  СССР Белорусија
Језик стварања руски језик
Књижевни жанр документарна литература, приповетка
Најважнија дела
Награде Nobel prize medal.svg Нобелова награда за књижевност 2015.
Званични веб-сајт
alexievich.info

Светлана Александровна Алексијевич (рус. Светла́на Алекса́ндровна Алексие́вич; блр. Святлана Аляксандраўна Алексіевіч; рођена 31. маја 1948. у Станиславу, данас Ивано-Франкивск) белоруска је новинарка и књижевница која ствара на руском језику. За своје „полифонијско писање, које представља споменик патњи и храбрости нашег доба” 8. октобра 2015. додељена јој је Нобелова награда за књижевност.[1][2] „Користећи изузетан метод, пажљиво уклопљен колаж људских гласова, Алексијевичева продубљује наше разумевање целе једне ере”, наводи се у образложењу Шведске академије.

Њене најпознатије књиге писане су у жанру уметничке и документарне прозе, почев од дебитантског остварења које се бави женама током Другог светског ратаРат нема женско лице (објављено 1987). Серију Гласови утопије коју је започела дебитанстким романом завршила је 2013. делом Време секонд-хенда које се бави животним питањима обичних људи на постсовјетском простору. Бавила се последицама Чернобиљске хаварије кроз документарни роман Чернобиљска молитва (1997), совјетском улогом у рату у Авганистану у делу Дечаци од цинка (1990), те дечјим погледима на ратове у делу Последњи сведоци (1985).

Њене књиге, у којима је писала о ратним ужасима у првом лицу, преносећи речи сведока кроз својеврсни колаж монолога, преведене су на 35 језика, али још увек нису објављене у Белорусији. Ћерка сеоских учитеља, Светлана Алексијевич је студирала новинарство у Белорусији, која је у то време била део СССР-а.

Извесно време је радила у редакцијама локалних листова, а потом и као учитељица у провинцији. Након дванаест година самовољног егзила у Енглеској, Француској и Немачкој, од 2011. године живи у Минску.

Добитница је многих награда међу којима се посебно издваја награда за мир Удружења немачких издавача која јој је додељена 2013. године

Алексијевичева је једна од 14 жена које су добиле Нобелову награду за књижевност. Написала је и три позоришна комада и сценарио за 21 документарни филм.

Референце[уреди]

  1. Blissett, Chelly. "Author Svetlana Aleksievich nominated for 2014 Nobel Prize". Yekaterinburg News. January 28, 2014. Retrieved January 28, 2014.
  2. Treijs, Erica (8. 10. 2015). „Nobelpriset i litteratur till Svetlana Aleksijevitj” [Nobel Prize in literature to Svetlana Aleksijevitj]. www.svd.se. Svenska Dagbladet. Приступљено 8. 10. 2015. 
    Svetlana Alexievich wins Nobel Literature prize, BBC News (8 October 2015)

Спољашње везе[уреди]