Пређи на садржај

Велика Моштаница

Велика Моштаница
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБеоградски
ОпштинаЧукарица
Становништво
 — 2022.Раст 3594
Географске карактеристике
Координате44° 39′ 29″ С; 20° 21′ 08″ И / 44.658° С; 20.352166° И / 44.658; 20.352166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина180 m
Велика Моштаница на карти Србије
Велика Моштаница
Велика Моштаница
Велика Моштаница на карти Србије
Остали подаци
Поштански број11262
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Велика Моштаница је градско насеље у градској општини Чукарица у граду Београду.

Према попису из 2022. било је 3594 становника.

Географски положај

[уреди | уреди извор]

Насеље лежи на плећатој коси са леве стране Дољанског потока. Поток тече даље кроз Остружницу и испод ње утиче у Саву.

Историја

[уреди | уреди извор]

Први до сада познати писани подаци о Великој Моштаници као насељеном месту се налазе у турским пописима Београдске нахије из 1528. године.

Овде се налази Споменик у Великој Моштаници.

Инфраструктура

[уреди | уреди извор]

Кроз атар насеља пролази пут Е763, (Ибарска магистрала), који повезује Београд са општином Лазаревац и даље ка југозападу Србије.[1] Велика Моштаница спада у насеља средње величине из приурбаног појаса, са високим степеном повезаности са Београдом.[2]

У насељу постоји здравствена станица, пошта, апотека.

Основна школа „Бранко Радичевић” у Великој Моштаници је основана 1846. године. Школу данас похађа око 250 ученика, а у просторијама школе је организован рад и за предшколски узраст деце.

Фудбалски клуб „Велика Моштаница” има свој стадион.

Градски саобраћај

[уреди | уреди извор]

До насеља се дневним линијама гсп-а може стићи:

Просторни развој

[уреди | уреди извор]

Насеље се ширило грађењем на улазу и излазу, тако да је добило двоструки крстасти облик.[5] Приметан је пораст броја викенд кућа, који је омогућила ниска цена земљишта.[6]

Религија

[уреди | уреди извор]

У насељу се налази Црква Рођења Богородице са борачким гробљем у Великој Моштаници. Представља непокретно културно добро као споменик културе.[7]

Функцијске делатности становништва

[уреди | уреди извор]

Велика Моштаница је у прошлости била изразито аграрна, а сада, као и у друга насеља периурбаног појаса је постала насеље са најизразитијим функцијским променама, у коме се становништво претежно бави услужним делатностима.[8]

У атару насеља се налазе обрадиве површине, али је слаба ангажованост становништва у пољопривреди због ситних поседа. Године 2006. је започео пилот пројекат са циљем лакше обраде плодног земљишта и поспешивање пољопривреде, али је урађена само његова прва фаза која се састојала у идентификацији катастарских парцела, ажурирању катастарске документације и валоризацији површина.[9]

Демографија

[уреди | уреди извор]
Црква рођења пресвете богородице у Великој Моштаници
Стара зграда основне школе у Великој Моштаници

У насељу Велика Моштаница живи 2649 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,9 година (41,2 код мушкараца и 42,7 код жена). У насељу има 973 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,30.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[10]
Година Становника
1948. 2.453
1953. 2.497
1961. 2.563
1971. 2.417
1981. 2.751
1991. 3.084 2.939
2002. 3.210 3.385
Етнички састав према попису из 2002.‍[11]
Срби
 
3.079 95,91%
Црногорци
 
53 1,65%
Југословени
 
13 0,40%
Хрвати
 
7 0,21%
Македонци
 
6 0,18%
Муслимани
 
3 0,09%
Бугари
 
2 0,06%
Албанци
 
2 0,06%
Чеси
 
1 0,03%
Словенци
 
1 0,03%
Словаци
 
1 0,03%
Румуни
 
1 0,03%
Немци
 
1 0,03%
непознато
 
35 1,09%
Становништво према полу и старости[12]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 534 564 626 641 784 842 973


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 160 211 172 190 130 81 20 7 1 1 3,30
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 1.362 383 869 66 42 2
Женски 1.405 267 852 230 53 3
УКУПНО 2.767 650 1.721 296 95 5
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 549 23 0 1 166
Женски 420 20 0 0 66
Укупно 969 43 0 1 232
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 14 45 97 8 54
Женски 3 8 80 19 18
Укупно 17 53 177 27 72
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 5 32 29 19 23
Женски 10 24 22 39 83
Укупно 15 56 51 58 106
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 19 0 0 14
Женски 22 1 0 5
Укупно 41 1 0 19

Познате личности

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Спалевић 2013, стр. 26.
  2. ^ Спалевић 2013, стр. 67.
  3. ^ „ГСП Београд, линија 513”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-04-12. 
  4. ^ „ГСП Београд, линија 551”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-04-12. 
  5. ^ Спалевић 2013, стр. 72.
  6. ^ Спалевић 2013, стр. 103.
  7. ^ „Завод за заштиту споменика културе града Београда/Црква рођења Богородице са Борачким гробљем у Великој Моштаници”. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 23. 05. 2018. 
  8. ^ Спалевић 2013, стр. 59.
  9. ^ Спалевић 2013, стр. 83.
  10. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  11. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  12. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]