Југославија на Олимпијским играма
Југославија на олимпијским играма | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
МОК код | YUG | ||||||||
НОК | Југословенски олимпијски комитет (ЈОК) | ||||||||
Медаље |
| ||||||||
Учешће на играма | |||||||||
Летње игре | |||||||||
1920* • 1924* • 1928* • 1932* • 1936* • 1948 • 1952 • 1956 • 1960 • 1964 • 1968 • 1972 • 1976 • 1980 • 1984 • 1988 | |||||||||
Зимске игре | |||||||||
1924* • 1928* • 1932 • 1936* • 1948 • 1952 • 1956 • 1960 • 1964 • 1968 • 1972 • 1976 • 1980 • 1984 • 1988 • 1992 | |||||||||
Остала учешћа | |||||||||
Словенија (1992–) Хрватска (1992–) Босна и Херцеговина (1992–) Независни учесници (1992 ЛОИ) Северна Македонија (1996–) Србија и Црна Гора (1996–2006) Црна Гора (2008–) Србија (1912, 2008–) |
Југославија је први пут на Летњим олимпијским играма учествовала 1920. године под заставом и именом Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. На својим првим Олимпијским играма Југославија је имала укупно седамнаест представника[1][2]. који су се такмичили у једином спорту у којем је узела учешће, фудбалу. На свом првом учешћу Југославија није освојила ниједну медаљу. Фудбалери су на олимпијском фудбалском турниру заузели четрнаесто место са два пораза из две утакмице.
Пре овог првог учешћа, спортисти из Хрватске, Словеније и са територије Војводине су учествовали на олимпијадама такмичећи се за Аустрију или Мађарску јер су пре Првог светског рата ове територије припадале Аустроугарској, а међу овим спортистима били су и освајачи олимпијских медаља Момчило Тапавица, Милан Нералић и Рудолф Цветко. Краљевина Србија је као самостална држава имала своја два представника још на Олимпијади 1912. године.
Југославија је била представљана од стране спортиста под четири различита имена држава:
- Краљевина Југославија (званично Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца до 1929) од 1920–1936
- Федеративна Народна Република Југославија од 1948. до 1963.
- Социјалистичка Федеративна Република Југославија од 1963. до 1992. ЗОИ
- Савезна Република Југославија, формирана од заједнице две државе Србије и Црне Горе у периоду од 1996–2002
Две од Југославије отцепљене државе, Хрватска и Словенија, су своја такмичења на олимпијадама као независни тимови почели од ЗОИ 1992.. На Летњим олимпијским играма 1992. у Барселони су као независни такмичари учествовали спортисти из СР Југославије и Македоније зато што су Уједињене нације увеле међународне санкције Југославији, а Олимпијски комитет Македоније још није био оформљен. Од ЛОИ 2008. свих шест бивших република Југославије се независно такмиче на Олимпијским играма.
Југославија је била домаћин Зимских олимпијских игара 1984. у Сарајеву, а Београд је био кандидат за домаћина Летњих олимпијских игара 1992.
Учествовање на олимпијским играма
[уреди | уреди извор]Држава | Код | Прве игре | Последње игре |
---|---|---|---|
Краљевина Југославија | 1920 ЛОИ | 1936 ЛОИ | |
Југославија | YUG | 1948 ЗОИ | 1992 ЗОИ |
Независни учесници | IOP | 1992 ЛОИ | |
СР Југославија | YUG | 1996 ЛОИ | 2002 ЗОИ |
Србија и Црна Гора | SCG | 2004 ЛОИ | 2006 ЗОИ |
Медаље
[уреди | уреди извор]Летње олимпијске игре
[уреди | уреди извор]Учешће и освојене медаље на ЛОИ
[уреди | уреди извор]Учешће и освојене медаље на ЗОИ | ||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
ЛОИ | Носилац заставе | Учешће | Мушкарци | Жене | Спорт | Злато | Сребро | Бронза | Укупно | Пласман |
1920. Антверпен | 15 | 15 | 0 | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 | ||
1924. Париз | Станко Перпар | 42 | 42 | 0 | 9 | 2 | 0 | 0 | 2 | 14 |
1928. Амстердам | Димитрије Стефановић | 34 | 34 | 0 | 6 | 1 | 1 | 3 | 5 | =21 |
1932. Лос Анђелес | Вељко Наранчић | 1 | 1 | 0 | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 | |
1936. Берлин | Милан Степишник | 93 | 78 | 15 | 13 | 0 | 1 | 0 | 1 | =25 |
1948. Лондон | Божо Гркинић | 90 | 79 | 11 | 8 | 0 | 2 | 0 | 2 | 24 |
1952. Хелсинки | Ото Ребула | 87 | 77 | 10 | 11 | 1 | 2 | 0 | 3 | =21 |
1956. Мелбурн[3] | Здравко Ковачић | 35 | 32 | 3 | 8 | 0 | 3 | 0 | 3 | 26 |
1960. Рим | Радован Радовић | 116 | 107 | 9 | 14 | 1 | 1 | 0 | 2 | =18 |
1964. Токио | Мирослав Церар | 75 | 72 | 3 | 9 | 2 | 1 | 2 | 5 | 19 |
1968. Мексико Сити | Бранислав Симић | 69 | 59 | 10 | 11 | 3 | 3 | 2 | 8 | 16 |
1972. Минхен | Мирко Сандић | 126 | 113 | 13 | 15 | 2 | 1 | 2 | 5 | 20 |
1976. Монтреал | Хрвоје Хорват | 88 | 83 | 5 | 14 | 2 | 3 | 3 | 8 | 16 |
1980. Москва | Матија Љубек | 164 | 136 | 28 | 17 | 2 | 3 | 4 | 9 | 14 |
1984. Лос Анђелес | Дражен Далипагић | 139 | 105 | 34 | 9 | 7 | 4 | 7 | 18 | 9 |
1988. Сеул | Матија Љубек | 155 | 117 | 38 | 9 | 3 | 4 | 5 | 12 | 16 |
Укупно | 1.329 | 1.150 | 179 | 26 | 29 | 28 | 83 | 33 |
Преглед учешћа спортиста Југославије и освојених медаља по спортовима на ЛОИ
[уреди | уреди извор]Спорт | Период | Укупно | Мушкарци | Жене | Злато | Сребро | Бронза | Укупно | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Прво | Последње | ||||||||
Атлетика | 1924 | 1988 | 135 | 107 | 28 | 0 | 2 | 0 | 2 |
Бициклизам | 1924 | 1988 | 43 | 43 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Бокс | 1952 | 1988 | 36 | 36 | 0 | 3 | 2 | 6 | 11 |
Ватерполо | 1936 | 1988 | 73 | 73 | 0 | 3 | 4 | 0 | 7 |
Веслање | 1936 | 1988 | 109 | 109 | 0 | 1 | 1 | 3 | 5 |
Гимнастика | 1924 | 1988 | 78 | 45 | 33 | 5 | 2 | 4 | 11 |
Дизање тегова | 1972 | 1980 | 4 | 4 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Једрење | 1936 | 1988 | 12 | 12 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Кајак и кану | 1936 | 1988 | 27 | 27 | 0 | 2 | 2 | 1 | 5 |
Коњички спорт | 1924 | 1984 | 4 | 4 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Кошарка | 1960 | 1988 | 91 | 62 | 29 | 1 | 4 | 2 | 7 |
Мачевање | 1928 | 1960 | 16 | 13 | 3 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Одбојка | 1980 | 1980 | 12 | 12 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Пливање | 1924 | 1988 | 45 | 39 | 6 | 1 | 1 | 0 | 2 |
Рвање | 1924 | 1988 | 54 | 54 | 0 | 4 | 6 | 6 | 14 |
Рукомет | 1972 | 1988 | 85 | 54 | 31 | 3 | 1 | 1 | 5 |
Скокови у воду | 1936 | 1936 | 1 | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Стони тенис | 1988 | 1988 | 5 | 3 | 2 | 0 | 1 | 1 | 2 |
Стреличарство | 1976 | 1980 | 2 | 2 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Стрељаштво | 1936 | 1988 | 30 | 23 | 7 | 2 | 0 | 1 | 3 |
Тенис | 1924 | 1988 | 4 | 3 | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Фудбал | 1920 | 1988 | 146 | 146 | 0 | 1 | 3 | 1 | 5 |
Џудо | 1972 | 1988 | 15 | 15 | 0 | 0 | 0 | 2 | 2 |
Укупно (23) | 1027 | 887 | 140 | 26 | 29 | 28 | 83 |
Разлика у горње две табеле од 302 учесника (263 мушкарca и 39 жена) настала је у овој табели јер је сваки спортиста без обриза колико је пута учествовао на играма и у колико разних дисциплина и спортова на истим играма рачунат само једном.
Освајачи медаља на ЛОИ
[уреди | уреди извор]Зимске олимпијске игре
[уреди | уреди извор]Учешће и освојене медаље на ЗОИ
[уреди | уреди извор]Учешће и освојене медаље на ЗОИ | ||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
ЗОИ | Носилац заставе | Учешће | Мушкарци | Жене | Спорт | Злато | Сребро | Бронза | Укупно | Пласман |
1924. Шамони | Душан Зинаја | 4 | 4 | 0 | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 | - |
1928. Санкт Мориц | 6 | 6 | 0 | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 | - | |
1932. Лејк Плесид | Није учествовала | |||||||||
1936. Гармиш-Партенкирхен | 17 | 17 | 0 | 4 | 0 | 0 | 0 | 0 | - | |
1948. Санкт Мориц | 17 | 17 | 0 | 4 | 0 | 0 | 0 | 0 | - | |
1952. Осло | 6 | 4 | 2 | 3 | 0 | 0 | 0 | 0 | - | |
1956. Корзина д'Ампецо | 17 | 12 | 5 | 3 | 0 | 0 | 0 | 0 | - | |
1960. Скво Вали | Није учествовала | |||||||||
1964. Инзбрук | 31 | 29 | 2 | 4 | 0 | 0 | 0 | 0 | - | |
1968. Гренобл | 30 | 29 | 1 | 4 | 0 | 0 | 0 | 0 | - | |
1972. Сапоро | 26 | 26 | 0 | 4 | 0 | 0 | 0 | 0 | - | |
1976. Инзбрук | 28 | 27 | 1 | 4 | 0 | 0 | 0 | 0 | - | |
1980. Лејк Плесид | Бојан Крижај | 15 | 11 | 4 | 5 | 0 | 0 | 0 | 0 | - |
1984. Сарајево | Јуре Франко | 72 | 59 | 13 | 10 | 0 | 1 | 0 | 1 | 14 |
1984. Калгари | Бојан Крижај | 22 | 16 | 6 | 7 | 0 | 2 | 1 | 3 | 14 |
1992. Албертвил | 25 | 22 | 3 | 6 | 0 | 0 | 0 | 0 | - | |
Укупно | 316 | 279 | 37 | 0 | 3 | 1 | 4 | 37 |
Преглед учешћа спортиста Југославије и освојених медаља по спортовима на ЗОИ
[уреди | уреди извор]Спорт | Период | Укупно | Мушки | Жене | Злато | Сребро | Бронза | Укупно | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Прво | Последње | ||||||||
Алпско скијање | 1936 | 1992 | 56 | 42 | 14 | 0 | 2 | 0 | 2 |
Биатлон | 1980 | 1992 | 9 | 9 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Боб | 1984 | 1992 | 11 | 11 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Брзо клизање | 1984 | 1992 | 6 | 4 | 2 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Нордијска комбинација | 1936 | 1984 | 7 | 7 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Санкање | 1984 | 1992 | 5 | 4 | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Скијашки скокови | 1936 | 1988 | 32 | 32 | 0 | 0 | 1 | 1 | 2 |
Скијашко трчање | 1924 | 1992 | 49 | 39 | 10 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Уметничко клизање | 1980 | 1988 | 3 | 1 | 2 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Хокеј на леду | 1964 | 1984 | 59 | 59 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Укупно (10) | 237 | 208 | 29 | 0 | 3 | 1 | 4 |
Разлика у горње две табеле од 79 учесника (71 мушкарац и 8 жена) настала је у овој табели јер је сваки спортиста без обзира колико је пута учествовао на играма и у колико разних дисциплина и спортова на истим играма рачунат само једном.
Освајачи медаља на ЗОИ
[уреди | уреди извор]Освојене медаље на ОИ
[уреди | уреди извор]Освојене медаље на ОИ | ||||
---|---|---|---|---|
ОИ | Злато | Сребро | Бронза | Укупно |
ЗОИ | 26 | 29 | 28 | 83 |
ЗОИ | 0 | 3 | 1 | 4 |
Укупно | 26 | 32 | 29 | 87 |
Занимљивости
[уреди | уреди извор]- Најмлађи учесник: Јадран Радовчић, 13 година и 184 дана Минхен 1972. веслање (кормилар)
- Најстарији учесник: Франц Петернел, 47 година и 257 дана Москва 1980. стрељаштво
- Највише медаља: Леон Штукељ 6 гимнастика
- Прва медаља: Леон Штукељ, гимнастика - вратило
- Прво злато: Леон Штукељ, гимнастика - вратило
- Најбољи пласман на ЛОИ: 9 1984. Лос Анђелес
- Најбољи пласман на ЗОИ: 14 1988. Калгари и 14 1984. Сарајево
Види још
[уреди | уреди извор]- Списак носилаца заставе Југославије на олимпијским играма
- Списак освајача олимпијских медаља за Југославију, СЦГ и Србију
- Медаље које је освојила Социјалистичка Федеративна Република Југославија
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Званични ФИФА извештај на вебу”. Архивирано из оригинала 26. 06. 2008. г. Приступљено 21. 12. 2015.
- ^ Резиме истраживања о броју учесника Југославије на ОИ 1920 са неколико извора:
- „Званична ФИФА страница”. Архивирано из оригинала 23. 06. 2011. г. — 17 учесника
- „Сајт репрезентације Србије”. Архивирано из оригинала 08. 04. 2009. г. — 15 учесника (без Јопантевића и Појића)
- Енциклопедија физичке културе — 13 учесника (прва утакмица + Симић и Шолц)
- Олимпијски комитет Србије — 11 учесника (само играчи прве утакмице)
- „Сајт Олимпик спорта”. Архивирано из оригинала 16. 11. 2012. г. — 15 учесника (без Јопантевића и Појића) који ако су и били тамо према сајту ФИФА нису улазили у игру, па самим тим нису ни учествовали на Играма.
- ^ По тадашњим Аустралијским законима увоз животиња је био забрањен, па су се коњичке дисциплине одржавале у Стокхолму.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Olympic Medal Winners”. МОК. Приступљено 8. 10. 2007.