Кумир
Кумир (од рус. кумир) или идол је кип рађен у дрвету или камену са ликом словенских божанстава. Постављани су или на централна места храмова или на она брда у околини насељених места која су била повезивана са словенским божанствима[1].
Кумире налазимо широм словенског света и они неретко омогућавају да се означе границе простирања средњовековних словенских држава [а]. Кумире божанствима тзв. кијевског пантеона словенске религије рађене од дрвета са украсима од племенитих метала је 980. године подигао кнез Владимир на брду крај Кијева[2].
Бројни кумири су били уништени од стране хришћана током крсташких ратова против западних Словена[3][4] или по покрштавању током средњег века.
Са повећањем популарности родноверја међу словенским народима, током XX века и почетком XXI века, подигнути су кумири у Русији, Украјини, Пољској, Словенији,[5], Србији[6] и другим словенским државама.
Напомене
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Hod kroz godinu“, Vitomir Belaj, drugo izdanje, Golden marketing, Tehnička knjiga. . Zagreb. 2007. ISBN 978-953-212-334-0.
- ^ „Повест минулих лета“
- ^ Saxo Grammaticus, Gesta Danorum
- ^ Helmold von Bosau, Chronica Slavorum
- ^ Perunov kip v Turnem Архивирано на сајту Wayback Machine (21. август 2011), Приступљено 10. 4. 2013.
- ^ Kumir na Ravništu, RTS, 25. jun 2011., Приступљено 10. 4. 2013.
