Лобелин

С Википедије, слободне енциклопедије
Лобелин
IUPAC име
2-((2R,6S)-6-((S)-2-Хидрокси-2-фенилетил)-1-метилпиперидин-2-ил)-1-фенилетанон
Клинички подаци
Drugs.comИнтернационално име лека
Идентификатори
CAS број90-69-7 ДаY
ATCvet кодQV04CV01 (WHO)
PubChemCID 101616
ChemSpider91814 НеН
UNIID0P25S3P81 ДаY
KEGGD02364 ДаY
ChEMBLCHEMBL15476 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC22H27NO2
Моларна маса337,455
  • O=C(c1ccccc1)C[C@@H]3N(C)[C@H](C[C@H](O)c2ccccc2)CCC3
  • InChI=1S/C22H27NO2/c1-23-19(15-21(24)17-9-4-2-5-10-17)13-8-14-20(23)16-22(25)18-11-6-3-7-12-18/h2-7,9-12,19-21,24H,8,13-16H2,1H3/t19-,20+,21-/m0/s1 НеН
  • Key:MXYUKLILVYORSK-HBMCJLEFSA-N НеН

Лобелин је природни алкалоид присутан у биљкама Lobelia inflata, Lobelia tupa, Lobelia cardinalis, Lobelia siphilitica, и Hippobroma longiflora. У својој чистој форми он је бели аморфни прах који је растворан у води.

Лобелин као помоћно средство за потискивање жеље за пушењем,[1][2][3] а могуће је да применљив и код других типова зависности, као што је адикција на амфетамин,[4][5] кокаин[6] или алкохол.[7]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Стеад ЛФ, Хугхес ЈР (2012). „Лобелине фор смокинг цессатион”. Цоцхране Датабасе Сyст Рев. 2012 (2): ЦД000124. ПМЦ 7043274Слободан приступ. ПМИД 22336780. дои:10.1002/14651858.ЦД000124.пуб2. 
  2. ^ Марлоw, С. П.; Столлер, Ј. К. (2003). „Смокинг цессатион”. Респираторy Царе. 48 (12): 1238—54; дисцуссион 1254—6. ПМИД 14651764. 
  3. ^ Буцххалтер, А. Р.; Фант, Р. V.; Хеннингфиелд, Ј. Е. (2008). „Новел пхармацологицал аппроацхес фор треатинг тобаццо депенденце анд wитхдраwал: Цуррент статус”. Другс. 68 (8): 1067—1088. ПМИД 18484799. С2ЦИД 46875770. дои:10.2165/00003495-200868080-00005. 
  4. ^ Неугебауер, Ницхоле M.; Харрод, Стевен Б.; Стаирс, Дустин Ј.; Цроокс, Петер А.; Дwоскин, Линда П.; Бардо, Мицхаел Т. (2007). „Лобелане децреасес метхампхетамине селф-администратион ин ратс”. Еуропеан Јоурнал оф Пхармацологy. 571 (1): 33—38. ПМЦ 2104779Слободан приступ. ПМИД 17612524. дои:10.1016/ј.ејпхар.2007.06.003. 
  5. ^ Еyерман, D. Ј.; Yамамото, Б. К. (2005). „Лобелине аттенуатес метхампхетамине-индуцед цхангес ин весицулар моноамине транспортер 2 иммунореацтивитy анд моноамине деплетионс ин тхе стриатум”. Тхе Јоурнал оф Пхармацологy анд Еxпериментал Тхерапеутицс. 312 (1): 160—169. ПМИД 15331654. С2ЦИД 19787823. дои:10.1124/јпет.104.072264. 
  6. ^ Полстон, Ј. Е.; Цуннингхам, C. С.; Родвелт, К. Р.; Миллер, D. К. (2006). „Лобелине аугментс анд инхибитс цоцаине-индуцед хyперацтивитy ин ратс”. Лифе Сциенцес. 79 (10): 981—990. ПМИД 16765386. дои:10.1016/ј.лфс.2006.05.006. 
  7. ^ Фароок, Ј. M.; Леwис, Б.; Гаддис, Ј. Г.; Литтлетон, Ј. M.; Баррон, С. (2009). „Лобелине, а ницотиниц партиал агонист аттенуатес алцохол цонсумптион анд преференце ин мале Ц57БЛ/6Ј мице”. Пхyсиологy & Бехавиор. 97 (3–4): 503—506. ПМИД 19268674. С2ЦИД 23762679. дои:10.1016/ј.пхyсбех.2009.02.031.