Atanasije Stojković

Atanasije Stojković
Lični podaci
Datum rođenja	(1773-09-20)20. septembar 1773.
Mesto rođenja	Ruma, Habzburška monarhija
Datum smrti	2. jun 1832.(1832-06-02) (58 god.)
Mesto smrti	Harkov, Ruska Imperija

Atanasije Stojković (Ruma, 20. septembar 1773 — Harkov, 2. jun 1832) bio je srpski pisac i naučnik, ruski akademik, profesor i rektor univerziteta u Harkovu, pisac prve knjige iz fizike na srpskom jeziku, pisac prvog romana u novijoj srpskoj istoriji, kao i prevodilac Novog zaveta na slavenoserbski.

Biografija

Atanasije je rođen u Rumi 1773. godine, od oca Jovana Stojkovića i majke Ane Grozdić. U rodnom mestu je pošao u školu i posle osnovne, bio je poslat da uči kožarski trgovački zanat u Pešti. Odande 1787. godine pobegne i smesti se kod nekog unijatskog sveštenika u Trnavi (Slovačkoj), gde je pevao u crkvi. Posle smrti dobročinitelja Slovaka 1789. godine, vratio se kući, gde ga je čekala majka udovica. Prihvatio ga je zemljomer Rajić u Iloku za praktikanta, koji je radio na izradi zemljišnjih knjiga. Mladi Stojković se zatim vratio u Rumu i prihvatio da bude srpski narodni učitelj. Ali septembra 1793. godine uz podršku prijatelja, krenuo je na više škole. Posle privatnog pripremanja, završio je srednju „gramatikalnu latinsku školu” u Šopronu, a zatim i logiku u segedinskom Liceju. Školske 1795/1796. godine slušao je fiziku u Požunu, ali do marta 1797. godine posvetio se tu i učenju prava. Nameravao je da (po dobijanju stipendije) nastavi studije u Saksoniji. U međuvremenu bavio se pola godine u Beču, učeći austrijsko pravo i grčki jezik. Zatim je otišao u Getingen na studije prirodnih nauka, gde je 1799. godine stekao zvanje doktora filozofije, i postao prvi Srbin koji je doktorirao na tom univerzitetu i član Getingenskog i Jenskog učenog društva. Tokom te 1799. godine družio se sa mnogim učenim ljudima u Jeni, Lajpcigu i Getingu. Krajem 1799. godine vratio se kao doktor filozofije u zavičajni Srem. Iako je u Getingu završio po drugi put Bogosloviju nije prihvatio monaški čin po savetu arhimandrita Rajića. Vratio se u Peštu i tu je nekoliko godina radio istraživanja i pisao srpske knjige. Od pisanja se čak kao malo ko i obogatio, ali mu je kapital proneverio jedan kupac u Beču. Na nagovor Dositeja Obradovića od 1801. do 1803. u Budimu je pisao knjigu "Fisika, prostim jezikom spisana za rod slaveno-serbskij" u tri toma, koja je prvo takvo delo na srpskom jeziku, i obuhvata ne samo fiziku već i meteorologiju, astronomiju, mineralogiju pa čak i botaniku i zoologiju. Ovim se Stojković svrstao u red srpskih prosvetitelja, uz Dositeja i Pavla Solarića.

Zahvaljujući svom obrazovnom radu, 1803. godine bio je pozvan za prvog redovnog profesora na novootvoreni univerzitet u Harkovu. Ali sve je počelo tako što je svoju knjigu "Fiziku", poslao na poklon ruskom caru Aleksandru. Ruski vladar mu je uzvratio sa dva pohvalna pisma, zahvaljujući kojima su mu u Rusiji otvorena sva vrata. Sa dostojanstvom imperatorskog pridvornog savetnika došao je u Harkov 1804. godine, u društvu majke i jednog sinovca. On je bio jedan od učenih Srba koje je carska Rusija pozvala da budu profesori na tom univerzitetu, uz Gligorija Trlajića, Savu Petrovića, Đorđa Koritara. Prvo je predavao na katedri teorijske i eksperimentalne fizike, ali je ubrzo postao dekan odeljenja fizičkih i matematičkih nauka. Stojković je kasnije postao i rektor i osnivač harkovskog Učenog društva.

Takođe je stekao mnoge počasti i privilegije, postao član Carske akademije nauka, dobio od cara Aleksandra I Orden Svetog Vladimira trećeg stepena, a dobio je i materijalne privilegije i postao državni savetnik. Nakon što je 1815. godine postao rektor Harkovskog univerziteta oženio se. Ruski car mu je 1815. godine poklonio 25.000 jutara zemlje u Hersonskoj guberniji, u Jelisavetogradskom jezdu. Napustio je potom univerzitetsku katedru i postao državni savetnik, uglednik sa više ordena i medalja. Imanje je kasnije predao sinovima Arkadiju i Honoriju, i spokojno umro 1832. godine u Harkovu.

Njegov prosvetiteljski rad obuhvata i prevod Novog zaveta u slavenoserbskoj redakciji što prilično otežava Vuku Karadžiću da nađe razumevanje i podršku među učenim Srbima za njegov prevod na narodni srpski jezik. Međutim, njegov roman „Aristid i Natalija“ iz 1801. godine predstavlja prvi roman u novijoj srpskoj književnosti. Po uzoru na Volterov „Kandid“ napisao je delo neobičnog naziva - „Kandor ili otkrivanje egipetskih tain“, roman filozofsko poučnih namera sa dosta mističnih elemenata.

Dela

Ovo su naslovi ostalih dela nastalih za vreme dok je Stojković bio profesor fizike u Harkovu:

• „Fisika” (1801—1803) – trotomno delo, prvo ovakve vrste kod Srba
• O javlenijah gorodov i pročego v vozduh, nazivajemih fata morgana (O pojavama gradova i ostalog u vazduhu nazvanog fatamorgana) 1808.
• Načalnija osnovanija umozritelnoj i opitnoj fiziki po novejšim otkritijam (Početne osnove apstraktne i eksp. fizike do najnovijih pronalazaka) 1809.
• O preohraneniji sebija ot udarov molnij vo vseh slučajah žizni (O ličnom čuvanju od udara groma u svim životnim prilikama) 1810.
• O pričinah đelajuščih vozduh nesposobnim dlja dihanija i o sredstvah predohranjajuščih ot soveršenoj porči (O uzrocima koji čine vazduh neupotrebljivim za disanje i o sredstvima koja zaštićuju od potpunih oštećenja) 1811.
• Sistema fiziki (Sistem fizike ) 1813.
• Načalnija osnovanija fizičeskoj geografiji (Početne osnove fizičke geografije) 1813.
• Načalnija osnovanija fizičeskoj astronomiji (Početne osnove fizičke astronomije) 1813.
• O saranče i sposobah istrebljenija jeja (O skakavcima i načinu njihovog istrebljenja) 1825.
• O otvodah molnij i grada (O odvođenju – derivaciji munje i grada) 1826.
• Zaščiščenije gradovih otvodov (Zaštita protivgradnih sredstava) 1826.
• Sistematičeskoje izloženije obezvodnjenija mokroj počvi (Sistematsko izlaganje o odvodnjavanju podvodnog zemljišta) 1827.
• Teoretičesko-praktičeskoje nastavljenije o vinodeliji (Teoretsko – praktične pouke o vinarstvu) prevod sa francuskog, 1830.
• O vozdušnih kamnjah i jih proishoždeniji – prva knjiga o meteorima na svetu
• Kandor ili otkrovenije Egipetskih tain (1800)
• Aristid i Natalija (1801) – prvi roman srpske književnosti
• Serbski sekretar (1802)
• Stihi kakovim obrazom ljubov u braku sohraniti možno(1802)
• Na smert besmrtnago Jovana Rajiča”(1802).

Prevodi

• „Novi zavet“

Zanimljivosti

• Kada je jednom prilikom došao do nekih zanimljivih meteorita, napisao je knjigu "O vazdušnom kamenju i njihovom poreklu" (prvo izdanje 1807, na ruskom jeziku). Danas se smatra da je to prva knjiga o meteoritima na svetu. Na ruskom je Stojković publikovao i „Osnove teorijske i eksperimentalne fizike“ (iz 1809).
• U Tunguskoj oblasti (gde je 30. juna 1908. godine eksplodirao meteorit i izazvao ogromna razaranja) postoji brdo visine 150 m koje se zove Stojkovićevo brdo upravo po ovom naučniku.
• Na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu se igra predstava "Vožd Karađorđe i knez Miloš" u kojoj lik Atanasija Stojkovića glumi Boris Komnenić.
• Slabo je poznato da „Fizika“ (odnosno, „Fisika“) A. Stojkovića ne predstavlja udžbenik iz fizike u današnjem smislu te reči. Naime, u skladu sa vladajućim mišljenjem svoga vremena, Stojković je pod ovim nazivom podrazumevao opštu nauku o prirodi, životu i svetu (prema Aristotelovom pojmu „fisis“, tj. „priroda“), koja je u to vreme bila poznata i kao „jestastvenica“. Delo A. Stojkovića nije, prema tome, posvećeno proučavanju fizike, već proučavanju i razumevanju životnih pojava u celini.
• Po njemu se zove Gradska biblioteka „Atanasije Stojković” Ruma.

Literatura

• Milovanović, Miodrag (2016). Srpska naučna fantastika. Beograd: Everest media. str. 32. 
• Milan Đ. Milićević: Pomenik znamenitih ljudi u srpskog naroda, Slovo ljubve, Beograd. (1979). str. 689-690.
• Jovan Skerlić: Istorija nove srpske književnosti, Rad, Beograd. (1953). str. 105-107.

Spoljašnje veze

• Sandra Bekavac: „Atanasije Stojković - život i delo“, PMF u Novom Sadu, diplomski rad (Riznica srpska - književnost) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. oktobar 2017)
• [1] ili [2] članak „Srpsko ime za sibirsku pustoš“ („Dnevnik“, 4. oktobar 2004.)
• O Atanasiju Stojkoviću
• Autor prvog srpskog romana
• Stojković, Atanasije (1834). Novij zavjet Gospoda našego Isusa Hrista. V tip. Karla Taukhnit︠s︡a. 
• Fond Atanasije Stojković Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. mart 2013)