Македонци

Из Википедије, слободне енциклопедије

Овај чланак или поглавље не цитира изворе, тако да постоји вероватноћа да су неке информације изнете у овом чланку нетачне. Можете помоћи Википедији уносећи одговарајуће референце.

Македонци
Ђорђија Пулевски[1]  • Димитрија Чуповски Кочо Рацин  • Методија Антонов-Ченто Горан Пандев  • Катарина Ивановска Борис Трајковски  • Милчо Манчевски
Укупна популација
око 1, 7- 2 милиона
Популација
Македонија 1.297.981 2002  Албанија 4.697 1989  Аустрија 81.899 2001  Аустралија 5.145 2001  Босна и Херцеговина 2.278 2005 Бугарска 5.071 2001 Канада 31.265 2001 Хрватска 4.270 2001 Француска 2.300* 2003 Немачка 61.105* 2004 Грчка 962* 2001 Италија 58.460 2004 Србија 25.847 2002 Словенија 3,972 2002 Швајцарска 6.415 2000 САД 42.812 2002
Језици
Македонски језик
Религија
Доминира македонска православна, али има и торбеша, римокатолика и протестаната.
Етничке групе
Индо-Европска   Словени      Јужни Словени        Источна група јужних Словена

Македонци, јужнословенски народ, који претежно живи у Републици Македонији, где чини око 64% становништва, али има их и у Бугарској (по последњем попису око 5.000) и Грчкој, где је њихова национална лојалност подељена између грчке ("Славофони Грци") и македонске.

Македонци су већином православне вероисповести, али има их и муслимана (муслимански Македонци су познати под именом Торбеши), као и мањи број католика и протестаната. Број Македонаца процењује се на око 2.000.000, од тога у Републици Македонији око 1.300.000. Македонски језик припада словенској групи индоевропске породице језика.

Садржај 1 Антички Македонци 2 Историја 3 Етничко порекло 4 Алтернативне теорије о пореклу 5 Национална култура 6 Несугласице око имена 7 Језик 8 Галерија слика 9 Види још 10 Напомене 11 Референце

[уреди] Антички Македонци

За више информација погледајте Антички Македонци

Антички Македонци су били стари балкански народ, који је оригинално говорио један посебан индоевропски језик, који је био сличан грчком језику,и који је живео углавном на подручју данашње грчке провинције Македоније а касније су остварили и политичко јединство са другим Грцима. Изузев имена Античку Македонију и данашњу Републику Македонију (као и античке Македонце и данашње Македонце) ништа не повезује.^{[тражи се извор]}

[уреди] Историја

Словени насељавају углавном подручје јужне географске Македоније у 6-том и 7-мом веку.На простору Македоније затеклу су поромањени и гркоговорећи староседеочки живаљ, потомке Дардана, Илира, Трачана, Пајонаца, античких Македонаца.Међу тим Словенима налазио се и један талас Срба, што је евидентно из имена града Сервиџе (Сервија) у грчкој Македонији и средњовековне колоније Гордосервон, настале од колонизованих Словена из Повардарја.Од 9 века па све до 1282 године Македонија пада спорадично под бугарску и византијску власт, да би до 1392 године била под влашћу Срба. Према званичној доктрини (која важи у Републици Македонији) Македонска држава успостављена је у време цара Самуила у X веку, али су је уништили Византинци 1018.

Република Македонија формирана је 2. августа 1944. године на заседању АСНОМ-а у манастиру св. Прохор Пчињски који се данас налази у Србији, а независност је прогласила 1992. године.

[уреди] Етничко порекло

Антрополошки, Македонци представљају прелазни облик од, већинског на локалном нивоу, медитеранског антрополошког типа ка динарском, од којих је последњи углавном концентрисан у западним, брдским крајевима Македоније.^{[тражи се извор од 09. 2009.]}

Македонци дуго времена нису имали јасно изграђену националну свест, имајући при том на уму да су преци данашњих Македонаца у етничком смислу вековима себе одређивали као припадници локалних племена, такође и као Бугари, Грци и Срби и били су сматрани као такви од стране суседа, путописаца и хроничара.^{[тражи се извор од 09. 2009.]}

[уреди] Алтернативне теорије о пореклу

Према неким теоријама антички Македонци и антички Грци представљају два засебна народа. Секундарни извори наводе цитат из књиге Origins, Ethnicity, and Institutions, In Before Alexander: Constructing Early Macedonia историчара по имену Јуџин Н. Борза (енгл. Eugene N. Borza) где се наводи овакво виђење.^{[2][Напомена]} Овакве теорије покушавају да докажу како данашњи Македонци воде порекло од тог народа, јер се помињу и пре настанка СФРЈ.^{[Напомена 2]}

[уреди] Национална култура

Македонце одликује богат фолклор, колоритне народне ношње,јак утицај оријента донет преко Отоманске Империје култура окренута Православљу са словенским паганским елементима и усмено предање, које сеже до најранијег доба словенског живота средњевековног Балкана.На северу Македоније постоји обичај крсне славе, док већина становништва слави имендане. Трибалитет је био изражен све до новијег доба (племена и регионалне субкултуре: Брсјаци, Мијаци, Кецкари, Поливани, Шопови, итд.).

[уреди] Несугласице око имена

За више информација погледајте Македонско питање

У Грчкој и Бугарској овај етноним се користи махом у регионалном значењу. Постоје мишљења у Бугарској и Србији, али и власти у Грчкој које негирају постојање словенског македонског етницитета и нације.

Док је у Грчкој званичан став да се појам Македонци искључиво односи на хеленски или хеленизовани народ регије Македонија, у Бугарској појам Македонац се разматра као знак регионалне припадности.

[уреди] Језик

За више информација погледајте Македонски језик

Македонски језик спада у источну групу јужнословенских језика. Људи западномакедонског варијетета говоре дијалекте који чине прелаз од српског ка бугарском и веома брзо науче српски или бугарски књижевни језик. Вук Стефановић Караџић наводи како су му двојица Македонаца говорила о свом језику, који је као нека мјешавина српског и бугарског, али опет ближи српском него правоме бугарскоме.

За време Краљевине СХС - Југославије језик македонских Словена је сматран јужним српским дијалектом. Бугари међутим сматрају њихов језик дијалектом или другом варијантом бугарског.

Без обзира на ове тврдње, савремена лингвистичка наука либералног типа стоји на становишту да је македонски посебан језик, који има највише сличности са српским и бугарским, али се у извесним особинама и разликује од оба језика, тако да испуњава услове да буде сматран посебним језиком.Постоје и лингвистичке школе које га сматрају бугарским дијалектом, док је појава српског присвајања македонског језика ређа, мада се у овом случају потенцира сличност неких северних дијалеката са српским језиком.

[уреди] Галерија слика

Македонско женско коло.

Македонско мушко коло Тешкото.

Македонске мушке народне ношње.

[уреди] Види још

• Република Македонија
• Македонски владари
• Македонско питање
• Македонски писци
• Јужни Словени
• Словени
• Списак народа света

[уреди] Напомене

[уреди] Референце