Македонци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За друго значење, погледајте чланак Македонци (вишезначна одредница).
Македонци
Ђорђија Пулевски[1] Методије Андонов Ченто Милчо Манчевски  · Катарина Ивановска  · Горан Пандев
Укупна популација

2,000,000 - 2,500,000[2]

Популација
Застава Републике Македоније Република Македонија 1.297.981 [тражи се извор од 05. 2013.]
Застава Албаније Албанија 4.697 1989
Застава Аустрије Аустрија 13.696 2001
Застава Аустралије Аустралија 83.978-200.000 2006
Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина 2.278 2005
Застава Бугарске Бугарска 5.071 2001
Застава Канаде Канада 31.265 2001
Застава Хрватске Хрватска 4.270 [тражи се извор од 05. 2013.]
Застава Француске Француска 2.300* 2003
Застава Немачке Немачка 61.105* 2004
Застава Грчке Грчка 962* [тражи се извор од 05. 2013.]
Застава Италије Италија 92.847 2009
Застава Србије Србија 22.755 2011
Застава Словеније Словенија 3,972 2002
Застава Швајцарске Швајцарска 6.415 2000
Застава Сједињених Америчких Држава САД 42.812 2002
Језици
македонски језик
Религија
Доминира православна, али има и торбеша, римокатолика, протестаната и атеиста.
Етничке групе

Индо-Европска

  Словени
     Јужни Словени
       Источна група јужних Словена

Македонци су јужнословенски народ који претежно живи у Републици Македонији, где чини око 64% становништва, али има их и у Бугарској (по последњем попису око 1.600) и Грчкој, где је њихова национална лојалност подељена између грчке („Славофони Грци“) и македонске. Као посебна национална заједница први пут у историји признати су на АВНОЈ1943. године, званично у социјалистичкој Југославији од 1945. године, као један од пет равноправних народа.

Македонци су већином православне вероисповести, али има их и муслимана (муслимански Македонци су познати под именом Торбеши), као и мањи број католика, протестаната и атеиста. Број Македонаца процењује се на око 2.000.000, од тога у Републици Македонији око 1.300.000. Македонски језик припада словенској групи индоевропске породице језика.

Антички Македонци[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Антички Македонци
Географски распоред етничких група на Балкану (1897, Pallas Nagy Lexikona):
  Срби и Македонци
  Албанци и Срби
  Грци и Албанци
  Грци и Турци
  Бугари и Турци

Антички Македонци су били стари балкански народ, који је изворно говорио посебним индоевропским језиком који је био сличан грчком језику, и који је живео углавном на подручју данашње грчке провинције Македоније а касније су остварили и политичко јединство са Грцима. Изузев имена Античку Македонију и данашњу Републику Македонију (као и античке Македонце и данашње Македонце) ништа не повезује.

Историја[уреди]

Словени насељавају углавном подручје јужне географске Македоније у 6. и 7. веку. На простору Македоније затеклу су поромањени и гркоговорећи староседеочки живаљ, потомке Дардана, Илира, Трачана, Пајонаца, античких Македонаца. Међу тим Словенима налазио се и један талас Срба, што је евидентно из имена града Сервиџе (Сервија) у грчкој Македонији и средњовековне колоније Гордосервон, настале од колонизованих Словена из Повардарја. Од 9 века па све до 1282. године Македонија пада спорадично под бугарску и византијску власт, да би до 1392. године била под влашћу Срба.

Према званичној доктрини (која је важила у бившој Југославини и која и данас важи у Републици Македонији као и делом на факултетима, посебно правним, у Србији, Хрватској, Словенији и у неким другим државама као и од неких угледних светских професора као нпр. проф. др Виктор Фридман из САД) Македонска држава успостављена је у време цара Самуила у X веку, али су је уништили Византијци 1018, мада у ниједној другој држави ово гледиште није доминантно.

Република Македонија формирана је 2. августа 1944. године на заседању АСНОМ-а у манастиру Св. Прохор Пчињски који се налази у Србији, а независност је прогласила 1991. године.

Етничко порекло[уреди]

Антрополошки, Македонци представљају прелазни облик од, већинског на локалном нивоу, медитеранског антрополошког типа ка динарском, од којих је последњи углавном концентрисан у западним, брдским крајевима Македоније.[тражи се извор од 09. 2009.]

Осим неких слојева македонских интелектуалаца окупљених око часописа „Лоза“, Македонци дуго времена нису имали јасно изграђену националну свест, имајући притом на уму да су преци данашњих Македонаца у етничком смислу вековима себе одређивали као припадници локалних племена, такође и као Бугари, Грци и Срби и били су сматрани као такви од стране суседа, путописаца и хроничара.[тражи се извор од 09. 2009.]. Мада крајем 19. века један од великобугарских агитатора и агената поп Петар Славејков је говорио да се између учитељима у Македонији развило схватање да је једно Бугарин и бугарски језик, а друго Македонац и македонски језик и да су он и његови сарадници за те изјаве чули и деценију раније од неких македонских учитеља, али да су на то гледали као на празне изјаве и нису их схватали озбиљно. Посебно их је увредила изјава да су Македонци потомци античких Македонаца и Словена (чак су и античке Македонце убрајали у Словене), а за Бугаре су говорили да су Татари и дошљаци. Занимљив је и интервју од стране познатог грчког новинара и уредника са вођом илинденског устанка и ВМОРО и председника „Крушевске Републике“ — Никола Карев који је рекао да је он као и његови сарадници — Македонац, и да само искоришћава Бугарску за помоћ у својој ослободилачкој борби као мрав који се хвата сламку када нико други не жели да помогне.

Алтернативне теорије о пореклу[уреди]

Према неким теоријама антички Македонци и антички Грци представљају два засебна народа. Секундарни извори наводе цитат из књиге Origins, Ethnicity, and Institutions, In Before Alexander: Constructing Early Macedonia историчара по имену Јуџин Н. Борза (енгл. Eugene N. Borza) где се наводи овакво виђење.[3][Напомена] Овакве теорије не покушавају да докажу како данашњи Македонци воде порекло од тог народа, јер се помињу и пре настанка СФРЈ.[Напомена 2]

Национална култура[уреди]

Македонце одликује богат фолклор, колоритне народне ношње, јак утицај оријента донет преко Отоманске Империје култура окренута Православљу са словенским паганским елементима и усмено предање, које сеже до најранијег доба словенског живота средњовековног Балкана. На северу Македоније постоји обичај крсне славе, док већина становништва слави имендане. Трибалитет је био изражен све до новијег доба (племена и регионалне поткултуре: Брсјаци, Мијаци, Кецкари, Поливани, Шопови, итд.).

Несугласице око имена[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Македонско питање

У Грчкој и Бугарској овај етноним се користи махом у регионалном значењу. Постоје мишљења у Бугарској и Србији, али и власти у Грчкој које негирају постојање словенског македонског етницитета и нације.

Док је у Грчкој званичан став да се појам Македонци искључиво односи на хеленски или хеленизовани народ регије Македонија, у Бугарској појам Македонац се разматра као знак регионалне припадности.

Језик[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Македонски језик

Македонски језик спада у источну групу јужнословенских језика, а најсличнији је бугарском и српском. Људи западномакедонског варијетета говоре дијалекте који чине прелаз од српског ка бугарском и веома брзо науче српски или бугарски књижевни језик. Вук Стефановић Караџић наводи како су му двојица Македонаца говорила о свом језику, који је као нека мјешавина српског и бугарског, али опет ближи српском него правоме бугарскоме.

За време Краљевине СХС - Југославије језик македонских Словена је сматран јужним српским дијалектом. Бугари међутим сматрају њихов језик дијалектом или другом варијантом бугарског.

Без обзира на ове тврдње, савремена лингвистичка наука либералног типа стоји на становишту да је македонски посебан језик, који има највише сличности са бугарским и српским, али се у извесним особинама и разликује од оба језика, тако да испуњава услове да буде сматран посебним језиком. Постоје и лингвистичке школе које га сматрају бугарским дијалектом, док је појава српског присвајања македонског језика ређа, мада се у овом случају потенцира сличност неких северних дијалеката са српским језиком. Према једној од теорија се развио из језика који се говорио у средњовековној Србији.

Познати Македонци[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Људи који се у сматрају Македонцима у Македонији, а Бугарима у Бугарској
  2. ^ Nasevski, Boško; Angelova, Dora. Gerovska, Dragica (1995). Македонски Иселенички Алманах '95. Skopje: Матица на Иселениците на Македонија. стр. 52 & 53. 
  3. ^ The Ancient Macedonians different from the Ancient Greeks!, сајт macedoniantruth.org

Литература[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ Сајт као извор овог текста наводи књигу BORZA, EUGENE N. Origins, Ethnicity, and Institutions, In Before Alexander: Constructing Early Macedonia Claremont, CA, Regina Books, 1999. (ISBN 0941690960). На сајту Amazon.com може се пронаћи истоимена књига, али се ISBN разликује у једној цифри (ISBN 0-941690-97-0).
  2. ^ Почетна страна сајта www.macedoniantruth.org наводи више извора којима се заговара оваква тврдња.
  • Nasevski, Boško; Angelova, Dora. Gerovska, Dragica (1995). Македонски Иселенички Алманах '95. Skopje: Матица на Иселениците на Македонија. стр. 52 & 53. 

Спољашње везе[уреди]