Општина Мајданпек — разлика између измена

Општина Мајданпек;
	Датотека:Majdanpek;
Основни подаци
Становништво
Становништво	23703 ({{{година_становништво}}})
Географске карактеристике
Површина	932 km2
Остали подаци

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 2. април 2008. у 20:34

Општина Мајданпек је општина у источној Србији, у Борском округу, у Тимочкој Крајини. Средиште општине је град Мајданпек. Општина Мајданпек се простире на 932 км², а према попису становништва из 2002. године, на територији општине живи 23.703 особа. Граничи се са општинама Бор, Неготин, Кладово, Голубац, Кучево и Жагубица. На северу се Дунавом граничи са Румунијом.

У погледу културно-историјског наслеђа, територија општине Мајданпек је једна од најбогатијих у данашњој Европи. Овде се налазе археолошки локалитети Власац, где је откривена прва кодирана порука исклесана људском руком, Лепенски Вир, место где је праисторијски човек остварио своје непоновљиве домете у области пластичне уметности и Рудна Глава, најстарији очувани рудник на планети Земљи, који документује драму изласка човека из каменог доба и преласка у доба метала!

Насељена места

Подручје општине обухвата два градска насеља, Мајданпек и Доњи Милановац, као и следећих 12 села:

Етничка структура

Срби - 19.399 (81,59%)
Власи - 2.817 (11,89%)
остали

Статистички подаци, добијени путем пописа, не приказују објективно етничко стање на подручју општине Мајданпек, што није случај само са овом општином источне Србије у којој живи етнички мешовито становништво. Етнолошка истраживања, која је систематски вршио Музеј у Мајданпеку, недвосмислено су показала да су села мајданпечке општине у погледу етничког састава већински влашка, сем Голубиња и Мироча која су мешовита српско-влашка села. Власи Поречке реке и Горњег Пека припадају Мунћанима, односно Власима који, пре свега по језичким одликама, чине прелазну зону између Влаха Царана на истоку и Влаха Унгурјана на западу. Према традиционалној економији, сточарству, много су ближи Унгурјанима. У самоме Мајданпеку живе потомци румунских рудара Буфана, који су овде дошли у другој половини XIX века из румунских рудника у Банату, где су, у време Турака (XVI-XVIII век) пребачени из рударских области Олтеније, у источној Румунији.

Спољашње везе

@@ Ред 51: / Ред 51: @@
 ==Спољашње везе==
-*[http://www.muzej-mpek.org.yu Музеј у Мајданпеку]
 *[http://www.rtvmajdanpek.com/ Радио Телевизија Мајданпек]
 *[http://www.fbc-m.com/srpski/index.html Фабрика Бакарних Цеви Мајданпек]
 *[http://www.majdanart.com Интернационални симпозијум златарства МајданАрт]
-*[http://www.muzej-mpek.org.yu/vlasac/index.htm Археолошки локалитет Власац]
+*[http://www.paundurlic.com/vlasac/index.htm Археолошки локалитет Власац]
-*[http://www.muzej-mpek.org.yu/lepvir.htm Археолошки локалитет Лепенски Вир]
+*[http://www.paundurlic.com/lepvir.htm Археолошки локалитет Лепенски Вир]
-*[http://www.muzej-mpek.org.yu/rglava.htm Археометалуршки локалитет Рудна Глава]
+*[http://www.paundurlic.com/rglava.htm Археометалуршки локалитет Рудна Глава]