Један од пет милиона

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Протести у Србији 2018—19
Један од пет милиона, Стоп крвавим кошуљама
Део Протеста против Александра Вучића
1od5miliona.jpg
Лого протеста
Датум30. новембар 2018 –
Локација
Око стотину градова и места у Србији, као и градови насељени српском дијаспором[1][2]
ПоводОптужбе за пораст политичког насиља и гушење медијских слобода[3]

Ситуације специфичне за поједине протесте и локалне средине

МетодеДемонстрације, Блокада, Интернетски активизам
СтатусЈош трају — испуњење појединих захтева:
Водеће фигуре
Организатори: Лидери Савеза за Србију,
Бранислав Трифуновић (до фебруара 2019),
Јелена Анасоновић и други
Број

Више десетина хиљада грађана

  • Више од седамдесет хиљада симпатизера владајуће коалиције и покрета на скупу подршке Владимиру Путину у Београду.[13]
  • Више хиљада грађана на скуповима у оквиру кампање "Будућност Србије".
  • Неколико мањих јединица полиције и жандармерије[14]

Протести у Србији 2018—19. године, познати под слоганима Стоп крвавим кошуљама и Један од пет милиона (1 од 5 милиона / #1od5miliona) отпочели су у касну јесен 2018. године због оптужби за пораст политичког насиља од стране власти. Догађај који је био директан повод за први протест је инцидент у којем је физички нападнут опозициони политичар Борко Стефановић.[15] Након првих протеста одржаних у Београду, окупљања су настављена широм Србије, као и у градовима насељеним српском дијаспором. По свом стратешком циљу и организацији су индиректан наставак Протеста против диктатуре из 2017. године и усмерени су против начина вршења власти од стране Александра Вучића, те представљају најмасовније антирежимске демонстрације у Србији још од времена петооктобарских промена 2000. године и једне од најдуготрајнијих у Европи.[16]

Говорници на протестима и организатори су најчешће критиковали ситуацију у медијима и функционисање институција у држави. За разлику од већине ранијих опозиционих демонстрација, које су покретале различите формалне или неформалне групе грађана, без значајнијег уплитања политичких странака, појављују се наводи да су на овим протестима значајну улогу у координацији играле утемељене политичке организације, примарно Савез за Србију, уз подршку других странака и покрета.[17] Иницијатори су се у почетној фази протеста оградили од политичких странака и негирали су њихово учешће у организацији протеста.[3][18] Према истраживању из марта 2019. године, нешто више од половине учесника не подржава ниједну политичку странку, а најчешћи мотиви за излазак на протесте чине изостанак медијских слобода, корумпираност власти, сиромаштво и одлазак младих.[19] Путем прогласа и позива на организовано учешће, подршку протестима су пружали академски радници, радници у култури, синдикати и студенти. Већину учесника (77%) чине високообразовани грађани и студенти.[19]

Као готово сви протести против власти СНС-а, и ови су углавном пролазили без отвореније интервенције полиције све до 16. марта 2019, када је део демонстраната ушао у зграду РТС-а, после чега је дошло и до првих већих сукоба демонстраната са припадницима Министарства унутрашњих послова.

Још у фази интензивног трајања, протест је резултирао одређеним промена на опозиционом делу политичког спектра. 6. фебруара 2019. године, већина парламентарних и ванпарламентарних странака опозиције је као одговор на протесте потписала тзв. "Споразум са народом", којим се обавезала да напусти све институције (примарно Народну скупштину Републике Србије), те да бојкотује све изборе под дотадашњим условима. Овај споразум је, такође, предвидео основну платформу за формирање власти у Србији по смени Александра Вучића и Српске напредне странке.[20] Паралелно са одржавањем протеста, Александар Вучић и представници владајуће коалиције су организовали серију митинга у склопу кампње „Будућност Србије“.

Садржај

Позадина[уреди]

Председнички избори и ситуација у медијима[уреди]

На председничким изборима 2017. године је Александар Вучић, кандидат владајуће коалиције и тадашњи председник владе је остварио победу у првом кругу са освојених 55,08 % гласова. Прелиминарни резултати избора су већ сутрадан, 3. априла, иницирали вишенедељне антирежимске протесте. Према извештају ОЕБС-а и делегације Савета Европе, идентификоване су бројне неправилности и недостаци током изборног процеса, а неизбалансирано извештавање медија, притисци на бираче и запослене у државним институцијама и злоупотреба јавних ресурса за спровођење кампање су пољуљали једнакост могућности у такмичењу кандидата.[21][22] Организације које су пратиле изборни процес, као и Европска комисија су нагласли да је постојала изразизта диспропорција у погледу заступљености председничких кандидата у медијима.[23][24][25]

Лого покрета Против диктатуре

На основу мерења индекса демократичности за 2018. годину од стране мегазина The Economist, Србија је сврстана у категорију земаља „непотпуне демократије”, коју карактерише начелно поштовање слобода у изборном процесу, али и присуство изражених проблема у виду кршења медијских слобода, недовољно развијене политичке културе, ниског нивоа учешћа грађана у политичким процесима и проблема у функционисању власти и администрације.[26] Организација Freedom House је у извештају за 2018. годину навела да је Србија земља која има константан пад у индексима слободе након доласка Вучића на власт, као и да је у једној години изгубила статус „слободних” и сврстала се у категорију „делимично слободних” земаља. Према објашњењу, статус Србије опао је због погоршања у начину спровођења избора, због наставка покушаја владе и прорежимских медија да кроз законе угњетавају независне новинаре провлачећи их кроз прљаве кампање, као и због акумулације извршних овлашћења од стране председника Вучића, у супротности са уставним овлашћењима.[27][28]

Европска комисија, Амнести интернашонал, Хјуман рајтс воч, Репортери без граница, Freedom House, IREX, Civicus, као и неколико медијских удружења у Србији су указали на генералне проблеме у погледу слободе медија у Србији од доласка Александра Вучића на власт, наводећи притиске и нападе на независне медије, као и присуство прљаве кампање од стране прорежимских медија.[21][29][30][31][32][33][34][35] Политички теоретичари и научници, аналитичари и новинари често владавину Александра Вучића описују као ауторитарну или аутократску.[36][37][38][39][40][41][42][43][44][45]

Рад Народне скупштине Србије[уреди]

Организација Freedom House је 2018. године у извештају о политичким и медијским слободама у Србији навела да Маја Гојковић, председница Народне скупштине, председава парламентом изразито партијски, са великим бројем прекида и казни упућеним опозиционим посланицима.[46] Њено председавање је било предмет критика у јавности због праксе да помоћу звона посланицима из владајуће већине сугерише да гласају за предлоге.[47][48][49][50][51]

Опозициони посланици од краја 2017. године оптужују владајућу већину за „парламентарно насиље” и оцењују да је парламент обесмишљен након праксе посланика из владајуће већине да предлажу више стотина готово идентичних амандмана који често и немају везе са предложеним законом, а од којих касније и сами одустану или не гласају за њих, што све доводи до присвајања предвиђеног времена за расправу и помоћу злоупотребе пословника смањује време обраћања опозиције у парламенту.[52][53][54]

Убиство Оливера Ивановића[уреди]

Према каснијим речима организатора, један од повода окупљања је и неразјашњено убиство Оливера Ивановића, опозиционог политичара са Косова и Метохије.[3]

Ивановићу је 2017. године, након три године затвора у Косовској Митровици због терећења за наводни ратни злочин над цивилним становништвом, укинута првостепена пресуда и одређено је да се брани са слободе.[55] Након што му је у јулу године запаљен лични аутомобил од стране непознатих починиоца, Ивановић је изјавио да сматра да би мотив могао да буде његово политичко деловање.[56] Наредног месеца је објављено да је Ивановић кандидат за градоначелника Северне Косовске Митровице на локалним изборима у октобру 2017. године испред ГИ СДП, а његову кандидатуру су подржали и Демократска странка, Покрет слободних грађана, Нова странка и Александар Шапић.[57] Истог месеца је запаљен ауто и Драгиши Миловићу, коалиционом патнеру и кандидату за председника општине Звечан.[58][59] Српска листа, Марко Ђурић, директор Владине Канцеларије за Косово и Метохију и потпредседник СНС-а, и „РТВ Пинк” су водеили негативну кампању против Ивановића, наводивши да је непоштен човек у „антисрпској коалицији”, да има подршку Приштине и да ради на слабљењу јединства Срба на Косову и Метохији.[60][61] На изборима је Ивановић освојио 18,52 % гласова, иза кандидата Српске листе Горана Ракића који је придобио око 67 % гласова.[62]

Дана 16. јануара 2018. у раним јутарњим часовима извршен је атентат на Оливера Ивановића испред седишта његове странке од стране непознатих починилаца.[63][64][65] Иако је Александар Вучић неколико пута током 2018. године неколико пута најављивао да постоји напредак у истрази и да ће бити јавно доступне информације о убиству, годину дана од атентата власти Србије нису објавиле осумњичене и детаље убиства.[66][67]

Оснивање Савеза за Србију, инцидент и скуп у Крушевцу[уреди]

Физички напад на Борка Стефановића је био један од повода за први протест грађана

После оснивања Савеза за Србију 2. септембра 2018. године, ова коалиција је покренула широк спектар активности, попут трибина, на којима је представљала свој политички програм по различитим градовима Србије, те преговора са другим опозиционим организацијама о платформи за фер-изборе и побољшање медијских услова. Пре мање трибине, која је требало да се одржи у Крушевцу 23. новембра исте године, дошло је до физичког инцидента, у коме су непозната лица напала лидера једне од чланица Савеза, Левице Србије, Борка Стефановића, те неколико његових страначких колега. Стефановића су непознате особе удариле металном шипком у потиљак, онесвестивши га, а потом су га и шутирале на земљи. Његовом колеги Бобану Јовановићу су избијени зуби, а инцидент је прекинуо један полицајац у цивилној гардероби, који је био присутан.[15] Овај инцидент је изазвао колективни шок међу странкама и појединцима из опозиције, који су већ наредног дана на конференцији за новинаре наговестиле низ заједничких активности у циљу протеста против насиља, директно оптужујући Александра Вучића и Српску напредну странку за организацију напада.[68]

У среду, 28. новембра, у сали СО „Стари Град“ у Београду је организована трибина опозиционих грађанских активиста, на којој су Сергеј Трифуновић и Синиша Ковачевић позвали опозиционо јавно мњење да изађе на уличне протесте.[69] Први скуп је најављен за петак, 30. новембар у самом Крушевцу.[69] Он је отпочео као редовна трибина Савеза за Србију уз подршку других странака и покрета. Ипак, после тога су присутни изашли на улице и организовали протесну шетњу, којој је присуствовало око хиљаду људи.[70] Наредни скуп је најављен за Београд, наредне суботе, 8. децембра.

Ток[уреди]

Децембар 2018 — Фебруар 2019.[уреди]

Београдски протест 15. децембра 2018.

Дана 8. децембра, на платоу испред Филозофског факултета и на Студентском тргу се окупило више хиљада учесника.[71] Тада је успостављена пракса да после почетног скупа и говора грађани крену у протестну шетњу по централним градским улицама. Протести у Београду су наставили да се одржавају сваке суботе, а према проценама већине извора, до Нове године је број учесника редовно бивао све већи.[72] Тако је британски лист „Фајненшел Тајмс” известио да је на трећи београдски скуп изашло неколико десетина хиљада учесника,[73][74] Истовремено, министар унутрашњих послова, Небојша Стефановић је, после тог протеста, у телевизијском обраћању изнео оцену да на улицама није било више од 5000 демонстраната.[75] Према процени организатора, наредне суботе, 29. децембра број окупљених ишао и до 70.000 учесника, мада су неутрални медији давали конзервативније процене (до неколико десетина хиљада људи).[76] Једини редовни говорник на београдским протестима на првих неколико скупова је био глумац Бранислав Трифуновић, док су се на појединачним протестима, окупљенима обраћали академик Душан Теодоровић, глумци Тихомир Станић и Никола Којо, карикатуриста Душан Петричић, новинар Срђан Шкоро, активиста Десимир Стојанов, новинар Милан Јовановић и други.[71][72][77] У данима око и после Нове године, редовни протести су почели да се одржавају и у другим градовима. [78] До првих дана марта, талас демонстрација се проширио до неколико десетина општинских и градских места.[79]

Март — Април 2019.[уреди]

Почетком марта, на скуповима су почели да говоре и опозициони политичари.[80] У првој половини тог месеца, у Београду долази до радикализације протеста, када демонстранти на скупу 9. марта (који је перципиран као својеврсна годишњица демонстрација 1991. године — а окупљенима се са Теразијске чесме, баш као и 28 година раније, обратио глумац Бранислав Лечић) блокирали на сат времена зграду РТС-а.[81] Том приликом је на улици први пут јавно презентован тзв. "Дневник слободне Србије".[81] Колегијум РТС-а је осудио ову блокаду као недопустиви притисак на новинаре, на који се прешло са легитимног протеста.[82] Према првобитном плану, на протесту 16. марта је требало да се организује двочасовна блокада РТС-а, са две бине: испред улаза у Таковској улици је требало да се чита "Слободни дневник", а испред другог улаза у Абердаревој је било предвиђено да се организује музичка журка.[83] Супротно томе, део демонстраната предвођен лидерима Савеза за Србију је ушао у зграду РТС-а кроз трећи улаз у Абердаревој улици, захтевајући да се укључе у програм.[84] Први пут, полиција и жандармерија су насилно интервенисале против окупљених.[14] Припадници МУП-а су изнели из зграде поједине опозиционе политичаре и њихове симпатизере, а потом палицама интервенисали против окупљених.[14] Пошто нису испуњени захтеви демонстраната да се уживо укључе у програм РТС-а, неколико хиљада грађана се наредног дана окупило у 12 часова испред зграде Председништва Србије, у тренутку док је Александар Вучић у њој држао конференцију за новинаре. [85] Полицијске и жандармеријске снаге су окружиле зграду Председништва, а други кордон је на углу улица Краља Милана и Кнеза Милоша применио силу (палице и сузавац), како би спречио пролазак камиона са озвучењем. Демонстранти су се ипак пробили и спојили са масом људи око саме зграде.[85] После краћих говора организатора протеста, окупљени људи су формирали сопствени живи ланац око зграде, не дозвољавајући Вучићу да је напусти.[85] Ипак, после информације да је део демонстраната ухапшен, формирана је колона и окупљени су се упутили у правцу главне градске полицијске станице ("29. новембар") у улици Деспота Стефана.[86] Тамо их је дочекало још полицијских јединица, те сам министар унутрашњих послова, Небојша Стефановић, а после вербалних чарки, догодило се и неколико мањих инцидената (станица је гађана пластичним флашама и каменицама), после чега је још неколико учесника приведено.[86] Скуп је завршен по информацији да су ухапшени распоређени по различитим прекршајним судовима у граду, те да су им на брзину изрицане мање затворске казне, те су представници СЗС-а су дали рок до наредног дана у 15 часова да се сви ухапшени ослободе, најављујући нове протесте.[86] Наредног дана, Вучић је изјавио како "не може да аболира прекршајно осуђене, али да би волео да буду ослобођени", што се и догодило наредног дана.[87] Још пре ових догађаја, масовни протест је најављиван за 13. април, који у медијима фигурира као датум када ће сви демонстранти доћи у Београд.[88] За 6. април је најављено да ће, уместо скупа на Студентском тргу (блокираном због проширења пешачке зоне), централно укупљање бити испред зграде Владе Србије, после чега ће бити организована шетња до зграде телевизије "Пинк".[89] Због тога, управа ове медијске куће је упутила писмо на око 130 међународних организација, тражећи заштиту од упада присталица Савеза за Србију.[90] 4. априла, представници Савеза за Србију су покушали да уђу у Скупштину Града Београда, како би разговарали са градоначелником Зораном Радојичићем, али су их окупљени запослени у градској администрацији (пре свега жене) спречили у томе.[91] Због тога су они демонтирали барикаде (које ограђују радове на проширењу пешачке зоне) и монтирали их испред зграде РЕМ-а на Тргу Николе Пашића.[92]

Митинг „Сви као један“[уреди]

Бранислав Лечић говори на скупу код Теразијске чесме, 20. априла 2019.

Дана 13. априла, учесници протеста из целе земље су се окупили у Београду испред Дома Народне Скупштине на митингу под називом "Сви као један".[93] Процене о броју учесника су варирале од око 7000 (према полицијским и изворима блиским властима) до око 35.000 и више (према опозицији).[93] Интересантно је да су паралелно са овим скупом, званичници Српске напредне странке и њихових коалиционих партнера (као што су Горан Весић и Александар Вулин) наговестили сопствени штрајк глађу као својеврсну контраакцију.[94] Од овога су, пак, одустали, али су одборници и народни посланици из редова СНС-а ушли у зграде Народне скупштине и појединих локалних парламената, блокирајући их до даљњег.[94] На првом делу митинга, окупљенима су се обратиле значајне јавне личности, после чега је уследила једночасовна протестна шетња. У завршном делу, за говорницу су се попели опозициони политичари из група потписница "Споразума са народом".[93] Протести су се одржавали и током ускршњих празника, а 4. маја у Пионирском парку је била формирана тзв. "Слободна зона".[95]

Април 2019 —: Опадање броја учесника и престанак појединих скупова[уреди]

Како су се приближавали летњи месеци, број учесника је почео да опада, у појединим градовима су скупови престали, а поједини представници опозиционих странака (попут Бранислава Лечића) су предлагали да се протести обуставе до даљњег.[96]

Ипак, скупови у Београду и појединим градовима су наставили да се одржавају и током јуна и јула 2019. године.

Меморијали[уреди]

Масовни скуп је организован у среду 16. јануара 2019. године, на прву годишњицу убиства Оливера Ивановића, када су грађани у тишини прошетали од платоа Филозофског факултета до Храма Светог Саве на Врачару, испред кога су оставили упаљене свеће.[97] Пре овог скупа, неколико припадника организације Локални фронт из Краљева је четири дана пешачило Ибарском магистралом из свог града до Београда, у оквиру тзв. „Ибарског марша”, а то како би на овај начин одали почаст Ивановићу, те скренули пажњу на значај тог скупа.[98] Друга масовна меморијална шетња је организована у уторак, 12. марта, на шеснаесту годишњицу атентата на премијера Србије, Зорана Ђинђића.[99] На скупу није било говора, већ су само репродуковане познате Ђинђићеве изјаве.[99] Дана 13. марта је на Тргу слободе у Новом Саду обележена четврта годишњица тешке хеликоптерске несреће у околини Сурчина, у којој су погинули четворочлана посада и беба, коју су покушали да евакуишу из снежног наноса покрај Новог Пазара.[100]

Захтеви протеста[уреди]

Глумац Бранислав Трифуновић, један од редовних говорника на протестима, који је изнео прве уобличене захтеве протеста

Захтеви самих организатора, изнесени пре трећег београдског протеста су додатно уобличени, па је тако у документу, који су потписали Јелена Анасоновић (испред покрета „Против диктатуре”) и глумац Бранислав Трифуновић, захтевано:

  • Пет минута за гостовање представника протеста и да Радио-телевизија Србије у свакој информативној емисији омогући опозицији да изнесе своје ставове,
  • Да РТС објављује истините податке о броју окупљених грађана, емитује веродостојне снимке са протеста и објави захтеве демонстраната,
  • Откривање јавности налогодавца убиства лидера Грађанске иницијативе СДП Оливера Ивановића, налогодаваца напада на лидера Левице Србије Борка Стефановића, као и ко је покушао да убије новинара портала Жиг инфо Милана Јовановића и ко је то наредио.[101]

После одржавања овог скупа, организатори су од Александра Вучића захтевали и смену министра унутрашњих послова, Небојше Стефановића, дајући рок до суботе 29. децембра у 18 часова, за када је био заказан нови протест.[102] Овај услов није испуњен у датом року.

На протесту 19. јануара, говорници и поједини учесници су као захтев истакли и оставку Александра Вучића, али и то да опозиција преузме политичку одговорност за дешавања на улицама, те да прецизно формулише сопствене захтеве.[103]

На најмасовнијем протесту од почетка, који је одржан 13. априла у Београду под називом „Сви као један”, су представљену следећи захтеви:

Такође је прочитано је да су представници протеста „Један од пет милиона” спремни за разговор са надлежним органима и да ће делегирати представнике за све три предложене радне групе.[104] На наредном протесту је представљен је тим стручњака нестраначких личности за преговоре с влашћу који ће чинити пофесори Чедомир Чупић, Душан Вучићевић и Сњежана Миливојевић, политиколози Јованка Матић и Бобан Стојановић, редитељ Срђан Драгојевић, новинар Вукашин Обдрадовић и Зоран Гавриловић, као и Независно удружење новинара Србије и Асоцијација слободних медија.[105]

Одговор власти[уреди]

Медијске реакције[уреди]

Реагујући на информације о избијању протеста против њега, председник Србије, Александар Вучић је одбацио захтеве опозиције и изјавио:

„Хоћете изборе? Шта хоћете? Ја да вам нешто попуштам, тим вашим глупостима и за шта се залажете, нећу. Нисам ни четири месеци када су шетали. Унапред вам кажем да ми не пада на памет... Може пет милиона да вас се скупи, можете само да добијете изборе и онда испуњавајте оно што је народу обећано. Ја под пристисцима нећу да радим и по томе се разликујем од свих других.[106]

Неколико недеља касније, пак, Вучић је донекле ублажио свој став и изјавио како је спреман да саслуша незадовољне грађане који протестују на улици и подлегне њиховим притисцима, али да неће подлећи притисцима „лажова из опозиције”.[107]

Гостујући на РТС-у, премијерка Владе Србије, Ана Брнабић је прокоментарисала како су протести легитимни, али да јој нису јасни.[108] Ивица Дачић, потпредседник владе и министар иностраних послова је дао изјаву да треба раздвојити грађане на протестима и глумце који их подржавају од опозиционих политичара који желе да искористе протесте да би показали да имају подрђку за своју политику[109], док је председница Народне скупштине, Маја Гојковић, изјавила да би желела да саслуша грађане, али не и припаднике бивше власти, као и да личности и политичке партије из Свеза за Србију покушавају да се сакрију иза грађана.[110]

Српска напредна странка је 3. фебруара на свом сајту, званичним налозима на Јутјуб-у и друштвеним мрежама објавила спот чија је основна порука била представљање Драгана Ђиласа и Вука Јеремића како као организатори протеста манипулишу учесницима након добијања наредби и новца од тзв. „тајкуна броја 1”.[111] Дан касније је председник Вучић најавио да ће започети кампању „Будућност Србије” у склопу које ће обићи места у свих 29 округа са намером да се упозна са проблемима грађана и да им представи досадашње резултате, што су политички аналитичари описали као својеврсни одговор на протесте и на тврдње да власт губи подршку (видети одговарајућу секцију).[112][113]

Након најаве Марка Јакшића, одборника ГИ СДП Оливера Ивановића, да ће протести бити одржани и у Косовској Митровици, директор владине канцеларије за Косово и Метохију, Марко Ђурић, је изјавио да Косовска Митровица није место за поделе и поручио лидерим Савеза за Србију, назвавши их политиким профитерима и дилетантима, да заобиђу тај град.[114] На првом протесту у Косовској Митровици се Александар Стојановић, повереник Народне странке за КиМ, обратио окупљенима након покушаја женске особе да оптужи учеснике протеста за разбијање српског јединства.[115] Председник Општине Вучитрн је упутио позив Стојановићу, запосленом у општинској управи, да да писмену изјаву у вези са говором на протесту у вези са, како се наводи у позиву, нападима на институције Србије и употребу термина „фашизам”, уз напомену да ће бити спроведена дисциплинска мера престанка радног односа уколико не поступи према позиву.[115]

Скуп подршке Владимиру Путину[уреди]

Транспарент у центру Крушевца, постављен у виду подршке кампањи Александра Вучића, фебруара 2019.

Дана 17. јануара 2019. године, свега дан после скупа поводом годишњице убиства Оливера Ивановића, у званичну посету Србији је дошао руски председник Владимир Путин.[116] Организације блиске Српској напредној странци су за тај дан најавиле масовни дочек овог државника, уз подршку самом Вучићу, што су организатори протеста, опозициони политичари оценили као „контрамитинг”, но из владајућих структура су одбацили такве наводе.[117] После почетног скупа на Теразијама, колона од неколико десетина окупљених грађана је прошетала до Храма Светог Саве, очекујући да им се Путин и Вучић обрате, што, пак, није било предвиђено протоколом, па се руски председник у свега неколико речи обратио окупљенима.[118] Док су медији блиски владајућим странкама оцениле да се у Београду окупило око 125.000 симпатизера Вучића и Путина,[119] независни и медији блиски опозицији су истицали како је велики број запослених у јавном сектору широм земље био приморан да присуствује скупу, те су напомињали како је хиљаде аутобуса организовано дошло у главни град из целе Србије.[120]

Кампања „Будућност Србије“[уреди]

Почетком фебруара, Вучић је отпочео личну турнеју, током које, према сопственим речима, планира да обиђе целу земљу. Тим поводом је он покренуо сопствени налог на друштвеној мрежи "Инстаграм" и лансирао низ промотивних спотова.[121] Турнеја је покренута уз оптужбе да су поједини локални медији принуђени да се уживо укључују у Вучићеве конференције за новинаре.[122] Иако није отворено речено да је реч о изборној кампањи, Вучићев генерални секретар, Никола Селаковић није ни оповргао тврдње да је реч о уводу у изборну кампању.[123] До средине марта, Вучић је обишао неколико округа.

Оптужбе за насиље и фашизам[уреди]

Табла у Улици Краљице Марије у Београду прелепљена је плакатом током протеста 2019. године

Након неколико месеци трајања протеста, представници власти са свих нивоа су константно протесте називали окупљањима које предводе фашисти и тајкуни, уједно их оптужујући за спровођење насиља.[124][125] Горан Весић, заменик градоначелника Београда, је протесте повезао са наводном прославом датума када је Адолф Хитлер заузео Београд, као и са наводном подршком од стране Рамуша Харадинаја, председника владе Републике Косово повезаног са ратним злочинима, са циљем да се сруши Александар Вучић.[126][127] Весић је 11. априла, заједно са Александром Вулином, министром одбране, и многим другим функционерима из странака владајуће коалиције најавио штрајк глађу који би, према њиховим речима, представљао једини цивилизован начин супротстављања „хулиганизму и насиљу”.[128] Након консултација са председником републике, Александром Вучићем, је донета одлука да се одустане од штрајка, али да се креће у нови начин одбране и остајања током целог дана и ноћи у републичкој и локалним скупштинама, пред и за време „скупа Сви као један”, како би се институције „одбраниле од насиља и повампиреног фашизма”.[128]

Одговор опозиције[уреди]

Став опозиције[уреди]

После инцидента у Крушевцу, тадашњи председник Покрета слободних грађана и Грађанског блока 381, Саша Јанковић је узео учешће на заједничкој конференцији за новинаре опозиције, те је осудио овај чин.[129] Ипак, ПСГ и ГБ381 нису учествовали у прва три протеста, за шта су давани различити разлози, од којих је најзначајнији била промена говорника на првом протестном скупу у Београду, када се, између осталог, одустало од идеје да међу говорницима буде глумица Мирјана Карановић (видети секцију контроверзе).[130] Наредних дана, бројне познате личности, међу којима и неки од потписника „Апела 100” (којим је Јанковић подржан као кандидат за председника Србије претходне године) су ово коментарисали у веома негативној конотацији, што је довело до тога да 17. децембра Саша Јанковић објави да се повлачи из политике, те да подноси оставке на све функције у ПСГ-у и ГБ 381.[131] Један дан уочи трећег београдског протеста, 21. децембра, Покрет слободних грађана је позвао своје присталице да се придруже демонстрацијама.[132] Демократска странка Србије је, слично ПСГ-у, узела учешће на заједничкој конференцији за новинаре опозиције после пребијања Борка Стефановића, те, штавише, учествовала протесту у Крушевцу. Ипак, када је глумица Мирјана Карановић најављена као један од говорника на првом скупу у Београду, они су ускратили подршку демонстрацијама.[133] Пошто је већ на том скупу списак говорника измењен, ДСС је променио одлуку и прикључио се протесту већ од наредне суботе.[134] Протесте је подржао и лидер Нове Србије и Националног центра, Велимир Илић.[135] Срђан Шајн, председник Ромске партије, такође је подржао протесте.[136] Покрет Доста је било је 22. јануара 2019. издао саопштење у којем је објаснила да њихови чланови учествују на протестима од самог почетка, али да сматрају да странке и политичари не треба да буду у првим редовима и да захтеви протеста треба да буду конкретнији.[137]

Како би пружили додатну подршку протестима, сви опозициони посланици (са изузетком чланова ЛДП-а, ЛСВ-а, СДА и СРС-а) су, почев од посебне седнице Народне скупштине Републике Србије 28. јануара, на којој је говорио председник Словеније, Борут Пахор, отпочели бојкот парламента.[138] Претходно су поједини посланици Демократске странке Пахору уручили документацију о нападима власти на опозицију и медије, као и фотографије са протеста који су до тог дана трајали два месеца уназад.[138]

Посланици ЛСВ-а су, такође, бојкотовали седнице Народне скупштине и Скупштине АП Војводине и објаснили да та странка подржава грађанске протесте и учествује на њима, али да не подржава уједињење свих опозиционих партија без јасног програма.[139][140][141] Лидер ЛДП-а, Чедомир Јовановић, је изјавио да подржава грађанске протесте, али не опозицију окупљену око Савеза за Србију и бојкот рада парламента на који су позвали.[142][143] Александар Шапић, председник Српског патриотског савеза, је у априлу 2019. године нагласио да подржава изнешене захтеве и да се не противи учешћу својих чланова и симпатизера на протестима, али да званично неће подржати и појављивати се на њима.[144]

Захтеви опозиције[уреди]

Дана 14. децембра, после око два месеца заједничког рада на тој платформи, велика већина опозиционих странака и покрета у Србији је потписала споразум, којим су тражили слободне медије и поштовање изборног процеса.[145] Неки од њих подразумевају:

  • Свакодневно информисање јавности на јавним сервисима о активностима власти и опозиције, и то у трајању од најмање 30 минута,
  • Редовно учешће опозиционих странака, савеза и покрета у информативним емисијама јавних сервиса,
  • Спречавање злоупотребе бирачког списка кроз увођење кривичне одговорности ресорног министра (ако се списак нађе код неовлашћених особа), те спречавање злоупотребе јавних ресурса у изборној кампањи,
  • Промена састава Регулаторног тела за електронске медије, ради доследне примене овлашћења тог тела у контроли електронских медија.[145]

Споразум су потписали Савез за Србију, Покрет слободних грађана, Демократска странка Србије, Нова странка, Социјалдемократска странка, Иницијатива „Не да(ви)мо Београд”, Демократска заједница војвођанских Мађара, Грађанске платформе, Покрет центра и Доста је било.[145][146]

Реагујући на захтеве организатора протеста, Савез за Србију је предложио окупљање целокупне опозиције, синдиката и представника грађанских удружења зарад креирања заједничке платформе, плана и прецизирања политичких циљева демонстрација.[147]

„Споразум са народом”[уреди]

После неколико недеља, представници већине потписника претходног договора (са изузетком ДЈБ-а, ДСС-а и Не да[ви]мо Београд) су 6. фебруара потписали свеобухватнији споразум, који подразумева:

  • Заједничку борбу за слободне медије и слободне и поштене изборе на начин који је дефинисан Заједничким условима опозиције за спровођење слободних и поштених избора (а који су саставни део споразума),
  • Бојкот избора до испуњења ових услова, уз непризнавање институција формираних на таквим изборима,
  • Демократизацију и борбу против насиља и екстремизма, које намеће режим, те солидарност у заштити угрожених грађана,
  • Обелодањивање и преиспитивање свих аката, које је усвојио актуелни режим, а који угрожавају државне, националне и безбедносне интересе.
  • Бојкот свих институција,
  • Рад на формирању заједничке изборне листе, када се до поштених избора дође,
  • Формирање владе стручњака, која ће:
    • Обезбедити враћање демократских начела и владавину права у Србији и поштовања уставних начела о подели власти на законодавну, извршну и судску,
    • Успоставити независно судство и тужилаштво,
    • Успоставити независност Уставног суда Србије,
    • Успоставити специјалног тужиоца за корупцију, организовани криминал и трговину утицајем,
    • Оснажити државну ревизорску институцију,
    • Утврдити критеријум за избор јавних функционера,
    • Заштитити независна и регулаторна тела од странака,
    • Извршити лустрацију,
    • Испитати порекло имовине,
    • Извршити измену изборног законодавства и
    • Заштитити локалну самоуправу.[20]

Од београдског протеста 16. фебруара, споразум је стављен на располагање за потписивање грађанима.[148]

Промене у опозицији[уреди]

Децембра 2018. године, Саша Јанковић се повукао из политике,[131] а на место председника Покрета слободних грађана је крајем јануара 2019. дошао глумац Сергеј Трифуновић. Организација Не да(ви)мо Београд (организатор протеста током 2016. године) је у јануару 2019. године објавила свој списак захтева и предлоге за појачавање притиска на режим и остваривања прва за слободне и фер изборе[149], док је наредног месеца саопштено да ће заједно са Локалним фронтом из Краљева, УПСС из Ниша и другим локалним покретима и иницијативама формирати зједничку политичку организацију Грађански фронт која ће заступати вредности демократског социјализма.[150]

Демократска странка, Социјалдемократска странка и Заједно за Србију су почетком марта покренуле процес уједињења у Демократску странку, а преговори се воде и са Новом странком и другим сродним партијама и организацијама.[151][152] Драган Ђилас је 19. априла изабран са председника новоформиране Странке слободе и правде, која је настала спајањем партија Зелена еколошка партија - Зелени, Левица Србије и других организација и појединаца који су претходно били блиски Савезу за Србију и подржавали грађанске протесте.[153]

Лига социјалдемократа Војводине и Војвођанска партија су потписали споразум о сарадњи који је у медијима називан Војвођанским фронтом.[154][155] Договор о сарадњи су потписали Странка модерне Србије (партију коју су формирали чланови који су напустили Доста је било) и Грађански демократски форум (формиран од стране бивших чланова Покрета слободних грађана), прогласивши свој блок правом грађанском алтеративом.[156]

Реакције међународне заједнице[уреди]

Европска комисија, извршни орган Европске уније, је у извештају о Србији у мају 2019. године скренула пажњу на мирне вишемесечне протесте који захтевају слободу медија и регуларне изборе.[157] У извештају се помиње да је владајућа партија довела до погоршања могућности за адекватну расправу у парламенту и да су опозиционе странке отпочеле бојкот седница, али и најавиле бојкот евентуалних избора. Упућене су критике на изборне услове, с акцентом на неравноправну заступљеност у медијима и мешање страначких и државних активности.[157] Озбиљна забринутост постоји због угрожених медијских слобода, случајева претњи, застрашивања и насиља над новинарима, а упућен је позив да се што пре усвоји и имплементира нова медијска стратегија и да се појача независност Регулаторног тела за електронске медије.[157]

Реакције и подршка[уреди]

Академска и струковна подршка[уреди]

Дана 18. јануара 2019. године, више медија је пренело писмо јавности сто пет професора, пензионисаних професора, емеритуса, доцената и предавача Филозофског факултета, којим су подржали протесте, истичући како у понашању актуелне власти препознају знаке диктатуре.[158] Дана 21. јануара, подршци су се придружили и готово сви наставници и сарадници Факултета политичких наука.[159] Убрзо је формиран и заједнички списак свих академских радника у Србији, који је до краја те седмице (27. јануара) потписало преко пет стотина наставника са свих државних и извесног броја приватних универзитета.[160] Неколико дана раније, сличан проглас је потписало и стотинак адвоката.[161]

Дана 31. јануара објављен је списак од преко 400 уметника и стручних сарадника у култури који подржавају грађанске протесте и, како наводе, истрају у одбрани слободе говора и стваралаштва и бране основна начела демократије.[162] Једна од потписница, глумица Светлана Бојковић, је објаснила да подршка протестима не значи подршка опозицији, већ да се и од власти и од опозиције тражи да се у политичку културу уведу грађанске вредности и стандарди.[163] У првим месецима 2019. године подршку протестима су пружили Војни синдикат Србије, Синдикат лекара и фармацеута Србије, Полицијски синдикат Србије и неколико удружења пољопривредних произвођача.[164][165][166][167]

Проф. др Дубравка Стојановић, једна од првих потписника подршке протестима и једна од организатора циклуса трибина „Није филозофски ћутати”

Почетком фебруара, списак подршке академских радника у Србији је достигао број од преко 1400 потписника, а покренута је и петиција подршке припадника научне дијаспоре Србије коју је потписало неколико десетина запослених на универзитетима у иностранству.[168][169] Поводом изјаве Младена Шарчевића, министар просвете, науке и технолошког развоја, да међу потписницима нема озбиљних имена и да списак чине половина пензионера и половина младих истраживача „који су почели да раде тек јуче”, ректорка Универзитета у Београду проф. др Иванка Поповић је у издала саопштење за јавност у којем је навела да личност сваког члана универзитетске заједнице мора увек да буде поштована, у складу са уставним и законским јемствима интегритета, достојанства и права на приватност.[170][171]

Филозофски факултет у Београду је 7. фебруара покренуо циклус трибина под називом „Није филозофски ћутати” са циљем да се придружи грађанским настојањима за успостављање демократског друштва.[172] Један од организатора трибина и професорка на одељењу за историју, Дубравка Стојановић, је објаснила да ће се трибине одржавати сваког четвртка све до јуна, нагласила да мисли да је значајно ширења подршке протестима међу академском заједницом и да протести и трибине могу оснажити друштво.[173] Проф. Стојановић је, такође, у образложењу своје подршке протестима поменула да је кључно што је повучена граница испод које ниједна власт не сме ићи, да је отпор друштва важнији од пуке, површне промене власти.[174]

Учешће студената[уреди]

Према истраживању из марта 2019. године, студенти су чинили приближно четвртину учесника протеста.[19] У медијима је у више наврата најављивано организовано учешће студената са различитх факултета у Београду, укључујући Правни факултет, Факултет политичких наука, Факултет организационих наука, Електротехнички, Фармацеутски, Биолошки, Факултет драмских уметности и Високу школу електротехнике и рачунарства.[175][176][177][178][179] Такође, најављено је и организовано учешће студената Универзитета у Новом Саду на протестима.[180]

Председник Студентског парламента Универзитета у Београду, Дино Мартинић, је изјавио да би званична подршка протестима од стране те организације била кршење Статута Универзитета и Закона о високом образовању, којима се забрањује деловање које у основи има политичке и страначке циљеве.[181] Председник Савеза студената Београда, Боријан Соковић, је обаснио да организација неће пружити подршку протестима, нити било којој политичкој опцији, већ да ће њихов акценат бити на решавању проблема специфичним за студенте.[181] Ана Тодоровић, председница Студентског парламента Универзитета у Новом Саду, се оградила од протеста уз апел медијима да протесте не називају студентским зато што у организацији не учествује ниједан студентски парламент.[182]

Поводом Дана студената (4. априла), 6. априла је била организована посебна студентска протестна шетња почевши од Студентског града на Новом Београду па до зграде Владе Србије где су се студенти придружили осталим учесницима протеста.[183] Пет дана касније су студенти Универзитета у Београду окупљени у „Један од пет милиона” организовали перформанс у којем су симболично носили кофере обележене заставама европских земаља како би указали на поблеме све масовнијег одласка младих из Србије, лажних диплома и плагираних доктората.[184]

Учешће средњошколаца[уреди]

Дана 18. марта, група ученика Филолошке гимназије се упутила у смеру полицијске станице, јер је у пређашњим инцидентима на затворску казну по скраћеном поступку упућен њихов школски друг Павле Цвејић.[185] Они су властима дали рок од четрдесет осам сати да га пусти на слободу, најављујући да ће позвати све вршњаке на заједнички скуп после тога.[185] Већ наредног дана, ученици Економске школе у Ковину су организовали сопствени протест упозорења.[186] Истог поподнева, из истог разлога су протестовали и средњошколци из Житорађе и Прокупља.[187]

Став Српске православне цркве[уреди]

Патријарх српски Иринеј је изјавио да не види корист за народ од подстицања на протесте, позивајући се на актуелну политичку кризу око решавања статуса Косова и Метохије:

„Социјални проблеми и незадовољство које постоји код неких слојева друштва не треба да цепају народно биће, посебно имајући у виду оснивање још једне албанске војске, спречавање снабдевања српских установа, болница, школа и другог на Косову и Метохији.[188]

Патријарх је, такође, довео у везу спорадичне протесте у Бања Луци (због убиства момка Давида Драгичевића) са онима у Србији.[189] Коментаришући то, протођакон Љубомир Ранковић, уредник радија „Глас цркве” је истакао да је реч о патријарховом личном ставу (на који он има право као политичко биће), те да само Свети архијерејски сабор износи званичан став Српске православне цркве.[189] Поједини свештеници (попут нишких протојереја Миомира Јевтића и Богосава Станковића) су узели учешће у протестима, истичући да је "црква увек уз народ".[190]

Обраћајући се на централној државној манифестацији у Нишу поводом обележавања 20 година од почетка НАТО агресије на СРЈ, патријарх Иринеј је изјавио:

„Оно што видимо данас на улицама није добро. То даје снагу нашим непријатељима. Зна се како се долази до положаја и до власти. На овај начин не могу доћи, нити наудити, али могу наудити своме народу и својој држави. А верујем да то не желе. Можда су друге жеље јаче од њих, али морају да размисле шта чине и да се са мало више љубави обрну своме народу, својој отаџбини и својој будућности.[191][192]

Савез за Србију је у свом писму упућеном патријарху Иринеју оптужио патријарха да је отворено стао на страну власти, за директно мешање у дневно-политичка питања и како „СПЦ није у власништву СНС”.[193][194]

Контроверзе[уреди]

Хапшење, пуштање и оставка Драгољуба Симоновића[уреди]

Дана 25. јануара је ухапшен председник општине Гроцка и члан председништва СНС-а, Драгољуб Симоновић, због основане сумње да је наредио напад на новинара Милана Јовановића. Ову вест је званично саопштио председник Србије Александар Вучић на конференцији за новинаре којој је присуствовао и министар унутрашњих послова, Небојша Стефановић.[195] Симоновићево хапшење су поздравили ОЕБС и организација Репортери без граница.[195] Ипак, после нешто више од месец дана проведених у притвору, он је пуштен да се брани са слободе 7. марта.[196] После притиска јавности, поднео је оставку 15. марта.[197] Паралелно са протестом 20. марта, који је организовала опозиција (јер до 19. марта, скупштина општине није уврстила ово на дневни ред), симпатизери СНС-а су организовали и сопствени скуп.[198] У тим моментима, скупштина је усвојила Симоновићеву оставку.[199]

Говорници[уреди]

Прве озбиљније контроверзе у вези са протестом су настале 8. децембра, када се одржавао први београдски скуп. Наиме, путем друштвених мрежа је најављено да ће говорити глумица Мирјана Карановић, кошаркашки тренер Душко Вујошевић, те глумац Бранислав Трифуновић. Ово је изазвало негодовања појединих десничарских и грађанско-либералних кругова, при чему су први били незадовољни избором Карановићке, а други Вујошевића.[200] Тих дана је често цитирана емисија, у којој је глумица читала текст, којим се наводно велича бомбардовање Србије 1999. године,[201] док је Вујошевић означен неподобним јер је присуствовао на неколико скупова у организацији Српске напредне странке.[202] Организатори су зато неколико минута пре почетка протеста одлучили да на скупу говори само Трифуновић, док су Карановић и Вујошевић само учествовали у шетњи.[200]

Сергеј Трифуновић је говорио на протесту у Новом Саду 1. марта 2019. године и том приликом је јавно вређао председника ЛСВ-а, Ненада Чанка, те га (користећи погрдне називе) оптужио за сепаратизам.[203] Представници ЛСВ-а су се, после тога, повукли са протеста, а организатори су се оградили од Трифуновића.[204] Овај инцидент се наставио, када је Чанак лично дошао у просторије ПСГ-а у Београду, после чега је дошло до вербалног сукоба између двојице лидера.[205]

Медијско извештавање[уреди]

Једну од већих контроверзи у вези са протестима је изазвало извештавање телевизије „Студио Б”, са скупа од 8. децембра. У вечерњи програм, који води главна уредница ове телевизије, Ивана Вучићевић, укључила се млада репортерка Барбара Животић и о протесту известила:

„Налазимо се на платоу овде испред Филозофског факултета, јако мали број људи је окупљен, далеко мање него очекивано. Заправо је све било мирно, сем тог инцидента где су се људи гурали и ударали кишобранима. Као што си рекла (Ивана Вучићевић), наравно да се то очекивало на оваквом протесту. Наводно је то требало да буде спонтани, мирни протест побуњених грађана против насиља. Наравно да се иза тог протеста налази главни финансијер лидер опозиције Драган Ђилас, који је финансирао сам тај протест и организовао и окупио наводне ванстраначке личности како би се окупио што већи број грађана. Далеко мало (sic) људи је присуствовало протесту. Пре тога, жалили су се пензионери са Старог града да су им стизале поруке управо од Драгана Ђиласа како би они присуствовали протесту у што већем броју. Жалили су се да су их узнемиравали у касним сатима и одакле њима заправо њихов број телефона пошто они своје податке нигде нису остављали. Како сам навела, протест је организован против насиља под паролом “Стоп крвавим кошуљама”, што је велико, али велико лицемерје због тога што управо ти људи који су организовали протест позивају на линч, силовање, насиље, државни удар и то сматрамо јако, јако, јако лицемерним. Поготово у овој ситуацији када у нашој држави треба бити мирна ситуација и стабилна због читавог дешавања на Косову и Метохији, наравно они организују протесте.[206]

Ово је изазвало салву коментара на друштвеним мрежама и у медијима, те се Животић — како у стручном, тако и у приватном смислу — нашла на мети бројних јавних личности, попут Сергеја Трифуновића и Ивана Ивановића, док су јој подршку пружили Ивана Вучићевић, те сам Александар Вучић.[207] Истовремено, музичар Милан Станковић, познатији под надимком SevdahBABY је направио електронски музички ремикс њене репортаже, из чега је настала популарна песма.[208]

Радио-телевизија Србије[уреди]

Кабловска телевизија Н1 се нашла на мети критика представника власти и појединих чланова УО РТС-а због начина извештавања током протеста 16. и 17. марта.[209] УНС и НУНС су осудиле овакво понашање.[209][210] Истовремено, Репортери без граница су апеловали на јавни сервис да престане да игнорише протесте, те да почну да извештавају о њима објективно, без обзира да ли се то допада властима или не.[211]

Инциденти[уреди]

У току децембра и на првим скуповима у јануару нису забележени озбиљнији физички инциденти. На готово свим протестима, десничарски активиста Симеон Спасић је вербално, путем мегафона вређао организаторе скупа.[212] Медији блиски власти су у изразито негативном тону пренели информацију да су демонстранти на другом скупу у Београду, 15. децембра, гађали снежним грудвама зграду Радио-телевизије Србије, те новинаре ТВ „Пинк”.[213] Поједини ЛГБТ портали су пренели информацију да су гађане и просторије Прајд инфо центра у улици Краља Милана.[214]
На протесту 19. јануара 2019. године, дошло је до вербалног обрачуна Драгана Ђиласа и чланова студентске марксистичке организације „Маркс21”. Активисти ове групе су наредног дана оптужили Ђиласа за „ауторитарни, мизогини и хомофобни иступ”.[215] Реагујући на то, Ђилас је признао да се бурно понашао због тога што су га активисти вређали пред децом, кајући се због тога што је псовао чланове „Маркса21”.[215] Чланица председништва СНС-а, Биљана Поповић Ивковић је осудила овај чин, оптужујући СЗС за насиље.[216] Познати спортски коментатор и један од говорника на скупу у Кикинди 15. фебруара, Милојко Пантић је поливен кофом хладне воде са оближње зграде током шетње у овом граду.[217] Исте вечери, дошло је до сличног инцидента и на скупу у Бору.[218] Током београдског протеста 23. фебруара, демонстранти су облепили цео Теразијски тунел флајерима са (како су навели) "Вучићевим неиспуњеним обећањима".[219] Док је колона још напуштала тунел код Нушићеве улице, са друге стране су у њега ушли припадници Градске чистоће, те убрзано отпочели уклањање налепница. То је испровоцирало део демонстраната, који се вратио и вербално напао припаднике комуналних служби, терајући их у бег, те излепивши један њихов камион истим таквим флајерима.[219] Наредне недеље, организатори су покушали да понове овај перформанс, али је — према њиховим наводима — зид тунела у целости био премазан непознатим уљем, који је онемогућио да се било шта лепи преко њега.[220] У Неготину је 14. марта претучен један од тамошњих организатора скупа, Страхиња Ћирић.[221] Организатори су истакли да овај напад доводе у везу са Ћирићевим пређашњим говором о Зорану Милојевићу Зељи, кога су оптужили да је "главни батинаш СНС-а".[221]

У Житорађи је 18. марта, према наводима опозиције, у кабинету председника општине, пребијен Милан Благојевић, један од организатора локалног протеста.[222] Због тога, наредног дана су мештани Житорађе и Прокупља организовали протестни скуп, којим су уједно пружили и подршку ухапшенима током претходног викенда.[187]

Најозбиљнији инциденти су забележени током протеста 16. марта, када је део демонстраната ушао у зграду РТС-а и наредног дана блокирао Председништво.

Хапшења[уреди]

На београдском протесту 2. фебруара, мала група младих мушкараца је носила макету вешала, што су представници СНС-а, МУП-а и поједини медији оценили као директну претњу насиљем од стране организатора протеста и опозиције, коментаришући да је реч о симпатизерима Српског покрета Двери.[223] Савез за Србију се оградио од тога, а наводни виновници овог инцидента су ухапшени два дана касније.[224][223] Поједини адвокати су прокоментарисали да овај чин не представља кривично дело.[225] Неколико дана касније, у јавност је доспело писмо мајке малолетног Николе Пилиповића, која је установила да је њен син носио поменуту макету вешала, те да је ухапшен и као такав постао "најмлађи политички затвореник у Европи".[226] Готово целокупна опозиција је осудила ово хапшење, позивајући релевантне међународне организације да реагују, те запретивши организовањем протеста испред зграде Централног затвора у Београду, где је Пилиповићу, наводно, одређен тридесетодневни притвор.[227] Он је пуштен 8. фебруара увече, док је други учесник у инциденту, Слободан Глишић, до даљњег задржан у притвору.[228]

Из сличног разлога, после крагујевачког протеста 9. фебруара је ухапшен бивши локални одборник и активиста Слободан Боба Стефановић.[229] Он је носио инсталацију вешала са обешеним човеком, на којима је писало: "Опљачкани пензионер — Вучићу, врћи паре, ил' се бесим" и "Смрт фашизму!".[229] Он је најпре приведен у локалну полицијску станицу, после чега му је позлило, па је упућен у болницу, у којој је провео ноћ. Након великог јавног притиска, наредног јутра је пуштен.[229] МУП је демантовао да је Стефановић приведен, али је истакнуто да ће против њега бити подигнута оптужница због "расне и друге дискриминације".[230]

У току радикализованих протеста 16. и 17. марта, полиција је ухапсила око десет демонстраната, који су учествовали у упаду на зграду РТС-а, те у сукобима са припадницима МУП-а, а многи од њих су по кратком поступку осуђени на краће затворске казне.[85] Међу њима су били и чланови сатиричарског двојца "Покрет уједињених фантома", који су учествовали у упаду на РТС, али и разни појединци старости од 18 до 28 година.[86] Чланови СЗС-а су дали рок до наредног дана у 15 часова да сви ухапшени буду ослобођени, најављујући нове протесте.[86] Сви ухапшени су пуштени до 19. марта увече.[231]

Најаве преговора о изборним условима[уреди]

Дана 30. јула 2019. године, више београдских медија је пренело да је Фонд за отворено друштво у просторијама Факултета политичких наука Универзитета у Београду организовао припремни скуп представника власти и опозиције, којим се наговештава организација округлог стола о изборним условима. Према наводима, скупу су присуствовали Небојша Стефановић, Владимир Ђукановић и Владимир Орлић испред СНС-а, те више представника СЗС-а испред опозиције.[232] На састанку је било и више других представника невладиног сектора, попут ЦЕСИД-а и ЦРТЕ.[232] У саопштењу Факултета политичких наука је наведено да је изборни процес оптерећен бројним проблемима који представљају подлогу за оспоравање резултата, те да ће теме округлих столова бити анализе изборних процеса у целини, финансирање кампања, приступ медијима и њихова контрола, бирачки списак и изборна администрација, као и обезбеђивање бирачког права свим грађанима.[233] Представници удружења „Један од пет милиона” су саопштили да је дијалог између власти и позиције пожељан, али да је дошао касно, као и да ће организатори протеста активно подржавати бојкот редовних парламентарних избора уколико се не имплементирају препоруке стручног преговарачког тима.[234]

Референце[уреди]

  1. ^ „Skupovi podrške protestima „1 od 5 miliona“ večeras u Pragu i Beču”. Данас. 23. 2. 2019. Приступљено 23. 2. 2019. 
  2. ^ „Н1: „Прва шетња "Један од пет милиона" у Чикагу. Rs.n1info.com. 14. 3. 2019. Приступљено 18. 3. 2019. 
  3. 3,0 3,1 3,2 „N1: “Organizatori protesta: Želimo da se mladi probude i vrate žar za promenama. Rs.n1info.com. Приступљено 18. 3. 2019. 
  4. ^ Insajder (2. 2. 2019). „Инсајдер: „Девети протест “Један од пет милиона” и порука: Мржња никад не побеђује. Insajder.net. Приступљено 18. 3. 2019. 
  5. ^ Телеграф: „Одржан протест грађана и дела опозиције "Један од пет милиона" у центру Београда”
  6. ^ „Б92: „Седми протест "Један од пет милиона". B92.net. 19. 1. 2019. Приступљено 18. 3. 2019. 
  7. ^ „Импулс интервју: Београд - протести Један од пет милиона”. YouTube.com. Приступљено 18. 3. 2019. 
  8. ^ „Н1: „Marija Lukić na protestu: Ne bavim se politikom, borim se za goli život. Rs.n1info.com. 14. 3. 2019. Приступљено 18. 3. 2019. 
  9. ^ Autor: mondo.rs. „Мондо: „ Јуткина оставка: "Хајка! Нисам ја Ђилас да бијем жене" . Mondo.rs. Приступљено 18. 3. 2019. 
  10. ^ „Протест Један од пет милиона због сече дрвећа на Калемегдану”. Данас. Приступљено 18. 3. 2019. 
  11. ^ „Навијачи ФК Војводина у петак на протесту Један од пет милиона у Новом Саду”. autonomija.info. Приступљено 18. 3. 2019. 
  12. ^ „Протести „Један од пет милиона широм Србије. РТС. 15. 3. 2019. Приступљено 18. 3. 2019. 
  13. ^ http://mondo.rs/a1158303/Info/Drustvo/Vladimir-Putin-u-Beogradu-docek-ispred-Hrama.html
  14. 14,0 14,1 14,2 Danas: "Počeo 15. protest '1 od 5 miliona' u Beogradu"
  15. 15,0 15,1 „N1: “Borko Stefanović napadnut u Kruševcu. Rs.n1info.com. Приступљено 18. 3. 2019. 
  16. ^ „BBC: “Serbia rallies now among Europe's longest-running protests. BBC. Приступљено 10. 8. 2019. 
  17. ^ 12. decembra 2018. 12.00. „Danas: „Protestna kolona možda i ispred predsedništva. Danas.rs. Приступљено 18. 3. 2019. 
  18. ^ „N1: “Trifunović: Protesti već uspeli, prerasli stranke i narod se oslobodio straha. Rs.n1info.com. Приступљено 18. 3. 2019. 
  19. 19,0 19,1 19,2 Н1: „Грађани на протесте "1 од 5 милиона" излазе због неслободе медија и корупције”
  20. 20,0 20,1 N1: "Opozicija objavila predlog Sporazuma sa narodom"
  21. 21,0 21,1 Извештај ОЕБС/КДИЉП Мисије за посматрање избора; председнички избори 2. април 2007. године (PDF). ОЕБС. 2017. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 19. 01. 2019. Приступљено 25. 01. 2019. 
  22. ^ Observation of the presidential election in Serbia (2 April 2017) (PDF). Савет Европе. 2017. 
  23. ^ Извештај ЦРТА, посматрачке мисије „Грађани на стражи”; председнички избори 2017 (PDF). ЦРТА. 2017. 
  24. ^ Гавриловић, Зоран; Мијатовић, Марина; Павлица, Дражен (2017). Медији, избори и јавност 2017 (PDF). БИРОДИ. 
  25. ^ „Serbia 2018 Report” (PDF). Европска комисија. 17. 4. 2018. 
  26. ^ „Развој демократије у Србији коче Влада и политичка култура”. Демостат. 19. 1. 2019. 
  27. ^ „Freedom in the World 2019” (PDF). Freedom House. 5. 1. 2019. Приступљено 5. 2. 2019. 
  28. ^ „Fridom haus: Srbija pala iz grupe slobodnih zemalja u grupu delimično slobodnih”. Н1. 5. 2. 2019. Приступљено 5. 2. 2019. 
  29. ^ „A Cry for Help from Serbia’s Independent Media”. Freedom House=7. октобар 2017. 
  30. ^ Serbia: Still Failing to Deliver on Human Rights: Amnesty International Submission for the UN Universal Periodic Review (PDF). Amnesty International. јануар 2018. 
  31. ^ Human Rights Watch, World Report 2018 (PDF). Human Rights Watch,. 9. 1. 2018. 
  32. ^ „Media Ownership Monitor Serbia”. Reporters Without Borders. Приступљено 18. 12. 2018. 
  33. ^ „Medijska udruženja poslala dopis međunarodnim organizacijama”. Данас. 20. 10. 2018. Приступљено 7. 2. 2019. 
  34. ^ „Serbia, Media Sustainability Index” (PDF). International Research & Exchanges Board. Приступљено 18. 12. 2018. 
  35. ^ Jovanović, Bojana (2019). „CIVICUS: Srbija na listi zemalja u kojima su građanske slobode ozbiljno ugrožene”. КРИК. Приступљено 31. 3. 2019. 
  36. ^ Bieber, Florian (јул 2018). „Patterns of competitive authoritarianism in the Western Balkans”. East European Politics. 38 (3): 337—54. doi:10.1080/21599165.2018.1490272. 
  37. ^ Günay, Cengiz; Džihić, Vedran (октобар 2016). „Decoding the authoritarian code: exercising ‘legitimate’ power politics through the ruling parties in Turkey, Macedonia and Serbia”. Southeast European and Black Sea Studies. 16 (4): 529—549. doi:10.1080/14683857.2016.1242872. 
  38. ^ „A Serbian Election Erodes Democracy”. The New York Times. 2017. Приступљено 12. 12. 2018. 
  39. ^ „Thousands march against Serbian president’s autocratic rule”. The Washington Post. 2018. Приступљено 12. 12. 2018. 
  40. ^ Eror, Aleks (2018). „How Aleksandar Vucic Became Europe’s Favorite Autocrat”. Foreign Policy. Приступљено 12. 12. 2018. 
  41. ^ „Freedom in the World 2018” (PDF). Freedom House. Приступљено 12. 12. 2018. 
  42. ^ Verseck, Keno (2017). „Vucic, der Allmächtige” (на језику: German). Der Spiegel. Приступљено 5. 1. 2019. 
  43. ^ Robelli, Enver (2017). „Serbie: une présidentielle pour asseoir l'emprise de Vucic” (на језику: French). Le Parisien. Приступљено 12. 12. 2018. 
  44. ^ Milovanović, Ivan (3. 2. 2018). „Vladavina neobuzdanog autokrate”. Данас. Приступљено 12. 12. 2018. 
  45. ^ Mihajlović, Branka (30. 5. 2017). „Vučićeva ostavka na mestu premijera i predsednička mapa 'bolje' Srbije”. Радио Слободна Европа. Приступљено 12. 12. 2018. 
  46. ^ „Nations in Transit 2018, Serbia Country Profile”. Freedom House. 14. 5. 2018. Приступљено 17. 12. 2018. 
  47. ^ „Посланици СНС-а "погрешно" гласали за предлог опозиције (Н1)”. Rs.n1info.com. Приступљено 18. 3. 2019. 
  48. ^ „Скупштина: "Звонце" збунило власт, гласали за предлог ДЈБ (Б92)”. B92.net. Приступљено 18. 3. 2019. 
  49. ^ 16:36 (14. 10. 2016). „ВИДЕО: Посланици СНС гласају само кад чују звонце?”. vesti-online.com. Приступљено 18. 3. 2019. 
  50. ^ Стадо демократија (Данас)
  51. ^ За ким звонце звони – О неподношљивој ситуацији у Скупштини Србије, непоновљивој председници, новим изборима у старим мешинама (Време)
  52. ^ Н1: „Посланици владајуће већине "заређали" с истим амандманима”
  53. ^ Инсајдер: „Опозиција без јединственог одговора на „парламентарно насиље“ већине”
  54. ^ Инсајдер: „Скупштина усвојила законе, посланици СНС-а нису гласали за своје амандмане”
  55. ^ Мрвица правде за Оливера Ивановића („Политика”, 21. април 2017)
  56. ^ Запаљен аутомобил Оливера Ивановића у Косовској Митровици (Н1, 28. јул 2017)
  57. ^ Нова странка: Гласајте за Оливера Ивановића; Коссев, 19. октобар 2017)
  58. ^ Горео аутомобил бившег председника општине Звечан (Мондо, 26. јул 2017)
  59. ^ Др Драгиша Миловић кандидат за градоначелника: Звечан није Колумбија (Коссев, 10. август 2017)
  60. ^ Српска листа: Јасно је ко чини антисрпску коалицију на изборима на КиМ Информер, 16. октобар 2017)
  61. ^ Национални дневник (Пинк, 16. октобар 2017)
  62. ^ Ивановић: Противник ми била цела Влада Србије (Мондо, 23. октобар 2017)
  63. ^ Упуцан Оливер Ивановић преминуо у болници
  64. ^ „Ubijen Oliver Ivanović“, 16. јануар 2018, приступ 16. јануар 2018
  65. ^ Убијен Оливер Ивановић („Политика”, 16. јануар 2018)
  66. ^ N1: “Vučić: Informacije o ubistvu Ivanovića za dve nedelje”
  67. ^ MONDO: “"Ima napretka u istrazi ubistva Ivanovića"”
  68. ^ 24 sata info: „Opozicija: Vučić kriv za atmosferu u kojoj se napadaju oni sa drugačijim stavovima”
  69. 69,0 69,1 Danas: „Tribina 'Stop krvavim košuljama': 'Stvoreni smo da ne budemo podanici'”
  70. ^ Blic: „Protestna šetnja opozicije u Kruševcu”
  71. 71,0 71,1 НСПМ: "Опозиција није само „Савез за Србију“, опозиција су сви они који не подржавају ову и овакву власт - протести су начин да се грађани ослободе страха"
  72. 72,0 72,1 Desetak hiljada na protestu u Beogradu, sledeći skup 16. januara
  73. ^ N1: „Protest u Beogradu pod sloganom 'Jedan od pet miliona'”
  74. ^ Financial Times/НСПМ: „Фајненшел тајмс: Десетине хиљада грађана Србије у антивладином протесту; Западне дипломате сматрају да су Београд и Вучић окосница стабилности Западног Балкана”
  75. ^ Slobodna Evropa: Stefanović – „Na protestu u Beogradu bilo 5000 ljudi”
  76. ^ N1: „Protest 1 od 5 miliona u Beogradu”
  77. ^ Ozonpress.net: „Podržimo Milana Jovanovića, novinara kome je zapaljena kuća”
  78. ^ Danas: „Građanski i opozicioni protesti se šire Srbijom“
  79. ^ Blic: "U gradovima Srbije održani protesti 'Jedan od pet miliona'"
  80. ^ N1: "Protest u Beogradu: 'Nešto urađeno" sa tunelom, nalepnice ne mogu da se lepe'
  81. 81,0 81,1 Danas: "Protest 'Jedan od pet miliona' u Beogradu: Blokada RTS-a"
  82. ^ Danas: "Kolegijum RTS-a — 'Jednočasovna blokada je pritisak na novinare'"
  83. ^ Talas: "Žurka u Aberdarevoj, studentska šetnja 6. aprila i Dnevnik slobodne Srbije – nove aktivnosti #1od5miliona"
  84. ^ N1: "Obradović: Nećemo izaći iz RTS dok ne dobijemo gostovanje"
  85. 85,0 85,1 85,2 85,3 N1: "Protest ispred zgrade Predsedništva"
  86. 86,0 86,1 86,2 86,3 86,4 Blic: "PROTESTI U BEOGRADU Demonstranti satima blokirali Predsednistvo i stanicu policije '29. novembar', traže oslobađanje uhapšenih"
  87. ^ Insajder: "Vučić — Ne mogu da aboliram prekršajno osuđene, ali bih voleo da budu oslobođeni"
  88. ^ SZS: "Potpisnici Sporazuma sa narodom izneli jednoglasan zahtev"
  89. ^ N1: "Još jedan protest u Beogradu, za sledeću sedmicu najavljena šetnja do 'Pinka'"
  90. ^ Danas: "Pink traži zaštitu od međunarodnih organizacija"
  91. ^ N1: "Predstavnici SZS ispred Skupštine Beograda"
  92. ^ N1: "Predstavnici SZS uklonili ograde iz Kolarčeve i odneli ih ispred sedišta REM-a"
  93. 93,0 93,1 93,2 Danas: "Ispred Doma Narodne skupštine danas protest 'Svi kao jedan'"
  94. 94,0 94,1 BBC/Danas: "Protest 13. aprila, dan za odmeravanje snaga vlasti i opozicije"
  95. ^ N1: "Formirana slobodna zona u Pionirskom parku"
  96. ^ Danas: "Lečić — 'Obustaviti proteste, ostvarili su svoju svrhu'"
  97. ^ N1: “Protestni skup i šetnja za Olivera Ivanovića u Beogradu“
  98. ^ N1: „Ibarski marš stigao do Beograda”
  99. 99,0 99,1 Blic: "'ZORA(NE) SVIĆE'", šetnja DS i '1 od 5 miliona' povodom godišnjice ubistva Đinđića"
  100. ^ N1: "Učesnici protesta '1 od 5 miliona' obeležili godišnjicu helikopterske nesreće"
  101. ^ N1: „Organizatori protesta '1 od 5 miliona' traže pet minuta u Dnevniku RTS”
  102. ^ Danas: „Organizatori protesta 'Jedan od pet miliona' traže od Vučića da smeni Stefanovića”
  103. ^ Glas Amerike: „Novi protest u Beogradu, jedini zahtev – ostavka Aleksandra Vučića”
  104. ^ Политика: „Захтеви протеста - фер избори, нови састав РЕМ и руководства РТС и РТВ”
  105. ^ Политика: „Протест Сви као један - 1 од 5 милиона”
  106. ^ „I pet miliona da se skupi, nijedan zahtev neću ispuniti”. B92 9.12.2018. Приступљено 16. 12. 2018. 
  107. ^ Danas: "Vučić — 'Spreman sam da idemo na izbore u svakom trenutku'
  108. ^ „Brnabić: Formiranje kosovske vojske i izjava portparola KFOR-a izvrgivanje ruglu svih sporazuma”. Insajder 24.12.2018. Приступљено 24. 12. 2018. 
  109. ^ Прва: „Дачић: Испред мене пише Србија, а испред ње Вљора Читаку”
  110. ^ „Гојковић: Протести су политички, покушај опозиције да власт смени насиљем”. 021.rs 6.1.2019. Приступљено 10. 2. 2019. 
  111. ^ „СНС објавила спот о Ђиласу и Јеремићу”. Вечерње новости. Приступљено 7. 2. 2019. 
  112. ^ „Vučić na Instagramu najavio svoju kampanju Budućnost Srbije”. Н1. Приступљено 6. 2. 2019. 
  113. ^ „Predsednikova lična kampanja protivna zakonu”. Данас. Приступљено 6. 2. 2019. 
  114. ^ Данас: „Ђурић: У Косовској Митровици нема места за поделе, СЗС да заобиђе тај град”
  115. 115,0 115,1 Коссев: „Народна странка: Претња отказом Стојановићу због „прозивања“ председника Србије”
  116. ^ N1: „Poseta Vladimira Putina Beogradu”
  117. ^ N1: „Skup za Putina analitičarima liči na kontramiting, SNS odbacuje takve ocene”
  118. ^ Blic: „'Hvala na prijateljstvu', Putin obišao radove na unutrašnjosti Hrama Svetog Save”
  119. ^ Alo: „Lider Rusije sleteo u Beograd, Vučić ga dočekao na aerodromu”
  120. ^ N1: "Žarković — Putin izbegao blamažu da govori na partijskom skupu"
  121. ^ Blic: "Vučić spotom najavio početak kampanje 'Budućnost Srbije'"
  122. ^ Danas: "Lokalni mediji emituju vanredni program zbog Vučićeve kampanje"
  123. ^ Danas: "Selaković: Nisam rekao da kampanja 'Budućnost Srbije' nema veze sa izborima"
  124. ^ BBC: "Априлски протести власти и опозиције: Шта значе, шта даље и какве су реакције"
  125. ^ Ало: "МРЗЕ ВУЧИЋА ШТО ИМ НЕ ДА ДА ПЉАЧКАЈУ НАРОД "Ђиласовци, тајкуни и фашисти неће успети да уплаше грађане и изазову насиље на улицама Београда 13. априла""
  126. ^ Телеграф: "Горан Весић: Обрадовић заказао протест на дан када су фашисти окупирали Београд"
  127. ^ Информер: "Харадинај најави протесте којима ће бити срушен Вучић, а онда Ђилас организује свој наводни скуп против насиља! То је врло индикативно, каже Горан Весић!"
  128. 128,0 128,1 Н1: „"Игре глади" на српској политичкој сцени: Штрајк напредњака засад "у леру"”
  129. ^ Medija centar: "Prebijanje Borka Stefanovića, predsednika Pokreta Levica Srbije i osnivača Saveza za Srbiju i još dvoje aktivista koji se dogodio 23.11. u Kruševcu
  130. ^ Espresso.rs: „Sramota me je što sam Vas podržavao bar jedan dan. Brat Sergeje Trifunovića raspalio po Saši Jankoviću”
  131. 131,0 131,1 N1: „Saša Janković se povlači iz politike”
  132. ^ „Твит” којим је Покрет слободних грађана подржао протесте
  133. ^ Blic: „DSS ne učestvuje na sutrašnjem protestu opozicije”
  134. ^ Danas: „DSS se priključuje protestu opozicije 15. decembra”
  135. ^ N1: „Velimir Ilić podržao proteste u Beogradu”
  136. ^ Бета (26. 12. 2018). „Ромска партија подржава захтеве организатора протеста у Београду”. Данас. Приступљено 25. 1. 2019. 
  137. ^ Доста је било: „Странке не треба да воде протесте, потребни конкретнији захтеви”
  138. 138,0 138,1 Insajder: "Opozicija složna u bojkotu sednice Skupštine: 'Ne želimo da dajemo privid demokratije'
  139. ^ ЛСВ: „ЛСВ бојкотовала рад Народне скупштине”
  140. ^ Данас: „У сали сотали бивши и садашњи радкиали”
  141. ^ РТВ: „Костреш: ЛСВ се не сврстава ни на једну страну”
  142. ^ Н1: „Јовановић: Подржавам протесте, не и опозицију чије су вође сарађивале са Вучићем”
  143. ^ Инсајдер: „Чедомир Јовановић: Нећемо прихватити бојкот само зато што су на њега позвали Ђилас и Јеремић или Двери”
  144. ^ Блиц: „ИНТЕРВЈУ Александар Шапић: Не појављујем се на протестима из само ЈЕДНОГ РАЗЛОГА”
  145. 145,0 145,1 145,2 Glas Amerike: „Opozicija traži slobodne medije i poštovanje izbornog procesa”
  146. ^ Danas: „Sergej Trifunović prvi put na sastanku opozicije”
  147. ^ Danas: „SZS: 'Građani očekuju da predstavimo plan, prihvatamo tu odgovornost'”
  148. ^ N1: "Protest '1 od 5 miliona' u Beogradu, građani potpisivali 'Sporazum sa narodom'"
  149. ^ Dobrica Veselinović. „Пешчаник: „Предлог НДМ БГД за појачавање притиска на режим. Pescanik.net. Приступљено 18. 3. 2019. 
  150. ^ „Н1: „Грађански фронт - одговор на националистичко надигравање власти и опозиције. Rs.n1info.com. 4. 3. 2019. Приступљено 22. 4. 2019. 
  151. ^ 04. marta 2019. 13.36. „Данас: „Зеленовић: Унија три ентитета до уједињења у ДС. Danas.rs. Приступљено 18. 3. 2019. 
  152. ^ 04. marta 2019. 16.01. „Данас: „Лутовац: Разговарамо и са Новом странком о уједињењу. Danas.rs. Приступљено 18. 3. 2019. 
  153. ^ „Н1: „Формирана Странка слободе и правде. Rs.n1info.com. 19. 4. 2019. Приступљено 19. 4. 2019. 
  154. ^ Autor: Beta,  Tanjug. „Мондо: „Праве "фронт" за "аутономију Војводине". Mondo.rs. Приступљено 18. 3. 2019. 
  155. ^ 27.02.2019 u 12:34h (27. 2. 2019). „Мој Нови Сад: „Чанак и Оџић се удружују у "Војвођански фронт". Mojnovisad.com. Приступљено 18. 3. 2019. 
  156. ^ „Н1: „Још једно цепање па спајање у опозицији, стручњаци кажу да то збуњује бираче. Rs.n1info.com. 2. 4. 2019. Приступљено 3. 4. 2019. 
  157. 157,0 157,1 157,2 „Serbia 2019 Report” (PDF). Европска комисија. 29. 5. 2019. 
  158. ^ Nedeljnik: „Nastavnici i saradnici filozofskog fakulteta podržali proteste”
  159. ^ Talas: „FPN podržao proteste”
  160. ^ Peščanik: „Podrška protestima”
  161. ^ N1: „Podrška protestima stigla od nastavnika, univerzitetskih saradnika i advokata”
  162. ^ Н1: „Глумци и сарадници у култури подржали протесте: Бранимо начела демократије”
  163. ^ Н1: „Светлана Бојковић: Данас је лаж постала легитимна”
  164. ^ Данас: „Војни синдикат подржао протесте”
  165. ^ Данас: „Синдикат лекара и фармацеута Србије подржао протесте „Један од пет милиона“”
  166. ^ Данас: „Полицијски синдикат Србије се придружује протестима „1 од 5 милиона“”
  167. ^ Инфолига: „Неколико удружења малинара уз Савез за Србију, на протестима у Београду”
  168. ^ Универзитетска подршка: Један од пет милиона
  169. ^ Пешчаник: Подршка научне дијаспоре
  170. ^ Н1: „Шарчевић о подршци професора протестима: Не смета ми, ту нема озбиљних имена”
  171. ^ Саопштење за јавност ректора Универзитета у Београду, 5.2.2019.
  172. ^ Није филозофски ћутати
  173. ^ Н1: „Радоњић: Премијерка је проблем гушења слобода свела на "клозетско питање"”
  174. ^ Н1: „Дубравка Стојановић: Највећи пораз није Вучић, него стање у коме је Вучић могућ”
  175. ^ Инсајдер: „И студенти Правног факултета подржали грађанске протесте”
  176. ^ Н1: „"Остави писмо Вучићу" на протесту у Београду, студенти долазе организовано”
  177. ^ Н1: „Протестна шетња студената ФПН, ФОН, ЕТФ, Саобраћајног и Фармацеутског факултета”
  178. ^ Данас: „Протестно окупљање студената испред ФПН”
  179. ^ „Biolozi su tu! #1od5miliona”
  180. ^ Мој Нови Сад: „Лиманци и студенти придружују се протестима "Један од пет милиона" у Новом Саду”
  181. 181,0 181,1 Талас: „Где је нестао студентски бунт – о односу студената према актуелним грађанским протестима”
  182. ^ Н1: „И студенти предали захтеве РТВ-у, траже деполитизацију студената у извештавању”
  183. ^ Телеграф: „Студенти у шетњи од Студењака ка Влади Србије: Придружили се протесту "Један од пет милиона"”
  184. ^ РТС: „Студенти у протестној шетњи "Велика сеоба студената"”
  185. 185,0 185,1 Danas: "Protest učenika Filološke gimnazije zbog hapšenja njihovog druga"
  186. ^ Gerila: "Još jedna srednja škola štrajkuje: U Kovinu učenici Gimnazije organizovali štrajk u znak podrške uhapšenima"
  187. 187,0 187,1 N1: "U Prokuplju dva skupa protiv dva različita hapšenja"
  188. ^ N1: „Patrijarh Irinej — 'Ne vidim koristi za narod od podsticanja na proteste'”
  189. 189,0 189,1 N1: „Ocena patrijarha o protestima – lični, ili stav SPC?”
  190. ^ Počelo je: "Niš: Kad vladavine prava nema, nema ni države"
  191. ^ N1: „Patrijarh Irinej: Dani NATO agresije najtragičniji u našoj istoriji”
  192. ^ Blic: „20 GODINA OD BOMBARDOVANJA”
  193. ^ Савез за Србију: „Писмо патријарху Иринеју: СПЦ није у власништву СНС, а Ви сте поглавар читаве наше Цркве”
  194. ^ „Insajder: Savez za Srbiju u pismu patrijarhu Irineju: Otvoreno ste stali na stranu vlasti”
  195. 195,0 195,1 Danas: „Uhapšen predsednik Opštine Grocka Dragoljub Simonović”
  196. ^ N1: "Ukinut pritvor Simonoviću"
  197. ^ Nedeljnik: "Predsednik Opštine Grocka, Dragoljub Simonović, podnosi ostavku"
  198. ^ Danas: "SZS — Protest u Grockoj 20. marta"
  199. ^ N1: "Skupština opštine Grocka prihvatila ostavku Dragoljuba Simonovića"
  200. 200,0 200,1 Insajder: „Karanović – Političke struje su bile protiv toga da Vujošević i ja govorimo na protestu”
  201. ^ Espresso: „Dobro je da je NATO bombardovao Srbiju. Glumica Mirjana Karanović šokirala svojim stavom”
  202. ^ PET GODINA SNS Vučić: Nek ustane Arena da pozdravi predsednika Nikolića! | Vesti | Kurir
  203. ^ N1: "Trifunović na protestu: Ako nas izađe dovoljno, Vučić može da padne za 48 sati"
  204. ^ N1: "Savet protesta bez komentara na govor Sergeja Trifunovića u Novom Sadu"
  205. ^ N1: "Čanak došao u PSG da 'razjasni stvari' s Trifunovićem"
  206. ^ „Sve manipulacije jedne Barbare”. Raskrikavanje 11.12.2018. Приступљено 16. 12. 2018. 
  207. ^ Danas: „Ivanović — Istina na prvom mestu”
  208. ^ N1: „SevdahBABY izveštaj novinarke Studija B Barbare Životić pretvorio u plesni hit”
  209. 209,0 209,1 N1: "Posle dešavanja tokom vikenda N1 na meti pretnji, tabloida i državnih zvaničnika"
  210. ^ Danas: "NUNS — Javni funkcioneri da prestanu sa širenjem netrpeljivosti prema TV N1
  211. ^ Insajder: "Reporteri bez granica — Reporteri bez granica: RTS mora da prestane da ignoriše proteste"
  212. ^ Naslovi.net/Beta: „Završena protestna šetnja 'Stop krvavim košuljama'”
  213. ^ Alo: „Đilasovi simpatizeri napali novinare na protestu”
  214. ^ Gayecho.com: „Napadnut prajd info centar”
  215. 215,0 215,1 Danas: „Marks21: 'Homofobni napad Đilasa; Đilas: Nije trebalo da psujem '”
  216. ^ Danas: „Članica predsedništva SNS optužila opoziciju za raspirivanje nasilja u društvu”
  217. ^ Počelo je: "Mediji u Kikindi doveli do incidenta"
  218. ^ Počelo je: "Uprkos provokacijama, građani Bora dostojanstveno protiv režima"
  219. 219,0 219,1 N1: "Dvanaesti protest u Beogradu"
  220. ^ Slobodna Evropa: "Trinaesti protest '1 od 5 miliona' u Beogradu, Kragujevac 'protiv diktature'"
  221. 221,0 221,1 N1: "Pretučen organizator protesta 'Jedan od pet miliona' u Negotinu"
  222. ^ N1: "Đilas — Pretučen jedan od organizatora protesta u Žitorađi"
  223. 223,0 223,1 N1: „Dvojica mladića koja su nosila vešala na protestu na saslušanju u policiji”
  224. ^ N1: „SzS — Maketa vešala ne odražava ideje protesta, histerična reakcija vlasti”
  225. ^ Krik: "Advokati — 'Nošenje improvizovanih vešala nije krivično delo'"
  226. ^ Gerila: "OTVORENO PISMO VUČIĆU: 'Moj sin je najmlađi politički zatvorenik u Evropi'"
  227. ^ N1: "Opozicija o pritvoru za nošenje vešala"
  228. ^ N1: "Maloletni mladić koji je nosio vešala pušten iz pritvora"
  229. 229,0 229,1 229,2 Danas: "Kragujevčanin Slobodan Stefanović — 'Nosio sam svoja vešala'"
  230. ^ Danas: "MUP demantuje da je Kragujevčanin uhapšen"
  231. ^ N1: "Osumnjičeni za nasilničko ponašanje u RTS-u pušteni iz pritvora"
  232. 232,0 232,1 N1: "Zatvoreni sastanak vlasti i opozicije na FPN"
  233. ^ FPN: "Saopštenje za javnost: Dijalog o izborima 2020."
  234. ^ Danas: "Različite reakcije na susret vlasti i opozicije na FPN-u"

Спољашње везе[уреди]