1. бирчанска лака пјешадијска бригада
| Прва бирчанска лака пјешадијска бригада | |
|---|---|
 Грб 1. Бирчанске лаке пјешадијске бригаде | |
| Постојање | 19. мај 1992—1996. Место формирања: Шековићи |
| Формација | бригада |
| Јачина | 2.900[1] просечно: 2.900[1] |
| Део | Војске Републике Српске |
| Ангажовање | |
| Одликовања |  |
| Команданти | |
| Командант | генерал-потпуковник Светозар Андрић |
| Командант 2 | пуковник Љубомир Влачић |
Прва бирчанска лака пјешадијска бригада је била пјешадијска јединица Војске Републике Српске, у саставу Дринског корпуса.
Састав
[уреди | уреди извор]Као и код већине других бригада Војске Републике Српске, бројно стање и устројство Бирчанске бригаде се током рата мењало: за време прве године рата у бригаду је регрутована већина војно способног становништва бирачке регије српске националности, да би се бројно стање наредне године реорганизацијом ускладило са стварним ратним могућностима. Тако је бригада у другој половини 1992. године имала око 3.600 бораца, док се тај број смањио на 2.200 поткрај следеће године.[2] Бригада је имала следећи састав: команда бригаде, пет пешадијских батаљона, оклопни батаљон (10 Т-55 тенкова, 18 М-60 борбених возила пешадије), минобацачку батерију 120 мм (6 цеви), мешовити противоклопни дивизион (5 самохотки 90 мм СО, 6 ЗИС 76 мм), извиђачку чету, чету војне полиције, чету везе, логистичку чету, инжињерски вод и мешовити артиљеријски батаљон (три батерије).[3] Иако је дакле имала назив „лака пешадијска“, Бирчанска бригада је у стварности била пешадијска бригада.
Ратни пут
[уреди | уреди извор]1992.
[уреди | уреди извор]Бригада је основана у првој половини 1992. године трансформацијом Територијалне одбране општине Шековићи. Најдужи део фронта се налазио у додиру са Другим корпусом АРБиХ према Калесији. Бригада се наслањала на Зворничку и Милићку бригаду. Зона одговорности бригаде је обухватала седам тадашњих општина: Зворник, Калесија, Шековићи, Власеница, Милићи, Братунац и Скелани. Првих годину дана рата, бригада је имала чак 201 погинулих бораца, од којих је 70% погинуло ван зоне одговорности бригаде. Разлог томе је била слаба сарадња са Зворничком бригадом, нарочито на додиру бригада у селу Мемићи.
1993. и 1994.
[уреди | уреди извор]Почетком 1993. године, бригада је учествовала у операцији Церска, када је заједно са другим јединицама ВРС неутралисала 28. дивизију АРБиХ (Сребреница), што је значајно допринело обезбеђењу бораца бригаде. Током 1994. године, бригада је водила успешну борбу за одбрану коте Бандијерка на кладањском ратишту.
1995.
[уреди | уреди извор]У другој половини 1995. године, у склопу операције Вагањ, делови Бирчанске бригаде на челу са њеним командантом, Светозаром Андрићем, заједно са деловима других јединица Дринског корпуса учествују у одбрани западних делова Републике Српске.
Губици
[уреди | уреди извор]Током рата је погинуло 363 бораца Бирчанске бригаде.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Доказ бр. 1D00642 на суђењу IT-05-88:Popovic et al у Хашком трибуналу: „Komanda Drinskog korpusa, mesečno brojno stanje, Str.pov.br 05/1-255”. icr.icty.org. 28. 7. 1995. Архивирано из оригинала 22. 04. 2019. г. Приступљено 22. 4. 2019.
- ^ Пандуревић, Винко (2012). Срби у Босни и Херцеговини: од декларације до конституције: политичко, одбрамбено и војно организовање српског народа у Босни и Херцеговини 1991-1995. Београд: ИГАМ. стр. 264. ISBN 978-86-83927-69-2.
- ^ а б „Прва бирчанска пешадијска бригада”. biracdrina.com. Архивирано из оригинала 13. 12. 2019. г. Приступљено 29. 4. 2019. Архивирано на сајту Wayback Machine (13. децембар 2019)
Литература
[уреди | уреди извор]Пандуревић, Винко (2012). Срби у Босни и Херцеговини: од декларације до конституције: политичко, одбрамбено и војно организовање српског народа у Босни и Херцеговини 1991-1995. Београд: ИГАМ. стр. 264. ISBN 978-86-83927-69-2.
