Velika jezera

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Велика језера (сателитски снимак)
Теринова MODIS slika Velikih jezera iz 27. januara 2005, koja prikazuje početak formiranja leda oko obala svakog jezera, sa snegom na zemlji.
Lokacija u Severnoj Americi

Velika jezera (engl. The Great Lakes), isto tako zvana Laurentijska velika zezera[1] i Velika jezera Severne Amerike, su serija međusobno povezanih slatkovodnih jezera lociranih prvenstveno u gornjoj srednjeistočnoj regiji Severne Amerike, na granici Kanade i Sjedinjenih Država, koja su povezana sa Atlanskim okeanom putem reke Sen Loren. Sastoje se od jezera: Gornje jezero (Superior), Mičigen, Hjuron, Iri i Ontario. To je najveća grupa slatkovodnih jezera na svetu, i drugu najveću totalnu zapreminu koja sačinjava 21% svetskih slatkovodnih površinskih voda po zapremini.[2][3][4] Totalna površina je 94.250 sq mi (244.106 km2), i totalna zapremina je (mereno pri niskom vodostaju) je 5.439 cu mi (22.671 km3).[5] Zbog njihovik karakteristika koje su slične morskim (valjajući talasi, trajni vetrovi, jake struje, velike dubine i udaljeni horizonti) pet Velikh jezera su dogo nazivana unutrašnjim morima.[6] Gornje jezero je drugo po veličini jezero na svetu po površini, a jezero Mičigen je najveće jezero koje je u potpunosti unutar jedne zemlje.[7][8][9][10] Južna polovina Velikih jezera se graniči sa Veliko jezerskim megalopolisom.[11]

Jezera leže na granici arhajskog Kanadskog štita i paleozojskih slojeva. Nastala su kao rezultat postglacijalnih tektonskih pokreta. Velika jezera su počela da se formiraju na kraju poslednjeg ledenog perioda pre oko 14.000 godina, kako su povlačeće ledene ploče izložile bazene koje su urezale u zemlju koji su se tada napunili istopljenom vodom.[12] Sva jezera, osim jezera Iri, su kriptodepresije. Međusobno su povezana vodenim tokovima, veštačkim kanalima s branama ili jezerskim tesnacima. Jezera su bila glavna saobraćajnica za prevoz, migraciju i trgovinu. Ona su isto tako dom su velikog broja vodenih vrsta. Usled trgovine uvedene su mnoge invazivne vrste, i neke ugrožavaju bioraznolikost regije.

Ukupna dužina jezerskih obala iznosi 15.540 km, od čega 8.700 pripada SAD, a 6.750 Kanadi. Kolebanje vodostaje je od 0,3 do 1,2 metra. Zimi (decembar-april) voda se u plićacima i zalivima zaledi. Na svim jezerima postoje slabe struje koje se kreću smerom suprotnom kazaljkama sata.

Geografija[uredi]

Mapa basina Velikih jezera na kojoj je prikazano pet potbasina. S leva na desno oni su: Superior (lavanda); Mičigen (cijan/svetlo plavo); Hjuron (zeleno); Iri (žuto); Ontario (plavo).

Iako pet jezera obitava u zasebnim basinima, ona formiraju jedinstveno, prirodno međusobno povezano telo sveže vode, unutar basina Velikih jezera. Jezera čine lanac koji povezuje istočno-centralnu unutrašnjost Severne Amerike sa Atlantskim okeanom. Iz unutrašnjosti do izlaza na reci Sen Loren, voda prelazi iz Superiora u Hjuron i Mičigen, na jug prema Iriju, i konačno na sever prema jezeru Ontario. Jezera dreniraju veliki sliv sa mnoštvom reka. Na njima postoji oko 35.000 ostrva.[13] Isto tako unutar sliva postoji nekoliko hiljada manjih jezera, koja se često nazvaju „unutrašnjim jezerima“.[14] Kombinovana površina pet primarnih jezera je otprilike jednaka veličini Ujedinjenog Kraljevstva, dok je površinska oblast celokupnog sliva (jezera i zemljišta koje ona dreniraju) jednaka kombinovanoj veličini UK i Francuske.[15] Jezero Mičigen je jedino od Velikih jezera koje je u potpunosti locirano u Sjedinjenim Državama; druga formiraju vodenu granicu između Sjedinjenih Država i Kanade. Jezera su podeljena između nadležnosti Kanadske provincije Ontario i američih država Mičigen, Viskonsin, Minesota, Ilinois, Indijana, Ohajo, Pensilvanija, i Njujork. Ontario i Mičigen obuhvataju svojim granicama porcije četiri jezera: Ontario se ne graniči sa jezerom Mičigen, i Mičigen se ne graniči sa jezerom Ontario. Nadležnosti Njujorka i Viskonsina obuhvataju delove dva jezera, dok su preostale države na po jednom jezeru.

Batimetrija[uredi]

Jezero Iri Jezero Hjuron Jezero Mičigen Jezero Ontario Jezero Superior
Površina[5] 9.910 sq mi (25.700 km2) 23.000 sq mi (60.000 km2) 22.300 sq mi (58.000 km2) 7.340 sq mi (19.000 km2) 31.700 sq mi (82.000 km2)
Zapremina vode[5] 116 cu mi (480 km3) 850 cu mi (3.500 km3) 1.180 cu mi (4.900 km3) 393 cu mi (1.640 km3) 2.900 cu mi (12.000 km3)
Elevacija[16] 571 ft (174 m) 577 ft (176 m) 577 ft (176 m) 246 ft (75 m) 6.000 ft (1.800 m)
Prosečna dubina[15] 62 ft (19 m) 195 ft (59 m) 279 ft (85 m) 283 ft (86 m) 483 ft (147 m)
Maksimalna dubina[17] 210 ft (64 m) 748 ft (228 m) 925 ft (282 m) 804 ft (245 m) 1.333 ft (406 m)
Glavna naselja[18] Bufalo (Njujork)
Iri (Pensilvanija)
Klivlend (Ohajo)
Loren (Ohajo)
Tolido (Ohajo)
Sandaski (Ohajo)
Alpina (Mičigen)
Bej Siti (Mičigen)
Oven Saund (Ontario)
Port Hjuron (Mičigen)
Sarnija (Ontario)
Čikago (Ilinois)
Geri (Indijana)
Grin Bej (Viskonsin)
Šebojgan (Viskonsin)
Milvoki (Viskonsin)
Kenoša (Viskonsin)
Rasin (Viskonsin)
Maskigon (Mičigen)
Travers Siti (Mičigen)
Hamilton (Ontario)
Kingston (Ontario)
Misisoga (Ontario)
Ošava (Ontario)
Ročester (Njujork)
Toronto (Ontario)
Dulut (Minesota)
Market (Mičigen)
Su Sent Meri (Mičigen)
Su Sent Mari (Ontario
Supirior (Viskonsin)
Tander Bej (Ontario)
Relativne elevacije, prosečne dubine, maksimalne dubine i zapremine Velikih jezera.
Notes: Površina svakog pravougaonika je proporcionalna zapremini svakog jezera. Sva merenja su pri niskom vodostaju.
Source: EPA[16]
Sistemski profil Velikih jezera.

Pošto su površine jezera Superior, Hjuron, Mičigan i Iri na približno istoj nadmorskoj visini, dok je jezero Ontario je znatno niže, i kako Niagarska litica onemogućuje svu prirodnu plovidbu, četiri gornja jezera se obično nazvaju „gornjim velikim jezerima“. Ova oznaka, međutim, nije univerzalna. Oni koji žive na obali jezera Superior često se nazivaju sva druga jezera „donjim jezerima“, jer su daleko južnije. Mornari teretnih brodova koji prenose teret iz jezera Superior i severnog jezera Mičigen i jezera Hjuron do luke na jezeru Iri ili Ontario obično nazivaju Iri i Ontario donjim jezerima, a jezera Mičigen, Hjuron i Superior gornjim jezerima. To odgovara gledištu na jezera Iri i Ontario kao „dole na jugu“, a ostalim kao „gore na severu“. Za plovila koja se kreću severno na jezeru Mičigen smatra da idu „uzvodno“ iako plove ka mestu isticanja jezera.[25]

Primary connecting waterways[uredi]

Čikago na jezeru Mičigen je u zapadnom delu jezerskog metropolisa, i na mestu plovnih puteva koji povezuju jezera sa dolinom reke Misisipi
Detroit na reci Detroit je u centralnom delu metropolisne oblasti.
Toronto na jezeru Ontario je u istorčnoj sekciji metropolisa Velikih jezera

Jezero Mičigen–Hjuron[uredi]

Jezera Hjuron i Mičigen se ponekad smatraju jednim jezerom, i nazivaju se jezerom Mičigen-Hjuron, pošto su ona jedno hidrološko telo vode povezano moreuzom Makinak.[26] Moreuz je 5 mi (8 km) širok[15] i 120 ft (37 m) dubok; nivoi vode – trenutno na 577 ft (176 m) – povišavaju se i padaju zajedno,[27] i protok između Mičigena i Hjurona frekventno menja smer.

Istorija[uredi]

Velika jezera su otkrili i istraživali Francuzi u toku XVII veka. Etjen Brile je prvi došao do jezera Hjuron 1612, jezera Ontario 1615. i do Gornjeg jezera 1622. Jezero Iri je otkrio Luj Žolije 1669, mada se pretpostavlja da je pre njega to učinio Brile. Žan Nikole je otkrio jezero Mičigen 1634. ili 1638.

Prve parobrodske linije uvedene su na jezeru Iri 1818. Kanali koji omogućavaju međujezersku plovidbu, vezu sa Njujorkom (Atlantski okean), rekom Hadson i plovnim sistemom Misisipi-Ohajo izgrađeni su su u periodu od 1825-1855. godine. Godine 1959. uspostavljena je rekom Sent Lorensa i druga, najvažnija plovidbena veza između Velikih jezera i Atlantskog okeana.

Privredni značaj[uredi]

Velika jezera povezuju agrarna (uzgajanje pšenice) i rudarska (gvozdena ruda) područja na zapadu s industrijskim centrima i velikim gradovima (Čikago, Detroit, Klivlend, Toronto) i izvoznim lukama na istoku. Dužina plovnog puta od Daluta na Gornjem jezeru do Kingstona (Ontario) iznosi 1.873 km. Teretni promet u istočnom smeru (sirovine) je znatno jači nego u zapadnom (industrijski proizvodi). Najveći promet imaju luke Dalut (SAD) i Tander Bej u Kanadi, preko kojih se na istok prevozi gvozdena ruda i pšenica. Jezerska flota nadmašuje mornarice mnogih pomorskih država. Godine 1877. SAD su na jezerima imale flotu od 1 557 327 brt, a Kanada 1 759 670 brt. Jezera su 1787. proglašena međunarodnim plovidbenim vodama. Jezerske vode upotrebljavaju se i za dobijanje električne energije. Velike hidrocentrale se nalaze između jezera Iri i Ontario u području reke i slapova Nijagare. Projekt prve hidrocentrale na reci Nijagari izrado je Nikola Tesla.

Poreklo imena[uredi]

Jezero Iri Jezero Hjuron Jezero Mičigen Jezero Ontario Jezero Superior
Poreklo imena Iri; skraćena forma reči Irielhonan iz porodice jezika Irokeza, što znači „dugi rep“ ("long tail"), a odnosi se na kuguara ili pumu Francuski istraživači nazvali su stanovnike, indijance, koji su živeli u oblasti jezera „Hjuroni Najverovatnije iz jezika Čipava od reči „mišigami“ što znači „velika voda“ Na jeziku Vajandot Hjurona reč „Ontario“ znači „Jezero svetlucave vode“ (takođe - Ontara=lep, Ontario=lepo jezero) Engleski prevod francuskog pojma „lac supérieur“ („gornje jezero“) što se odnosi na položaj jezara iznad jezera Hjuron, Odžibve su ga nazivali "Gičigumi"

Jezera[uredi]


Reference[uredi]

  1. Waples, James T. (2008). „The Laurentian Great Lakes” (PDF). North American Continental Margins. Great Lakes Environmental Research Laboratory: 73—81. 
  2. „Great Lakes – U.S. EPA”. Epa.gov. 28. 6. 2006. Pristupljeno 19. 2. 2011. 
  3. „LUHNA Chapter 6: Historical Landcover Changes in the Great Lakes Region”. Biology.usgs.gov. 20. 11. 2003. Arhivirano iz originala na datum 11. 1. 2012. Pristupljeno 19. 2. 2011. 
  4. Ghassemi (2007). str. 774.
  5. 5,0 5,1 5,2 „Great Lakes: Basic Information: Physical Facts”. United States Environmental Protection Agency (EPA). 25. 5. 2011. Arhivirano iz originala na datum 29. 5. 2012. Pristupljeno 9. 11. 2011. 
  6. Williamson, James (1854). The inland seas of North America: and the natural and industrial productions of Canada, with the real foundations for its future prosperity. Duff. str. 7. 
  7. „The Top Ten: The Ten Largest Lakes of the World”. infoplease.com. 
  8. Rosenberg, Matt. „Largest Lakes in the World by Area, Volume and Depth”. About.com Education. 
  9. Hough, Jack (1970) [1763]. „Great Lakes”. The Encyclopædia Britannica. 10 (Commemorative Edition for Expo'70 izd.). Chicago: William Benton. str. 774. ISBN 0-85229-135-3. 
  10. „Large Lakes of the World”. factmonster.com. 
  11. Great Lakes. America 2050. Retrieved on December 7, 2016.
  12. Cordell, Lightfoot & McManamon (2008). str. 1.
  13. Bennett, Tom (1. 2. 1999). State of the Great Lakes: 1997 Annual Report. DIANE Publishing. str. 1991. ISBN 978-0-7881-4358-8. 
  14. Likens, Gene E. (20. 5. 2010). Lake Ecosystem Ecology: A Global Perspective. Academic Press. str. 326. ISBN 978-0-12-382003-7. 
  15. 15,0 15,1 15,2 Grady, Wayne (2007). The Great Lakes. Vancouver: Greystone Books and David Suzuki Foundation. str. 13,21—26,42—43. ISBN 978-1-55365-197-0. 
  16. 16,0 16,1 „Great Lakes Atlas: Factsheet #1”. United States Environmental Protection Agency. 9. 3. 2006. Pristupljeno 3. 12. 2007. 
  17. „Great Lakes Map”. Michigan Department of Environmental Quality. Arhivirano iz originala na datum 27. 11. 2011. Pristupljeno 27. 11. 2011. 
  18. Vidi Spisak gradova Velikih jezera za kompletnu listu.
  19. National Geophysical Data Center (1999). Bathymetry of Lake Erie and Lake Saint Clair. National Geophysical Data Center, NOAA. doi:10.7289/V5KS6PHK
  20. National Geophysical Data Center (1999). Bathymetry of Lake Huron. National Geophysical Data Center, NOAA. doi:10.7289/V5G15XS5
  21. National Geophysical Data Center (1999). Bathymetry of Lake Michigan. National Geophysical Data Center, NOAA. doi:10.7289/V5B85627
  22. National Geophysical Data Center (1999). Bathymetry of Lake Ontario. National Geophysical Data Center, NOAA. doi:10.7289/V56H4FBH
  23. National Geophysical Data Center (1999). Bathymetry of Lake Superior. National Geophysical Data Center, NOAA.
    (the general reference to NGDC because this lake was never published, compilation of Great Lakes Bathymetry at NGDC has been suspended).
  24. National Geophysical Data Center (1999). Global Land One-kilometer Base Elevation (GLOBE) v. 1. Hastings, D. and P.K. Dunbar. National Geophysical Data Center, NOAA. doi:10.7289/V52R3PMS
  25. W. Bruce Bowlus (2010). Iron Ore Transport on the Great Lakes: The Development of a Delivery System to Feed American Industry. McFarland. стр. 215. ISBN 978-0-7864-8655-7. 
  26. "Michigan and Huron: One Lake or Two?" Pearson Education, Inc: Information Please Database, 2007.
  27. Wright, John W., ур. (2006). The New York Times Almanac (2007 изд.). New York, New York: Penguin Books. стр. 64. ISBN 978-0-14-303820-7. 

Литература[uredi]

Спољашње везе[uredi]

Dinamički ažurirani podaci