Vodonik-sulfid

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Vodonik-sulfid
Hydrogen-sulfide-2D-dimensions.svg
Hydrogen-sulfide-3D-vdW.svg
Nazivi
IUPAC naziv
Vodonik-sulfid
Drugi nazivi
Sulfid vodonika; vodonik-sulfidna kiselina
Identifikacija
ECHA InfoCard 100.029.070
MeSH Hydrogen+sulfide
RTECS MX1225000
Svojstva
H2S
Molarna masa 34.082 g/mol
Agregatno stanje gas
Gustina 1.363 g/L, gas.
Tačka topljenja -82.30 °C (190.85 K)
Tačka ključanja -60.28 °C (212.87 K)
0.25 g/100 mL (40 °C)
Kiselost (pKa) 6.89
19±2
Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija) Iskrivljen
Dipolni moment 0.97 D
Opasnosti
Glavne opasnosti Otrovan i zapaljiv gas
R-oznake R12, R26, R50
S-oznake (S1/2), S9, S16
S36, S38, S45, S61
NFPA 704
Flammability code 4: Will rapidly or completely vaporize at normal atmospheric pressure and temperature, or is readily dispersed in air and will burn readily. Flash point below 23 °C (73 °F). E.g., propaneHealth code 4: Very short exposure could cause death or major residual injury. E.g., VX gasKod reaktivnosti 0: Normalno stabilan, čak i pod stanjem izloženosti vatri; nije reaktivan s vodom (npr. tečni azot)Special hazards (white): no codeNFPA 704 four-colored diamond
4
4
0
Tačka paljenja -82.4 °C
Srodna jedinjenja
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Reference infokutije

Vodonik-sulfid je jedinjenje vodonika i sumpora, opšte formule H2S. To je otrovan gas, koji može da bude smrtonosan čak i ako je prisutan u malim količinama u vazduhu. Miris mu je prepoznatljiv - miriše na pokvarena jaja. Kao antidot se preporučuje razblaženi rastvor hlora.[1]

Istorijat[uredi]

Srednjovekovni alhemičari su o vodonik-sulfidu pisali kao o „sumpornoj pari“. Tečnost iz koje su je dobijali, a verovatno je bila smeša koja je sadržavala i ovaj gas, im je bila zanimljiva jer je davala razne boje sa rastvorima raznih metala. Karl Vilhelm Šele je 1777. godine prvi sistematski ispitao vodonik-sulfid. Faradej je 1823. godine kondenzovao ovo jedinjenje.[1]

Nalaženje[uredi]

Nalazi se u nekim mineralnim vodama i u vulkanskim gasovima. Mnoge banje su poznate po tzv. sumpornim vodama. Vodonik-sulfid nastaje i u toku truljenja organskog materijala (uginulih živih bića i njihovih delova).[1]

Dobijanje[uredi]

Vodonik-sulfid se u praksi dobija dejstvom nekih razblaženih kiselina na sulfid gvožđa[1]:

FeS + H2SO4 → FeSO4 + H2S

FeS + 2HCl → FeCl2 + H2S

Manje zastupljeni načini su prevođenjem struje vodonika kroz ključali sumpor ili preko nekih zagrejanih sulfida[1]:

H2 + S → H2S

Sb2S3 + 3H2 → 2Sb + 3H2S

Za sušenje gasa se obično upotrebljava kalcijum-hlorid, iako delimično dolazi do razlaganja[1]:

CaCl2 + H2S → CaS + 2HCl

CaCl2 + H2S → Ca(HS)2 + 2HCl

Osobine[uredi]

Vodonik-sulfid je na sobnoj temperaturi bezbojan gas neprijatnog mirisa. Kondenzuje se u bezbojnu tečnost na 10 °C pod pritiskom. Na normalnom pritisku, tečnost ključa na -61,8°, a mrzne se na -82,9 °C. Vodonik-sulfid je malo teži od vazduha i prilično je rastvorljiv u vodi i tada ima slabo kiselu reakciju. Gori na vazduhu plavičastim plamenom i daje sumpor-dioksid i vodu ili samo sumpor i vodu (na ovaj način može da se taloži, odnosno dobija sumpor)[1]:

H2S + 3О2 → 2H2О + 2SO2

2H2S + O2 → 2H2О + 2S

Vodonik-sulfid lako disosuje kada se prevodi kroz vruću porcelansku cev. Disocijacija počinje na 400 °C, a potpuna je na oko 1700 °C.[1]

Ponaša se kao redukciono sredstvo, jer redukuje halogene u odgovarajuće kiseline[1]:

H2S + Br2 → 2H2Br + S

Ova reakcija se koristi za dobijanje nekih kiselina. Takođe, vodonik-sulfid reaguje sa sumpor-dioksidom, ali uz prisustvo vlage[1]:

SO2 + 2H2S → 2H2O + 3S

U nekim reakcijama se ponaša kao kiselina, na primer sa zagrejanim metalima ili sa alkalijama, kao što je kalijum-hidroksid. U ovom drugom slučaju, dešava se reakcija neutralizacije.[1]

H2S + 2КОН → К2S + 2Н2О

Sumporni depozit na steni, prouzrokovan vulkanskim gasovima

Vodonik-sulfid se često koristi u analitičkoj hemiji zbog toga što kada reaguje sa različitim solima, stvara sulfide koji se zbog različitih osobina mogu lako izdvojiti (po grupama) iz smese koja se analizira. Na ovaj način se dokazuju različiti metali koji grade te soli. Sam vodonik-sulfid se dokazuje dejstvom na rastvore soli olova. Kada se ovim gasom deluje na olovo(II) acetat, uočava se mrki talog olovo-sulfida.[2]

(CH3COO)2Pb + H2S ⇌ PbS↓ + 2CH3COOH

Reference[uredi]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Parkes, G. D. & Fil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.
  2. ^ Rajković M. B. i saradnici, 1993. Analitička hemija. Savremena administracija. Beograd.

Spoljašnje veze[uredi]