Irak

Uredi veze
Koordinate: 33° N 44° E / 33° S; 44° I / 33; 44
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za naselje u Meksiku pogledajte stranicu Irak (Meskital).
Republika Irak
جمهورية العـراق (arapski)
كۆماری عێراق (kurdski)
Krilatica: Bog je najveći
(arap. الله أكبر)
Himna: Домовино моја
(arap. موطني‎‎)
Položaj Iraka
Glavni grad i najvećiBagdad
33° 20′ N 44° 23′ E / 33.333° S; 44.383° I / 33.333; 44.383
Službeni jezik
Vladavina
Oblik državeSavezna republika
 — PredsednikBarham Salih
 — PotpredsedniciNuri el Maliki; Osama el Nudžaifi; Ajad Alaui
 — Predsednik VladeAdil Abdul-Mahdi
 — Predsednik Saveta predstavnikaMohamed el Halbusi
 — Predsednik Saveznog vrhovnog sudaMedat el Mahmud
Istorija
Nezavisnost3. oktobar 1932. od Ujedinjenog Kraljevstva
Geografija
Površina‍
 — ukupno438.317 km2 (58)
 — voda (%)4,62
Stanovništvo‍
 — 2024.[1]Rast 46.729.000 (31)
 — gustina82,7 st./km2 (125)
Ekonomija
ValutaIrački dinar[2]
 — stoti deo valute‍1 цент‍
Ostale informacije
Vremenska zonaUTC +3
Internet domen‍.iq‍
Pozivni broj+964

Irak (arap. العراق‎; kurd. عێراق), ili zvanično Republika Irak (arap. جمهورية العـراق; kurd. كۆماری عێراق) je država u jugozapadnoj Aziji.[3] koja sačinjava antičku regiju Mesopotamiju reka Tigar i Eufrat i južni Kurdistan. Površina Iraka je 438.317 km². Po površini Irak je 59. država u svetu. Graniči se sa Kuvajtom i Saudijskom Arabijom na jugu, Jordanom na zapadu, Sirijom na severozapadu, Turskom na severu i Iranom na istoku. Ima usko područje obale kod Um Kasra u Persijskom zalivu. Po proceni iz 2020. Irak je imao 38.872.655 stanovnika. Glavni i najveći grad Iraka je Bagdad, a ostali veći su Mosul, Basra, Arbil, Kirkuk i Faludža.

Irak obuhvata Mesopotamiju, severoistočni kraj Zagrosa i istočni deo Sirijske pustinje. Dve glavne reke Tigar i Eufrat protiču kroz središnji deo Iraka. One su učinile Irak zemljom pogodnom za zemljoradnju nasuprot stepama i pustinjama koje pokrivaju veći deo zapadne Azije.

Irak je u starom veku na zapadu bio poznat po grčkom toponimu Mesopotamija (međurečje) i na ovom prostoru su se smenjiavale civilizacije još od 6. milenijuma p. n. e. Oblast između Tigra i Eufrata se običnom naziva kolevkom civilizacije i postojbinom pisma, zakona i točka. Tokom istorije, Irak je bio centar domaće akadske, sumerske, asirske i vavilonsko-haldejske civilizacije. Potom je bio deo ahemenidskog, seleukidskog, partijskog, sasanidskog, rimskog, pravednog, omejadskog, abasidskog, mongolskog, safavidskog, afšaridskog i osmanskog carstva. Današnje granice Iraka su određene mirom iz Sevra kada je Društvo naroda posle Prvog svetskog rata stavilo Irak pod Britanski mandat u Mesopotamiji. Monarhija je osnovana 1921. a Irak je dobio nezavisnost od Ujedinjenog Kraljevstva 1932. Monarhija je zbačena 1958. i osnovana je republika. Irakom je vladala Baas partija od 1968. do 2003. Nakon američke invazije 2003. je zbačena vlast predsednika Sadama Huseina. Američka okupacija Iraka se okončala 2011. Irak je zemlja sa šiitskom većinom i sunitskom manjinom.

Geografija[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Geografija Iraka
Reljefna karta Iraka
Reljefna karta Iraka

Položaj i granice[uredi | uredi izvor]

Irak se graniči sa Iranom (1.458 km) na istoku, Saudijskom Arabijom (814 km) i Kuvajtom (242 km) na jugu, Sirijom (605 km), Jordanom (181 km) i Turskom 331 (km) na zapadu. Dužina obale je 58 km.

Irak se može podeliti u četiri glavna regiona: pustinjski (zapadno od Eufrata), gornju Mesopotamiju (između Tigra i Eufrata), severno pobrđe Iračkog Kurdistana i donju Mesopotamiju, aluvijalnu ravan od Tikrita do Persijskog zaliva.

Planine na severoistoku su nastavak alpskog sistema koji se pruža na istok od Balkana kroz južnu Turski, severni Irak, Iran i Avganistan sve do Himalaja. Pustinjski region se nalazi u jugozapadnim i centralnim pokrajinama uz granicu sa Saudijsku Arabiju i Jordan i geografski pripada Arabijskom poluostrvu.

Planine[uredi | uredi izvor]

Na severoistoku Iraka, iz susedne Turske, u ovu se zemlju pruža planinski lanac Taurus, a na istoku, iz smera Irana, lanac Zagros, Iransko gorje. Ovi su planinski lanci uglavnom strmi i goli, a njihovi vrhovi premašuju visinu od 3000 m. Prema središtu zemlje, planine postaju sve niže i prelaze u dolinu reka Eufrat i Tigar.

Vode[uredi | uredi izvor]

Regija između reka Eufrata i Tigra naziva se Mesopotamija i predstavlja žitnicu bliskoistočnih zemalja. Reke teku kroz Irak sa severozapada prema jugoistoku. Središnji delovi njihovih tokova natapaju polja i plantaže agruma i palmi datulja podignute na mestu posečenih šuma u kojima su najzastupljenija bila stabla hrasta, platana, vrbe i topole. Donje tokove ovih reka prate močvarna područja s puno trske koja su stanište brojnih ptica selica. Oko 150 km severno od ušća u Persijski zaliv Eufrat i Tigar se spajaju u reku Šat el Arab. Iračka morska obala duga je oko 60 km. Na zapadu toka reke Eufrat reljef se postupno uspinje prelazeći u Sirijsku pustinju, koja se prostire i po susednim zemljama. U ovom prirodnom prostoru vegetacija je pustinjska s tek pokojim grmom trave ili trnovitim trajnicama.

Klima[uredi | uredi izvor]

Irak se nalazi u suvoj klimatskoj zoni. Leta su vruća i s malo padavina, a zime blage i vlažne. Dok u Sirijskoj pustinji mogu proći godine a da ne padne kiša, u planinskoj regiji na severoistoku zemlje zimi pada sneg. Godišnji nivo padavina u ovom području prelazi 1000 milimetara, dok je u Mesopotamiji količina padavina uglavnom manja od 30 milimetara. U Bagdadu, koji je smešten i u njenom središtu, prosečna temperatura u januaru iznosi 9 °C, a u julu 33 °C. Temperaturne vrednosti neretko leti pređu ekstremnu granicu od 50 °C.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Istorija Iraka

Stari vek[uredi | uredi izvor]

Irak ima nadimak Kolevka civilizacija, pošto je postojbina Sumera, najranije poznate civilizacije, koja je nastala u Mesopotamiji, plodnoj dolini Eufrata i Tigra u južnom Iraku tokom bakarnog doba. Ovde je krajem 4. veka p. n. e. su nastalo prvo pismo i počela je pisana istorija. Sumersku civilizaciju nasledilo je Akadsko kraljevstvo u 24. veku p. n. e. Period akadske prevlasti je sledila sumerska renesansa u 21. veku p. n. e. Elamitska invazija u 2004. p. n. e. je dovela do kraja Treće dinastija Ura. Do 21. veka p. n. e. nova akadska civilizacija, Asirija, se uzdigla su severnom Iraku. Do 19. veka p. n. e. u južnom Iraku je osnovana amoritska država Vavilonija.

Irakom su vladali Asirci i Vavilonci sledećih 14. vekova. Za vreme Hamurabijevog Vavilonskog carstva, Asirskog kraljevstva od 1365—1076. p. n. e. i Novovavilonskog kraljevstva, Irak je bio velesila antičkog sveta. Naročito je Novoasirsko kraljevstvo postavilo Irak u središte velikog carstva koje se prostiralo od Kavkaza do Egipta i Arabije i od Kipra do Persije.

U 6. veku p. n. e. Kir Veliki je porazio Novovavilonsko kraljevstvo u bici kod Opisa i Irak je pripojen Ahemenidskom kraljevstvu naredna dva veka. Krajem 4. veka p. n. e. Aleksandar Veliki je pokorio region. Nakon njegove smrti dva veka Irakom je vladalo helenističko Seleukidsko kraljevstvo. Parćani su pokorili obu oblast za vreme vladavine Mitridata I. Rimljani su iz Sirije nekoliko puta napadali ovaj region. Hrišćanstvo je počelo da se razvija u Iraku (naročito u Asiriji) između 1. i 3. veka i Asirija je postala centar Asirske crkve istoka. Sasanidi su pod Ardaširom I uništili Partsko kraljevstvo i pokorili Irak 224. Naredna 4. veka Irak je bio sasanidska pokrajina, sve do islamskog osvajanja Persije u 7. veku.

Srednji vek[uredi | uredi izvor]

Novčić iz 1244, iz abasidskog perioda u Bagdadu
Prestonica Abasidskog kalifata je bio Bagdad

Arapsko-islamska osvajanja u 7. veku su donela islam u Irak, kao i veliki priliv Arapa i Kurda. Za vreme Pravednog kalifata, Muhamedov rođak i zet Alija je premestio svoju prestonicu u Kufu kada je postao četvrti kalif. Omejadski kalifat je Irakom upravljao iz Damaska.

Abasidski kalifat je u 8. veku osnovao grad Bagdad kao svoju prestonicu, i on je 5 vekova bio vodeća metropola u arapskom i muslimanskom svetu. Bagdad je bio najveći multikulturalni grad u srednjem veku, a na vrhuncu je imao više od milion stanovnika,[4] i bio je centar nauke tokom Islamskog zlatnog veka. Mongoli su uništili grad tokom opsade Bagdada u 13. veku.[5] Procene broja mrtvih su u opsegu od 200.000 do miliona.[6]

Mongolska pljačka Bagdada.

Hulagu kan je 1257. skupio neobično veliku vojsku, značajni deo snaga Mongolskog carstva, za potrebe osvajanja Bagdada. Kada su stigli pred islamsku prestonicu, Hulagu kan je zahtevao predaju, ali je poslednji abasidski kalif odbio. Ovo je razbesnelo Hulagua, i potom je, u skladu sa mongolskom strategijom obeshrabrivanja pružanja otpora, Bagdad bio razoren.[7] Broj mrtvih se kreće od 200.000 do milion.[8]

Mongoli su uništili Abasidski kalifat i Kuću mudrosti u Bagdadu, koja je posedovala brojne dragocene istorijske dokumente. Grad nije nikada povratio svoj status važnog centra kulture i uticaja. Neki istoričari veruju da su Mongoli uništili veliki deo sistema za navodnjavanje koji je održavao Mesopotamiju čitav milenijum. Drugi istoričari ističu da je zasoljavanje zemljišta odgovorno za propast poljoprivrede.[9]

Crna smrt iz 14. veka je poharala veći deo islamskog sveta. Najbolja procena za Bliski istok je da je stepen smrtnosti bila oko jedne trećine.[10]

Tamerlan, vojskovođa mongolskog porekla, je 1401. napao Irak. Posle osvajanja Bagdada, oko 20.000 njegovih stanovnika je bilo masakrirano.[11] Tamerlan je naredio da se svaki vojnik vrati sa najmanje dve odsečene ljudske glave i da mu je pokaže. Mnogi vojnici su bili toliko uplašeni da su ubijali taoce zarobljene ranije da bi imali dovoljno glava da pokažu Tamerlanu.[12] Tamerlan je takođe sprovodio masakre nad domaćim asirskim hrišćanskim stanovništvom, tada većinskim stanovništvom u severnoj Mesopotamiji, i u to vreme drevni asirski grad Asur je konačno napušten.[13]

Osmanski Irak[uredi | uredi izvor]

U 16. veku, teritorija Iraka pada pod otomansku vlast, koja traje sve do Prvog svetskog rata, kada zemlja postaje protektorat Velike Britanije.

Britanski mandat i kraljevstvo[uredi | uredi izvor]

Britanski vojnici u Bagdadu, jun 1941.

Irak je 11. novembra 1920. postao mandat Društva naroda pod britanskom kontrolom nazvan Država Irak. Britanci su postavili hašemitskog kralja Fejsala I, koga su Francuzi proterali iz Sirije, za svog za vazalnog vladara. Isto tako, britanske vlasti su odabrali sunitsku arapsku elitu iz obližnjih krajeva i imenovali u vladine urede[14]

Suočeni sa sve većim troškovima i javnim protestima ratnog heroja Tomasa Lorensa, Britanci su oktobra 1920. smenili civilnog komesara Arnolda Vilsona i postavili ser Persija Koksa. Koks je uspeo da uguši nemire, ali je bio odgovoran za uvođenje sudbonosne politike bliske saradnje sa iračkom sunitskom manjinom.[15] Ropstvo je ukinuto tokom 1920-ih.[16]

Britanci su dali nezavisnost Kraljevstvu Irak 1932, na molbe kralja Fejsala I, mada su Britanci zadržali vojne baze, lokalnu miliciju i pravo prolaza za svoju vojsku. Kralj Gazi I je vladao kao nominalni vođa nakon smrti kralja Fejsala 1933. Njegovu vlast su do njegove smrti 1939. potkopavali vojni pučevi. Gazija je nasledio njegov maloletni sin Fejsal II. Abdula Ilah je vladao kao regent tokom Fejsalovog maloletstva.

Rašid Ali al Gajlani i članovi grupe Zlatni kvadrat su 1. aprila 1941. izveli državni udar i zbacili Abdulu Ilaha. Tokom potonjeg Anglo-iračkog rata, Ujedinjeno Kraljevstvo (koje je još uvek držalo vazduhoplovne baze u Iraku je napalo Irak iz straha da bi vlada Rašida Alija mogla prekinuti da snabdeva naftom zapadne zemlje zbog njegove vese sa silama Osovine. Rat je počeo 2. maja i Britanci su, zajedno sa lojalnom iračkom milicijom[17] porazili snage Rašida Alija i primorali ga na primirje 31. maja.

Vojna okupacija koja je usledila dovela je do povratka vladavine hašemitske dinastije. Okupacija se okončala 26. oktobra 1947, mada su Britanci zadržali vojne baze u Iraku sve do 1954, kada su raspuštene lokalne milicije. Vlastodršci tokom okupacije i preostalog vremena trajanje hašemitske monarhije bili su Nuri al Said, autokratski premijer, koji je takođe bio na vlasti od 1930. do 1932. i Abdula Ilah, bivši regent koji je sada bio savetnik kralju Fejsalu II.

Baasistički Irak[uredi | uredi izvor]

U ustanku arapskih nacionalista i vojnih oficira, 1958. godine, u Iraku je oborena monarhija, a 1968. godine vlast državnim udarom preuzima panarapska Baas partija, kojom dominiraju muslimani suniti. Rat Iraka sa, pretežno šiitskim susedom, Iranom, od 1980. godine do 1988. godine, odneo je na stotine hiljada ljudskih života i ostao upamćen kao najduži i najkrvaviji rat u novoj istoriji Bliskog istoka. Bivši predsednik Iraka Sadam Husein došao je na vlast 1979. godine, nakon što je već deset godina pre toga bio „siva eminencija“ kao potpredsednik Revolucionarne komande.

Američka invazija[uredi | uredi izvor]

Nakon što je vojnom akcijom srušen režim dotadašnjeg predsednika Sadama Huseina Irak se od aprila 2003. do juna 2004. zvanično nalazio pod okupacijom SAD. Da bi se stvorio privid da cela međunarodna zajednica stoji iza napada i okupacije kontrolu zvanično ima međunarodna koalicija, ali je ona sastavljena najvećim delom od Američkih trupa i simboličnim učešćem NATO partnera. Dana 28. juna 2004. vlast je predana privremenoj iračkoj vladi nametnutoj spolja, koja je 30. januara 2005. provela izbore za prelaznu skupštinu. Zemlja je i dalje efektivno pod Američkom okupacijom i punom kontrolom, stavljena van zaštite svih međunarodnih zakona. Američke (koalicione) okupacione snage su i dalje u velikom broju prisutne u Iraku, i zajedno sa najamnicima američkih privatnih firmi za fizičko obezbeđenje (Blekvoter, Haliburton itd) pokušavaju da drže zemlju pod kontrolom radi eksploatacije nafte i kontrole položaja u pohodu na Iran i ostale arapske zemlje. Iračani se protive okupaciji i teže ka oslobođenju. Američke trupe su se povukle 2011. godine iz Iraka. Nakon rata i okupacije zapadnih zemlja raste i želja ka stvaranju islamske države. Irak je pre okupacije bio jedna od najsekularnijih arapskih zemalja.

Politika[uredi | uredi izvor]

Fuad Masum, predsjednik Iraka

Prema Ustavu od 15. oktobra 2005. godine Irak je savezna republika s parlamentarnim sistemom vlasti. Na čelu države je predsednik republike, koji za mandat od 4 godina i na najviše dva mandata bira parlament. Izvršnu vlast ima Veće ministara, koje se sastoji od premijera i ministara. Veće ministara potvrđuje parlament i ono mu je odgovorno za svoj rad. Zakonodavnu vlast ima jednodomno Iračko zastupničko veće str. 325 zastupnika (317 biraju građani u pojedinim gubernijama, dok je 8 mesta rezervirano za pripadnike manjina), koji služe mandat od 4 godine. Ustav ističe obavezu uspostavljanja Veća federacije kao drugog doma saveznog parlamenta. Biračko je pravo opšte i jednako, a imaju ga svi građani s navršenih 18 godina života. Dan republike je 14. jula.[18]

Pravosudni sistem Iraka se deli na sudove na nivou regija i provincija i na federalne sudove. Na nivou provincija i regija postoje prvostepeni sudovi koji se dele po nadležnosti na: Krivične sudove, Građanske sudove i Sud za statusna pitanja. Na nivou provincija i regija u drugom stepenu sude Žalbeni sudovi. Najviši sud na nivou provincija i regija je Kasacioni sud.

Administrativna podela[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Administrativna podela Iraka
Numerisane muhafaze Iraka

Irak je sastavljen od devetnaest pokrajina (arap. محافظة - muhafaza; kurd. parêzgeh). Sve pokrajine su dalje podeljene na okruge. Irački Kurdistan (Erbil, Dahuk, Sulejmanija i Halabdža) je jedini autonomni region u Iraku, sa sopstvenom vladom i vojskom.

  1. Bagdad
  2. Saladin
  3. Dijala
  4. Vasit
  5. Majsan
  6. Basra
  7. Di Kar
  8. Mutana
  9. Kadisija
  10. Babil
  11. Karbala
  12. Nadžaf
  13. Anbar
  14. Niniva
  15. Dahuk
  16. Erbil
  17. Kirkuk
  18. Sulejmanija
  19. Halabdža

Stanovništvo[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Demografija Iraka
Zlatna džamija u Bagdadu
Kurdi u Sulejmaniji

Stanovništvo Iraka etnički je i verski heterogeno, iako je islam najzastupljenija religija i pripada mu više od 95% stanovništva. Tri dominantne zajednice su Arapi-Šiiti (oko 60% stanovništva), Arapi-Suniti (oko 20%) i Kurdi (oko 15%).

Gustina naseljenosti varira od vrlo rijetke (manje od 10 st./km²) u polupustinjskim i pustinjskim krajevima na zapadu i jugu, do vrlo guste u Donjoj Mezopotamiji. Posebno su gusto naseljena šire područje oko glavnog grada i područje delte Shatt al Araba. Gustinom se ističe i brdsko područje Kurdistana te uska zona uz gornji tok Tigrisa i nešto manje Eufrata. U gradovima živi više od polovine stanovništva i taj deo zbog snažnih migracija ubrzano raste. Najveći je glavni grad je Bagdad. Ostali veći gradovi: Mosul, Basra, Irbil, Kirkuk, Sulejmanija, Nadžaf i Karbala. Broj stanovnika raste vrlo brzo, po godišnjoj stopi 29‰ (prosek 1980–2001).[19]

Religija[uredi | uredi izvor]

Džamija Imam Ali u Nadžafu

Ustav Iraka proglašava islam kao zvaničnu religiju. Takođe, Ustav Iraka predviđa da islam treba smatrati izvorom zakonodavstva, i nijedan zakon ne može biti usvojen ukoliko se protivi utvrđenim odredbama islama. Religijsku strukturu Iraka čine većinski muslimani kojih ima 97%, te hrišćani i ostale religije koje čine 3% populacije. šiiti predstavljaju većinu, sa oko 60-65%, a suniti oko 32-37% stanovništva.

U Iraku postoje i manje verske zajednice Bahajaca, Jezida i Šabaka, koji zajedno sa hrišćanima čine 3% populacije Iraka koji nisu muslimani. Pripadnici kurdskog naroda pripadaju uglavnom sunitskom ogranku islama, ali manji deo Kurda (Faili Kurdi) su pripadnici šiitskog ogranka islama.

Hajledci, uz Asirce i Sirijce čine najveći deo hrišćanske populacije Iraka, koja broji od 400.000 od 600.000 pripadnika. Kakai zajednica je nastanjena uglavnom u blizini Kirkuka. Manje od deset Jevreja živi u Bagdadu, a mali broj jevrejskih porodica živi u regiji Irački Kurdistan, na severu Iraka. Zajednica Jezida broji od 500.000 do 600.000 pripadnika, i oni uglavnom žive na severu zemlje, oko 15% njih živi u Dohuk provinciji, a ostatak u Nineva provinciji. Zajednica Šabaka broji od 400.000 do 500.000 ljudi, i oni žive uglavnom za severu zemlje u provinciji Ninava, kao i u blizini Mosula. Šiiti pretežno žive na jugu i istoku Iraka, ali predstavljaju većinu stanovništva u Bagdadu. Suniti čine većinu na zapadu, severu i u centralnom delu Iraka.[20]

Jezik[uredi | uredi izvor]

Zvanični jezici u Iraku su arapski i kurdski jezik. Oko 75% stanovništva govori arapski, dok oko 20% govori kurdski jezik. U upotrebi su još i turkmenski (turski dijalekt), asirski i jermenski jezik. Takođe, od "zapadnjačkih" jezika najčešće se govori engleski jezik. Kurdski jezik se govori uglavnom na severu zemlje. Jermenski jezik govore pripadnici preostalog hrišćanskog stanovništva.

Aramejski i južni azeri jezik, su regionalni jezici. Jermenski i persijski su zastupljeni, ali u manjoj meri. Većina iračkih Kurda govore i kurdski i arapski jezik. Turkmeni govore jezikom južni azeri, Asirci govore različitim eramejskim dijalektima, a Fejli Kurdi govore fejli jezik, sa kurdskim dijalektom. Prema Ustavu Iraka svi građani imaju pravo na obrazovanje na maternjem jeziku.

Privreda[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Privreda Iraka
Izvoz u 2006. godini

Ekonomijom Iraka dominira naftni sektor, koji tradicionalno pruža oko 95% devizne zarade Iraka. Nedostatak razvoja drugih privrednih sektora je rezultirao stopom od 18-30% nezaposlenih i smanjenjem BDP-a od 4.000 $ po stanovniku.[1] Zaposlenost u javnom sektoru čini gotovo 60% od ukupno zaposlenih na puno radno vrieme u 2011. godini.[21] Naftna industrija, koja dominira iračkom privredom, zapošljava relativno mali broj radnika. Pre američke okupacije, u Iraku je bio zastupljen sistem centralno planirane ekonomije sa zabranom stranog vlasništva nad iračkim privrednim subjektima. U takvom ekonomskom sistemu, većina velikih industrijskim preduzeća su bila u državnom vlasništvu a stranoj upotrebi su bile nametnute velike tarife.[22]

Uprkos svetski značajnim zalihama nafte,[23][24][25] Irak je među siromašnijim zemljama na Bliskom istoku. Uzroci višegodišnjoj krizi i siromašenju države su izdaci i ratne štete u iračko-iranskom ratu 1980–88 (oko 35 milijardi USD), štete od rata sa SAD-om i njihovim saveznicima nakon iračke okupacije Kuvajta 1991. godine (oko 65 milijarda USD) te međunarodne sankcije pod kojima je Irak od 1990. godine (stanje donekle ublažava izvoz nafte u okviru UN-ova programa Nafta za hranu i lekove, koji se ostvaruje od decembra 1996. godine).[26]

Glavni su poljoprivredni proizvodi pšenica, raž, riža, paradajz, datule, pamuk; u stočarstvu se najviše uzgajaju ovce i živina. Većina je proizvodnih potencijala u državnom vlasništvu (ostvaruju oko 80% BDP-a). Godine 2001. vrednost izvoza bila je 15 milijardi USD, a uvoza oko 12 milijardi USD; glavni su spoljnotrgovinski partneri Rusija, Francuska, Egipat i Kina.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Country Comparison :: Population”. The World Factbook. CIA. Arhivirano iz originala 28. 08. 2020. g. Pristupljeno 16. 08. 2020. 
  2. ^ „Iraq”. International Monetary Fund. 
  3. ^ „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Arhivirano iz originala 13. 07. 2011. g. Pristupljeno 09. 04. 2014. 
  4. ^ „Largest Cities Through History”. Geography.about.com. 6. 4. 2011. Arhivirano iz originala 18. 08. 2016. g. Pristupljeno 19. 6. 2011. 
  5. ^ „Battuta's Travels: Part Three – Persia and Iraq”. Sfusd.k12.ca.us. Arhivirano iz originala 23. 4. 2008. g. Pristupljeno 21. 4. 2010. 
  6. ^ Frazier, Ian (25. 4. 2005). „Annals of history: Invaders: Destroying Baghdad”. The New Yorker. str. 4. Pristupljeno 25. 1. 2013. 
  7. ^ „Battuta's Travels: Part Three – Persia and Iraq”. Sfusd.k12.ca.us. Arhivirano iz originala 23. 04. 2008. g. Pristupljeno 21. 4. 2010. 
  8. ^ Frazier, Ian (25. 4. 2005). „Annals of history: Invaders: Destroying Baghdad”. The New Yorker. str. 4. Pristupljeno 25. 1. 2013. 
  9. ^ „Irrigation Systems, Ancient”. Waterencyclopedia.com. 11. 1. 2009. Pristupljeno 21. 4. 2010. 
  10. ^ „Q&A with John Kelly on The Great Mortality on National Review Online”. Nationalreview.com. 14. 9. 2005. Arhivirano iz originala 27. 11. 2011. g. Pristupljeno 23. 3. 2009. 
  11. ^ „Tamerlane – Timur the Lame Biography”. Asianhistory.about.com. 15. 2. 2010. Arhivirano iz originala 05. 10. 2011. g. Pristupljeno 21. 4. 2010. 
  12. ^ „14th century annihilation of Iraq”. Mert Sahinoglu. Arhivirano iz originala 26. 08. 2019. g. Pristupljeno 19. 6. 2011. 
  13. ^ ^ Nestorians, or Ancient Church of the East at Encyclopædia Britannica
  14. ^ Tripp 2002.
  15. ^ Anderson & Stansfield 2005, str. 6.
  16. ^ Williams, Timothy (2. 12. 2009). „In Iraq's African Enclave, Color Is Plainly Seen”. The New York Times. 
  17. ^ Lyman, str. 23.
  18. ^ „Irak”. 
  19. ^ Proleksis enciklopedija, Irak
  20. ^ Azilna biblioteka, Irak
  21. ^ „Unemployment Threatens Democracy in Iraq” (PDF). USAID Iraq. 2011. Arhivirano iz originala (PDF) 11. 5. 2013. g. Pristupljeno 11. 3. 2017. 
  22. ^ „Iraq's economy: Past, present, future”. Reliefweb.int. 3. 6. 2003. Pristupljeno 7. 1. 2013. 
  23. ^ „World Proved Reserves of Oil and Natural Gas, Most Recent Estimates”. Energy Information Administration. 3. 3. 2009. Pristupljeno 25. 1. 2013. 
  24. ^ „Iraqi oil reserves estimated at 143B barrels”. CNN. 4. 10. 2010. 
  25. ^ „Iraq's flood of 'cheap oil' could rock world markets”. The Washington Times. 3. 2. 2013. Pristupljeno 7. 2. 2013. 
  26. ^ „G7, Paris Club Agree on Iraq Debt Relief”. 21. 11. 2004. Arhivirano iz originala 21. 11. 2004. g. Pristupljeno 19. 6. 2011. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Tripp, Charles (2002). A History of Iraq. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-52900-6. 
  • Anderson, Liam; Stansfield, Gareth (2005). The Future of Iraq: Dictatorship, Democracy, Or Division?. Palgrave Macmillan. str. 6. ISBN 978-1-4039-7144-9. 
  • Shadid, Anthony (2005). Night Draws Near. NY, U.S.: Henry Holt and Co. ISBN 978-0-8050-7602-8. 
  • Hanna Batatu, "The Old Social Classes and the Revolutionary Movements of Iraq", Princeton: Princeton University Press, 1978
  • Glass, Charles (2004). The Northern Front: A Wartime Diary. Saqi Books. ISBN 978-0-86356-770-4. 
  • A Dweller in Mesopotamia Архивирано на сајту Wayback Machine (25. мај 2005), being the adventures of an official artist in the garden of Eden, by Donald Maxwell, 1921. (a searchable facsimile at the University of Georgia Libraries; DjVu & layered PDF Архивирано на сајту Wayback Machine (6. септембар 2005) format)
  • By Desert Ways to Baghdad Архивирано на сајту Wayback Machine (2. април 2005), by Louisa Jebb (Mrs. Roland Wilkins) With illustrations and a map, 1908 (1909 ed). (a searchable facsimile at the University of Georgia Libraries; DjVu & layered PDF Архивирано на сајту Wayback Machine (6. септембар 2005) format)
  • „Iraqi Constitution” (PDF). Ministry of Interior – General Directorate For Nationality. 30. 1. 2006. Arhivirano iz originala (PDF) 28. 11. 2016. g. Pristupljeno 18. 2. 2013. 
  • Benjamin Busch, "'Today is Better than Tomorrow'. A Marine returns to a divided Iraq", Harper's Magazine, October (2014). pp. 29–44.
  • Tyma Kraitt (Hg.): Irak - Ein Staat zerfällt. Hintergründe, Analysen, Berichte, Promedia, Wien. Abid, Lise J. (2015). Irak: Ein Staat zerfällt : Hintergründe, Analysen, Berichte. Promedia. ISBN 978-3-85371-385-3. 
  • Kenan Engin: „Nation-Building“ – Theoretische Betrachtung und Fallbeispiel: Irak. (Dissertation), Nomos, Baden-Baden. 2013. Engin, Kenan (2013). 'Nation-Building' - Theoretische Betrachtung und Fallbeispiel: Irak. ISBN 9783845248967. doi:10.5771/9783845248967. 
  • Bawar Bammarny: Rule of Law in Iraq. In: Matthias Koetter / Gunnar Folke Schuppert (Hrsg.): Understandings of the Rule of Law in various legal orders of the World, Rule of Law Working Paper Series No. 16, Berlin 2012 ISSN 2192-6905
  • Paul Flieder:Der Barbier von Bagdad – Leben, Sterben, Glauben im Irak. Residenz-Verlag, Salzburg. Flieder, Paul (2009). Der Barbier von Bagdad: Leben, Sterben, Glauben im Irak. Residenz-Verlag. ISBN 978-3-7017-3148-0. 
  • Jobst Knigge: Deutsches Kriegsziel Irak. Der deutsche Griff auf den Nahen Osten im Zweiten Weltkrieg. Über Kaukasus und Kairo zum Öl des Orients. Pläne und Wirklichkeit. Verlag Dr. Kovac Hamburg. Knigge, Jobst (2007). Deutsches Kriegsziel Irak: Der deutsche Griff auf den Nahen Osten im Zweiten Weltkrieg : über Kaukasus und Kairo zum Öl des Orients : Pläne und Wirklichkeit. Kovač. ISBN 978-3-8300-3030-0. 
  • Reuter, Christoph; Fischer, Susanne (2006). Café Bagdad: Der ungeheure Alltag im neuen Irak. München: Goldmann. ISBN 978-3-442-15385-5. 
  • Matthew Bogdanos mit William Patrick: Die Diebe von Bagdad. Raub und Rettung der ältesten Kulturschätze der Welt. Aus dem Amerikanischen von Helmut Dierlamm (Originalausgabe: Thieves of Baghdad, Bloomsbury Publishing, New York 2005), Deutsche Verlags-Anstalt. Bogdanos, Matthew; Patrick, William (2006). Die Diebe von Bagdad: Raub und Rettung der ältesten Kulturschätze der Welt. München: Deutsche Verlags-Anstalt. ISBN 978-3-421-04201-9. 
  • Barthel Hrouda, Rene Pfeilschifter: Mesopotamien. Die antiken Kulturen zwischen Euphrat und Tigris. München 2005 (4. Aufl.). Hrouda, Barthel; Pfeilschifter, Rene (2000). Mesopotamien: Die antiken Kulturen zwischen Euphrat und Tigris. C.H.Beck. ISBN 978-3-406-46530-7.  (Sehr knapper Überblick bzgl. Mesopotamien im Altertum mit weiterführenden Literaturangaben.)
  • Bogdanos, Matthew (2005). „The Casualities of War: The Truth about the Iraq Museum”. American Journal of Archaeology. 109 (3): 477—526. S2CID 163583412. doi:10.3764/aja.109.3.477. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

33° N 44° E / 33° S; 44° I / 33; 44
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ирак&oldid=27734745”