Muslimanske rezolucije

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Muslimanske rezolucije su bile rezolucije[1] koje su tokom Drugog svetskog rata usvajali muslimani u Bosni i Hercegovini (tada u sastavu Nezavisne Države Hrvatske), uz značajno učešće svojih verskih udruženja.

Pozadina[uredi | uredi izvor]

Tokom Drugog svetskog rata je teritorija Bosne i Hercegovine pripala kvislinškoj državnoj tvorevini Nezavisnoj Državi Hrvatskoj čije je formiranje, uz podršku Trećeg rajha, proglasio Slavko Kvaternik 10. aprila 1941. godine [2] . U Nezavisnoj Državi Hrvatskoj je ubrzo po njenom osnivanju započet genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima. U cilju sprovođenja politike genocida je stvoren veliki broj koncentracionih logora. Srbi, koji su činili relativnu većinu stanovnika Bosne i Hercegovine, postali su žrtve ove politike genocida. Deo muslimanskog stanovništva se svrstao uz ustaše i učestvovao u vršenju genocida. Pored toga, smišljenim aktivnostima kao što su korišćenje muslimanskih odevnih predmeta tokom vršenja zločina nad Srbima i namernim glasnim oslovljavanjem muslimanskim imenima su ustaše izazivale sukobe između Srba i muslimana.[3] Ovakvi događaji su uticali na to da muslimani iz Bosne i Hercegovine usvoje čitav niz rezolucija:

Sarajevska rezolucija[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Sarajevska rezolucija

Sarajevska rezolucija je bila rezolucija koju je tokom Drugog svetskog rata u Sarajevu (tada u sastavu Nezavisne Države Hrvatske) 14. avgusta 1941. godine na predlog glavnog odbora usvojila skupština udruženja ilmije (muslimanski verski službenici [4]) „El-Hidaje“.[5] Ovom rezolucijom se konstatuje teška situacija u kojoj su se našli muslimani Bosne i Hercegovine a za koju se navodi da je posledica smišljene politike ustaša da izazovu sukobe pravoslavaca i muslimana, javno se osuđuju zločini pojedinih muslimana nad grko-istočnjacima (pravoslavnim Srbima), konstatuje obespravljenost muslimana koju sprovode katolici i zahteva uspostavljanje reda i mira, kažnjavanje odgovornih za zločine i pružanje pomoći žrtvama.[5] Veliki broj muslimana, građana Sarajeva se okupio 12. oktobra 1941. godine i na tom skupu usvojio i potpisao rezoluciju čiji je sadržaj sličan sadržaju Sarajevske rezolucije koju je skupština udruženja ilmije „El-Hidaje“ usvojila 14. avgusta 1941. Inicijatori i idejni tvorci ove rezolucije su bili Mehmed efendija Handžić (istaknuti alim) i Kasim efendija Dobrača (predsednik El-Hidaje). [6] Konkretan povod za inicijativu za sastavljanje ove rezolucije je bilo to što je Mahmed efendi Handžić uvideo pogubne posledice nove državne politike po muslimane Bosne i Hercegovine. On je, povodom proglašavanja zločina nad komunistima, Srbima i Jevrejima za, teoretski i naučno obrazlaganu, državnu politiku NDH koja je za posledicu imala sve teži položaj muslimana kojima se u svetskoj javnosti pripisivala krivica za ovakvu državnu politiku i njene posledice, zajedno sa svojim najboljim prijatenjem Kasimom efendi Dobračom sastavio tekst rezolucije koju je 14. avgusta 1941. godine na predlog glavnog odbora usvojila skupština El-Hilmije, a zatim i muslimani, građani Sarajeva, u oktobru 1941. godine.[7]

Tekst rezolucije se sastoji od tri tačke u kojima se iznose konstatacije i stavovi potpisnika rezolucije povodom aktuelne situacije u kojoj se nalaze muslimani Bosne i Hercegovine:

  • Prva tačka rezolucije konstatuje teško stanje u kojem su se našli muslimani Bosne i Hercegovine zbog smišljene politike izazivanja međunacionalnih sukoba i nepromišljenih napada uzbunjenih Srba na muslimane
  • Druga tačka rezolucije odriče odgovornost svih muslimana za zločine koje su pojedini muslimani počinili nad Srbima rečima:

    Činjenica, što među počiniteljima raznih zlodjela ima ljudi i sa muslimanskim imenima, ne može krivicu i odgovornost baciti na muslimane.

    — Tačka 2 Sarajevske rezolucije
    Takođe, u drugoj tački rezolucije se osuđuju muslimani koji su činili nasilje i iznosi se stav da je takvo nasilje rezultat delovanja „neodgovornih elemenata i neodgojenih pojedinaca“ i odbija se prihvatanje da „ljaga“ zbog zločina padne na sve muslimane.[3] Konstatuje se da su u cilju izazivanja mržnje između grko-istočnjaka (misli se na pravoslavne Srbe) i muslimana organizatori zločina nad grko-istočnjacima oblačili fes nemuslimanima koji su se tokom vršenja zločina međusobno oslovljavali muslimanskim imenima.
  • Treća tačka rezolucije konstatuje pojavu netrpeljivosti katolika prema muslimanima koji su pretvoreni u građane drugog reda.

Posle konstatacija i stavova iznetih u tri tačke rezolucije u posebnom delu rezolucije je spisak od sedam zahteva upućen odgovornim „čimbenicima“ (faktorima) i muslimanskim verskim i političkim predstavnicima. Ovim zahtevima se traži uspostavljanje bezbednosti i sigurnosti života i imovine svih građana, sprečavanje izazivanja međunacionalnih sukoba, suđenje odgovornima za zločine i pomoć žrtvama dotadašnjih sukoba.[8]

Rezoluciju je potpisalo 108 muslimana koji su funkcioneri i članovi raznih verskih udruženja, profesora, sudija, zaposlenih u državnoj upravi, trgovaca, zemljoposednika, studenata itd.

Zenička rezolucija[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Zenička rezolucija

Zenička rezolucija je rezolucija koju je 26. maja 1942. godine potpisala grupa od 27 uglednih muslimana iz Zenice i u kojoj se konstatuje težak položaj Roma islamske veroispovesti iz Bosne i Hercegovine koje vlasti NDH upućuju u logore, i zahteva se od verskih vlasti da utiču na vlasti NDH da poštuju sopstvenu uredbu koja tzv. bele Cigane muslimane definiše arijevcima izuzetim od deportovanja u logore, [9] da se puste iz logora i vrate oni koji su odvedeni i da se kazne vlasti i organi koji su prekršili odredbu Ministarstva unutrašnjih poslova i vršili deportovanje u logore tzv. belih Cigana muslimana.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Jugoslavija u ratu, 9. epizoda - NDH - Cvijet hrvatstva (Muslimanske rezolucije)”. Radio televizija Srbije. Pristupljeno 2. 11. 2010..  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)
  2. ^ „Biografija Slavka Kvaternika” (na jeziku: hrvatskom). Pristupljeno 9. 7. 2010..  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)
  3. ^ a b Skupština udruženja ilmija „El-Hidaja“ (5. 6. 2007.). „Tačka 4 Sarajevske rezolucije skupštine „El-Hidaje“”. Sarajevo. Arhivirano iz originala 24. 12. 2010. g. Pristupljeno 9. 7. 2010..  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date=, |date= (pomoć)
  4. ^ „Ulema u odbrani života i čovjeka”. Rijaset Islamske verske zajednice u Bosni i Hercegovini. 5. 6. 2007. Arhivirano iz originala 21. 10. 2011. g. Pristupljeno 11. 7. 2010..  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date=, |date= (pomoć)
  5. ^ a b „Internet sajt Grada Sarajeva, Istorija, Period 1918—1945. god.”. Arhivirano iz originala 28. 11. 2010. g. Pristupljeno 7. 7. 2010..  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)
  6. ^ „Ulema u odbrani života i čovjeka”. Rijaset Islamske zajednice Bosne i Hercegovine. 5. 6. 2007. Arhivirano iz originala 21. 10. 2011. g. Pristupljeno 11. 7. 2010..  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date=, |date= (pomoć)
  7. ^ „Ulema u odbrani života i čovjeka”. Rijaset Islamske zajednice Bosne i Hercegovine. Arhivirano iz originala 21. 10. 2011. g. Pristupljeno 11. 7. 2010..  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)
  8. ^ Skupština udruženja ilmija „El-Hidaja“ (5. 6. 2007.). „Zahtevi Sarajevske rezolucije skupštine „El-Hidaje“”. Sarajevo. Arhivirano iz originala 24. 12. 2010. g. Pristupljeno 9. 7. 2010..  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date=, |date= (pomoć)
  9. ^ „Rezolucija zeničkih muslimana za zaštitu Roma, Jedno svedočanstvo naše humanosti iz ratnih dana”. Rijaset Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini. Arhivirano iz originala 17. 10. 2011. g. Pristupljeno 12. 7. 2010..  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Муслиманске_резолуције&oldid=26945736”