Пређи на садржај

Црква Рођење Пресвете Богородице у Трњанима

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Црква Рођење Пресвете Богородице у Трњанима
Основни подаци
ЈурисдикцијаЕпархија пакрачко-славонска
Српска православна црква
ОснивачЛокални српски православни народ
МестоТрњани, општина Гарчин код Славонског Брода
ДржаваХрватска

Црква Рођење Пресвете Богородице у Трњанима је бивши српски православни храм који је два пута рушен. Припада славонско-пакрачком владичанству.

У Трњанима су усташе срушиле православну цркву у Другом свјетском рату 1941. године. [1] Из записника опћинског поглварства у Трњанима, од 13. јуна 1942., сазнаје се да је музејска комисија, у вези дописа бискупа др Акшамовића бр. 2733/1942 од 8. липња 1942. по предмету уређаја и ствари из срушених православних цркава у Трњанима и Клокочевику установила нешта слично, као и у случају осталих црква рушених по налогу Уреда за рушење православних храмова. Из цркве у Трњанима један дио предмета се налазио на тавану опћинског поглварства, док је остале предмете повјереник из Загреба, који је довршио рушење цркве, продавао около шта је стигао. Станку Ратковићу из Трњана је продао једно кандило. Ствари из цркве у Клокочевику су такођер нестале, тако да је музејска комисија из обје цркве успјела да преузме и пронђе као вриједност само једну старинску икону на дрвету.[2]

Срушена је и нова Црква Рођење Пресвете Богородице, на истом мјесту, у четвртак 27. августа 1992. године око 22.30, ноћ пред празник Велике Госпојине, јер су рушитељи мислили да је то храмовна слава, иако је слава храма била Мала Госпојина (Рођење Пресвете Богородице).[3] Рушевине цркве су након тога годинама стајале, да би преостали Срби, у радној акцији уредили порту и данас се виде само темељи некадашње цркве.[4] Црква је олтаром била окренута ка југу, супротно од црквене традиције да су олтари са источне стране цркве. Свештеник из Клокочевика, Перо Параклис је у овој цркви служио литургије до избијања рата деведесетих година 20. вијека, када сели у Србију.

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Икона крштења Христовог из старе цркве, срушене у доба НДХ. У 21. вијеку се налази у цркви Св. Василија Острошког у Новим Бановцима.
    Икона крштења Христовог из старе цркве, срушене у доба НДХ. У 21. вијеку се налази у цркви Св. Василија Острошког у Новим Бановцима.
  • Декламовање на Савиндан у цркви Рођења Пресвете Богородице у Трњанима, средином осамдесетих година 20. вијека. На свјетлопису је приказан свештеник Лазар (Лазо) Хаџић, који је касније, у рату, избјегао у Србију, вративши се у родни Срем.
    Декламовање на Савиндан у цркви Рођења Пресвете Богородице у Трњанима, средином осамдесетих година 20. вијека. На свјетлопису је приказан свештеник Лазар (Лазо) Хаџић, који је касније, у рату, избјегао у Србију, вративши се у родни Срем.
  • Од цркве су, поред темеља, остале плочице на поду. Када се улазило у цркву, лијево је била палионица свијећа (направљена од стакла у два нивоа) и дрвене степенице за хор, а десно је била просторија за свету тајну исповијести (види се на слици). Испред улаза у ту просторију је био стол за продају свијећа и духовне литератире (Православни мисионар, Православље, Светосавске Звонце...)
    Од цркве су, поред темеља, остале плочице на поду. Када се улазило у цркву, лијево је била палионица свијећа (направљена од стакла у два нивоа) и дрвене степенице за хор, а десно је била просторија за свету тајну исповијести (види се на слици). Испред улаза у ту просторију је био стол за продају свијећа и духовне литератире (Православни мисионар, Православље, Светосавске Звонце...)
  • Прозори су били оваквог облика са жутим стаклом, а полукружни свод цркве је красила плава позадина и на њој звијезде златне боје. Црква је имала нови дрвени иконостас (иконе су насликане у манастиру Ћелије) и није имала фреске.
    Прозори су били оваквог облика са жутим стаклом, а полукружни свод цркве је красила плава позадина и на њој звијезде златне боје. Црква је имала нови дрвени иконостас (иконе су насликане у манастиру Ћелије) и није имала фреске.
  • Нови звоник у дворишту порушене цркве, 2024.
    Нови звоник у дворишту порушене цркве, 2024.
  • Нови звоник у дворишту порушене цркве, 2024.
    Нови звоник у дворишту порушене цркве, 2024.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Новак, Виктор (1986). Magnum Crimen, Пола вијека клерикализма у Хрватској, репринт издање, поглавље: Терор и католичење. Загреб, Београд: Нова књига. стр. 694. 
  2. ^ Костић, Милан (2024). Catena mundi, књига I, 5. издање, Драма конфесионалности. Catena mundi. стр. 314. 
  3. ^ Српски Сион, бр. 2, Неколико прича из Славоније, О људима и нељудима. Сријемски Карловци: Сријемско владичанство СПЦ. 2021. стр. 28. 
  4. ^ Гугл мапе, темељи срушене српске православне цркве у Трњанима. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Црква_Рођење_Пресвете_Богородице_у_Трњанима&oldid=27896816”