Десрбизација — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Срби}} |
{{Срби}} |
||
'''Десрбизација''' или '''расрбљивање''' односно '''денационализација Срба''' је процес појединачног или колективног губљења [[етницитет|етничког]], односно [[српски национализам|националног]] идентитета [[Срби|Срба]].{{sfn|Чавошки|2011|p=}} Током историје, десрбизација је вршена у два основна облика: путем превођења појединаца или група из српског етничког корпуса у етнички корпус неког другог народа (на пример, десрбизација путем |
'''Десрбизација''' или '''расрбљивање''' односно '''денационализација Срба''' је процес појединачног или колективног губљења [[етницитет|етничког]], односно [[српски национализам|националног]] идентитета [[Срби|Срба]].{{sfn|Чавошки|2011|p=}} Током историје, десрбизација је вршена у два основна облика: путем превођења појединаца или група из српског етничког корпуса у етнички корпус неког другог народа (на пример, десрбизација путем [[мађаризација|мађаризације]]), или у облику одвајања делова српског народа ради стварања посебних нација (на пример, десрбизација путем [[црногоризација|црногоризације]]). |
||
== Историја == |
== Историја == |
||
Ред 57: | Ред 57: | ||
* {{Cite journal|ref=harv|last=Бошковић|first=Драган Б.|title=Културне последице и идеолошко-политичко залеђе идеје југословенске књижевности у (јужно)словенском контексту: Интеркултурни и интерлитерарни одговор|journal=Зборник Матице српске за славистику|issue=83|year=2013|url=http://www.maticasrpska.org.rs/wordpress/assets/Slavistika-83-PRINT.pdf|pages=49-59}} |
* {{Cite journal|ref=harv|last=Бошковић|first=Драган Б.|title=Културне последице и идеолошко-политичко залеђе идеје југословенске књижевности у (јужно)словенском контексту: Интеркултурни и интерлитерарни одговор|journal=Зборник Матице српске за славистику|issue=83|year=2013|url=http://www.maticasrpska.org.rs/wordpress/assets/Slavistika-83-PRINT.pdf|pages=49-59}} |
||
* {{Cite book|ref=harv|last=Брборић|first=Бранислав|title=С језика на језик: Социолингвистички огледи|year=2001|location=Београд|publisher=Центар за примењену лингвистику|url=https://books.google.com/books?id=cZcbAQAAIAAJ}} |
* {{Cite book|ref=harv|last=Брборић|first=Бранислав|title=С језика на језик: Социолингвистички огледи|year=2001|location=Београд|publisher=Центар за примењену лингвистику|url=https://books.google.com/books?id=cZcbAQAAIAAJ}} |
||
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Војиновић|editor-first=Рајо|title=Уставни геноцид над Србима: Српски народ у новом Уставу Црне Горе: Зборник радова|year=2007|location=Подгорица|publisher=Српско народно вијеће Црне Горе}} |
|||
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Војиновић|editor-first=Рајо|title=Како до заштите идентитета српског народа у Црној Гори: Зборник радова|year=2008|location=Подгорица|publisher=Књижевна задруга Српског народног вијећа|url=http://www.srpskenovinecg.com/download/Zbornik%20-%20Kako%20do%20zastite%20identiteta.pdf}} |
|||
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Вуксановић|editor-first=Момчило|title=Заштита идентитета српског народа у Црној Гори: Зборник радова|year=2012|location=Подгорица|publisher=Књижевна задруга Српског народног вијећа}} |
|||
* {{Cite book|ref=harv|last=Vukšić|first=Dragan|title=Žumberački uskoci: Unijaćenje i odnarođivanje|year=2015|location=Zagreb|publisher=Srpsko narodno vijeće}} |
* {{Cite book|ref=harv|last=Vukšić|first=Dragan|title=Žumberački uskoci: Unijaćenje i odnarođivanje|year=2015|location=Zagreb|publisher=Srpsko narodno vijeće}} |
||
* {{Cite journal|ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|authorlink=Славко Гавриловић|title=О унијаћењу и покатоличавању Срба у Хрватској, Славонији и Угарској (XIII-XIX век)|journal=Зборник о Србима у Хрватској|volume=3|year=1995|url=https://books.google.com/books?redir_esc=y&hl=sr&id=UbxFAAAAMAAJ|pages=7-44}} |
* {{Cite journal|ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|authorlink=Славко Гавриловић|title=О унијаћењу и покатоличавању Срба у Хрватској, Славонији и Угарској (XIII-XIX век)|journal=Зборник о Србима у Хрватској|volume=3|year=1995|url=https://books.google.com/books?redir_esc=y&hl=sr&id=UbxFAAAAMAAJ|pages=7-44}} |
||
Ред 73: | Ред 76: | ||
* {{Cite journal|ref=harv|last=Лилић|first=Борислава|authorlink=Борислава Лилић|title=Бугарска егзархија у Нишавској епархији|journal=Лесковачки зборник|issue=33|year=1993|pages=181-187}} |
* {{Cite journal|ref=harv|last=Лилић|first=Борислава|authorlink=Борислава Лилић|title=Бугарска егзархија у Нишавској епархији|journal=Лесковачки зборник|issue=33|year=1993|pages=181-187}} |
||
* {{Cite journal|ref=harv|last=Lukač|first=Dušan|title=Denacionalizacija, iseljavanje i genocid na Balkanu u toku Drugog svetskog rata|journal=Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju|year=1988|volume=6|issue=1-2|url=http://istorija20veka.rs/wp-content/uploads/2017/11/Istorija-20.-veka-1988_1-2.pdf|pages=53-85}} |
* {{Cite journal|ref=harv|last=Lukač|first=Dušan|title=Denacionalizacija, iseljavanje i genocid na Balkanu u toku Drugog svetskog rata|journal=Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju|year=1988|volume=6|issue=1-2|url=http://istorija20veka.rs/wp-content/uploads/2017/11/Istorija-20.-veka-1988_1-2.pdf|pages=53-85}} |
||
* {{Cite book|ref=harv|last=Лутовац|first=Зоран|authorlink=Зоран Лутовац|title=Српски идентитет у Црној Гори|year=2015|location=Београд|publisher=Институт друштвених наука|url=http://www.idn.org.rs/biblioteka/Lutovac2015.pdf}} |
|||
* {{Cite journal|ref=harv|last=Mirnić|first=Josip|title=Denacionalizatorska politika mađarskog okupatora u jugoslovenskim zemljama 1941|journal=Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu|year=1967|volume=10|pages=143-153}} |
* {{Cite journal|ref=harv|last=Mirnić|first=Josip|title=Denacionalizatorska politika mađarskog okupatora u jugoslovenskim zemljama 1941|journal=Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu|year=1967|volume=10|pages=143-153}} |
||
* {{Cite journal|ref=harv|last=Недељковић|first=Славиша|title=Косово и Метохија у плановима бугарске пропаганде (1870-1878)|journal=Српске студије|issue=4|year=2013|url=http://serbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/4.2._srpske_studije_4.pdf|pages=61-72}} |
* {{Cite journal|ref=harv|last=Недељковић|first=Славиша|title=Косово и Метохија у плановима бугарске пропаганде (1870-1878)|journal=Српске студије|issue=4|year=2013|url=http://serbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/4.2._srpske_studije_4.pdf|pages=61-72}} |
Верзија на датум 2. новембар 2018. у 15:21
Овај чланак је део серије о Србима |
Срби |
---|
Десрбизација или расрбљивање односно денационализација Срба је процес појединачног или колективног губљења етничког, односно националног идентитета Срба.[1] Током историје, десрбизација је вршена у два основна облика: путем превођења појединаца или група из српског етничког корпуса у етнички корпус неког другог народа (на пример, десрбизација путем мађаризације), или у облику одвајања делова српског народа ради стварања посебних нација (на пример, десрбизација путем црногоризације).
Историја
Током османске владавине у српским земљама, од краја 14. до почетка 20. века, део православних Срба је, добровољно или принудно, преведен на ислам,[2] чиме је отпочео процес њихове акултурације, која је започињала променом вере, а настављала се прихватањем обичаја својствених другој култури.[3] Овај процес је био посебно изражен на подручју Косова и Метохије, где је упоредо са исламизацијом спровођена и албанизација.[4] Иако је део исламизираних Срба задржао свест о српском пореклу и припадности српском етничком корпусу, вековна акултурација је током 19. и 20. века, у време успона националних покрета, довела до идентитетског отклона који је након аустроугарског запоседања Босне и Херцеговине (1878) употребљен као средство за спровођење посебног политичког пројекта у виду стварања "бошњачке" нације.[5]
У јужним српским областима, након укидања Пећке патријаршије (1766) дошло је до покушаја хеленизације српских црквених установа од стране фанариота који су управљали Цариградском патријаршијом, што је у раздобљу од друге половине 18. до почетка 20. века довело до многих лоших последица, првенствено након стварања Бугарске егзархије, која је постала средство за спровођење десрбизације и бугаризације.[6] Интензивна десрбизација путем бугаризације спровођена је у источним и јужним српским областима за време бугарске окупације током Првог светског рата, у раздобљу од 1915. до 1918. године, а затим поново током Другог светског рата, у раздобљу од 1941. до 1944. године.[7]
У исто време, на подручјима под хабзбуршком влашћу, десрбизација је од почетка 16. до почетка 20. века такође спровођена путем преверавања православних Срба и њиховог преобраћивања на римокатоличку веру, услед чега је долазило до њихове постепене акултурације и мађаризације (у областима Угарске), одосно хрватизације (у областима Хрватске и Славоније).[8] Један од најизразитијих примера десрбизације путем унијаћења и хрватизације представља однарођивање жумберачких Срба.[9]
Политика десрбизације, односно денационализације Срба попримила је геноцидне размере за време Другог светског рата (1941-1945), када је усташки режим на подручју Независне Државе Хрватске спроводио антисрпску политику по којој је једну трећину Срба требало побити, другу трећину протерати, а преосталу трећину покатоличити и похрватити.[10] Ради што брже десрбизације и похрваћивања преосталих Срба, усташки режим је почетком 1942. године створио и такозвану Хрватску православну цркву.[11] У исто време, на подручју Бачке и Барање,[12] мађарске окупационе власти су спроводиле сличну политику денационализације Срба, путем мађаризације.[13]
Политика десрбизације спровођена је и на подручју Црне Горе, након окупације у Другом светском рату (1941), када су сарадници окупатора, предвођени Секулом Дрљевићем, покушали да створе Независну Државу Црну Гору као квази-националну државу "црногорског" народа.[14] Иста политика је настављена и за време комунистичке власти у Југославији. У раздобљу између два светска рата, Коминтерна се у својим програмским документима залагала за разбијање тадашње Краљевине Југославије и стварање посебне црногорске нације, тако да је истоветан став заузела и Комунистичка Партија Југославије.[15] Главни заговорник десрбизације у Црној Гори био је црногорски комуниста Милован Ђилас, који је одлучно заступао став о самобитности црногорске нације, у чему су га отворено подржавали Едвард Кардељ и Јосип Броз Тито.[16] Након успостављања комунистичке власти (1944-1945) и стварања Народне Републике Црне Горе као федералне јединице у саставу нове Југославије (1945), комунистички режим је озваничио посебну црногорску нацију, чиме је постављена основа за организовано спровођење процеса десрбизације и црногоризације.[17] Идеолошку основу десрбизације у Црној Гори поставио је Милован Ђилас, који је у својим програмским чланцима из првих поратних година заступао тезу о историјској посебности "црногорске" нације.[18]
Слична политика је након Другог светског рата спровођена и на подручју новостворене Народне Републике Македоније, где је комунистички режим у склопу антисрпске политике изазвао црквени раскол, створивши посебну Македонску православну цркву.[19]
У савременом добу, индивидуална десрбизација је присутна у српској дијаспори, а огледа се у постепеном губљењу етничког, односно националног идентитета путем акултурације, односно постепеног прихватања страних културних и идентитетских обележја.
Терминологија
У литератури и публицистици на српском језику, поред појма десрбизација (или десрбизирање,[20] односно десрбизовање),[21] у истоветном значењу се употребљава и појмам расрбљивање[1] (или расрбљавање),[22] као и израз однарођивање Срба[9] (или однарођавање Срба),[23] односно израз денационализација Срба[7] (или денационализирање Срба,[24] односно денационализовање Срба).[25]
У литератури и публицистици на страним језицима, поред енглеског појма deserbisation, односно deserbization, такође се уоптребљавају: на немачком језику - појам deserbisierung,[26] на француском језику - појам deserbisation,[27] на италијанском језику - појам deserbizzazione,[28] на шпанском језику - појам deserbización,[29] на руском језику - појам: десербизация,[30] на бугарском језику - појам: десърбизация,[31] на хрватском језику - појам desrbizacija,[32] а слични појмови се употребљавају и у литератури на другим језицима.
Види још
Референце
- ^ а б Чавошки 2011.
- ^ Селимовић 2001, стр. 163-181.
- ^ Селимовић 2017, стр. 119-138.
- ^ Радовановић 1998, стр. 3-38.
- ^ Kraljačić 1987.
- ^ Шешум 2013, стр. 73-103.
- ^ а б Ракић 1988, стр. 55-59.
- ^ Гавриловић 1996b, стр. 111-126.
- ^ а б Vukšić 2015.
- ^ Lukač 1988, стр. 53-85.
- ^ Ђурић 1989.
- ^ Mirnić 1967, стр. 143-153.
- ^ Голубовић 1987, стр. 91-129.
- ^ Терзић 2000, стр. 181-198. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFТерзић2000 (help)
- ^ Димић 2001, стр. 285.
- ^ Бојковић 2012, стр. 109-111.
- ^ Вељко Ђурић-Мишина (2011): Расрбљавање Црне Горе и црногорчење Срба
- ^ Ђилас 1945, стр. 3.
- ^ Пузовић 1999, стр. 155-173.
- ^ Костић 1961, стр. 11.
- ^ Бошковић 2013, стр. 53.
- ^ Брборић 2001, стр. 122-123.
- ^ Dedijer 1987, стр. 240.
- ^ Јовановић 1938, стр. 94.
- ^ Стојанчевић 1978, стр. 56.
- ^ Transit: Europäische Revue, VII-VIII, 1994, 84.
- ^ L'évolution de l'espace yougoslave
- ^ La Questione del Kosovo: Tesi di laurea di Storia Contemporanea - Università di Bergamo 2015, 8.
- ^ Voces peregrinas: Los ciudadanos como constructores de paz, Bogota 1996, 334.
- ^ Алексей Тимофеев, Истоки косовской драмы, Москва 1999, pp. 65.
- ^ Български език: Орган на Института за български език при Българската академия на науките, т. 30 (1980), pp. 128.
- ^ Mira Šuvar, "Vladimir Velebit - svjedok historije", Zagreb 2001, 407.
Литература
- Бојковић, Душан (2012). „Милован Ђилас о националном и државном питању Црне Горе” (PDF). Токови историје: Часопис Института за новију историју Србије (1): 106—134.
- Бошковић, Драган Б. (2013). „Културне последице и идеолошко-политичко залеђе идеје југословенске књижевности у (јужно)словенском контексту: Интеркултурни и интерлитерарни одговор” (PDF). Зборник Матице српске за славистику (83): 49—59.
- Брборић, Бранислав (2001). С језика на језик: Социолингвистички огледи. Београд: Центар за примењену лингвистику.
- Војиновић, Рајо, ур. (2007). Уставни геноцид над Србима: Српски народ у новом Уставу Црне Горе: Зборник радова. Подгорица: Српско народно вијеће Црне Горе.
- Војиновић, Рајо, ур. (2008). Како до заштите идентитета српског народа у Црној Гори: Зборник радова (PDF). Подгорица: Књижевна задруга Српског народног вијећа.
- Вуксановић, Момчило, ур. (2012). Заштита идентитета српског народа у Црној Гори: Зборник радова. Подгорица: Књижевна задруга Српског народног вијећа.
- Vukšić, Dragan (2015). Žumberački uskoci: Unijaćenje i odnarođivanje. Zagreb: Srpsko narodno vijeće.
- Гавриловић, Славко (1995). „О унијаћењу и покатоличавању Срба у Хрватској, Славонији и Угарској (XIII-XIX век)”. Зборник о Србима у Хрватској. 3: 7—44.
- Гавриловић, Славко (1996а). „Унијаћење Срба у Хрватској, Славонији и Барањи (XVI-XVIII век)”. Српски народ ван граница данашње СР Југославије од краја XV века до 1914. године. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 37—47.
- Гавриловић, Славко (1996b). „Проблем унијаћења и кроатизације Срба”. Република Српска Крајина. Топуско-Книн-Београд: Српско културно друштво "Сава Мркаљ", Српско културно друштво "Зора", Радничка штампа. стр. 111—126.
- Гавриловић, Владан (2012). „Примери унијаћења српског народа у Хрватској до краја XVIII века” (PDF). Српске студије (3): 207—218.
- Голубовић, Звонимир (1987). „Денационализаторска политика мађарског фашистичког окупатора у Бачкој - присилно исељавање и логорисање - насељавање Бачке Мађарима из других крајева”. Зборник Матице српске за историју. 36: 91—129.
- Dedijer, Vladimir (1987). Vatikan i Jasenovac: Dokumenti. Beograd: Rad.
- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Ђилас, Милован (1945). „О црногорском националном питању”. Борба. 10 (106): 3.
- Ђурић, Вељко Ђ. (1989). Усташе и православље: Хрватска православна црква. Београд.
- Јовановић, Батрић (2003). Расрбљивање Црногораца: Стаљинов и Титов злочин. Београд: Српска школска књига.
- Јовановић, Слободан (1938). Дипломатска историја Нове Европе 1918-1938. Књ. 1. Београд: Планета.
- Костић, Лазо М. (1961). О српском карактеру Боке Которске. Цирих.
- Kraljačić, Tomislav (1987). Kalajev režim u Bosni i Hercegovini (1882-1903). Sarajevo: Veselin Masleša.
- Лилић, Борислава (1993). „Бугарска егзархија у Нишавској епархији”. Лесковачки зборник (33): 181—187.
- Lukač, Dušan (1988). „Denacionalizacija, iseljavanje i genocid na Balkanu u toku Drugog svetskog rata” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 6 (1-2): 53—85.
- Лутовац, Зоран (2015). Српски идентитет у Црној Гори (PDF). Београд: Институт друштвених наука.
- Mirnić, Josip (1967). „Denacionalizatorska politika mađarskog okupatora u jugoslovenskim zemljama 1941”. Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. 10: 143—153.
- Недељковић, Славиша (2013). „Косово и Метохија у плановима бугарске пропаганде (1870-1878)” (PDF). Српске студије (4): 61—72.
- Пузовић, Предраг (1999). „Раскол у Српској православној цркви - македонско црквено питање”. Вардарски зборник (1): 155—173.
- Радовановић, Милован (1998). „Десрбизација и албанизација косово-метохијске Старе Србије”. Архив за правне и друштвене науке. 84 (3): 3—38.
- Ракић, Хранислав (1988). „Бугарски програм денационализације српског живља у првом и Другом светском рату”. Лесковачки зборник. 28: 55—59.
- Селимовић, Салих (2001). „Срби Муслимани и њихова денационализација”. Гласник Завичајног музеја - Пљевља. 2: 163—181.
- Селимовић, Салих (2017). „Муслимани српског порекла и њихова денационализација”. Српска слободарска мисао. 18 (102): 119—138.
- Степић, Миломир (2005). „Косовско-Метохијска карика расрбљивања Балкана: Могући епилог и његове геополитичке последице”. Гласник Српског географског друштва. 85 (1): 187—198.
- Степић, Миломир (2014). „Век расрбљивања Балкана - геополитички узроци и последице” (PDF). Политичка ревија. 41 (3): 1—23.
- Стојанчевић, Владимир (1978). „Односи између Србије и Бугарске од Санстефанског до Берлинског уговора: Проблеми, контроверзе, међусобне претензије”. Зборник Матице српске за историју. 18: 51—64.
- Суботић, Момчило (2009). „Отимање Космета у процесу расрбљивања Балкана” (PDF). Национални интерес: Часопис за национална и државна питања. 5 (3): 49—71.
- Терзић, Славенко (2000). „Идеолошки корени црногорске нације и настанак црногорског сепаратизма”. Српска слободарска мисао. 1 (1): 181—198.
- Чавошки, Коста (2011). Расрбљивање. Нови Сад: Orpheus.
- Шешум, Урош (2013). „Друштво против Срба 1897-1902: Методи и мере бугарске дипломатије, Егзархије и Бугарско-македонско-одринске револуционарне организације против ширења српског утицаја у Јужној Старој Србији и Македонији 1897-1902” (PDF). Српске студије (4): 73—103.
Спољашње везе
- Терзић, Славенко (2000). „Идеолошки корени црногорске нације и црногорског сепаратизма”.
- Политика (2008): Новица Ђурић, Црногоризација српског језика
- Vreme (2009): Rasrbljavanje regiona
- Вељко Ђурић-Мишина (2011): Расрбљавање Црне Горе и црногорчење Срба
- Политика (2017): Саво Штрбац, О „Хрватској православној цркви”