Andora

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu


Koordinate: 42° 33' 30" SG Š, 1° 33' 19" IGD

Kneževina Andora
Principat d'Andorra
Zastava Andore Grb Andore
Zastava Grb
krilatica: Virtus Unita Fortior
(lat.
Уједињене врлине су јаче)
Himna
El Gran Carlemany, Mon Pare
Položaj Andore
Glavni grad Andora la Velja
Službeni jezik katalonski
 — Predsednik vlade Antoni Marti
 — Biskupski ko-knez Žon Enri Vives i Sicilija
 — Francuski ko-knez Fransoa Oland
 — Predstavnik francuskog ko-knez Silvije Hubak
Nezavisnost: 1278.
Površina  
 — ukupno 467,63 km² (194)
 — voda (%) 0,26
Stanovništvo  
 — 2011. 76.098 [1] (204)
 — gustina 179/km² 
Valuta Evro ¹ (100 центи)
Vremenska zona UTC +1, +2 (CET, CEST)
Internet domen .ad ²
Pozivni broj +376
¹ Usvojen jednostrano. Pre 2002. francuski franak i španska pezeta kao i kolekcionarski andoranski dinar
² Kao i .cat

Andora (katal. Andorra), ili službeno Kneževina Andora (katal. Principat d'Andorra) je mala kneževina bez izlaza na more u jugozapadnoj Evropi [2], smeštena u istočnim Pirinejima i graniči se sa Francuskom i Španijom. Nekada je bila izolovana, a danas je prosperitetna državica, uglavnom zahvaljujući turizmu i niskim porezima.

Istorija[uredi]

Prema jednoj legendi, Karlo Veliki je poveljom dodelio zemlju Andorcima kako bi nagradio njihovu borbu protiv Mavara. Kontrola nad teritorijom prešla je u ruke grofa od Urhela, potom su se o njoj zajednički starali biskup od Urhela i porodica Kaboe koju su nasledili grofovi pokrajine Foa. Dva vladaoca (jedan svetovni i drugi crkveni) često su se sukobljavali oko prava prvenstva nad dolinom.

Godine 1278. konflikt je razrešen uspostavljanjem podeljenog suvereniteta nad Andorom između francuskog grofa pokrajine Foa (kasnije, šefa francuske države) i biskupa Urhela iz španske regije Katalonije. To je učvrstilo teritoriju ove male kneževine.

U periodu između 1812. i 1814, francusko carstvo anektiralo je Kataloniju i podelilo je na četiri departmana. Andora je takođe pripojena i ušla je u sastav jednog od departmana.

Dana 6. jula 1934. Rus Boris Skosirev se proglasio knezom Andore. Osam dana kasnije, 14. jula španska vojna policija je ušla u Andoru i uhapsila ga.

Između jula 1936. i juna 1940, jedan francuski vojni odred je upućen u Andoru kako bi sprečio poguban uticaj Španskog građanskog rata i Frankove Španije. Jun 1940. je mesec kapitulacije Francuske u Drugom svetskom ratu.

Dana 25. septembra 1939. Andora je bila primorana da potpiše mirovni sporazum sa Nemačkom jer nikada pre toga nije ratifikovala Versajski mirovni ugovor, što ju je, u čisto pravnom pogledu, ostavilo u ratu sa Nemačkom. Državica je uspela da očuva neutralnost tokom celog Drugog svetskog rata.

Uzevši u obzir njenu relativnu izolovanost, Andora je ostala na margini evropske istorije, sa pokojim vezama sa Francuskom i Španijom. Pa ipak, u novije vreme njen turizam beleži uspeh, baš kao što su razvoj saobraćaja i telekomunikacija izvukli zemlju iz izolacije. Njen politički sistem je osetno modernizovan 1993.

Geografija[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Geografija Andore
Karta Andore

S obzirom da je smeštena na planinskom masivu istočnih Pirineja, reljef Andore se uglavnom sastoji od planina prosečne visine 1.997 metara, dok je najviši vrh Coma Pedrosa na 2.946 metara. Planine su razdvojene trima uskim dolinama u obliku slova Y, koje se sustiču u jednoj dolini koja dalje prati glavni tok, tj. reku Valira na njenom putu prema Španiji (na najnižoj tački Andore, na svega 870 metara nadmorske visine.

Klima Andore je vrlo slična klimatskim prilikama njenih suseda, s tim što visoka nadmorska visina znači i više snežnih padavina zimi i nešto svežija leta.

Demografija[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Spisak gradova u Andori

Administrativna podela[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Administrativna podela Andore

Andora se sastoji od sedam zajednica koje se zovu parohije (katal. parròquies). Tradicionalno je postojalo šest parohija, ali je 1978. uvedena i parohija Eskaldes-Engordani.

Neke parohije imaju dalju podelu. Ordino, La Masana i Sent Đulija de Lorija se dele na kvartove a Kanilo je podeljen na 10 naselja. Ove podele se poklapaju sa podelom na sela od kojih se sastoje.

Svaka parohija bira svog gradonačelnika koji se nalazi na čelu lokalne vlade koja se zove komu (katal. comú).

Слике[uredi]

Детаљна топографска мапа Андоре

Референце[uredi]

  1. ^ Национална агенција за статистику [1]
  2. ^ http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm“. 

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :