Beli orlovi (paravojna formacija)
| Beli orlovi | |
|---|---|
 Grb Belih orlova | |
| Postojanje | 1990–1999. |
| Zemlja |  SFR Jugoslavija SR Jugoslavija |
| Vrsta | dobrovoljci |
| Angažovanje | |
| Komandanti | |
| Komandant | Dragoslav Bokan |
| Komandant 2 | Milan Lukić |
Beli orlovi, takođe poznati kao Osvetnici, bili su srpska paravojna formacija koje je osnovao režiser Dragoslav Bokan.[1] U ratovima devedesetih su sarađivali sa šešeljevcima i drugim srpskim vojnim i paravojnim formacijama.[2]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Beli orlovi su osnovani krajem 1990. godine. Oznaka jedinice je bio beli dvoglavi orao na crvenom štitu. Učestvovali su u napadima na mesto Slatina u zapadnoj Slavoniji, Lovas u oktobru i Vukovar u novembru 1991.[3]
Paravojne jedinice su odgovorne za neke od najbrutalnijih aspekata „etničkog čišćenja”. Dve jedinice koje su odigrale glavnu ulogu u kampanji „etničkog čišćenja” u BiH.[4]
— izveštaj Ujedinjenih nacija
Uloga u ratu u BiH[uredi | uredi izvor]
Tokom rata u Bosni i Hercegovini, jedinice Belih orlova su učestvovale u napadima na muslimanske paravojne jedinice koje su okupirale Bijeljinu, i odbrani Višegrada. Određene pripadnike formacije terete za masakr u Višegradu[5], masakr u Foči[6], i za zločine u Gacku[7]. Osuđeno je nekoliko viših oficira. U proleće i leto 1992. godine šešeljevci su, zajedno sa arkanovcima učestvovali u preuzimanju Zvornika od muslimanskih paravojnih jedinica. Ubijeno je do 300 naoružanih Muslimana koji su nelegalno držali Zvornik u strahovlašću.
Tužilaštvo tvrdi da su ova ubistva bila podstaknuta Šešeljevim govorom, što je odbačeno na Haškom sudu.[8] Jedan od najkrvavijih zločina na području BiH se dogodio u Višegradu juna 1992. kada su Beli orlovi zaključali više desetina civila (staraca, žena i dece) u jednu kuću i zapalili.[9] Postoje izveštaji i da su Beli orlovi vodili sabirni logor u Liješću, kod Broda, što nije dokazano.[10]
Takođe su odgovorni za otmicu u Štrpcima februara 1993, kada je iz voza Beograd—Bar oteta i ubijena grupa Muslimana iz Srbije i Crne Gore.[11]
Uloga u ratu na Kosovu[uredi | uredi izvor]
Šešeljevi Beli orlovi se pominju među paravojnim formacijama za koje se smatra da su bile aktivne tokom rata na Kosovu. „Human Rights Watch” veruje da je Služba državne bezbednosti pomagala u organizaciji i naoružavanju ovih i drugih paravojnih jedinica.[12]
Izveštaj OEBS-a navodi da su Beli orlovi, zajedno sa „Arkanovim tigrovima”, učestvovali u progonu i ubistvima albanskog stanovništva Peći.[13]
Suđenja[uredi | uredi izvor]
Mnogi pripadnici Belih orlova su optuženi za ratne zločine pred Međunarodnim sudom.[14][15][16] Milan Lukić je dobio doživotnu zatvorsku kaznu a Sredoje Lukić trideset godina zatvora, za akcije u Belim orlovima, posebno za masakr u Višegradu, kao i druga krivična dela. Mitar Vasiljević je dobio petnaest godina zatvora.[17]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Radio Slobodna Evropa - Paravojne formacije
- ^ Profil Vojislava Šešelja, BBC
- ^ Thomas & Mikulan 2006, str. 43.
- ^ The policy of ethnic cleansing (Final report of the United Nations Commission of Experts) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. maj 2012), Pristupljeno 9. 4. 2013.
- ^ "Updates From the International Criminal Courts" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. јул 2012). стр. 40, 20 July 2007, American University Washington College of Law: War Crimes Research Office
- ^ Testimony of Witness 52, Transcript of 27 March 2000, Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ Testimony of Witness 192, Transcript of 4 May 2000, Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ Detalji optužnice protiv Šešelja, Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ „ICTY: Milan Lukić and Sredoje Lukić judgement” (PDF).
- ^ Prison Camps Архивирано на сајту Wayback Machine (15. новембар 2011), Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ Otmica u štrpcima, svedočanstvo[мртва веза], Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ Po naređenju: ratni zločini na Kosovu (Izveštaj Human Rights Watch-a)
- ^ Kosovo: kako viđeno, tako rečeno Архивирано на сајту Wayback Machine (14. novembar 2010) (Izveštaj OEBS-a)
- ^ "AU Washington College of Law: War Crimes Research Office - ICTY Status Reports" 21 February 2006, from Internet Archive
- ^ Croatian "Evening News" 9 September 2001, from Internet Archive
- ^ "Indictment: Milan Lukić, Sredoje Lukić and Mitar Vasiljević" Case No. IT-98-32-I, International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia
- ^ "Mitar Vasiljević Sentenced to 15 Years’ Imprisonment" International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Allen, Beverly (1996). Rape Warfare: The Hidden Genocide in Bosnia-Herzegovina and Croatia. U of Minnesota Press. str. 154—155. ISBN 978-0-8166-2818-6.
- Thomas, Nigel; Mikulan, Krunoslav (2006). The Yugoslav Wars (1): Slovenia and Croatia 1991-95. Osprey Publishing. str. 43—. ISBN 978-1-84176-963-9.[mrtva veza]
