Gimnazija Novi Pazar

Gimnazija Novi Pazar
Tip	državna
Osnovana	20. novembar 1913. (1913-11-20)
Lokacija	Vuka Karadžića 7 Novi Pazar
Država	Srbija
Koordinate	43.1380576° S; 20.519897° I / 43.1380576; 20.519897
Direktor	Dženana Raždaginac
Veb-sajt	www.gimnazijanp.edu.rs

Gimnazija Novi Pazar je gimnazija u Novom Pazaru. Osnovana je 20. novembra 1913. Ukazom kralja Petra I Karađorđevića.

Istorija

Dana 20. novembra 1913. godine doneta je odluka da se otvori nepotpuna gimnazija u Novom Pazaru. Gimnazija je počela sa radom 10. januara 1914. godine u veoma teškim ekonomskim i drugim prilikama. Rad sa prvom generacijom gimnazijalaca započeli su dva profesora i dva honorarna nastavnika. Školska zgrada u kojoj je Gimnazija započela rad bila je nepodobna za izvođenje vaspitno-obrazovnog rada. To je bila mala opštinska zgrada. U ovoj zgradi Gimnazija će raditi do 20. jula 1920. godine, kada je za Gimnaziju uzeta u zakup kuća braće Čavića.

Gimnazija je prestala sa radom 1. Novembra 1915. godine. Austrougarske okupacione vlasti su tada zauzele školsku zgradu. Školska godina, prva poratna, počela je 25. maja i trajala je do 10. jula 1919. godine. U ovoj školskoj godini bilo je 170 upisanih đaka. Najveći problem u radu Gimnazije bio je nedostatak odgovarajućeg nastavnog kadra. Gimnazija je imala samo dva nastavnika za „naučne predmete” i jednu nastavnicu za „veštine”. Od 1919. do 1923. godine Gimnazija je prešla put od niže do potpune gimnazije.

Period rada državne osmorazredne gimnazije, od 1923. do 1929, karakterišu veoma raznovrsne i bogate aktivnosti kulturno-prosvetnog i vaspitnog karaktera. U tom periodu je izvedena i prva veća ekskurzija do Jadrana, od 2. do 19. maja 1925. Dana 24. avgusta 1929. Gimnazija u Novom Pazaru pretvorena je u nepotpunu-četvororazrednu srednju školu, 1938. godine otvoreni su peti i šesti razred samoupravne gimnazije u Novom Pazaru, a 1939. otvoren je i sedmi razred. U aprilu 1941. prestala su predavanja u Gimnaziji, kada su nemačke trupe okupirale Srbiju. U toku rata Novopazarska gimnazija je premeštena u Rašku. 23 učenika Novopazarke gimnazije poginula su u borbama za slobodu.

Posleratni period

U posleratnom periodu su školske zgrade i oprema bile u veoma lošem stanju. Ono što je mukotrpno stvarano između dva svetska rata najvećim delom je razoreno i uništeno. U tako teškim uslovima početkom 1945. počinje okupljanje učenika i organizovanje školskog rada. Celokupna nastava u prvoj poratnoj godini u Gimnaziji odvijala se po skraćenom programu i sa smanjenim brojem časova iz svih nastavnih predmeta.

Jedinstven tip škole za ostvarivanje obaveznog sedmogodišnjeg obrazovanja stvara se 1948. godine Zakonom o sedmogodišnjem školovanju. Ovaj zakon usvojen je 16. januara i njime su uspostavljene državne sedmogodišnje škole — „sedmoletke”. U maju 1952. godine doneto je Opšte uputstvo o školovanju u školama za opšte obrazovanje na osnovu koga je uvedeno obavezno osmogodišnje školovanje. Time su „sedmoletke” zamenjene „osmoletkama”, a progimnazije nižim gimnazijama.

U poslertanom periodu celokupan nastavni i vannnastavni rad sa učenicima bio je prožet ideologijom zasnovanom na tekovinama NOR-a i revolucije, marksizma i socijalizma. Ekskurzije su bile sastavni deo vaspitno-obrazovnog rada. Posebno je potencirana njihova vaspitna funkcija. Proslave i priredbe u Gimaziji su organizovane povodom Dana Republike, Prvog maja i Dana pobede. Povodom ovih praznika za sve učenike su držana i prigodna predavanja.

U prvoj posleratnoj godini rad Gimnazije počeo je 12. aprila 1945. Za rad Gimnazije uzeta je privatna kuća Ilije Jemuovića u ulici Šabana Koče. Školska godina je završena 15. jula. Već na početku poslertanog rada Gimnazije osnovana je literarna đačka družina „Ljubiša Miodragović”. Za smeštaj velikog broja siromašnih učenika i učenica koji su dolazili izvan Novog Pazara osnovan je Internat pri Gimnaziji. Osnivanje i rad Internata pratile su brojne poteškoće, a prvenstveno nedostatak sigurnih finansijsklih izvora. Usluge internata su bile besplatne za sve učenike, bez obzira na imovno stanje.

Gimnazija je na početku školske godine 1946/47. godine prešla u obnovljenu zgradu predratne Osnovne škole „Stevan Nemanja”. Prva velika ekskurzija nakon oslobođenja izvedena je od 25. aprila do 15. maja 1948. godine. Maturanti Gimnazije bili su na ekskurziji sa 65 učenika Učiteljske škole.

Viša gimnazija i usmereno obrazovanje

Od 1952. do 1959. Gimnazija je postala Viša gimnazija. Ona je i formalno u pogledu statusa izjednačena sa drugim srednjim stručnim školama. Pošto su prostorije Učiteljske škole bile veoma nepodobne za rad odlučeno je da se ona premesti u zgradu Gimnazije. Od 1959. do 1977. su bila uvedena dva programa obrazovanja. Školovanje u gimnaziji traje četiri godine. U prvom razredu nastava je jedinstvena za sve učenike. Od drugog razreda učenici se opredeljuju za društveno-jezički ili prirodno-matematički smer.

Godine 1972. Gimnazija je prešla u zgradu Učiteljske škole koja je ukinuta. Time su stvoreni neuporedivo bolji uslovi za rad. Period od 1977. do 1990. bio je period usmerenog obrazovanja. Srednja škola „Bratstvo-jedinstvo” je novi naziv Gimnazije u Novom Pazaru nakon reformisanja srednjeg usmerenog obrazovanja i vaspitanja.

OD 1990. gimnazija je koncepirana kao opšteobrazovna srednja skola. Godine 1992/93. školovanje završava poslednja generacija učenika usmerenog obrazovanja. Dana 25. marta 1999. godine zbog NATO agresije prekinuta je redovna nastava i sve druge školske aktivnosti. Konsultativno-instruktivni rad sa učenicima koji su imali slabe ocene ili su želeli da poboljšaju uspeh odvijao se od 10. do 31. maja.

Spoljašnje veze

• Zvanični veb-sajt