Прва крагујевачка гимназија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Прва крагујевачка гимназија

Прва крагујевачка гимназија
Прва крагујевачка гимназија

Тип државна

Историја[уреди]

Хатишерифом из 1830. године, Србима је дозвољено да сами установљавају школе, болнице, штампарије и пошту. Исте године, на настојање Вука С. Караџића и Димитрија Исаиловића у Београду почиње са радом „верховну“ или Виша школа, коју су, две године, похађали и кнежеви синови Милан и Михаило. Када се Димитрије Исаиловић, 1833. године са типографије преселио у Крагујевац, кнез је наредио да и ђаци крену за наставником.

Тако је Велика школа у престоници Србије почела са радом у новембру 1833. године, са 34 студента и једним професором. Две године касније, 1835. године, школа је званично названа Гимназија. У то време имала је четири разреда и четири професора, ау школској 1838/39 години добија и пети разред. Школа је у почетку била устројена по „Устави народни школа у Књажества Сербије“, одобреном и потврђеном од кнеза Милоша Обреновића. Био је то први школски закон у Србији, на основу кога су касније отваране и Гимназије у другим местима. Кнез је указом од 1. јула 1838. године продужио школовање у Гимназији у Крагујевцу на шест година. Бурни политички догађаји са средине XIX века узроковали су да Крагујевачка Гимназија буде укинута 1842. године, али то је потрајало само до 1845, када се крагујевачка Општина обратила Министарству просвете са молбом да се у Крагујевцу поново отвори Гимназија. Државни савет тада доноси одлуку да се полугимназија из Чачка пресели у Крагујевац. Полугимназија је у Крагујевцу почела да ради у „гостинске конаку“ и ту остала све до школске 1851/52 када је пресељена у „правитељствено“ здање крај старе цркве. Како због повећања броја студената нису сви могли похађати школу у овој згради, купљена је најближа кућа до школе, која је припадала цркви. Тако је Гимназија радила у две школске зграде, у једној виши а у другој нижи разреди. 1868. године дозидане су две учионице и један ходник.

Школске 1846/47, отворен је при Гимназији четврти разред. Све до септембра 1861 када је отворен пети разред, школа је радила као полугимназија. Наредне године отворен је и шести разред а од 1891. Гимназија у Крагујевцу добија и седми и осми разред.

У овом периоду развијане су у Гимназији разноврсне ваншколске активности. Народна библиотека почела је да ради у Гимназији 26. јуна 1886 године, а добијала је књиге од Народне библиотеке у Београду. Два месеца радила је у посебној згради а потом је делила субину Гимназији. Године 1868. основано је ђачко удружење „Подмладак“, које је, са малим прекидима, радило све до II светског рата.

Функција[уреди]

Прва крагујевачка гимназија је гимназија у Србији у којој се настава одвија на српском језику. Основана је 1833. године, као прва у тадашњој Србији. Када је прва генерација ученика завршила гимназију основан је Лицеј као виша школа, да би гимназијалци могли да наставе школовање. Касније се оснива висока школа из које настаје Београдски универзитет. Дакле, Прва крагујевачка гимназија представља клицу образовног система у Србији. У овој школи је у току њене дуге традиције стицао знање велики број познатих људи у науци и уметности. Велики број политичара, државника и војсковођа су били ђаци или професори Прве крагујевачке гимназије.

Занимљивости[уреди]

Велики број ђака и професора стрељан је 21. октобра 1941. године. Стрељање је извршила Немачка окупаторска војска. Тај дан се сваке године обележава манифестацијом Велики школски час у Шумарицама код споменика стрељаним ђацима. Том догађају је посвећен велики број песама, поема, прозних дела, сећања, а најпознатија је поема Крвава бајка чији је аутор Десанка Максимовић. 21. октобар је Дан школе Прве крагујевачке гимназије.

У периоду од 1833. до данас, ђаци и професори Прве крагујевачке гимназије биле су многе знамените личности, које су писале нашу историју. Међу њима су Радомир Путник, Ђура Јакшић, Радоје Домановић, Светозар Марковић, Живојин Мишић и многи други.

Школа је 11. децембра 2008. одлуком Владе Републике Србије проглашена за школу од посебног националног значаја.[1]

Зграда[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Зграда Прве крагујевачке гимназије

Од 1887. године школа је смештена у зграду у којој се и сада налази. Пројекат је урађен у Бечу, а изградња је трајала од 1884. до 1888. год. Столарија је још увек из тог периода, а изграђена је у једној бечкој столарској радионици. Зграда је под заштитом државе као културно историјски споменик од великог значаја


Извори[уреди]

  1. ^ Гимназија прославила јубилеј. 12. децембар 2008, приступљено 13. децембра 2008.

Спољашње везе[уреди]


Школе од посебног националног значаја у Србији
Друга београдска гимназија (Филолошка гимназија) | Математичка гимназија | Карловачка гимназија |Прва крагујевачка гимназија  | Школа за музичке таленте Ћуприја