Sidarta Gautama

Za titulu pogledajte stranicu Buda (titula).

„Buda” preusmerava ovde. Za druge upotrebe pogledajte stranicu Buda (višeznačna odrednica).

Sidarta Gautama
Statua Bude (Gandara, 1–2. vek)
Lični podaci
Puno ime	Sidarta Gautama
Datum rođenja	oko 566. p. n. e.
Mesto rođenja	Lumbini, Šakja
Datum smrti	oko 486. p. n. e.
Mesto smrti	Kušinagar, Mala
Filozofski rad
Epoha	antika
Regija	severna Indija
Škola filozofije	analitička teorija (kasnije budistička filozofija)
Interesovanja	patnja, um, svest
Ideje	nesopstvo, karma, preporađanje, budnost
Uticaji od	Dīpankara Buddha
Uticao na	Nagarđuna, Asanga, Kumarađiva, Seng-čao, Tao Šeng, Budagoša, Dogen, Šopenhauer, D. T. Suzuki

Sidarta Gautama (na sanskritu) ili Sidata Gotama (na paliju), koji se najčešće naziva Buda (oko 566. p. n. e. do 486. p. n. e.) bio je mudrac i putujući učitelj koji je živeo na području današnje severne Indije i Nepala. Osnivač je budizma, svetske religije koja se prostire uglavnom u južnoj, istočnoj i jugoistočnoj Aziji.

Rođen je u maloj republici Šakja, u podnožju Himalaja (današnji Nepal i Indija), kao pripadnik vladajuće kaste. Nije bio kraljević, kako glasi legenda, već mladi plemić koji je, gonjen mislima o čovekovoj krhkosti i patnji, otišao u isposnike. Posle perioda traganja, u 35. godini života, doživeo je iskustvo koje ga je iz korena promenilo i od tada je poznat kao Buda („Budni“), ili Šakjamuni, mudrac iz Šakje.

Prema sopstvenim rečima, za života je postigao potpunu budnost, odnosno oslobođenje uma. Propovedajući o svom iskustvu, privukao je mnoštvo pristalica u severoistočnoj Indiji. Osnova Budinog učenja leži u vežbanju i ovladavanju umom i pretežno se bavi opisivanjem prirode uma, istraživanjem različitih njegovih karakteristika, kao i razradi načina na koji se može menjati i osloboditi.

Sam Buda ne propoveda nikakvu religiju, nego se prema njoj odnosi kritički. U svoje vreme je bio poznat kao „rušilac“ i protivnik svih verskih sistema, božanskih planova sveta, i gledišta o prošlosti i budućnosti. Škola koju je osnovao za njegova života se nazivala „analitička teorija“ (vibhađđa-vada). Suština njegovog učenja, kako je uporno ponavljao, je isključivo analiza patnje.

Kada je umro, u 80. godini života, iza sebe je ostavio dobro učvršćenu monašku zajednicu, koja se naziva sanga.

U teravada budizmu se poštuje kao poslednji u nizu od 28 Buda. U hinduizmu se poštuje kao deveti i pretposlednji avatar boga Višnua.

Biografija

Kraljević Sidarta.

Datiranje Budinog rođenja varira između 624. i 445. godine pre nove ere. Sidarta Gautama je rođen oko 560. p. n. e. u maloj republici Sakja, u mestu Lumbini na severu Indijskog poluostrva (sadašnji južni Nepal), u vreme kada je to područje bilo jedno od središta intelektualne i duhovne delatnosti. Sidartin otac je bio član saveta republike Šakja, a on je sebe opisivao kao kšatriju, člana vladajuće kaste.

Prema kasnijoj budističkoj legendi, Buda je bio kraljevski sin, a njegov otac, Sudodana Gautama, je bio radža (kralj) plemena Sakja. Sudodanina prestonica je bio grad Kapilavastu u podnožju Himalaja. Majka mu je bila kraljica Maja, kći kraljeva ujaka koji je takođe bio kralj susednog područja istog Šakja plemena.

U budističkim životopisima, mitologija preteže do tačke gde Budu pregvara u prototip "božanskog čoveka" u skladu sa induskom tradicijom, koji ima brojne zajedničke osobine sa savršenim ljudima u drugim religijskim tradicijama.

Rođenje

Prema mitskoj verziji, kralj i kraljica dugo godina nisu imali dece, sve dok jedne noći kraljica Maja nije usnila neobičan san u kojem je videla kako joj budući Buda kao beli slon ulazi u utrobu, nakon čega je zatrudnela. Do porođaja je došlo u šumarku Lumbini, za vreme Maha Majinog putovanja između Kapilavathua i njenog roditeljskog doma. Dvorjani koji su se zatekli uz nju otpratili su majku i dete natrag u Kapilavathu. Kraljevo je veselje bilo izuzetno i sina je nazvao Sidharta, što znači „svaka želja ispunjena“. Međutim, na kraljevu dvoru, sreću je ubrzo zatamnila tuga, jer je kraljica Maja preminula nakon sedam dana. Njena mlađa sestra, Mahaprađapati, usvojila je dete i negovala ga s ljubavlju.

Mladi plemić

Prema predanju, pustinjak Ašita, koji je živeo u obližnjim planinama, sišao je do dvora da vidi dete, i tada je izrekao sledeće proročanstvo: „Ovaj će kraljević, ako ostane na dvoru, kad odraste postati velik kralj i podjarmiće čitav svet. Ali, ako napusti dvorski život i posveti se veri, postat će Buda, spasitelj sveta“. Pošto se njegovom ocu više sviđalo prvo proročanstvo, mladi plemić je bio obasut najboljim stvarima kako u svom životu ne bi poznavao nezadovoljstvo i neprijatne stvari. Njegov otac je izgradio tri palate u kojima je Sidarta provodio sve svoje vreme okružen raskoši. U šesnaestoj godini, princ Sidarta oženio je dve princeze i vodio je bezbrižan život u roditeljskoj palati. Prema drugom predanju, u šesnaestoj (ili devetnaestoj) godini je oženjen za prelepu mladu princezu Jasodaru, kći Suprabude, vladara dvorca Devadaha i brata pokojne kraljice Maje.

Međutim, Sidarta je vremenom počeo sve više da razmišlja i želeo da vidi kako izgleda „pravi“ život izvan zidova palata. Izlazeći iz palate, naišao je na tri neizbežna zla koja ljudskom rodu nanose patnju: starost, bolest ni smrt. Kada je krišom sa slugom izašao iz dvorca, na svoje veliko iznenađenje video je starca, bolesnika i leš koji su nosili na spaljivanje. Upitao je svog slugu za objašnjenje. Rečeno mu je da svi ljudi stare, oboljevaju i umiru. To je bio normalan tok života čak i ako je neko bogat ili siromašan, lep ili ružan, učen ili neškolovan. Sama pomisao da ovako strašna sudbina pogađa sva živa bića potresla je Sidartu duboko. Suočen sa stvarnošću života i patnjom ljudi, počeo je da razmišlja o putu koji vodi izvan te sveopšte patnje. Prilikom sledećeg napuštanja zamka, Sidarta je u prolazu video jednog spokojnog i pribranog asketu. Ganut njegovom mirnoćom i jednostavnom odećom dugo vreme ga je pratio pogledom. Upitao je slugu ko je to i bilo mu je rečeno da je to jedan monah koji se dobrovoljno odrekao svoje imovine, da bi živeo skroman život usmeren duhovnom buđenju.

Lutanje i probuđenje

Glavni članak: Šramana

Isposnik Gotama.

U 29. godini života, kad su se rodio sin prvenac, Sidarta je, mesto očekivanim oduševljenjem, odgovorio: „Rodio mi se okov (rahulo)“. Te noći je pobegao (pabađa) od svoje porodice i postao isposnik, a sinu je ostalo ime Rahula. Nakon „odmetanja od sveta“, pridružio se jednoj od asketskih sekti „nesputanih“, kako su se tada nazivali đaini. Živeo je pretežno na području države Magade, čiji je vladar, Bimbisaro, bio zaštitnik đaina. Prema predanju, on je primetio dolazak mladog askete Gotame u svoju prestonicu Rađagahu (današnji Rađgir), upoznao ga i postao mu oduševljeni pomagač, veran do smrti.

Gotama je godinama kao asketa tumarao dolinom Ganga, sretao čuvene verske učitelje, proučavao i sledio njihove sisteme i podvrgavao sebe najstrožem asketizmu. U Benaresu je studirao pod vođstvom dva veoma cenjena učitelja, Arada Kalame i Udraka Ramaputre. Nakon što je neko vreme vežbao, shvatio je da njihovo učenje ne daje rešenje za proživljavanje patnje. Nakon toga, sam je nastavio život pun strogosti i odricanja. Krstario je Indijom, živeo daleko od društva sam u šumama i hranio se veoma oskudno postavši tako mršav da je maltene umro. Hrabrio je sebe mišlju da „nijedan asketa u prošlosti nije, kao ni u sadašnjosti, a nijedan neće u budućnosti vežbati ozbiljnije od mene“. A opet, pritom nije stekao nikakvu duhovnu korist.

Nakon šest godina odlučio je da se okani ekstremnog asketizma, uvidevši da pročišćenje duha ne može postići telesnim sredstvima. Otišao se okupati u reci i prihvatio je zdelu mleka iz ruku Suđate, devojke koja je živela u obližnjem selu. Pet drugova s kojima je zajedno živeo tokom šest godina asketskih vežbi užasnuli su se kako je mogao uzeti mleko iz ruku devojke; mislili su da je propao i ostavili ga. Tako je ostao sam. Napustio je sva tradicionalna verovanja i metode i krenuo sopstvenim putem. Stigavši u zemlju Magadha, odlučio da meditira sedeći pod jednim drvetom (od tada poznatim kao Bodi drvo – „drvo mudrosti“) na obali reke Neranđare u blizini današnje Gaje, u indijskoj državi Bihar), sve dok ne postigne probuđenje ili premine. Govorio je sebi: „Krv može iscuriti, meso se može raspasti, kosti se mogu rastaviti, ali ja neću napustiti ovo mesto dok ne nađem put prema probuđenju“. Predanje pripoveda o naporima koje je uložio Mara, ili Zli, ne bi li ga odvratio od njegovog cilja, ali bezuspešno. Proveo je tu noć u dubokoj meditaciji, da bi u osvit dana, kad se jutarnja zvezda pojavila na istočnom nebu, kraljevićev um postao jasan i sjajan poput blistajuće zore. Od tada se naziva Buda („Budni“). Tada mu je bilo 35 godina.

Propovedanje i osnivanje sange

Glavni članak: Sanga

Budina prva propoved.

Nakon probuđenja, prvo je otišao u Varanasi, da bi onoj petorici prosjaka s kojima je živeo tokom šest godina asketskog života, u Jelenjem parku održao svoju prvu besedu o četiri plemenite istine; ona je postala poznata kao Beseda o pokretanju točka darme. Saslušavši ga i poverovavši mu, postali su njegovi prvi sledbenici. Posle te prve propovedi u Benaresu, zajednica obraćenih spektakularno je narasla, privlačeći sveštenike, kraljeve i askete.

Od tog dana, narednih 45 godina je propovedao po raznim mestima duž toka Ganga u severoistočnoj Indiji: u Benaresu, Uruveli, Rađagahi, Vesali, Savathiju, Kosambi i Kapilavathuu. Podučavao je muškarce i žene svih slojeva – kraljeve i seljake, bramane i otpadnike iz kastinskog sistema, imućne i prosjake, svece i razbojnike – ne praveći ni najmanju razliku među njima. Nije priznavao bilo kakve društvene razlike, a put o kojem je propovedao bio je pristupačan svim muškarcima i ženama spremnim da ga slede. Buda i njegovi prosjaci, tri meseca monsunskih kiša svake godine provodili su u svojevrsnim „skloništima od kiše“; ostatak godine posvećivali su putovanjima od sela do sela, uz kratkotrajno zadržavanje, propovedajući u svakom selu i upuštajući se u rasprave sa drugim propovednicima. Postao je visoko cenjeni duhovni vođa i kraljevi dva najveća grada Kosala i Magada su postali njegovi učenici zajedno sa mnogim drugim ljudima iz svih društvenih slojeva. U početku, Budin otac, kralj Sudodana, još uvek pateći u sebi zbog sinovljeve odluke da napusti presto, držao se uzdržano, ali je potom postao njegov verni učenik. Mahaprađapati, Budina pomajka, i princeza Jašodhara, njegova žena, i mnogi drugi iz plemena Sakja postadoše njegovi verni pratioci.

Buda nije bio pošteđen ljubomore rivala, niti apsurdnih disputa među monasima. Prema određenim izvorima, njegov rođak Devadata pokušao je da ga ubije kako bi postao naslednik na čelu monaške zajednice (sanghe). Devadata je izazvao prvi raskol, odvukavši sa sobom par stotina monaha.

Konačna nirvana

Glavni članak: Parinirvana

Budin ulazak u parinirvanu.

Učitelj Gotama je umro u osamdesetoj godini od lošeg varenja. Takvi detalji, insistiraju naučnici, suviše su neugodni da bi bili izmišljeni. Shodno tome, mogli bi biti istorijski tačni.

Kada je dosegao osamdesetu godinu, u Vaisali, na putu iz Rađagrihe u Šravasti, razboleo se. I dalje je putovao, dok nije došao do Pave, gde se ozbiljno razboleo od neke hrane koju mu je ponudio Čunda, kovač. Na kraju, uprkos velikoj boli i slabosti, došao je do šume koja je graničila s Kusinagarom (u današnjoj indijskoj državi Utar Pradeš). Legavši u „pseći položaj“ (na bok) između dva velika stabla, obraćajući se poslednji put svojim učenicima, Buda je rekao:

Napravite svetlo od sebe. Oslonite se na sebe: ne zavisite ni o kom drugom. (...) Posle moje smrti, darma bi trebalo da bude vaš učitelj. (...) Tokom poslednjih četrdeset i pet godina svoga života nisam zatomio ništa od svoga učenja. Nema nikakva tajnog učenja, nikakva skrivena smisla; sve je predavano otvoreno i jasno. Dragi moji učenici, ovo je kraj. Za koji trenutak preći ću u nirvanu. Ovo su moja uputstva.

Pod vođstvom Anande, Budina omiljenog učenika, njegovi prijatelji spalili su telo u Kusinagari. Sedam obližnjih vladara, kao i kralj Ađatasatru, tražilo je da im se podeli pepeo. Kralj Kusinagare u početku je odbijao i rasprava je gotovo završila ratom; ali na savet mudrog čoveka zvanog Drona, kriza se smirila i pepeo je razdeljen među osam velikih zemalja. Pepeo pogrebne lomače, kao i zemljana posuda u kojoj su bili ostaci, darovani su dvojici ostalih vladara. Potom su na raznim stranama izgrađene stupe kao svetilišta u kojima se čuvaju njegovi posmrtni ostaci.

Učenje

Glavni članci: Budizam i Budistička filozofija

Svako je sam sebi vodič. Zar bi iko drugi mogao to biti?

U mnogim zabeleženim govorima, Buda se koristi ne-aristotelovskom logikom koja ne priznaje princip isključenja trećeg, usled čega nadilazi i afirmaciju i negaciju. Radi se o odbacivanju proste alternative ako ne A, onda ne-A, što je vodilo smelim spekulacijama.

Karma

Glavni članak: Karma

Zakon karme ili uzroka i posledice deluje i u moralnim i fizičkim dimenzijama ljudskog života. Čovek robuje tom ciklusu posledica dobrih i zlih dela.

Reinkarnacija

Glavni članak: Reinkarnacija

Kroz reinkarnaciju ili preporađanje sva ljudska bića snose posledice svojih dela. Vrednost njihovog dela, njihovog govora i misli u prošlim životima određuje okolnosti njihovog ponovnog rođenja.

Oslobađanje od karme

Razumevanjem ljudskog položaja (zatvorenost u procesu karme) i pokoravanjem pravim uslovima, moguće je prekoračiti ljudsko stanje. Time se postiže oslobađanje od unutrašnje moći karme i ponovno usmeravanje života. Tako počinje nov proces kojim se može stvoriti takozvana dobra karma, a njene se dobre posledice osećaju u sebi i u drugima.

Četiri plemenite istine

Glavni članak: Četiri plemenite istine

Budino učenje ukratko je izloženo u Četiri plemenite istine:

1. Opšte ljudsko iskustvo je patnja, duhovna, emocionalna i fizička – posledica prošle karme.
2. Uzrok takve patnje je čežnja, posezanje za pogrešnim stvarima, ili za pravim stvarima na pogrešan način. Osnovni ljudski problem jeste pogrešno primenjen osećaj za vrednosti, kojim se stvarima ili osobama pripisuje vrednost koju oni ne mogu izdržati. Ništa u materijalnom svetu nije vredno krajnjeg poštovanja.
3. Moguće je ukinuti patnju.
4. Do prestanka patnje vodi Plemeniti osmorostruki put

Plemeniti osmorostruki put

Glavni članak: Plemeniti osmorostruki put

Plemeniti osmorostruki put čine:

• ispravno razumevanje
• ispravna namera
• ispravni govor
• ispravno postupanje
• ispravno življenje
• ispravan napor
• ispravna svesnost
• ispravna koncentracija

Osam stavki puta mogu se svrstati u tri grupe:

• prve dve pod mudrost ili razumevanje
• sledeće tri pod etičko ponašanje
• poslednje tri pod pročišćavanje uma.

Nirvana

Glavni članak: Nirvana

Cilj života je Nirvana. Ona nije uništavanje sebe, već je preobražen oblik ljudske svesti, nezavisna stvarnost s vlastitim dinamizmom. Ona je radikalno druga od materijalnog sveta - ona je večno kraljevstvo, krajnje pouzdano istinsko utočište.

Vidi još

• Budizam
• Budistička filozofija
• Budistička terminologija
• Budai

{{Napomene ==

Литература

• Елијаде, Мирча (1996). Водич кроз светске религије. Београд: Народна књига. 
• Ling, Trevor (1998). Rečnik budizma. Beograd: Geopoetika. 
• Veljačić, Čedomil (1990). Budizam. Beograd: KTRZ OPUS. 
• Baroni, Helen J. (2002), The Illustrated Encyclopedia of Zen Buddhism, Rosen 
• Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd. 
• Anderson, Carol (1999), Pain and Its Ending: The Four Noble Truths in the Theravada Buddhist Canon, Routledge 
• Armstrong, Karen (2000). Buddha. Orion. ISBN 978-0-7538-1340-9. 
• ——— (1883), The Fo-sho-hing-tsan-king, a life of Buddha, Beal, Samuel, transl., Oxford: Clarendon 
• Bareau, André (1975), „Les récits canoniques des funérailles du Buddha et leurs anomalies: nouvel essai d'interprétation” [The canonical accounts of the Buddha's funerals and their anomalies: new interpretative essay], Bulletin de l'Ecole française d'Extrême-Orient, Persée, LXII: 151—89, doi:10.3406/befeo.1975.3845 
• ——— (1979), „La composition et les étapes de la formation progressive du Mahaparinirvanasutra ancien” [The composition and the etapes of the progressive formation of the ancient Mahaparinirvanasutra], Bulletin de l'Ecole française d'Extrême-Orient, Persée, LXII: 45—103 
• Beal, Samuel, transl. (1875), The romantic legend of Sâkya Buddha (Abhiniṣkramaṇa Sūtra), London: Trübner 
• Bechert, Heinz, ур. (1991), The dating of the historical Buddha (Symposium), vol. 1-3, Göttingen: Vandenhoeck & Ruprecht 
• Bronkhorst, Johannes (1993), The Two Traditions of Meditation In Ancient India, Motilal Banarsidass 
• Buswell, Robert E, ур. (2003). Encyclopedia of Buddhism. 1. US: Macmillan Reference. ISBN 978-0-02-865910-7. 
• Carrithers, M. (2001). The Buddha: A Very Short Introduction. Oxford University Press. ISBN 978-0-02-865910-7. 
• Collins, Randall (2009). The Sociology of Philosophies. Harvard University Press. ISBN 978-0-67402977-4. , 1120 pp.
• Conze, Edward, trans. (1959), Buddhist Scriptures, London: Penguin 
• Cousins, LS (1996), „The dating of the historical Buddha: a review article”, Journal of the Royal Asiatic Society, 3, Indology, 6 (1): 57—63, doi:10.1017/s1356186300014760 
• Cowell, Edward Byles, transl. (1894), „The Buddha-Karita of Ashvaghosa” (PDF), Ур.: Müller, Max, Sacred Books of the East (PDF), XLIX, Oxford: Clarendon 
• Davidson, Ronald M. (2003). Indian Esoteric Buddhism. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-12618-2. 
• Dhammika, S. (1993). The Edicts of King Asoka: An English Rendering. The Wheel Publication. Kandy, Sri Lanka: Buddhist Publication Society. ISBN 978-955-24-0104-6. Архивирано из оригинала 28. 10. 2013. г. 
• Dundas, Paul (2002). The Jains (Google Books) (2nd изд.). Routledge. стр. 24. ISBN 978-0-41526606-2. Приступљено 25. 12. 2012. 
• Eade, JC (1995). The Calendrical Systems of Mainland South-East Asia (illustrated изд.). Brill. ISBN 978-900410437-2. 
• Epstein, Ronald (2003), Buddhist Text Translation Society's Buddhism A to Z (illustrated изд.), Burlingame, CA: Buddhist Text Translation Society 
• Fowler, Mark (2005), Zen Buddhism: beliefs and practices, Sussex Academic Press 
• Gethin, Rupert, ML (1998), Foundations of Buddhism, Oxford University Press 
• Gombrich, Richard F (1988), Theravada Buddhism: A Social History from Ancient Benares to Modern Colombo, Routledge and Kegan Paul 
• ——— (1992), „Dating the Buddha: a red herring revealed”, Ур.: Bechert, Heinz, Die Datierung des historischen Buddha [The Dating of the Historical Buddha], Symposien zur Buddhismusforschung, IV (2), Gottingen: Vandenhoeck and Ruprecht, стр. 237—59 .
• ——— (1997), How Buddhism Began, Munshiram Manoharlal 
• ——— (2000), „Discovering the Buddha's date”, Ур.: Perera, Lakshman S, Buddhism for the New Millennium, London: World Buddhist Foundation, стр. 9—25 .
• Gopal, Madan (1990), K.S. Gautam, ур., India through the ages, Publication Division, Ministry of Information and Broadcasting, Government of India, стр. 73 
• Grubin, David (Director), Gere, Richard (Narrator) (2010), The Buddha: The Story of Siddhartha (DVD), David Grubin Productions, 27:25 мин, ASIN B0033XUHAO 
• Gyatso, Geshe Kelsang (2007). Introduction to Buddhism An Explanation of the Buddhist Way of Life. Tharpa. ISBN 978-0-9789067-7-1. 
• Hamilton, Sue (2000), Early Buddhism: A New Approach: The I of the Beholder, Routledge 
• Hartmann, Jens Uwe (1991), „Research on the date of the Buddha”, Ур.: Bechert, Heinz, The Dating of the Historical Buddha (PDF), 1, Göttingen: Vandenhoeck and Ruprecht, стр. 38—39, Архивирано из оригинала (PDF) 29. 10. 2014. г. 
• Hiltebeitel, Alf (2002), „Hinduism”, Ур.: Kitagawa, Joseph, The Religious Traditions of Asia: Religion, History, and Culture, Routledge 
• Huntington, John C (1986), „Sowing the Seeds of the Lotus” (PDF), Orientations, September 1986: 46—58, Архивирано из оригинала (PDF) 28. 11. 2014. г. 
• Jayatilleke, K.N. (1963), Early Buddhist Theory of Knowledge (PDF) (1st изд.), London: George Allen & Unwin Ltd. 
• Jones, JJ (1949), The Mahāvastu, Sacred Books of the Buddhists, 1, London: Luzac & Co. 
• ——— (1952), The Mahāvastu, Sacred Books of the Buddhists, 2, London: Luzac & Co. 
• ——— (1956), The Mahāvastu, Sacred Books of the Buddhists, 3, London: Luzac & Co. 
• Jong, JW de (1993), „The Beginnings of Buddhism”, The Eastern Buddhist, 26 (2) 
• Kala, U (2006) [1724], Maha Yazawin Gyi, 1 (4th изд.), Yangon: Ya-Pyei, стр. 39 
• Karetzky, Patricia (2000), Early Buddhist Narrative Art, Lanham, MD: University Press of America 
• Katz, Nathan (1982), Buddhist Images of Human Perfection: The Arahant of the Sutta Piṭaka, Delhi: Motilal Banarsidass 
• Keown, Damien; Prebish, Charles S (2013), Encyclopedia of Buddhism, Routledge 
• Laumakis, Stephen (2008). An Introduction to Buddhist philosophy. Cambridge; New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-52185413-9. 
• Lopez, Donald S (1995). Buddhism in Practice (PDF). Princeton University Press. ISBN 978-0-691-04442-2. 
• Malalasekera, G.P. (1960), Dictionary of Pali Proper Names, Vol. 1, London: Pali Text Society/Luzac 
• Macdonnel, Arthur Anthony (1900), „ Sanskrit Literature and the West.”, A History of Sanskrit Literature, New York: D Appleton & Co 
• Mahāpātra, Cakradhara (1977), The real birth place of Buddha, Grantha Mandir 
• Mohāpātra, Gopinath (2000), „Two Birth Plates of Buddha” (PDF), Indologica Taurinensia, 26: 113—19, Архивирано из оригинала (PDF) 04. 10. 2012. г. 
• Mershman, Francis (1913), „Barlaam and Josaphat”, Ур.: Herberman, Charles G; et al., The Catholic Encyclopedia, 2, New York: Robert Appleton 
• Mettanando, Bhikkhu; Hinueber, Oskar von (2000), „The Cause of the Buddha's Death” (PDF), Journal of the Pali Text Society, XXVI: 105—118, Arhivirano iz originala (PDF) 09. 4. 2015. g. 
• Nakamura, Hajime (1980). Indian Buddhism: a survey with bibliographical notes. Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-0272-8. 
• Narada (1992). A Manual of Buddhism. Buddha Educational Foundation. ISBN 978-967-9920-58-1. 
• Narain, A.K. (1993), „Book Review: Heinz Bechert (ed.), The dating of the Historical Buddha, part I”, Journal of The International Association of Buddhist Studies, 16 (1): 187—201 
• Norman, KR (1997), A Philological Approach to Buddhism (PDF), The Bukkyo Dendo Kyokai Lectures 1994, School of Oriental and African Studies (University of London) 
• Norman, K.R. (2003), „The Four Noble Truths”, K.R. Norman Collected Papers II (PDF) 
• Prebish, Charles S. (2008), „Cooking the Buddhist Books: The Implications of the New Dating of the Buddha for the History of Early Indian Buddhism” (PDF), Journal of Buddhist Ethics, 15: 1—21, Arhivirano iz originala (PDF) 28. 01. 2012. g. 
• Rockhill, William Woodville, transl. (1884), The life of the Buddha and the early history of his order, derived from Tibetan works in the Bkah-Hgyur and Bstan-Hgyur, followed by notices on the early history of Tibet and Khoten, London: Trübner 
• Ruegg, Seyford (1999), „A new publication on the date and historiography of Buddha´s decease (nirvana): a review article”, Bulletin of the School of Oriental and Afrikan Studies, University of London, 62 (1): 82—87, doi:10.1017/s0041977x00017572 
• Samuel, Geoffrey (2010), The Origins of Yoga and Tantra. Indic Religions to the Thirteenth Century, Cambridge University Press 
• Schmithausen, Lambert (1981), „On some Aspects of Descriptions or Theories of 'Liberating Insight' and 'Enlightenment' in Early Buddhism”, Ur.: von Klaus, Bruhn; Wezler, Albrecht, Studien zum Jainismus und Buddhismus (Gedenkschrift für Ludwig Alsdorf) [Studies on Jainism and Buddhism (Schriftfest for Ludwig Alsdorf)], Wiesbaden, str. 199—250 
• Schober, Juliane (2002), Sacred biography in the Buddhist traditions of South and Southeast Asia, Delhi: Motilal Banarsidass 
• Schumann, Hans Wolfgang (2003). The Historical Buddha: The Times, Life, and Teachings of the Founder of Buddhism. Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-1817-0. 
• Shimoda, Masahiro (2002), „How has the Lotus Sutra Created Social Movements: The Relationship of the Lotus Sutra to the Mahāparinirvāṇa-sūtra”, Ur.: Reeves, Gene, A Buddhist Kaleidoscope, Kosei 
• Shults, Brett (2014), „On the Buddha's Use of Some Brahmanical Motifs in Pali Texts”, Journal of the Oxford Centre for Buddhist Studies, 6: 106—140 
• Srivastava, K.M. (1980), „Archaeological Excavations at Priprahwa and Ganwaria and the Identification of Kapilavastu”, Journal of the International Association of Buddhist Studies, 3 (1): 103—110 
• Srivastava, K.M. (1979), „Kapilavastu and Its Precise Location”, East and West, 29 (1/4): 61—74 
• Skilton, Andrew (2004), A Concise History of Buddhism 
• Smith, Peter (2000). Manifestations of God. A concise encyclopedia of the Bahá'í Faith. Oxford: Oneworld Publications. ISBN 978-1-85168-184-6. , 231 pp.
• Smith, Vincent (1924), The Early History of India (4th izd.), Oxford: Clarendon 
• Strong, John S (2007), Relics of the Buddha, Motilal Banarsidass 
• Swearer, Donald (2004), Becoming the Buddha, Princeton, NJ: Princeton University Press 
• Thapar, Romila (2002), The Penguin History of Early India: From Origins to AD 1300, Penguin 
• Trainor, Kevin (2010), "Kapilavastu", in: Keown, Damien; Prebish, Charles S. Encyclopedia of Buddhism, London: Routledge 
• Tripathy, Ajit Kumar (2014), „The Real Birth Place of Buddha. Yesterday's Kapilavastu, Today's Kapileswar” (PDF), The Orissa historical research journal, Orissa State museum, 47 (1), Arhivirano iz originala (PDF) 18. 03. 2012. g. 
• Tuladhar, Swoyambhu D. (2002), „The Ancient City of Kapilvastu - Revisited” (PDF), Ancient Nepal (151): 1—7 
• Turpie, D (2001), Wesak And The Re-Creation of Buddhist Tradition (PDF) (master's thesis), Montreal, QC: McGill University, Arhivirano iz originala (PDF) 15. 04. 2007. g. 
• Twitchett, Denis, ur. (1986). The Cambridge History of China. 1. The Ch'in and Han Empires, 221 BC – AD 220. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-24327-8. 
• Upadhyaya, KN (1971). Early Buddhism and the Bhagavadgita. Dehli, IN: Motilal Banarsidass. str. 95. ISBN 978-812080880-5. 
• Vetter, Tilmann (1988), The Ideas and Meditative Practices of Early Buddhism (PDF), Brill 
• Von Hinüber, Oskar (2009), „Cremated like a King: The funeral of the Buddha within the ancient Indian context”, Journal of the International College of Postgraduate Buddhist Studies, 13: 33—66 
• Waley, Arthur (1932), „Did Buddha die of eating pork?: with a note on Buddha's image”, Melanges Chinois et bouddhiques, NTU, 1931–1932: 343—54, Arhivirano iz originala 03. 6. 2011. g. 
• Walshe, Maurice (1995), The Long Discourses of the Buddha. A Translation of the Digha Nikaya, Boston: Wisdom Publications 
• Warder, Anthony K. (1998). „Lokayata, Ajivaka, and Ajnana Philosophy”. A Course in Indian Philosophy (2nd izd.). Delhi: Motilal Banarsidass Publishers. str. 45. ISBN 9788120812444. 
• Warder, AK (2000), Indian Buddhism, Delhi: Motilal Banarsidass 
• Wayman, Alex (1997). Untying the Knots in Buddhism: Selected Essays. Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-1321-2. 
• Weise, Kai; et al. (2013), The Sacred Garden of Lumbini – Perceptions of Buddha's Birthplace (PDF), Paris: UNESCO, Arhivirano iz originala (PDF) 30. 08. 2014. g. 
• Willemen, Charles, transl. (2009). Buddhacarita: In Praise of Buddha's Acts (PDF). Berkeley, CA: Numata Center for Buddhist Translation and Research. ISBN 978-1886439-42-9. Arhivirano iz originala (PDF) 27. 08. 2014. g. 
• Wynne, Alexander (2007). The Origin of Buddhist Meditation (PDF). Routledge. ISBN 978-0-203-96300-5. 
• Bechert, Heinz, ur. (1996). When Did the Buddha Live? The Controversy on the Dating of the Historical Buddha. Delhi: Sri Satguru. 
• Ñāṇamoli, Bhikku (1992). The Life of the Buddha According to the Pali Canon (3rd izd.). Kandy, Sri Lanka: Buddhist Publication Society. 
• Wagle, Narendra K (1995). Society at the Time of the Buddha (2nd izd.). Popular Prakashan. ISBN 978-817154553-7. 
• Weise, Kai (2013). The Sacred Garden of Lumbini: Perceptions of Buddha’s birthplace. UNESCO. ISBN 978-92-3-001208-3. 
• Rahula, Walpola (1974). What the Buddha Taught (2nd izd.). New York: Grove Press. 
• Vetter, Tilmann (1988), The Ideas and Meditative Practices of Early Buddhism, Brill 
• Kalupahana, David J. (1994), A history of Buddhist philosophy, Delhi: Motilal Banarsidass 
• Robinson, Richard H.; Johnson, Willard L; Wawrytko, Sandra A; DeGraff, Geoffrey (1996). The Buddhist Religion: A Historical Introduction. Belmont, CA: Wadsworth. 

Spoljašnje veze

• (jezik: hrvatski) Buda (Hrvatska enciklopedija)
• (jezik: hrvatski) Buda (Proleksis enciklopedija)
• Buddha na sajtu Projekat Gutenberg (jezik: engleski)
• Buddha na sajtu Internet Archive (jezik: engleski)
• Siddhārtha Gautama na sajtu Internet Archive (jezik: engleski)
• Shakyamuni na sajtu Internet Archive (jezik: engleski)
• Sidarta Gautama na sajtu LibriVox (jezik: engleski)
• Buddha on In Our Time at the BBC. (listen now)
• A sketch of the Buddha's Life
• What Was The Buddha Like? by Ven S. Dhammika