Francuski jezik

Iz projekta Википедија

Francuski jezik (fr. la langue française) je jedan od romanskih jezika koji se primarno koristi u Francuskoj, Belgiji, Švajcarskoj, prekomorskim teritorijama Francuske, kao i bivšim kolonijama Francuske i Belgije, uključujući Kvebek u Kanadi. Ovaj jezik koristi 87 miliona stanovnika na Zemlji kao prvi jezik, a ukupno 182 miliona ljudi ga koristi u svakodnevnoj komunikaciji. Francuski jezik je jedanesti jezik u svetu po brojnosti govornika.

Od 1970. postoji međunarodna organizacija za saradnju zemalja u kojima je francuski zvanični, ili važan jezik u komunikaciji i kulturi. Ova organizacija se zove Frankofonija.

vidi: Lista zemalja u kojima se govori francuski

Francuski jezik u svetu
Legenda:
Tamno plavo: maternji jezik
Plavo: administrativni jezik
Svetlo plavo: jezik kulture
Zeleno: francuski kao manjinski jezik

[uredi] Istorija

Vidi: Istorija francuskog jezika

Smatra se da su Zakletve iz Strazbura (les serments de Strasbourg) iz 842. prvi tekst napisan na protofrancuskom.

Kralj Fransoa I je 1539. naredio da francuski bude zvanični jezik administracije i dvora u Francuskoj.

Kardinal Rišelje je 1634 osnovao Francusku akademiju (Académie française), koja se bavila „Unapređenjem i zaštitom francuskog jezika“. Od sedamnaestog veka francuski je postao lingua franca evropskih plemića, prvo u centralnoj, a u 18-om i 19-om veku istočnoj Evropi (Poljska, Rusija, Rumunija). U ovo vreme Francuska je postala kolonijalna sila, čime je postavila osnove za širenje francuskog jezika van Evrope. Belgija, koja je stekla nezavisnost 1830, takođe je uvela francuski jezik u svoje kolonije.

U 18-om veku francuski je postao glavni jezik u domenu međunarodnih odnosa i diplomatije (umesto latinskog). Kasnije je stvaranjem kolonijalnog carstva Velike Britanije u 19-om veku, i porastom moći SAD-a u 20-om veku, situacija promenjena u korist engleskog jezika.

[uredi] Evropski značaj

Poznavanje francuskog jezika u zemljama Evropske Unije

Francuski je, uz engleski i nemački, jedan od tri radna jezika koje koristi Evropska komisija. Po pravilu se od predsednika Evropske komisije očekuje da tečno govori francuski jezik. Ovakav značaj francuskog jezika u EU je posledica činjenica da je Francuska jedna od zemalja osnivača, i da je glavno sedište institucija EU, Brisel, uglavnom frankofonski grad.

Po podacima iz 2006, francuski jezik je maternji za 12% stanovništva EU, a njime ume da govori 26% stanovnika Unije. Van francuskog govornog područja, francuski se najviše uči u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Rumuniji i zemljama Mediterana.

[uredi] Karakteristike

Francuski jezik je veoma daleko od fonetskih pravila čitanja i pisanja. Završni suglasnik u rečima se nikad ne izgovara. Slova n i m se ponekad ne izgovaraju. Francuski se čita „tečno“, što znači da se završni suglasnici često spajaju sa narednom reči. U pisanju se koristi pet vrsta akcenta: akut ´, grav `, cirkumfleks ˆ, umlaut ili trema ¨, i cedilja ¸.

Francuski jezik razlikuje deset glagolskih vremena: 5 prostih i 5 složenih.

Prosta su: sadašnje vreme (le présent), imperfekt (l'imparfait), futur (le futur), prezent subjunktiv (le subjonctif) i sadašnji kondicional (le conditionnel).

Složena su: složeni perfekat (le passé composé), pluskvamperfekt (le plus-que-parfait), futur perfekat (le futur antérieur), imperfekat subjunktiv (le subjonctif passé) i prošli kondicional (le conditionnel passé).

Francuski razlikuje učtivo oslovljavanje od prijateljskog. Za učtivo obraćanje koristi se drugo lice množine (vous). Izgubio je deklinaciju koja je postojala u latinskom jeziku. Francuski jezik razlikuje dva gramatička roda.

[uredi] Dijalekti

Mapa dijalekata Francuske

Francuski jezik je bogat lokalnim dijalektima, koji se nazivaju i patoa. Oni se u osnovi dele na severne (Langue d'oïl, bliže standardnom jeziku), južne (Langue d'oc, pod uticajem oksitanskog jezika), i franko-provansalske (Franco-Provençal).

[uredi] Jezički fond

[uredi] Etimologija

Većina reči u francuskom potiče iz latinskog jezika ili je izvedena iz grčko-latinskih osnova reči. Mnoge reči imaju dublete tako da je jedna verzija iz latinskog, a druga je narodna. Primer za to su mnoge imenice i izvedeni pridevi, kao: mère / maternel, frère / fraternel, froid / frigide, œil / oculaire, sûreté / sécurité, i slično.

Francuski je preuzeo mnoge reči iz engleskog, italijanskog, drugih romanskih jezika, nemačkog, arapskog, itd. Procenjuje se da je 13% rečnika (nekih 4.200 reči) stranog porekla u fondu od 35.000 reči.

U francuskom, često se kreiraju neologizmi koji zamenjuju, uglavnom engleske, pozajmljenice. Na primer, „balader“ (baladeur) zamenjuje engleske reči „vokmen“ i „diskmen“ (walkman, diskman).

[uredi] Regionalni francuski

Regionalni francuski predstavlja rečnik i izraze koji se koriste u pojedinim regionima francuskog jezičkog područja, ali ne pripadaju zvaničnim rečnicima francuskog, niti se koriste na celom govornom podučju.

[uredi] Evropa

• Belgijski francuski
• Valdostenski (francuski jezik Aoste)
• Južni francuski
• Metropolitanski francuski
• Džerzi francuski
• Švajcarski francuski

[uredi] Afrika

• Afrički francuski
  • Magreb francuski

[uredi] Amerika

• Kajunski francuski
• Kanadski francuski
  • Akadijanski francuski
  • Kvebečki francuski

[uredi] Azija

• Levantinski francuski
• Francuski jezik jugoistočne Azije
  • Vijetnamski francuski
  • Kambodžanski francuski
  • Lao francuski

[uredi] Okeanija

• Novokaledonijski francuski
• Pacifički francuski

[uredi] Izvedeni jezici

• Antilski kreolski
• Haiti kreolski
• Lank-Patua (Lanc-Patuá, Brazil)
• Mauricijski kreolski
• Mičif jezik (centralna Kanada)
• Luizijana kreolski (Luizijana, SAD)
• Reunionski kreolski
• Sejšelski kreolski
• Taj Boi (Tây Bồi, Vijetnam)

[uredi] Primer teksta

Član 1 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima

Tous les êtres humains naissent libres et égaux en 
dignité et en droits. Ils sont doués de raison et de 
conscience et doivent agir les uns envers les autres 
dans un esprit de fraternité.

• Salut - Zdravo

[uredi] Spoljašnje veze

Na srpskom

• Francusko-srpsko-francuski rečnik
• On-lajn test francuskog jezika na veb-sajtu Kolarčeve zadužbine

Na francuskom

• Académie Française Francuska akademija
• Odeljenje za francuski jezik vlade Kvebeka
• Grand dictionnaire Veliki rečnik
• Le Trésor de la Langue Française informatisé Trezor francuskog jezika

Na engleskom

• On-lajn lekcije francuskog
• On-lajn kursevi francuskog
• Rečnik francuskog u slikama
• Vežbe francuske gramatike
• Rečnici francuskog
• Početnički rečnik francuskog
• Francusko-engleski rečnici
• Francuski na lak način
• Naučite francuski čitajući i slušajući
• Korisni izrazi u francuskom
• Baza podataka o francuskoj konjugaciji

Na nemačkom

• On-lajn test francuskog

Francuski jezik na Vikipediji

	Službeni jezici Evropske unije
bugarski | danski | engleski | estonski | finski | francuski | nemački | grčki mađarski | irski | italijanski | letonski | litvanski | malteški | poljski portugalski | rumunski | slovački | slovenački | holandski | češki | španski | švedski
Izvor: Internet prezentacija EU Videti još: Nazivi EU na različitim jezicima