Nav

Nav je biće iz mitologije Stari Slovena. Vjerovanje o postojanju ovog bića je rašireno među svim slovenskim narodima.

Etimologija naziva

Ime ovog mitološkog bića dolazi od praslovenske riječi navь što znači leš ili mrtvac. Takođe ime ovog mitološkog bića se može povezati i sa staroruskom riječi navъ i crkvenoslovenskom riječi navъe koje imaju isto značenje kao i riječ navь.

Drugi nazivi za ovo mitološko biće su:

• navka, navoj, mav i mava (u srpskom jeziku),
• navя, navet i navlяk (u bugarskom jeziku),
• navjak (u makedonskom jeziku),
• navja, mavja i movja (u slovenačkom jeziku).

Opis nava u mitologiji i narodnim predanjima

Navi su staroslovenski demoni, a u slovenskoj mitologiji oni su oličenje smrti, Carstva mrtvih i gospodara Podzemlja, odnosno demona koji su nastali od duša mrtvorođene i nekrštene dece i navode se uvek u množini, jer se kreću u grupama. Neviljivi, osim za osobe rođene u istom času kada i oni, vrebaju od gluvog doba noći do prvih petlova, ispuštajući dečje glasove. Na ovaj način, privlače žrtve koje najradije napadaju: decu i dojilje.

U bugarskim predanjima zamišljani su u vidu ptica koje, uz zastrašujuće krike, u tamnim noćima obleću oko kuća i napadaju trudnice, dojilje i decu. Kod Srba i Hrvata nazivaju se nekrštenci , nečistivci ili nevidinčići, a zamišljani su kao velike ptice sa dečjim glavama. To su zli demoni koji napadaju nekrštenu decu i dojilje. Stočari posebno strahuju od nekrštenaca, koji kravama, ovcama i kozama oduzimaju mleko. U Ukrajini i Poljskoj zamišljani su u ljudskom ili životinjskom vidu, a nazivaju se poterčuk, odnosno latawiec. U Rusiji su navke deca čija duša ulazi u pticu.

Navi, kao izuzetno pokretljivi demoni, često odlaze i u domove u kojima ima porodilja, trudnica i novorođene dece; kaže se da uvek nađu način da prodru unutra, da se mogu spuštati i kroz odžak, a po ulasku guše svoje žrtve ili im piju krv, iako se ovde pre radi o majčinom mleku. Kada ih trudnica čuje, odmah se onesvesti, a ponekad i čak i umre. Kako su navi nevidljivi, teško je znati njihov tačan izgled, ali postoje razne predstave o njima koje se razlikuju od jednog do drugog slovenskog naroda.

Srpska narodna predanja

U Srbiji se navi takođe nazivaju i babice, a opisuju se kao nevidljivi ženski demoni. Priča se da su to sitne žene duge kose, u crnini, koje noću obilaze oko porodilje, još dok se dete nije ni rodilo, sa namerom da umore i dete i majku; zato se kaže da dečje pelene po zalasku Sunca ne valja ostavljati napolju, da dete „ne stignu babice". Radi zaštite od njih, porodilja zakiti desno uvo vunom crvene boje, a detetu oko vrata ili ruke vezuje crveni končić koji ono nosi četrdeset dana; nakon ovog vremena, babice ne mogu više naškoditi detetu. Ovaj period se poklapa sa vremenom u kome ni majka još ne može da se smeje: misli se da se ono prvi put nasmeje kada prođe tih četrdeset dana; smehu, kao manifestaciji života i životne snage, nema mesta na onome svetu, a tokom prvih četrdeset dana po rođenju, baš kao i prvih četrdeset dana po smrti, duša je „na putu" čiji je kraj neizvestan. Kada se dete napokon nasmeje, to znali da je čvrsto stupilo na ovaj svet i da se uspešno izborilo sa demonima koji su mu radili o glavi nakon rođenja.

Navi se ne mogu dugo zadržati na jednom mestu, već su u večnom pokretu i po celu noć krstare tražeći žrtve. Misli se da oduzimaju mleko stoci koja se muze, odnosno da sisaju poput prave dece; ovo je verovatno razlog što su baš dojilje jedna od njihovih glavnih meta, što potvrđuje i verovanje da „materima oduzimaju mleko", kao i stoci. Ovo su drevni demoni, poznati još iz davnih vremena, a to potvrđuje je najstariji ruski letopis Povest minulih leta, u kojem stoji da niko drugi no navi (besovi) širili epidemije koje su harale 1092. godine.

Vidi još

• Vampir
• Drekavac
• Povest minulih leta

Literatura

• Filipović, M. (1968). Navi kod balkanskih Slovena. 
• Kulišić, Špiro; Petrović, Petar Ž.; Pantelić, Nikola (1970). Srpski mitološki rečnik. Beograd: Nolit. 
• Ćirić, Rastko (1986). Priručnik za odbranu i zaštitu od ala i bauka. Beograd: MAH. 
• Agapkina, T. A. (1999). O todorcah, rusalkah i pročih navяh. 
• Tolstoj, Svetlana M.; Radenković, Ljubinko (2001). Slovenska mitologija: enciklopedijski rečnik. Beograd: Zepter Book World. ISBN 978-86-7494-025-9. 
• Kempiński, Andrzej (2001). Encyklopedia mitologii ludów indoeuropejskich. Warszawa: Iskry. ISBN 978-83-207-1629-0. 
• Szyjewski, Andrzej (2004). Religia Słowian. Kraków: Wydawnictwo WAM. ISBN 978-83-7318-205-9. 
• Strzelczyk, Jerzy (2007). Mity, podania i wierzenia dawnych Słowian. Poznań: Rebis. ISBN 978-83-7301-973-7.