Општина Пећ
Општина Пећ | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Пећки |
| Седиште | Пећ |
| Становништво | |
| — 2024. | 82.745 |
| Географске карактеристике | |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Остали подаци | |
| Регистарска ознака | ПЕ |
| Веб-сајт | peja |
Општина Пећ је општина у Србији, која се налази на Косову и Метохији и припада Пећком управном округу. Површина општине је 603 km2. Према попису из 2024. на подручју општине било је 82.745 становника.[а]
Рад општине након 1999.
[уреди | уреди извор]СУП Пећ је премештена у град Крагујевац
Историја
[уреди | уреди извор]
Све до краја 1959. године, у административној структури тадашње Аутономне косовско-метохијске области (АКМО) постојао је велики Пећки срез, у чији је састав улазила и првобитна Пећка општина, која је обухватала само град Пећ, са непосредном околином. Доношњењм Закона о укидању срезова у АКМО, који је у Скупштини НР Србије усвојен 25. новембра 1959. године,[1], укинут је Пећки срез, а потом је извршена и реорганизација општинских власти, чиме је створена нова Општина Пећ, која је у том облику функционисала у континуитету све до 1999. године. Након НАТО агресије на СРЈ и успостављања мисије УН (УНМИК), легални органи Општине Пећ наставили су да функционишу у изузетно отежаним условима, пошто је у наредном периоду дошло до успостављања паралелних албанских органа локалне власти, тако да је поред српске Општине Пећ настала и паралелна општина истог назива у саставу Привремених институција самоуправе. Последњи избори за српску Скупштину Општине Пећ одржани су 2009. године, а почевши од 2013. године, општином управља Привремени орган, са измештеним седиштем у оближњем месту Гораждевцу.[2]
Насеља
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Попису из 2024. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Ивановић, Милан (2013). Метохија: Споменици и разарања. Нови Сад-Београд: Прометеј & Службени гласник.