Владимир Стевановић (биолог)

С Википедије, слободне енциклопедије
Владимир Стевановић
Академик Стевановић током предавања, 2009.
Лични подаци
Датум рођења(1947-12-04)4. децембар 1947.
Место рођењаБеоград, ФНРЈ
Датум смрти19. март 2024.(2024-03-19) (76 год.)
Место смртиБеоград, Србија
ОбразовањеПриродно-математички факултет Универзитета у Београду
Научни рад
Пољебиогеографија
ИнституцијаБиолошки факултет Универзитета у Београду
УченициМарјан Никетић

Владимир Стевановић (Београд, 4. децембар 1947 — Београд, 19. март 2024)[1] био је српски биолог, универзитетски професор и академик. До краја живота Стевановић је био професор у пензији Биолошког факултета Универзитета у Београду и редовни члан САНУ.[2] Поред биологије, бавио се ботаником, екологијом и биогеографијом.

Биографија[уреди | уреди извор]

Владимир Стевановић рођен је у војничкој породици. Љубав према биологији, почевши са орнитологијом, показао је од малих ногу.

Завршио је основне студије биологије на Природно-математичком факултету Универзитета у Београду, 1972. године. Након тога 1973. године је служио војску у Горњем Милановцу, да би се затим вратио на факултет. У то време нису постојале магистарске студије, већ се запослио као асистент 1974. године. Звање доктора биолошких наука из области екологије биљака је стекао 1986. године.

Као редовни професор, до ког је звања постепено напредовао, предавао је низ предмета везаних за биогеографију.

Пронашао је и описао 10 нових врста балканске флоре.

Објавио је око 150 стручних радова, укључујући и монографију Биодиверзитет Југославије са прегледом врста од међународног значаја, заједно са Војиславом Васићем, директором Природњачког музеја 1995. године.

За себе је говорио да није „ригидни заступник заштите природе већ присталица умерености и одрживости”.[3]

Чланство[уреди | уреди извор]

Био је члан је Српског биолошког друштва, председник Друштва еколога Србије, а пре тога члан Друштва биосистематичара Југославије, као и удружења OPTIMA и INTECOL. За дописног члана САНУ је изабран 2. новембра 2006. године, а за редовног члана шест година касније, 1. новембра 2012. године. До краја живота је вршио функцију секретара Одељења хемијских и биолошких наука.

Био је представник САНУ у Националном комитету МАВ при Министарству спољних послова.[4]

Лични живот[уреди | уреди извор]

Био је ожењен Бранком Стевановић, такође биологичарком на истој катедри. Иза себе је оставио двоје деце.[5]

Одабрана дела[уреди | уреди извор]

  • Silene Ruperstriis L. нова врста за флору Балканског полуострва, 1978.[6]
  • Црвена књига флоре, 1999.[7]
  • Book of Abstracts, 2019.[8]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „САНУ: Преминуо биолог Владимир Стевановић”. Данас. 19. 3. 2024. Приступљено 19. 3. 2024. 
  2. ^ „Владимир Стевановић”. Српска академија наука и уметности. Приступљено 23. 1. 2024. 
  3. ^ „Kako smo prirodu zatvorili u geta - Intervju – akademik Vladimir Stevanović, ekolog - Nedeljnik Vreme”. www.vreme.com (на језику: српски). 2021-01-20. Приступљено 2022-05-06. 
  4. ^ „Vladimir Stevanović – SIMPLAST” (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-06. 
  5. ^ Рајковић, М. „Наука као живот; Црвена књига флоре – Проф. др Владимир Стевановић”. Приступљено 5. април 2021. 
  6. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Silene Ruperstriis L. nova vrsta za floru Balkanskog poluostrva :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2022-05-06. 
  7. ^ „Црвена књига флоре Србије – Завод за заштиту природе Србије” (на језику: српски). Приступљено 2022-05-06. 
  8. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Book of Abstracts :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2022-05-06. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]