Ватинска култура — разлика између измена
мНема описа измене |
|||
Ред 106: | Ред 106: | ||
* [http://www.politika.rs/scc/clanak/386843/Vatin-odaje-tajne Ватин одаје тајне („Политика”, 13. август 2017)] |
* [http://www.politika.rs/scc/clanak/386843/Vatin-odaje-tajne Ватин одаје тајне („Политика”, 13. август 2017)] |
||
* [https://www.novosti.rs/vesti/reportaze/931881/vatinski-krugovi-stariji-stounhendza-nastanak-namena-misticnih-koncentricnih-krugova-atarima-dva-sela-jos-nisu-naucno-istrazeni ВАТИНСКИ КРУГОВИ СТАРИЈИ ОД СТОУНХЕНЏА?: Настанак и намена мистичних концентричних кругова у атарима два села још нису научно истражени („Вечерње новости”, 3. новембар 2020)] |
* [https://www.novosti.rs/vesti/reportaze/931881/vatinski-krugovi-stariji-stounhendza-nastanak-namena-misticnih-koncentricnih-krugova-atarima-dva-sela-jos-nisu-naucno-istrazeni ВАТИНСКИ КРУГОВИ СТАРИЈИ ОД СТОУНХЕНЏА?: Настанак и намена мистичних концентричних кругова у атарима два села још нису научно истражени („Вечерње новости”, 3. новембар 2020)] |
||
{{commonscat|Vatin culture}} |
|||
{{портал бар|Археологија}} |
{{портал бар|Археологија}} |
||
{{Праисторијске културе на тлу Србије}} |
{{Праисторијске културе на тлу Србије}} |
Верзија на датум 7. новембар 2020. у 23:48
Ватинска култура | |||
---|---|---|---|
Географија | |||
Регија | Средња Европа, Балкан | ||
Земља | Србија, Румунија, Хрватска, Бугарска, Босна и Херцеговина | ||
Главни локалитет | Ватин | ||
Друштво | |||
Друштвено уређење | ловачкосточарска племенска заједница | ||
Период | |||
Историјско доба | бронзано доба | ||
Настанак | 1600. п. н. е. | ||
Престанак | 1300. п. н. е. | ||
Претходници и наследници | |||
Претходиле су: | Наследиле су: | ||
← Култура инкрустоване керамике | Белегишка култура → | ||
Портал Археологија |
Овај чланак је део серије о историји Србије и Војводине |
Ватинска култура је култура раног бронзаног доба распрострањена у Банату, Срему и јужној Бачкој, као и у централној Србији.
Ватинска култура је у раној фази била у контакту са Минојском и Микенском културом, те је организација њеног друштва и занатства под њиховим утицајем.
Налазишта
Главна археолошка налазишта су:
Значајне су и градине (Феудвар).
Фазе
Милутин Гарашанин је Ватинску културу поделио на три фазе:
I фаза | Панчевачко омољичка фаза | рано и почетак средњег бронзаног доба |
II фаза | Ватинско вршачка фаза | средње бронзано доба |
III фаза | Белегиш - Иланџа | крај средњег и почетак позног бронзаног доба |
Насеља
Насеља су подизана на обалама река и брежуљцима. Грађене су полуземунице и надземне куће са темељима од камена и дрвеним надземним конструкцијама.
Сахрањивање
Примењивала се кремација. Покојници су спаљивани са одећом и накитом. Остаци су полагани у урне.
Керамика
Основни керамички облик је оштро профилисани пехар са једном или две дршке које надвисују обод. Дршке су полумесечасто профилисане (анса луната) или имају рожасте украсе (анса корнута).
Остали облици:
- трбушасте амфоре са ниским вратом и поклопцем
- двојни судови
- плитке посуде
- зооморфне вазе
Керамика је украшавана канеловањем, урезивањем геометријских мотива – попут снопова линија, кружића, волута, спирала – који су распоређени у хоризонталне траке. Правилност орнаментике као и употреба неке врсте шестара је додирна тачка са минојском и микенском културом.
Метални предмети
- пљоснате секире са продуженим цевастим делом за дршку
- троугаони бодежи
- украсне игле
- наруквице
- прстење
- привесци
- дугмад
За накит су користили и злато.
Види још
Литература
- Праисторија југословенских земаља, Бронзано доба, Сарајево, 1983.