Општина Ада — разлика између измена
м ciscenje |
Општина Ада |
||
Ред 32: | Ред 32: | ||
* [[Утрине]] |
* [[Утрине]] |
||
[[Слика:Ada mun.png| |
[[Слика:Ada mun.png|лево|мини|280п|Мапа општине Ада]] |
||
==Историја== |
|||
Општина Ада се налази на средишњем делу Источне Бачке, на десној обали реке [[Тиса|Тисе]]. Осим [[град]]ића Ада, општину чине насеља [[Мол]], [[Стеријино]], [[Утрине]] и [[Оборњача]] у којима живи око 24000 [[становник]]а, већином [[Мађар]]а, [[срби|Срба]], Југословена и остале [[националнос]]ти. |
|||
Археолошки налази сведоче да је ово подручје било настањено још у доба неолита. На овим просторима своје трагове оставили су [[Римљани]], [[Хуни]] и [[Авари]] који су са собом повукли и словенска племена. Крајем IX века у Панонској низији појављују се [[Мађар]]и, а током XII и XIV века читав низ насеља са претежно мађарским становништвом: {{јез-мађ|Асоњфалва }}, {{јез-мађ|Банфалва,}} Песер и др. Претечом Аде може се сматрати насеље Петрина, за које се сматра да је настало године [[1694]]. и настањено је претежно Србима досељеним приликом се обе [[Арсеније III Чарнојевић|Арсенија Чарнојевић]]а. Касније се назив мења на Острово ([[1702]].г.) да би се на карти Тамишке бановине [[1723]]. године појавио назив АДА-ХАТТА. |
|||
Током XIX века постигнут је велики напредак на привредном и друштвеном пољу. |
|||
Године [[1836]]. Ада је проглашена за трговиште и добила право на [[амблем]]. Прва православна основна [[школа]] основана је [[1703]]. године, а католичка [[1760]]. године док је [[1885]]. године основана пољопривредна школа, једна од првих на подручју тадашње Југославије. У другој половини прошлог века Ада има своју апотеку и неку врсту болнице, а у исто време почела је да ради [[пошта]] и [[телеграф]]. [[Железничка пруга]] изграђена је [[1889]]. године, а [[1908]]. године Ада добија електричну централу. Данас, поред развијене земљорадње која користи једно од највећих заливних система у земљи, метална индустрија, првенствено машиноградња Аде је широм света позната по својим производима. |
|||
У општини има погодних услова за одмор, спорт и рекреацију на спортским теренима рекреационих подручја, базенима, хиподрому и спортској хали. Смештај гостију обезбеђује се у хотелу "Парк" у Ади, Ловачком дому у Молу, у мотелу "Салаш" и у приватним кућама. <ref>Banatera еciklopedija Banata(2006) </ref> |
|||
==Етничка структура== |
==Етничка структура== |
||
Ред 41: | Ред 51: | ||
*остали |
*остали |
||
Сва насељена места имају већинско |
Сва насељена места имају већинско [[мађар]]ско становништво. |
||
==Референце== |
|||
{{извори}} |
|||
{{Севернобанатски округ}} |
{{Севернобанатски округ}} |
||
Верзија на датум 16. јануар 2012. у 22:23
Општина Ада | |
---|---|
Датотека:Ada | |
Грб | |
Основни подаци | |
Становништво | |
Становништво | 18994 ({{{година_становништво}}}) |
Географске карактеристике | |
Површина | 227 km2 |
Остали подаци |
Општина Ада је једна од општина у Републици Србији. Налази се у Војводини и спада у Севернобанатски округ. Општина је са десне стране Тисе, што је географски Бачка, а по политичкој подели спада у северни Банат. По подацима из 2004. општина заузима површину од 227 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 20132 ha, а на шумску 235 ha). Центар општине је град Ада. Општина Ада се састоји од 5 насеља. По подацима из 2002. године у општини је живело 18994 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -6,8‰, а број запослених у општини износи 4639 људи. У општини се налази 5 основних и 1 средња школа.
Насељена места
Историја
Општина Ада се налази на средишњем делу Источне Бачке, на десној обали реке Тисе. Осим градића Ада, општину чине насеља Мол, Стеријино, Утрине и Оборњача у којима живи око 24000 становника, већином Мађара, Срба, Југословена и остале националности. Археолошки налази сведоче да је ово подручје било настањено још у доба неолита. На овим просторима своје трагове оставили су Римљани, Хуни и Авари који су са собом повукли и словенска племена. Крајем IX века у Панонској низији појављују се Мађари, а током XII и XIV века читав низ насеља са претежно мађарским становништвом: мађ. Асоњфалва, мађ. Банфалва, Песер и др. Претечом Аде може се сматрати насеље Петрина, за које се сматра да је настало године 1694. и настањено је претежно Србима досељеним приликом се обе Арсенија Чарнојевића. Касније се назив мења на Острово (1702.г.) да би се на карти Тамишке бановине 1723. године појавио назив АДА-ХАТТА. Током XIX века постигнут је велики напредак на привредном и друштвеном пољу.
Године 1836. Ада је проглашена за трговиште и добила право на амблем. Прва православна основна школа основана је 1703. године, а католичка 1760. године док је 1885. године основана пољопривредна школа, једна од првих на подручју тадашње Југославије. У другој половини прошлог века Ада има своју апотеку и неку врсту болнице, а у исто време почела је да ради пошта и телеграф. Железничка пруга изграђена је 1889. године, а 1908. године Ада добија електричну централу. Данас, поред развијене земљорадње која користи једно од највећих заливних система у земљи, метална индустрија, првенствено машиноградња Аде је широм света позната по својим производима.
У општини има погодних услова за одмор, спорт и рекреацију на спортским теренима рекреационих подручја, базенима, хиподрому и спортској хали. Смештај гостију обезбеђује се у хотелу "Парк" у Ади, Ловачком дому у Молу, у мотелу "Салаш" и у приватним кућама. [1]
Етничка структура
- Мађари - 14558 (76,64%)
- Срби - 3324 (17,5%)
- Роми - 277 (1,45%)
- Југословени - 275 (1,44%)
- остали
Сва насељена места имају већинско мађарско становништво.
Референце
- ^ Banatera еciklopedija Banata(2006)