Пређи на садржај

Енвиронментализам

С Википедије, слободне енциклопедије

Енвиронментализам или еколошка права су широка филозофија, идеологија и друштвени покрет који се односи на бригу о заштити животне средине и побољшању здравља животне средине, посебно јер мера за то здравље настоји да укључи утицај промена животне средине на људе, животиње, биљке и неживу материју. Док се енвиронментализам у већој мери фокусира на еколошке и природне аспекте зелене идеологије и политике, екологија комбинује идеологију социјалне екологије и енвиронментализам. Екологија се чешће користи у континенталним европским језицима, док се у енглеском језику чешће користи енвиронментализам, мада речи имају донекле различите конотације. Енвиронменталиста је особа која се ангажује на решавању проблема животне средине, нарочито проблема везаних за заштиту екосистема, загађење, очување угрожених врста. Многи социјални радници активно учествују у покретима за здравију средину.

Енвиронментализам заговара очување, обнављање и/или побољшање природног окружења и критичних елемената или процеса земаљског система попут климе, и може се назвати покретом за контролу загађења или заштитом биљне и животињске разноликости.[1] Из тог разлога, концепти као што су земљишна етика, енвиронментална етика, биодиверзитет, екологија и хипотеза о биофилији претежно су заступљени.

У својој суштини, енвиронментализам је покушај да се уравнотеже односи између људи и различитих природних система од којих они зависе на такав начин да се свим компонентама обезбеди одговарајући степен одрживости. Тачне мере и исходи ове равнотеже су контроверзни и постоји много различитих начина да се брига за животну средину изрази у пракси. Енвиронментализам и бриге о животној средини су често представљени зеленом бојом,[2] мада су ову асоцијацију присвојиле маркетиншке индустрије за тактику познату као екоманипулација.[3][4][5][6]

Енвиронментализам се супротставља антиенвиронментализму,[7][8] који заступа став да је Земља мање крхка него што то неки еколози наводе, и портретише енвиронментализам као претерано реаговање на људски допринос климатским променама или као противљење људском напретку.[9]

Сабино је скулптура коју су 2019. године створили ученици ИЕС Исаац Перал под вођством учитељице цртања Марие Пилар Лопез Салас. Лик, висок три метра од рециклираних материјала, представља антропоморфно дрво и подигнут је са циљем да се скрене пажња на недостатак зелених површина у граду Картагина

Дефиниције

[уреди | уреди извор]

Енвиронментализам означава друштвени покрет који настоји да утиче на политички процес лобирањем, активизмом и образовањем ради заштите природних ресурса и екосистема.

Енвиронменталиста је особа која се залаже за очување природног окружења и одрживо управљање расположивим ресурсима кроз промене у јавној политици или опхођењу појединца. То може да укључује подршку праксама као што су информисана потрошња, иницијативе очувања, улагања у обновљиве ресурсе, побољшана ефикасности материјалне економије, прелазак на нове рачуноводствене парадигме као што су еколошка економија, обнављање и оживљавање наших веза са живим светом изван људског, или чак доношење одлука о смањењу броја деце ради редукције потрошње и притиска на ресурсе. На разне начине (на пример, локални активизам и протести), енвиронменталисти и организације за заштиту животне средине настоје да природном свету дају јачи глас.[10]

Уопштено гледано, еколози се залажу за одрживо управљање ресурсима, и заштиту (или обнављање, кад је неопхоно) природног окружења кроз промене у јавној политици и понашању појединца. У свом признавању човечанства као учесника у екосуставима, покрет је усредсређен на екологију, здравље и људска права.

Историја

[уреди | уреди извор]

Настојања за заштиту животне средине појављивала се у различитим облицима, у различитим деловима света, током историје. Најраније идеје о протекционизму околине могу се наћи у џаинизму, који је Махавира оживео у 6. веку пре нове ере у древној Индији. Џинизам заступа гледиште које се може сматрати потпуно компатибилним са основним вредностима на којима почива енвиронментални активизам, тј. заштитом живота ненасиљем; што би могло да формира основу снажног еколошког етоса, чиме се гледиште ове религије додаје глобалним позивима за заштиту животне средине. Учења џаинизма о симбиози између свих живих бића и пет елемената - земље, воде, ваздуха, ватре и свемира, данас ефективно чине основу науке о животној средини.[11][12]

У Европи је енглески краљ Едвард I забранио спаљивање морског угља прокламацијом у Лондону 1272. године, након што је дим постао проблем.[13][14] То гориво је било толико уобичајено у Енглеској да је његов најранији назив проистекао из тога да могао ручним колицима односити са дела морске обале.

Током раног период исламске историје на Блиском Истоку, калиф Ебу Бекр је током 630-их наредио је својој војсци да „не наносе штету дрвећу, и да га не пале ватром”, и да „не убијају ничије непријатељско стадо, осим за своју храну”.[15] Арапске медицинске трактате током раздобља 9. до 13. века који се баве енвиронментализмом и науком о животној средини, укључујући загађење, написали су Ал Кинди, Куста ибн Лука, Ал-Рази, и низ других. Њихови радови обухватали су низ тема везаних за загађење, као што су загађење ваздуха, загађење воде, загађење тла, неадекватно руковање комуналним чврстим отпадом и процена утицаја на животну средину одређених локалитета.[16]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Енвиронменталисм – Дефинитион анд Море фром тхе Фрее Мерриам-Wебстер Дицтионарy”. Мерриам-wебстер.цом. 13. 8. 2010. Приступљено 20. 6. 2012. 
  2. ^ Цат Линцолн (пролеће 2009). „Лигхт, Дарк анд Бригхт Греен Енвиронменталисм”. Греен Даилy. Архивирано из оригинала 25. 4. 2009. г. Приступљено 2. 11. 2009. 
  3. ^ Тхе Аге оф Персуасион (8. 1. 2011). „Сеасон 5: Ит'с Нот Еасy Беинг Греен: Греен Маркетинг”. ЦБЦ Радио. Приступљено 8. 1. 2011. 
  4. ^ „ЛП: 'Тхе биггест енвиронментал цриме ин хисторy'. Либертyпост.орг. Архивирано из оригинала 06. 09. 2012. г. Приступљено 11. 9. 2009. 
  5. ^ Кахле, Лyнн Р.; Гурел-Атаy, Еда, ур. (2014). Цоммуницатинг Сустаинабилитy фор тхе Греен Ецономy. M.Е. Схарпе. ИСБН 9780765636812. 
  6. ^ Марqуис, Цхристопхер; Qиан, Цуили (2014). „Цорпорате Социал Респонсибилитy Репортинг ин Цхина: Сyмбол ор Субстанце?”. Организатион Сциенце (на језику: енглески). 25 (1): 127—148. ИССН 1047-7039. С2ЦИД 6498477. дои:10.1287/орсц.2013.0837. хдл:1813/36445. 
  7. ^ Бедер, Схарон (2002). Интернатионал Енцyцлопедиа оф Енвиронментал Политицс. Лондон, УК: Роутледге. 
  8. ^ Баггини, Јулиан (2012). Тхе Биг Qуестионс: Етхицс. Лондон: Qуерцус Едитионс Лтд. стр. 122—130. 
  9. ^ Роwелл, Андреw (1996). Греен Бацкласх. Роутледге. ИСБН 978-0-415-12828-5. 
  10. ^ Роберт Готтлиеб (2005). Форцинг тхе Спринг: Тхе Трансформатион оф тхе Америцан Енвиронментал Мовемент. 
  11. ^ Лонг, Јефферy D. (2013). Јаинисм: Ан Интродуцтион. I.Б.Таурис. ИСБН 978-0-85773-656-7 — преко Гоогле Боокс. 
  12. ^ „Јаинисм Интродуцтион”. форе.yале.еду. Yале Форум он Религион анд Ецологy. 
  13. ^ Давид Урбинато (лето 1994). „Лондон'с Хисториц 'Пеа-Соуперс'. У.С. Енвиронментал Протецтион Агенцy. Архивирано из оригинала 2. 10. 2006. г. Приступљено 2. 8. 2006. 
  14. ^ „Деадлy Смог”. ПБС. 17. 1. 2003. Приступљено 2. 8. 2006. 
  15. ^ Абоул-Енеин, Х. Yоусуф; Зухур, Схерифа (2004), Исламиц Рулингс он Wарфаре, Стратегиц Студиес Институте, УС Армy Wар Цоллеге, стр. 22, ИСБН 978-1-58487-177-4 
  16. ^ Гари, L. (новембар 2002), „Арабиц Треатисес он Енвиронментал Поллутион уп то тхе Енд оф тхе Тхиртеентх Центурy”, Енвиронмент анд Хисторy, 8 (4): 475—88, дои:10.3197/096734002129342747 

Литература

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]