Пређи на садржај

Патријарх српски Порфирије

С Википедије, слободне енциклопедије
Патријарх српски Порфирије
200п
Патријарх Порфирије, 2021. године
Основни подаци
Помесна цркваСрпска православна црква
ЕпархијаАрхиепископија београдско-карловачка
Чинпатријарх
Титулаархиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски
СедиштеБеоград
Године службеод 18. фебруара 2021.
Претходникпатријарх српски Иринеј
Претходна епархијаМитрополија загребачко-љубљанска
Године службе2014—2021.
ПретходникЈован (Павловић)
Лични подаци
Световно имеПрвослав Перић
Датум рођења(1961-07-22)22. јул 1961. (63 год.)
Место рођењаБечеј, НР Србија, ФНР Југославија
Потпис

Патријарх српски Порфирије (световно име Првослав Перић; Бечеј, 22. јул 1961) врховни је поглавар Српске православне цркве. Он је 46. по реду српски патријарх.

Бивши је митрополит загребачко-љубљански и викарни епископ јегарски (1999—2014). У периоду од 2008—2014. је био и председник Савета Републичке радиодифузне агенције.

Проглашен је за патријарха Српске православне цркве 18. фебруара 2021. године.[1] Његово пуно име и титула гласи: Његова Светост Архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски господин Порфирије.

Патријарх Порфирије је постао препознатљив по вештинама комуникације и јавном иступању повезаним са популарном културом. Након литургије помирења са Македонском православном црквом — Охридском архиепископијом (МПЦ—ОА), маја 2022. године, Порфирије је саопштио да СПЦ признаје аутокефалност МПЦ—ОА. Августа исте године је потписао Темељни уговор са Владом Црне Горе, чиме је регулисан правно-имовински статус СПЦ у тој земљи.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Образовање

[уреди | уреди извор]

Рођен је у Бечеју од оца Радивоја и мајке Радојке. Његово световно име било је Првослав. Родитељи су му се после Другог светског рата доселили у Војводину из села Црнча, поред Дервенте.[2]

Одрастао је у Чуругу где је и завршио основну школу, а гимназију у Новом Саду. Године 1986. завршио је Православни богословски факултет у Београду. Пре тога замонашен је у манастиру Дечани (1985). По завршетку факултета отишао је на постдипломске студије у Атину где је остао до 1990. године.

По благослову епископа бачког Иринеја, 6. октобра 1990, отишао је у манастир Ковиљ. Тамо је 21. новембра 1990. године рукоположен у чин јеромонаха.

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве га је на свом редовном заседању 14. маја 1999. изабрао за викарног епископа јегарског при Епархији бачкој.

Одбранио је докторску дисертацију „Могућност познања Бога код апостола Павла по тумачењу Светог Јована Златоуста” на Богословском факултету Универзитета у Атини (2004).

У раздобљу 2010—2011. био је епископ војни, а затим координатор за сарадњу Српске православне цркве и Војске Србије.

Игуман манастира Ковиљ

[уреди | уреди извор]

На позив епископа бачког др Иринеја, јерођакон Порфирије је 1990. године привремено прекинуо последипломске студије теологије у Атини и прихватио се дужности игумана светоархангелске обитељи у манастиру Ковиљ, на којој је остао до 2014. године. Његовим постављењем за игумана започео је препород манастира. Обновљени су стари и изграђени нови конаци, подигнут је параклис и отпочело је фрескописање манастирског храма.[3]

Игуман Порфирије старао се да живот монаха и богослужбени типик Ковиља буду устројени по угледу на аутентичну монашку духовност и богослужбени опит светогорских општежића. Манастир је постао препознатљив по неговању византијског црквеног појања, али и по отворености према друштвеној заједници.[4]

На иницијативу епископа Порфирија, формиране су четири терапијске заједнице за лечење од болести зависности, под називом „Земља живих”[5]. Од оснивања прве заједнице 2005, до почетка 2021. године, кроз ова јединствена лечилишта у којима су знања и вештине медицинских наука испреплетане са вековним православним духовним искуством, прошло је готово 4000 штићеника.[тражи се извор]

Братство манастира је вишеструко умножено, па је оно, у тренутку одласка Митрополита Порфирија са места игумана, бројало 25 монаха.

Читаву деценију владика Порфирије је био један од редовних учесника емисије Буквар православља која је емитована на телевизији Нови Сад.[6] Такође је, од почетка емитовања телевизијске емисије Агапе аутора и водитеља Александра Гајшека (2005.), па све до избора за Митрополита загребачко-љубљанског (2014.), уз почившег академика др Владету Јеротића и друге истакнуте мислиоце био њен чест гост. У својству представника традиционалних Цркава и верских заједница у Србији, епископ Порфирије је најпре био члан (2005—2008), а затим и председник Савета Републичке радиодифузне агенције (2008—2014).

Био је први архијереј Српске православне цркве коме је поверено старање над организацијом верског живота у Војсци Србије (2010—2011.).

Почев од 2002. године, владика Порфирије је председник Управног одбора Српског привредног друштва „Привредник” у Новом Саду, где се посебно ангажовао у прикупљању средстава за стипендирање даровитих српских ђака и студената.[7]

Митрополит загребачко-љубљански

[уреди | уреди извор]
Митрополит Порфирије на обележавању 70. годишњице Новосадске рације (2012).

У трон Митрополита загребачко-љубљанских устоличен је 13. јула 2014. године у Саборној цркви Преображења Господњег у Загребу. Свечану архијерејску Литургију служио је Патријарх српски Иринеј уз саслужење великог броја архијереја Српске Цркве и других сестринских Цркава, као и свештенства и монаштва, и благочестивoг народа.

Програм свог пастирског деловања митрополит Порфирије је представио у приступној беседи на устоличењу, рекавши: „Увек ћу бити спреман да учествујем у изграђивању мостова између људи и народа, потпуно свестан да има оних који ће и са једне и са друге обале бацати камење на мостоградитеље. Али, на то ме обавезује сам Господ који је у Сину своме Јединородном премостио јаз између Бога и човека.” О свом идентитету и темељним вредностима на којима заснива своје послање Митрополит је том приликом рекао: „Ја јесам Србин, али сам пре свега хришћанин, а то је универзална вредност и зато ћу проповедати и сведочити Христа. Волим свој народ, али волим и волећу и све друге народе, сваког човека, сваку икону Божију”[8].

Митрополит Порфирије негује пријатељске и сарадничке односе са бројним представницима Римокатоличке цркве и других верских заједница, као и са многим научним и културним прегаоцима у Загребу.

„Слобода избора, слобода савести, слободан проток људи и идеја, материјална обезбеђеност сваког појединца су оно што хришћанство као аутентични персонализам са собом носи.”

Био је домаћин Осмог састанка Свеправославне мреже за проучавање религија и деструктивних култова који је, под покровитељством Митрополије загребачко-љубљанске, одржан септембра 2015. године у Љубљани.

Завршио је обнову Богородичиног манастира у Лепавини, поред Копривнице, једног од најстаријих духовних центара православног народа у Хрватској.

Лауреат је награде Богословске академије Светог Игнатија у Стокхолму (Шведска) за 2016. годину.[9] Ово признање додељено му је „за допринос помирењу народа на Балкану и предани рад на унапређењу јединства међу хришћанима”. Поводом примања награде, митрополит Порфирије је у Стокхолму одржао предавање на тему слободе и људских права. Говорећи о томе да слобода и људско достојанство имају своје извориште у Цркви Христовој, рекао је да су „слобода избора, слобода савести, слободан проток људи и идеја и материјална обезбеђеност сваког појединца оно што хришћанство као аутентични персонализам са собом носи” и истакао да „то не значи да се хришћанство залаже за пролазне људске вредности, већ да потврђује вечне вредности у чијој је жижи човек и његово спасење”.[10]

Признање Удружења за верску слободу у Републици Хрватској за 2019. годину додељено је Митрополиту Порфирију за миротворни допринос у промовисању културе дијалога и верских слобода.[11]

Патријарх

[уреди | уреди извор]
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије причешћује вернике на поноћној васкршњој Литургији у храму Светог Саве, 2022.
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије 5. априла 2021. године у Патријаршијском двору у Београду са Његовом Екселенцијом Никосом Дендијасом, министром спољних послова Републике Грчке.

Избор

[уреди | уреди извор]

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве на свом заседању 18. фебруара 2021. године у Спомен храму Светог Саве у Београду, изабрао је Његово високопреосвештенство митрополита загребачко-љубљанског др Порфирија за архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског.[12] У тренутку избора, патријарх Порфирије је постао најмлађи патријарх и поглавар једне аутокефалне православне цркве.

Устоличење

[уреди | уреди извор]

Устоличење је одржано 19. фебруара у Саборној цркви у Београду.[13] Литургији и чину устоличења су присуствовали председник Републике Србије Александар Вучић, српски члан Предсједништва Босне и Херцеговине Милорад Додик, председница Републике Српске Жељка Цвијановић, председник Владе Републике Српске Радован Вишковић, министар спољних послова Никола Селаковић, министар здравља др Златибор Лончар, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања др Дарија Кисић Тепавчевић, министар унутрашњих послова Александар Вулин, министар културе и информисања Маја Гојковић, директор Безбедносно-информативне агенције Братислав Гашић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Владимир Рогановић, београдски муфтија Мустафа Јусуфспахић, апостолски нунције у Србији Лучијано Суријани, београдски надбискуп и метрополит Станислав Хочевар, принц Филип Карађорђевић, принцеза Даница Карађорђевић и многи други.[14][15]

Устоличен је у Пећкој патријаршији 14. октобра 2022. године.

Статус СПЦ у Црној Гори

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Православље у Црној Гори

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве на челу са патријархом Порфиријем је маја 2021. године укинуо Епископски савјет Православне цркве у Црној Гори, уз напомену да су епископски савети била привремена саветодавна тела у складу са ванредним околностима.[16] Патријарх Порфирије је више пута истакао важност Темељног уговора између Црне Горе и Српске православне цркве, чији потписивање је одложило неслагање две стране о појединим члановима уговора везаним за формулације о историјској улози СПЦ у Црној Гори и имовинска питања.[17][18][19] У Београду 27. маја 2021. године се састао са Здравком Кривокапићем, председником Владе Црне Горе, где су разговарали о избору новог митрополита црногорског-приморског и потписивању Темељног уговора.[20] У августу исте године је саопштио да ће размотрити измене које је Влада Црне Горе унела у претходно договорен текст уговора.[21]

Порфирије је 5. септембра 2021. године у Цетињском манастиру устоличио митрополита црногорског-приморског Јоаникија, суочивши се са блокадама путева и насилним протестима. На церемонију устоличења су патријарх и митрополит транспортовани хеликоптером, штићени панцирима и полицијском пратњом.[22] У јануару 2022. године је разговарао са бројним личностима са црногорске политичке сцене, напоменувши да ће уговор бити потписан када се нормализују политичке прилике у земљи.[23] Маја исте године се у манастиру Острог састао са новоизабраним председником Владе Црне Горе, Дританом Абазовићем.[24] У Подгорици, 3. августа 2022. године, патријарх српски Порфирије, испред СПЦ, и Дритан Абазовић, испред Владе Црне Горе, су дефинитивно потписали Темељни уговор.[25] Потписивање уговора је покренуло бројне контроверзе на политичкој сцени, те су истог дан, поједине странке које су пружале подршку влади или биле њен део, предале иницијативу за изгласавање неповерења.[26]

Македонска православна црква — Охридска архиепископија

[уреди | уреди извор]
Патријарх Порфирије и архиепископ македонско-охридски Стефан на литургији помирења СПЦ и МПЦ—ОА у Храму Светог Саве у Београду (2022.)
Главни чланак: Македонска православна црква — Охридска архиепископија

Након што је истакао да му је стало да реши раскол са у том тренутку неканонском Македонском православном црквом — Охридском архиепископијом (МПЦ—ОА), СПЦ је 16. маја 2022. године донела акт о повратка МПЦ—ОА у аутономни статус у оквиру Српске православне цркве.[27] Литургија помирења између СПЦ и МПЦ—ОА одржала се 19. маја 2022. године у Храму Светог Саве у Београду коју су служили патријарх Порфирије и архиепископ македонско-охридски Стефан.[28] На светој литургији у Саборном храму Светог Климента Охридског у Скопљу 24. маја 2022. године, Порфирије је саопштио да је Свети архијерејски сабор Српске православне цркве једногласно одлучио да призна аутокефалност МПЦ—ОА.[29]

Репутација у народу

[уреди | уреди извор]

Порфирије важи за тзв. човека из народа због своје скромности, сличан патријарху Павлу.[30] Медији су га прогласили патријархом свих грађана.[31] Воли да путује (пешачи) без службенога возила што је радио и пре избора за патријарха док је био митрополит загребачко-љубљански.[30][31][32]

Први Васкрс као патријарх српски прославио је са бескућницима и болесном децом у Универзитетској дечјој клиници „Тиршова”.[33]

Популарна култура

[уреди | уреди извор]

Патријарх Порфирије још док је био епископ је увидео значај популарне културе и није је а приори осуђивао, већ је покушао кроз њу да допре до што већег броја људи, а посебно младих. Он је постао први српски патријарх који је поседовао званични профил на друштвеним мрежама. Он је августа 2021. дао благослов да му се отвори профил на инстаграму.[34]

Често је такође учествовао у дебатама са многим делатницима из популарне културе као што су Цане Костић, Рамбо Амадеус итд. показујући да популарна култура не мора бити маргинализована у духовноме смислу, већ да је она саставни дио живота свих конзумената, па и верника.[31]

Патријарх Профирије је 2021. честитао новоизабраном градоначелнику Загреба Томиславу Томашевићу цитатом из песме Џонија Штулића, текст је написао латинициом, а потпис ћирилицом.[31]

Приликом посете у земљотресу разореним кућама српске националне мањине у Петрињи, цитирао је стихове из чувене песме „Рачунајте на нас” недавно преминулог српског музичара Ђорђа Балашевића. Приликом једне беседе за време Великога поста, поручио да је „Црква Христова увек савремена, увек актуелна и увек даје одговоре на суштинска, најдубља питања.”[35]

„Кажу: Црква треба да буде модерна. Ми знамо да Црква нити је старомодна, нити је модерна. Она је Христова и увек савремена, увек актуелна, увек одговара, даје могућност ономе који тражи истину, који чезне за вечношћу, за љубављу. До ње се у Христу и Христом долази. Она даје могућност да свако добије одговор на своја суштинска, најдубља питања.”[35]

Он у истој беседи цитирао песму In corpore sano српске певачице Констракте која је представљала Србију на Евровизији 2022. године која је дубоко одјекнула због снажне поруке и критике конзумеристичке извештачености.[35]

Професор

[уреди | уреди извор]
Долазак патријарха Порфирија на Литургију на Богословски факултет, 11. април 2021.

Докторску тезу Могућност познања Бога код апостола Павла по тумачењу светог Јована Златоустог, владика Порфирије одбранио је на Богословском факултету националног и каподистријског Универзитета у Атини 2004. године. Исте године је постао доцент на Катедри за катихетско и пастирско богословље Православног богословског факултета Универзитета у Београду. На тој катедри наследио је академика Владету Јеротића, с којим је дуги низ година на многим пољима блиско сарађивао.

Као ванредни професор Православног богословског факултета, од 2015. године изводио је наставу на предметима основних студија Пастирско богословље с психологијом и Теологија Новог завета, као и на другим предметима мастер и докторског студијског нивоа. Учествовао је у покретању и промовисању Библијског института при Богословском факултету.

Творац је књига Лицем к Лицу — Библијско-пастирска промишљања о Богу, човеку и свету и Премудрост у Тајни сакривена — Огледи из Теологије апостола Павла, тридесетак научних, стручних и популарних радова објављених у домаћим и међународним часописима. Збирка интервјуа и обраћања, које је дао током прве две године од постављења за митрополита (2014—2016), објављена је 2016. године под насловом Загреб и ја се волимо јавно.

Поред српског, говори и грчки, енглески и немачки. Служи се и руским језиком.[36]

Световни послови

[уреди | уреди извор]

Патријарх Порфирије је председник Фондације Привредник и главни старатељ - председник управног одбора Задужбине Симе А. Игуманова. Био је и председник Савета Републичке радиодифузне агенције (2008—2014).[37]

Ставови

[уреди | уреди извор]

У првом интервјуу након избора за поглавара Српске православне цркве, који је емитован у емисији „Упитник” на првом каналу Радио телевизије Србије, 2. марта 2021. године, патријарх Порфирије је говорио о Косову и Метохији[38] :

Косово и Метохија

Референдум на Косову извршен је 1389. године, на Видовдан, и Косово је напросто за нас не само колевка нашега народа, то је и кивот препун моштију светих. Косово није само геополитичко питање за нас, него је то заиста за нас тема нашега идентитета. Ја сам потпуно сигуран да, без обзира на реал-политичке околности које нису ни најмање наклоњене нашем народу, и наша држава чини све дипломатским и стратешким методама како би се, пре свега, сачувао мир и како би се учинило што више за добро нашег народа. (...) Шест векова је Косово молитвена прича, молитвена тема за нас Србе и после шест векова ми смо остали на Косову и Косово је остало унутар Србије. Према томе, разговарати о заједничком животу да, али све мимо тога и изван тога, што се тиче цркве, било би одрицање од нашега бића.

Одликовања и награде

[уреди | уреди извор]
Награде
  • Видовданска плакета града Крушевца[46][47]

Одабрани радови

[уреди | уреди извор]
Књиге
  • Лицем к Лицу — Библијско-пастирска промишљања о Богу, човеку и свету, Београд—Загреб, 2015.[1]
  • Загреб и ја се јавно волим, 2016.[48][49][50]
  • Премудрост у Тајни сакривена — Огледи из Теологије апостола Павла, Београд, 2020.[1]
Чланци
  • E ágápe õs sýndesmos ginóskontos kaí ginoskoménoy, 2011.[51]
  • Косово је наш крст, 2012.[52]
  • Пастирско присуство цркве у српском народу током Првог светског рата, 2015.[53]
  • Павлово поимање праведности Божје у тумачењу Светог Јована Златоустог, 2019.[54]
  • Мисионарски и пастирски рад Светога Саве, 2019.[55]
  • Есхатологија апостола Павла: посланице Солуњанима и Коринћанима, 2020.[56]
  • Антропологија Светог Апостола Павла, 2020.[57]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Животопис Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског г. Порфирија (Перића) | Српска православна црква [Званични сајт]”. www.spc.rs. Приступљено 05. 06. 2022. 
  2. ^ Sladojević, Dragan (2021-02-19). „"Nezavisne" u Derventi: Radost obasjala selo gdje je rastao patrijarh Porfirije”. Nezavisne novine (на језику: српски). Приступљено 2021-02-21. 
  3. ^ „Porfirije: Iguman, mitropolit, profesor”. Vesti online. 18. 02. 2021. Приступљено 05. 06. 2022. 
  4. ^ „Анђели чувари из „Земље живих””. Politika Online. Приступљено 05. 06. 2022. 
  5. ^ „Zemlja živih – Zajednica Zemlja živih”. Приступљено 05. 06. 2022. 
  6. ^ Буквар православља
  7. ^ „Patrijarh Porfirije stipendira deset studenata iz Hrvatske!”. N1 (на језику: хрватски). 2021-08-25. Приступљено 2021-10-20. 
  8. ^ „Устоличен Митрополит загребачко-љубљански Порфирије”. Православие.RU. 2014-07-14. 
  9. ^ „Митроплит Порфирије одликован у Шведској”. Politika Online. Приступљено 05. 06. 2022. 
  10. ^ „Митрополит загребачко-љубљански Порфирије изабран за Патријарха српског (ВИДЕО)”. Televizija Hram. Приступљено 05. 06. 2022. 
  11. ^ „Признање митрополиту Порфирију од Удружења за верске слободе | Српска православна црква [Званични сајт]”. www.spc.rs. Архивирано из оригинала 09. 06. 2022. г. Приступљено 05. 06. 2022. 
  12. ^ „Митрополит загребачко-љубљански Порфирије изабран за Патријарха српског | Српска православна црква [Званични сајт]”. www.spc.rs. Архивирано из оригинала 15. 04. 2021. г. Приступљено 05. 06. 2022. 
  13. ^ „Устоличен Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Порфирије”. 
  14. ^ „Патријарх српски Порфирије устоличен у Саборној цркви у Београду”. РТС. Приступљено 19. 2. 2021. 
  15. ^ „Устоличен Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Порфирије”. Српска православна црква. 19. 2. 2021. Архивирано из оригинала 27. 2. 2021. г. Приступљено 19. 2. 2021. 
  16. ^ „Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сaбора”. СПЦ (на језику: српски). 2021-05-29. Приступљено 2022-08-17. 
  17. ^ „Zašto Temeljni ugovor SPC i Crne Gore nije potpisan: Prebacivanje lopte i nestajanje i vraćanje teme u fokus javnosti”. Euronews (на језику: српски). 2021-01-07. Приступљено 2022-06-05. 
  18. ^ „Patrijarh o Temeljnom ugovoru: Doći ćemo do rešenja na dobro svih”. Euronews (на језику: српски). 2022-01-15. Приступљено 2022-06-05. 
  19. ^ „Ekskluzivno: Nacrt posljednje verzije Temeljnog ugovora”. Вијести (на језику: српски). 2022-01-27. Приступљено 2022-06-05. 
  20. ^ „Krivokapić u Beogradu: Predložio sam da temeljni ugovor sa SPC bude potpisan 30. oktobra”. Радио-телевизија Србије (на језику: српски). 2021-05-27. Приступљено 2022-06-05. 
  21. ^ „Patrijarh Krivokapiću: Komisija će posle godišnjih odmora razmotriti predložene izmene Temeljnog ugovora”. Радио-телевизија Србије (на језику: српски). 2021-08-11. Приступљено 2022-06-05. 
  22. ^ „Ustoličen mitropolit Joanikije u Cetinjskom manastiru”. Данас (на језику: српски). 2021-09-05. Приступљено 2022-06-05. 
  23. ^ „Porfirije: Potpis kad se normalizuju političke prilike”. РТЦГ (на језику: српски). 2021-01-28. Приступљено 2022-06-05. 
  24. ^ „Hiljade vernika kod manastira Ostrog, sastali se Abazović i Porfirije”. Н1 (на језику: српски). 2021-05-12. Приступљено 2022-06-05. 
  25. ^ „Подгорица: Патријарх Порфирије и премијер Абазовић потписали Темељни уговор”. СПЦ (на језику: српски). 2022-08-03. Приступљено 2022-08-17. 
  26. ^ „DPS inicirala izglasavanja nepoverenja vladi; URA poručila: Nema većine”. СПЦ (на језику: српски). 2022-08-03. Приступљено 2022-08-17. 
  27. ^ „Саопштење Светог Архијерејског Сабора | Српска православна црква [Званични сајт]”. www.spc.rs. Архивирано из оригинала 16. 05. 2022. г. Приступљено 05. 06. 2022. 
  28. ^ Colic, Nina (2022-05-17). „U četvrtak u Hramu Svetog Save liturgija pomirenja SPC i Ohridske arhiepiskopije – Društvo – Dnevni list Danas” (на језику: српски). Приступљено 2022-06-05. 
  29. ^ „Патријарх Порфирије: Господ је Алфа и Омега нашег постојања у историји и у вечности | Српска православна црква [Званични сајт]”. www.spc.rs. Архивирано из оригинала 24. 05. 2022. г. Приступљено 05. 06. 2022. 
  30. ^ а б Tašković, Marko. „PEŠAČI KILOMETRIMA, RUČA SA BESKUĆNICIMA Patrijarh Porfirije je pokazao da razume svoj narod, da li smo na putu da dobijemo novog Pavla?”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-10-20. 
  31. ^ а б в г „Patrijarh svih građana - Portret savremenika – Porfirije - Nedeljnik Vreme”. www.vreme.com (на језику: српски). 2021-06-09. Приступљено 2023-08-22. 
  32. ^ „Патријарх Порфирије до посла пешачи девет километара”. Politika Online. Приступљено 2021-05-02. 
  33. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Патријарх Порфирије на Васкрс ручао са бескућницима и обишао болесне малишане у Тиршовој”. www.rts.rs. Приступљено 2021-05-04. 
  34. ^ „The official Instagram page of Patriarch Porfirije | Serbian Orthodox Church [Official web site]”. www.spc.rs. Архивирано из оригинала 12. 08. 2021. г. Приступљено 2021-08-12. 
  35. ^ а б в Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Констрактини стихови нашли место и у патријарховој беседи”. www.rts.rs. Приступљено 2022-03-13. 
  36. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Биографија митрополита Порфирија, новог патријарха српског”. www.rts.rs. Приступљено 05. 06. 2022. 
  37. ^ BIOGRAFIJA NOVOG SRPSKOG PATRIJARHA: Evo ko je Porfirije Perić, mondo.rs, 18. фебруар 2021.
  38. ^ „Патријарх Порфирије за РТС: Косово за нас није само геополитичко питање, већ и питање идентитета”. Радио телевизија Србије. 2. 3. 2021. 
  39. ^ „"Isus – prognanik i putnik" – 25. godišnjica osnutka Udruge za”. vaticannews.va. Приступљено 22. 2. 2021. 
  40. ^ „The Order of Sankt Ignatios”. sanktignatios.org. Архивирано из оригинала 27. 10. 2020. г. Приступљено 2. 3. 2021. 
  41. ^ „Metropolit Porfirije fick utmärkelse i Södertälje”. lt.se. Архивирано из оригинала 9. 8. 2020. г. Приступљено 2. 3. 2021. 
  42. ^ „Високо одликовање митрополиту Порфирију | Српска православна црква [Званични сајт]”. spc.rs (на језику: српски). Архивирано из оригинала 2. 7. 2017. г. Приступљено 18. 2. 2021. 
  43. ^ „Међу одликованима патријарх Порфирије, Владимир Путин и Синиша Михајловић”. Politika Online. Приступљено 2023-01-08. 
  44. ^ „Патријарху Порфирију уручен Орден Републике Српске на ленти”. СПЦ. 28. 2. 2023. Приступљено 1. 3. 2023. 
  45. ^ Srpska, RTRS, Radio Televizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of. „Patrijarh Porfirije u Šipovu pozvao na jedinstvo pravoslavnih hrišćana (FOTO/VIDEO)”. REPUBLIKA SRPSKA - RTRS. Приступљено 2024-07-31. 
  46. ^ Савић, Сандра. „Видовднско признање патријарху Порфирију”. Politika Online. Приступљено 2023-06-22. 
  47. ^ „Крушевац: Видoвдaнскa нaгрaдa пaтриjaрху Пoрфириjу”. СПЦ. 30. 6. 2023. Приступљено 2. 7. 2023. 
  48. ^ „Zagreb i ja se volimo javno Porfirije Perić”. korisnaknjiga.com. Архивирано из оригинала 20. 4. 2021. г. Приступљено 28. 2. 2021. 
  49. ^ „Promocija knjige 'Zagreb i ja se volimo javno'”. portalnovosti.com. Архивирано из оригинала 30. 10. 2018. г. Приступљено 28. 2. 2021. 
  50. ^ „Mitropolit Porfirije predstavio knjigu "Zagreb i ja se volimo javno"”. p-portal.net. Архивирано из оригинала 11. 4. 2021. г. Приступљено 28. 2. 2021. 
  51. ^ Maribor, IZUM-Institut informacijskih znanosti. „"E ágápe õs sýndesmos ginóskontos kaí ginoskoménoy :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 08. 05. 2022. г. Приступљено 18. 2. 2021. 
  52. ^ Maribor, IZUM-Institut informacijskih znanosti. „Kosovo je naš krst :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 18. 2. 2021. [мртва веза]
  53. ^ Maribor, IZUM-Institut informacijskih znanosti. „Pastirsko prisustvo crkve u srpskom narodu tokom Prvog svetskog rata :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 21. 02. 2021. г. Приступљено 18. 2. 2021. 
  54. ^ Maribor, IZUM-Institut informacijskih znanosti. „Pavlovo poimanje pravednosti Božje u tumačenju Svetog Jovana Zlatoustog :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 21. 02. 2021. г. Приступљено 18. 2. 2021. 
  55. ^ Maribor, IZUM-Institut informacijskih znanosti. „Misionarski i pastirski rad Svetoga Save :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 21. 02. 2021. г. Приступљено 18. 2. 2021. 
  56. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Есхатологија апостола Павла: посланицe Солуњанима и Коринћанима :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 18. 2. 2021. [мртва веза]
  57. ^ Maribor, IZUM-Institut informacijskih znanosti. „Antropologija Svetog Apostola Pavla :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 18. 2. 2021. [мртва веза]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Успостављено
 викарни епископ јегарски
1999—2014.
митрополит загребачко-љубљански
2014—2021.
упражњено
патријарх српски
2021—
—
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Патријарх_српски_Порфирије&oldid=28508734”