ЕМР1

С Википедије, слободне енциклопедије
ЕГФ модул садржавајући, муцину сличан, хормонски рецептори 1
Идентификатори
Симболи ЕМР1; ТМ7ЛН3
Вањски ИД ОМИМ600493 МГИ106912 ХомолоГене1493 ИУПХАР: ЕМР1 ГенеЦардс: ЕМР1 Гене
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 2015 13733
Енсембл ЕНСГ00000174837 ЕНСМУСГ00000004730
УниПрот Q14246 Q61549
РефСеq (мРНА) НМ_001256252.1 НМ_010130.4
РефСеq (протеин) НП_001243181.1 НП_034260.1
Локација (УЦСЦ) Цхр 19:
6.89 - 6.95 Мб
Цхр 17:
57.5 - 57.62 Мб
ПубМед претрага [1] [2]

ЕГФ модул садржавајући, муцину сличан, хормонски рецептор 1 је протеин који је код људи кодиран EMR1 геном.[1][2][3] Мишји хомолог је познат као F4/80.[4]

Функција[уреди | уреди извор]

Овај протеин је члан адхезионе ГПЦР фамилије[5]. Чланови ове фамилије имају карактеристичне дугачке екстрацелуларне регионе са променљивим бројем протеинских домаина који су везани за ТМ7 доменом путем муцину сличног региона. У случају EMR1 ти домени су слични епидермалном фактору раста.

EMR1 је трансмембрански протеин који је присутан на ћелијској површини људских макрофага, који су изведени из мијелоидне врсте. Он има приближну масу од 125 kDa, и асоциран је са матурисаним макрофаговима.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Бауд V, Цхиссое СЛ, Виегас-Пеqуигнот Е, Дирионг С, Н'Гуyен ВЦ, Рое БА, Липински M (1995). „ЕМР1, ан унусуал мембер ин тхе фамилy оф хормоне рецепторс wитх севен трансмембране сегментс”. Геномицс. 26 (2): 334—44. ПМИД 7601460. дои:10.1016/0888-7543(95)80218-Б. 
  2. ^ МцКнигхт АЈ, Гордон С (1998). „Тхе ЕГФ-ТМ7 фамилy: унусуал струцтурес ат тхе леукоцyте сурфаце”. Ј Леукоц Биол. 63 (3): 271—80. ПМИД 9500513. 
  3. ^ „Ентрез Гене: ЕМР1 егф-лике модуле цонтаининг, муцин-лике, хормоне рецептор-лике 1”. 
  4. ^ Леенен ПЈ, де Бруијн МФ, Воерман ЈС, Цампбелл ПА, ван Еwијк W (1994). „Маркерс оф моусе мацропхаге девелопмент детецтед бy моноцлонал антибодиес”. Ј. Иммунол. Метходс. 174 (1-2): 5—19. ПМИД 8083537. 
  5. ^ Yона, Стацеy (2011). Адхесион-ГПЦРс. Спрингер. стр. 1—200. ИСБН 978-1-4419-7912-4. 

Литература[уреди | уреди извор]