Melanopsin

Из Википедије, слободне енциклопедије
Opsin 4 (melanopsin)
Identifikatori
Simboli OPN4; MGC142118; MOP
Vanjski ID OMIM606665 MGI1353425 HomoloGene69152 GeneCards: OPN4 Gene
Ortolozi
Vrsta Čovek Miš
Entrez 94233 30044
Ensembl ENSG00000122375 ENSMUSG00000021799
UniProt Q9UHM6 Q9QXZ9
RefSeq (mRNA) NM_001030015 NM_013887
RefSeq (protein) NP_001025186 NP_038915
Lokacija (UCSC) Chr 10:
88.4 - 88.42 Mb
Chr 14:
33.42 - 33.43 Mb
PubMed pretraga [2] [3]

[1][4][2]Melanopsin je fotopigment nađen u specijalizovanim fotosenzitivnim ganglionim ćelijama mrežnjače, koji učestvuju u regulaciji cirkadijalnih ritmova, refleksa zenice na svetlo, i drugih ne-vizuelnih responsa na svetlost. Strukturno, melanopsin je opsin, član familije G protein spregnutih receptora. Za melanopsin se smatra da posreduje vezu između senzitivnosti na svetlo i migrenskog bola.[3]

Melanopsin se razlikuje od drugih opsinskih fotopigmenta kičmenjaka. On nalikuje beskičmenjačkim opsinima u više pogleda, uključujući njegovu aminokiselinsku sekvencu i nizvodnu signalnu kaskadu. Poput beskičmenjačkih opsina, melanopsin je bistabilni fotopigment, sa intrinsičnom fotoizomeraznom aktivnošću,[4]. On prenosi signal putem Gq familije G-proteina.

Otkriće i funkcija[уреди]

Melanopsin je otkrio Ignacio Provencio et al. 1998 u specijalizovanim na svetlost senzitivnim ćelijama kože žabe frog skin.[5] Rasel Foster je 1999. pokazao da ova klasa fotoreceptora postoji u očima sisara. Provencio je 2000. pokazao da sisari takođe proizvode melanopsin i da se on može naći samo u jednom retkom tipu retinalnih ganglionih ćelija.

Prva merenja svetlostnih responsa ganglionih ćelija koje sadrže melanopsin je uradio David Berson et al. sa Broun univerziteta.[6]

Oni su takođe pokazali da su ti responsi persistentni kad farmakološkim agensima blokira sinaptička komunikacija u mrežnjači, i kad se ganglionska ćelija koja sadrži melanopsin fizički izoluje. Ti nalazi su pokazali da su ćelije koje sadrže melanopsin intrinzično fotosenzitivne[7], i stoga su nazvane: fotosenzitivne retinalne ganglionske ćelije (ipRGC). One sačinjavaju treću klasu fotoreceptorskih ćelija u mrežnjači sisara, pored štapićastih i kupastih fotoreceptora.

Literatura[уреди]

  1. Melanopsin-Containing or Non-Melanopsin-Containing Retinal Ganglion Cells Response to Acute Ocular Hypertension With or Without Brain-Derived Neurotrophic Factor Neuroprotection. Rovere G1, Nadal-Nicolás FM2, Wang J3, Bernal-Garro JM2, García-Carrillo N4, Villegas-Pérez MP2, Agudo-Barriuso M2, Vidal-Sanz M2.[1]
  2. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/27930778
  3. Jennifer Couzin-Frankel (2010). „Why Light Makes Migraines Worse - ScienceNOW”. Приступљено 03. 04. 2011. 
  4. Panda S, Nayak SK, Campo B, Walker JR, Hogenesch JB, Jegla T (2005). „Illumination of the melanopsin signaling pathway”. Science. 307 (5709): 600—4. doi:10.1126/science.1105121. PMID 15681390. 
  5. Provencio I, Jiang G, De Grip WJ, Hayes WP, Rollag MD (1998). „Melanopsin: An opsin in melanophores, brain, and eye”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 95 (1): 340—5. doi:10.1073/pnas.95.1.340. PMC 18217Слободан приступ. PMID 9419377. 
  6. Berson DM, Dunn FA, Takao M (2002). „Phototransduction by retinal ganglion cells that set the circadian clock”. Science. 295 (5557): 1070—3. doi:10.1126/science.1067262. PMID 11834835. 
  7. Qiu X; Kumbalasiri T; Carlson SM; et al. (2005). „Induction of photosensitivity by heterologous expression of melanopsin”. Nature. 433 (7027): 745—9. doi:10.1038/nature03345. PMID 15674243. Приступљено 03. 04. 2011.