TAS1R1

Из Википедије, слободне енциклопедије
Receptor ukusa tip 1 član 1
Identifikatori
Simboli TAS1R1; GPR70; T1R1; TR1
Vanjski ID OMIM606225 MGI1927505 HomoloGene12888 IUPHAR: GeneCards: TAS1R1 Gene
Ortolozi
Vrsta Čovek Miš
Entrez 80835 110326
Ensembl ENSG00000173662 ENSMUSG00000028950
UniProt Q7RTX1 Q99PG6
RefSeq (mRNA) NM_138697.3 NM_031867.2
RefSeq (protein) NP_619642.2 NP_114073.1
Lokacija (UCSC) Chr 1:
6.62 - 6.64 Mb
Chr 4:
151.4 - 151.41 Mb
PubMed pretraga [1] [2]

Receptor ukusa tip 1 član 1 je protein koji je kod ljudi kodiran TAS1R1 genom.[1]

Ovaj protein je G protein spregnuti receptor sa sedam trans membranskih domena. On je komponenta heterodimernog aminokiselinskog receptora ukusa T1R1+3. TAS1R1 protein nije funkcionalan izvan 1+3 heterodimera.[2] Pokazano je da TAS1R1+3 receptor odgovara na L-kiseline, a ne na njihove D-enantiomere ili druga jedinjenja. Ova sposobnost vezivanja L-aminokiselina, a posebno L-glutamina, omogućava telu da oseti umami ukus.[3] Višestruke transkriptne varijante koji kodiraju nekoliko različitih izoformi su poznate za ovaj gen. One mogu da doprinesu različitim pragovima ukusa pojedinih osoba za umami ukus.[1][4]

TAS1R1 i TAS1R2 proteini se spontano aktiviraju u odsustvu njihovih ekstracelularnih domena i vezivanja liganda.[5] Iz toga proizilazi da ekstracelularni domen reguliše funkciju receptora putem sprečavanja spontanog dejstva. Ligandi se vezuju za taj domen.

Reference[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Entrez Gene: TAS1R1 taste receptor, type 1, member 1”. 
  2. Nelson, G.; Hoon, M. A.; Chandrashekar, J.; Zhang, Y.; Ryba, N. J.; Zuker, C. S. (2001). „Mammalian sweet taste receptors”. Cell. 106 (3): 381—390. PMID 11509186. doi:10.1016/S0092-8674(01)00451-2. 
  3. Nelson, G.; Chandrashekar, J.; Hoon, M. A.; Feng, L.; Zhao, G.; Ryba, N. J. P.; Zuker, C. S. (2002). „An amino-acid taste receptor”. Nature. 416 (6877): 199—202. PMID 11894099. doi:10.1038/nature726. 
  4. White, B. D.; Corll, C. B.; Porter, J. R. (1989). „The metabolic clearance rate of corticosterone in lean and obese male Zucker rats”. Metabolism: clinical and experimental. 38 (6): 530—536. PMID 2725291. 
  5. Sainz, E.; Cavenagh, M. M.; Lopezjimenez, N. D.; Gutierrez, J. C.; Battey, J. F.; Northup, J. K.; Sullivan, S. L. (2007). „The G-protein coupling properties of the human sweet and amino acid taste receptors”. Developmental Neurobiology. 67 (7): 948—959. PMID 17506496. doi:10.1002/dneu.20403. 

Literatura[уреди]

Vidi još[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]