TAS1R1
| Receptor ukusa tip 1 član 1 | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Identifikatori | |||||||||||
| Simboli | TAS1R1; GPR70; T1R1; TR1 | ||||||||||
| Vanjski ID | OMIM: 606225 MGI: 1927505 HomoloGene: 12888 IUPHAR: GeneCards: TAS1R1 Gene | ||||||||||
| |||||||||||
| Ortolozi | |||||||||||
| Vrsta | Čovek | Miš | |||||||||
| Entrez | 80835 | 110326 | |||||||||
| Ensembl | ENSG00000173662 | ENSMUSG00000028950 | |||||||||
| UniProt | Q7RTX1 | Q99PG6 | |||||||||
| RefSeq (mRNA) | NM_138697.3 | NM_031867.2 | |||||||||
| RefSeq (protein) | NP_619642.2 | NP_114073.1 | |||||||||
| Lokacija (UCSC) |
Chr 1: 6.62 - 6.64 Mb |
Chr 4: 151.4 - 151.41 Mb | |||||||||
| PubMed pretraga | [1] | [2] | |||||||||
Receptor ukusa tip 1 član 1 je protein koji je kod ljudi kodiran TAS1R1 genom.[1]
Ovaj protein je G protein spregnuti receptor sa sedam trans membranskih domena. On je komponenta heterodimernog aminokiselinskog receptora ukusa T1R1+3. TAS1R1 protein nije funkcionalan izvan 1+3 heterodimera.[2] Pokazano je da TAS1R1+3 receptor odgovara na L-kiseline, a ne na njihove D-enantiomere ili druga jedinjenja. Ova sposobnost vezivanja L-aminokiselina, a posebno L-glutamina, omogućava telu da oseti umami ukus.[3] Višestruke transkriptne varijante koji kodiraju nekoliko različitih izoformi su poznate za ovaj gen. One mogu da doprinesu različitim pragovima ukusa pojedinih osoba za umami ukus.[1][4]
TAS1R1 i TAS1R2 proteini se spontano aktiviraju u odsustvu njihovih ekstracelularnih domena i vezivanja liganda.[5] Iz toga proizilazi da ekstracelularni domen reguliše funkciju receptora putem sprečavanja spontanog dejstva. Ligandi se vezuju za taj domen.
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Entrez Gene: TAS1R1 taste receptor, type 1, member 1”.
- ^ Nelson, G.; Hoon, M. A.; Chandrashekar, J.; Zhang, Y.; Ryba, N. J.; Zuker, C. S. (2001). „Mammalian sweet taste receptors”. Cell. 106 (3): 381—390. PMID 11509186. doi:10.1016/S0092-8674(01)00451-2.
- ^ Nelson, G.; Chandrashekar, J.; Hoon, M. A.; Feng, L.; Zhao, G.; Ryba, N. J. P.; Zuker, C. S. (2002). „An amino-acid taste receptor”. Nature. 416 (6877): 199—202. PMID 11894099. doi:10.1038/nature726.
- ^ White, B. D.; Corll, C. B.; Porter, J. R. (1989). „The metabolic clearance rate of corticosterone in lean and obese male Zucker rats”. Metabolism: clinical and experimental. 38 (6): 530—536. PMID 2725291.
- ^ Sainz, E.; Cavenagh, M. M.; Lopezjimenez, N. D.; Gutierrez, J. C.; Battey, J. F.; Northup, J. K.; Sullivan, S. L. (2007). „The G-protein coupling properties of the human sweet and amino acid taste receptors”. Developmental Neurobiology. 67 (7): 948—959. PMID 17506496. doi:10.1002/dneu.20403.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Chandrashekar J, Hoon MA, Ryba NJ, Zuker CS (2007). „The receptors and cells for mammalian taste.”. Nature. 444 (7117): 288—94. PMID 17108952. doi:10.1038/nature05401.
- Hoon MA; Adler E; Lindemeier J; et al. (1999). „Putative mammalian taste receptors: a class of taste-specific GPCRs with distinct topographic selectivity.”. Cell. 96 (4): 541—51. PMID 10052456. doi:10.1016/S0092-8674(00)80658-3.
- Makalowska I; Sood R; Faruque MU; et al. (2002). „Identification of six novel genes by experimental validation of GeneMachine predicted genes.”. Gene. 284 (1-2): 203—13. PMID 11891061. doi:10.1016/S0378-1119(01)00897-6.
- Nelson G; Chandrashekar J; Hoon MA; et al. (2002). „An amino-acid taste receptor.”. Nature. 416 (6877): 199—202. PMID 11894099. doi:10.1038/nature726.
- Li X; Staszewski L; Xu H; et al. (2002). „Human receptors for sweet and umami taste.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (7): 4692—6. PMC 123709
. PMID 11917125. doi:10.1073/pnas.072090199. - Liao J, Schultz PG (2003). „Three sweet receptor genes are clustered in human chromosome 1.”. Mamm. Genome. 14 (5): 291—301. PMID 12856281. doi:10.1007/s00335-002-2233-0.
- Xu H; Staszewski L; Tang H; et al. (2005). „Different functional roles of T1R subunits in the heteromeric taste receptors.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 101 (39): 14258—63. PMC 521102 . PMID 15353592. doi:10.1073/pnas.0404384101.
- Gregory SG; Barlow KF; McLay KE; et al. (2006). „The DNA sequence and biological annotation of human chromosome 1.”. Nature. 441 (7091): 315—21. PMID 16710414. doi:10.1038/nature04727.
- Sainz E; Cavenagh MM; LopezJimenez ND; et al. (2007). „The G-protein coupling properties of the human sweet and amino acid taste receptors.”. Dev Neurobiol. 67 (7): 948—59. PMID 17506496. doi:10.1002/dneu.20403.
