Beta-1 adrenergički receptor

Из Википедије, слободне енциклопедије
Adrenergički, beta-1, receptor
Identifikatori
Simboli ADRB1; ADRB1R; B1AR; BETA1AR; RHR
Vanjski ID OMIM109630 MGI87937 HomoloGene20171 IUPHAR: β1-adrenoceptor GeneCards: ADRB1 Gene
Pregled RNK izražavanja
PBB GE ADRB1 208214 at tn.png
podaci
Ortolozi
Vrsta Čovek Miš
Entrez 153 11554
Ensembl ENSG00000043591 ENSMUSG00000035283
UniProt P08588 Q9CRR2
RefSeq (mRNA) NM_000684 NM_007419
RefSeq (protein) NP_000675 NP_031445
Lokacija (UCSC) Chr 10:
115.79 - 115.8 Mb
Chr 19:
56.78 - 56.78 Mb
PubMed pretraga [1] [2]

Beta-1 adrenergički receptor1 adrenoreceptor), ili ADRB1, je beta-adrenergički receptor. ADRB1 je takođe oznaka za ljudski gen koji ga kodira.[1] On je G-protein spregnuti receptor koji vezuje Gs heterotrimerni G protein.

Receptor[уреди]

Dejstva[уреди]

Dejstva β1 receptora obuhvataju:

Agonisti[уреди]

Izoprenalin ima veći afinitet za β1 od noradrenalina, koji se vezuje sa većim afinitetom od adrenalina. Selektivni agonisti beta-1 receptora su:

Antagonisti[уреди]

β1-selektivni antagonisti (Beta blokatori) su:

Mehanizam[уреди]

Gs uzrokuje aktivaciju adenilat ciklaze, što dovodi do povećanja cAMP koncentracije.

Gen[уреди]

Ustanovljeno je da specifični polimorfizmi ovog gena utiču na brzinu rada srca i da mogu da imaju udela u srčanoj insuficijenciji.[1]

Interakcije[уреди]

Za beta-1 adrenergički receptor je pokazano da interaguje sa DLG4[6] i GIPC1.[7]

Reference[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Entrez Gene: ADRB1 adrenergic, beta-1-, receptor”. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Rang, H. P. (2003). Pharmacology. Edinburgh: Churchill Livingstone. стр. 163. ISBN 978-0-443-07145-4. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Fitzpatrick, David; Purves, Dale; Augustine, George (2004). „Table 20:2”. Neuroscience (Third изд.). Sunderland, Mass: Sinauer. ISBN 978-0-87893-725-7. 
  4. Rang, H. P. (2003). Pharmacology. Edinburgh: Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-07145-4.  Page 163
  5. American Society of Health-System Pharmacists, Inc. (1. 1. 2005). „Bisoprolol”. MedlinePlus Drug Information. U.S. National Library of Medicine, National Institutes of Health. Архивирано из оригинала на датум 20. 5. 2008. Приступљено 6. 6. 2008. 
  6. Hu, L A; Tang Y; Miller W E; Cong M; Lau A G; Lefkowitz R J; Hall R A (2000). „beta 1-adrenergic receptor association with PSD-95. Inhibition of receptor internalization and facilitation of beta 1-adrenergic receptor interaction with N-methyl-D-aspartate receptors”. J. Biol. Chem. UNITED STATES. 275 (49): 38659—66. ISSN 0021-9258. PMID 10995758. doi:10.1074/jbc.M005938200. 
  7. Hu, Liaoyuan A; Chen Wei; Martin Negin P; Whalen Erin J; Premont Richard T; Lefkowitz Robert J (2003). „GIPC interacts with the beta1-adrenergic receptor and regulates beta1-adrenergic receptor-mediated ERK activation”. J. Biol. Chem. United States. 278 (28): 26295—301. ISSN 0021-9258. PMID 12724327. doi:10.1074/jbc.M212352200. 

Literatura[уреди]

Dodatna literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]

  • „β1-adrenoceptor”. IUPHAR Database of Receptors and Ion Channels. International Union of Basic and Clinical Pharmacology.