Proteazom-aktivirani receptor

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Receptor koagulacionog faktora II
Identifikatori
SimbolF2R
Alt. simboliPAR1
Entrez2149
HUGO3537
OMIM187930
RefSeqNM_001992
UniProtP25116
Ostali podaci
LokusHromozom 5 q13
F2RL1
Identifikatori
SimbolF2RL1
Alt. simboliPAR2, GPR11
Entrez2150
HUGO3538
OMIM600933
RefSeqNM_005242
UniProtP55085
Ostali podaci
LokusHromozom 5 q13
F2RL2
Identifikatori
SimbolF2RL2
Alt. simboliPAR3
Entrez2151
HUGO3539
OMIM601919
RefSeqNM_004101
UniProtO00254
Ostali podaci
LokusHromozom 5 q13
F2RL3
Identifikatori
SimbolF2RL3
Alt. simboliPAR4
Entrez9002
HUGO3540
OMIM602779
RefSeqNM_003950
UniProtQ96RI0
Ostali podaci
LokusHromozom 19 p12

Proteazom-aktivirani receptori su potfamilija G protein-spregnutih receptora koji se aktiviraju odsecanjem dela njihovog ekstracelularnog domena. Oni su visoko izraženi u trombocitima, ali takođe i u ćelijama endotela, miocitima i neuronima.[1]

Klasifikacija[уреди]

Poznata su četiri proteazom-aktivirana receptora (PAR). Oni su numerisani od jedan do četiri. Ti receptori su članovi sedam transmembranske G-protein spregnute receptorske superfamilije, i izraženi su u mnogim delovima tela.

Aktivacija[уреди]

PAR receptori se aktiviraju dejstvom serinskih proteaza, kao što su trombin (sa dejstvom na PAR receptore 1, 3 i 4) i tripsin (PAR 2).[2] Ovi enzimi odsecaju N-terminus receptora, koji zatim deluje kao ligand. U odsečenom stanju, deo samog receptora je agonist, što izaziva fiziološki respons.

PAR familija deluje putem G-proteina i podjedinice (cAMP inhibicija), 12/13 (Raf/Ras aktivacija) i q (kalcijum signalizacija).

Funkcija[уреди]

Ćelijski efekti trombina su posredovani proteazom-aktiviranim receptorima (PAR). Trombinska signalizacija u trombocitima doprinosi hemostazi i trombozi. Endotelni PAR receptori doprinose regulaciji vaskularnog tona i permeabilnosti, dok u vaskularnim glatkim mišićima oni posreduju kontrakcije, proliferaciju, i hipertrofiju. PAR receptori doprinose proinflamatornom odgovoru kod ateroskleroze i restenoze. Nedavna istraživanja su takođe ukazala na uticaj ovih receptora na rast mišića, i diferencijaciju i proliferaciju koštanih ćelija.[3]

U T ćelijama, aktivacija PAR1, PAR2 i PAR3 receptora indukuje tirozinsku fosforilaciju VAV1 proteina. Aktivacija PAR receptora takođe dovodi do povećanja tirozinske fosforilacije ZAP-70 i SLP-76, dva ključna proteina u TCR signalizaciji.[4]

Literatura[уреди]

  1. ^ Macfarlane SR, Seatter MJ, Kanke T, Hunter GD, Plevin R (2001). „Proteinase-activated receptors” (abstract). Pharmacol Rev. 53 (2): 245—82. PMID 11356985. 
  2. ^ Coughlin SR, Camerer E (2003). „PARticipation in inflammation”. J. Clin. Invest. 111 (1): 25—7. PMC 151847Слободан приступ. PMID 12511583. doi:10.1172/JCI17564. 
  3. ^ Martorell L, Martínez-González J, Rodríguez C, Gentile M, Calvayrac O, Badimon L (2008). „Thrombin and protease-activated receptors (PARs) in atherothrombosis”. Thromb. Haemost. 99 (2): 305—15. PMID 18278179. doi:10.1160/TH07-08-0481. 
  4. ^ Bar-Shavit R, Maoz M, Yongjun Y, Groysman M, Dekel I, Katzav S (2002). „Signalling pathways induced by protease-activated receptors and integrins in T cells”. Immunology. 105 (1): 35—46. PMC 1782632Слободан приступ. PMID 11849313. doi:10.1046/j.0019-2805.2001.01351.x. 

Spoljašnje veze[уреди]