EMR1

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
EGF modul sadržavajući, mucinu sličan, hormonski receptori 1
Identifikatori
Simboli EMR1; TM7LN3
Vanjski ID OMIM600493 MGI106912 HomoloGene1493 IUPHAR: EMR1 GeneCards: EMR1 Gene
Pregled RNK izražavanja
PBB GE EMR1 207111 at tn.png
podaci
Ortolozi
Vrsta Čovek Miš
Entrez 2015 13733
Ensembl ENSG00000174837 ENSMUSG00000004730
UniProt Q14246 Q61549
RefSeq (mRNA) NM_001256252.1 NM_010130.4
RefSeq (protein) NP_001243181.1 NP_034260.1
Lokacija (UCSC) Chr 19:
6.89 - 6.95 Mb
Chr 17:
57.5 - 57.62 Mb
PubMed pretraga [1] [2]

EGF modul sadržavajući, mucinu sličan, hormonski receptor 1 je protein koji je kod ljudi kodiran EMR1 genom.[1][2][3] Mišji homolog je poznat kao F4/80.[4]

Funkcija[уреди]

Ovaj protein je član adhezione GPCR familije[5]. Članovi ove familije imaju karakteristične dugačke ekstracelularne regione sa promenljivim brojem proteinskih domaina koji su vezani za TM7 domenom putem mucinu sličnog regiona. U slučaju EMR1 ti domeni su slični epidermalnom faktoru rasta.

EMR1 je transmembranski protein koji je prisutan na ćelijskoj površini ljudskih makrofaga, koji su izvedeni iz mijeloidne vrste. On ima aproksimativnu masu od 125 kDa, i asociran je sa maturisanim makrofagovima.

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ Baud V, Chissoe SL, Viegas-Pequignot E, Diriong S, N'Guyen VC, Roe BA, Lipinski M (1995). „EMR1, an unusual member in the family of hormone receptors with seven transmembrane segments”. Genomics. 26 (2): 334—44. PMID 7601460. doi:10.1016/0888-7543(95)80218-B. 
  2. ^ McKnight AJ, Gordon S (1998). „The EGF-TM7 family: unusual structures at the leukocyte surface”. J Leukoc Biol. 63 (3): 271—80. PMID 9500513. 
  3. ^ „Entrez Gene: EMR1 egf-like module containing, mucin-like, hormone receptor-like 1”. 
  4. ^ Leenen PJ, de Bruijn MF, Voerman JS, Campbell PA, van Ewijk W (1994). „Markers of mouse macrophage development detected by monoclonal antibodies”. J. Immunol. Methods. 174 (1-2): 5—19. PMID 8083537. 
  5. ^ Yona, Stacey (2011). Adhesion-GPCRs. Springer. стр. 1—200. ISBN 978-1-4419-7912-4. 

Literatura[уреди]