TAS2R1

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Receptor ukusa tip 2 član 1
Identifikatori
Simboli TAS2R1; T2R1; TRB7
Vanjski ID OMIM604796 MGI2681253 HomoloGene10480 IUPHAR: GeneCards: TAS2R1 Gene
Pregled RNK izražavanja
PBB GE TAS2R1 221324 at tn.png
podaci
Ortolozi
Vrsta Čovek Miš
Entrez 50834 57254
Ensembl ENSG00000169777 ENSMUSG00000045267
UniProt Q9NYW7 Q9JKT2
RefSeq (mRNA) NM_019599.2 NM_020503.2
RefSeq (protein) NP_062545.1 NP_065249.2
Lokacija (UCSC) Chr 5:
9.63 - 9.63 Mb
Chr 15:
32.11 - 32.11 Mb
PubMed pretraga [1] [2]

Receptor ukusa tip 2 član 1 je protein koji je kod ljudi kodiran TAS2R1 genom.[1][2][3]

Ovaj protein je član familije of mogućih receptora ukusa. On pripada grupi G protein spregnutih receptora i specifično je izražen u ćelijama ukusa jezika i epitela nepci. On deluje kao receptor gorkog ukusa. Ovaj receptor ukusa ne sadrži introne. Njegov gen se nalazi na hromozomu 5p15, na lokaciji genetičkog lokusa (PROP) koji kontroliše detekciju gorkog jedinjenja 6-n-propil-2-thiouracil.[3]

Reference[уреди]

  1. ^ Adler E, Hoon MA, Mueller KL, Chandrashekar J, Ryba NJ, Zuker CS (2000). „A novel family of mammalian taste receptors”. Cell. 100 (6): 693—702. doi:10.1016/S0092-8674(00)80705-9. PMID 10761934. 
  2. ^ Matsunami H, Montmayeur JP, Buck LB (2000). „A family of candidate taste receptors in human and mouse”. Nature. 404 (6778): 601—4. doi:10.1038/35007072. PMID 10766242. 
  3. 3,0 3,1 „Entrez Gene: TAS2R1 taste receptor, type 2, member 1”. 

Literatura[уреди]

  • Kinnamon SC (2000). „A plethora of taste receptors”. Neuron. 25 (3): 507—10. doi:10.1016/S0896-6273(00)81054-5. PMID 10774719. 
  • Margolskee RF (2002). „Molecular mechanisms of bitter and sweet taste transduction”. J. Biol. Chem. 277 (1): 1—4. doi:10.1074/jbc.R100054200. PMID 11696554. 
  • Montmayeur JP, Matsunami H (2002). „Receptors for bitter and sweet taste”. Curr. Opin. Neurobiol. 12 (4): 366—71. doi:10.1016/S0959-4388(02)00345-8. PMID 12139982. 
  • Chandrashekar J; Mueller KL; Hoon MA; et al. (2000). „T2Rs function as bitter taste receptors”. Cell. 100 (6): 703—11. doi:10.1016/S0092-8674(00)80706-0. PMID 10761935. 
  • Firestein S (2000). „The good taste of genomics”. Nature. 404 (6778): 552—3. doi:10.1038/35007167. PMID 10766221. 
  • Lua грешка in Модул:Citation/CS1/Utilities at line 55: bad argument #1 to 'message.newRawMessage' (string expected, got nil).
  • Zhang Y; Hoon MA; Chandrashekar J; et al. (2003). „Coding of sweet, bitter, and umami tastes: different receptor cells sharing similar signaling pathways”. Cell. 112 (3): 293—301. doi:10.1016/S0092-8674(03)00071-0. PMID 12581520. 
  • Lua грешка in Модул:Citation/CS1/Utilities at line 55: bad argument #1 to 'message.newRawMessage' (string expected, got nil).
  • Fischer A, Gilad Y, Man O, Pääbo S (2005). „Evolution of bitter taste receptors in humans and apes”. Mol. Biol. Evol. 22 (3): 432—6. doi:10.1093/molbev/msi027. PMID 15496549. 
  • Lua грешка in Модул:Citation/CS1/Utilities at line 55: bad argument #1 to 'message.newRawMessage' (string expected, got nil).

Vidi još[уреди]