GPR15
| Г протеин-спрегнути рецептор 15 | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Идентификатори | |||||||||||
| Симболи | ГПР15; МГЦ126828; МГЦ126830 | ||||||||||
| Вањски ИД | ОМИМ: 601166 МГИ: 1918473 ХомолоГене: 3869 ИУПХАР: ГПР15 ГенеЦардс: ГПР15 Гене | ||||||||||
| |||||||||||
| Преглед РНК изражавања | |||||||||||
 | |||||||||||
| подаци | |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 2838 | 71223 | |||||||||
| Енсембл | ЕНСГ00000154165 | ЕНСМУСГ00000047293 | |||||||||
| УниПрот | П49685 | н/а | |||||||||
| РефСеq (мРНА) | НМ_005290 | XМ_001002039 | |||||||||
| РефСеq (протеин) | НП_005281 | XП_001002039 | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) |
Цхр 3: 99.73 - 99.73 Мб |
Цхр 16: 58.66 - 58.66 Мб | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | [2] | |||||||||
GPR15, Г-протеин спрегнути рецептор 15, је протеин који је код човека кодиран GPR15 геном.[1][2]
Литература[уреди | уреди извор]
- ^ Хеибер M, Марцхесе А, Нгуyен Т, Хенг ХХ, Георге СР, О'Доwд БФ (1997). „А новел хуман гене енцодинг а Г-протеин-цоуплед рецептор (ГПР15) ис лоцатед он цхромосоме 3”. Геномицс. 32 (3): 462—5. ПМИД 8838812. дои:10.1006/гено.1996.0143.
- ^ „Ентрез Гене: ГПР15 Г протеин-цоуплед рецептор 15”.
Додатна литература[уреди | уреди извор]
- Цуннингхам АЛ; Ли С; Јуарез Ј; et al. (2000). „The level of HIV infection of macrophages is determined by interaction of viral and host cell genotypes.”. J. Leukoc. Biol. 68 (3): 311—7. PMID 10985245.
- Deng HK, Unutmaz D, KewalRamani VN, Littman DR (1997). „Expression cloning of new receptors used by simian and human immunodeficiency viruses.”. Nature. 388 (6639): 296—300. PMID 9230441. doi:10.1038/40894.
- Farzan M; Choe H; Martin K; et al. (1997). „Two orphan seven-transmembrane segment receptors which are expressed in CD4-positive cells support simian immunodeficiency virus infection.”. J. Exp. Med. 186 (3): 405—11. PMC 2198994
. PMID 9236192. doi:10.1084/jem.186.3.405. - Clayton F; Kotler DP; Kuwada SK; et al. (2001). „Gp120-induced Bob/GPR15 activation: a possible cause of human immunodeficiency virus enteropathy.”. Am. J. Pathol. 159 (5): 1933—9. PMC 1867054 . PMID 11696454.
- Strausberg RL; Feingold EA; Grouse LH; et al. (2003). „Generation and initial analysis of more than 15,000 full-length human and mouse cDNA sequences.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (26): 16899—903. PMC 139241 . PMID 12477932. doi:10.1073/pnas.242603899.
- Croitoru-Lamoury J; Guillemin GJ; Boussin FD; et al. (2003). „Expression of chemokines and their receptors in human and simian astrocytes: evidence for a central role of TNF alpha and IFN gamma in CXCR4 and CCR5 modulation.”. Glia. 41 (4): 354—70. PMID 12555203. doi:10.1002/glia.10181.
- Maresca M; Mahfoud R; Garmy N; et al. (2003). „The virotoxin model of HIV-1 enteropathy: involvement of GPR15/Bob and galactosylceramide in the cytopathic effects induced by HIV-1 gp120 in the HT-29-D4 intestinal cell line.”. J. Biomed. Sci. 10 (1): 156—66. PMID 12566994. doi:10.1159/000068089.
- Gerhard DS; Wagner L; Feingold EA; et al. (2004). „The status, quality, and expansion of the NIH full-length cDNA project: the Mammalian Gene Collection (MGC).”. Genome Res. 14 (10B): 2121—7. PMC 528928 . PMID 15489334. doi:10.1101/gr.2596504.
- Blaak H; Boers PH; Gruters RA; et al. (2005). „CCR5, GPR15, and CXCR6 are major coreceptors of human immunodeficiency virus type 2 variants isolated from individuals with and without plasma viremia.”. J. Virol. 79 (3): 1686—700. PMC 544080 . PMID 15650194. doi:10.1128/JVI.79.3.1686-1700.2005.
- Cilliers T; Willey S; Sullivan WM; et al. (2005). „Усе оф алтернате цорецепторс он примарy целлс бy тwо ХИВ-1 исолатес.”. Вирологy. 339 (1): 136—44. ПМИД 15992849. дои:10.1016/ј.вирол.2005.05.027.
