GPR34
| Г протеин-спрегнути рецептор 34 | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Идентификатори | |||||||||||
| Симболи | ГПР34; | ||||||||||
| Вањски ИД | ОМИМ: 300241 МГИ: 1346334 ХомолоГене: 36174 ИУПХАР: ГПР34 ГенеЦардс: ГПР34 Гене | ||||||||||
| |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 2857 | 23890 | |||||||||
| Енсембл | ЕНСГ00000171659 | ЕНСМУСГ00000040229 | |||||||||
| УниПрот | Q9УПЦ5 | Q3УСЦ5 | |||||||||
| РефСеq (мРНА) | НМ_001033513 | НМ_011823 | |||||||||
| РефСеq (протеин) | НП_001028685 | НП_035953 | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) |
Цхр X: 41.43 - 41.44 Мб |
Цхр X: 12.79 - 12.8 Мб | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | [2] | |||||||||
GPR34, Г протеин-спрегнути рецептор 34, је протеин који је код човека кодиран GPR34 геном.[1][2][3]
Г протеин-спрегнути рецептори, као што је GPR34, су интегрални мембрански протеини који садрже 7 трансмембранских домаина (ТМ). Ти протеини преносе сигнале у унутрашњост ћелије путем активације хетеротримерних Г протеина који затим активирају разне ефекторске протеине, што ултиматно доводи до физиолошког респонса.[3]
Литература[уреди | уреди извор]
- ^ Сцхонеберг Т, Сцхулз А, Гроссе Р, Сцхаде Р, Хенклеин П, Сцхултз Г, Гудерманн Т (1999). „А новел субгроуп оф цласс I Г-протеин-цоуплед рецепторс”. Биоцхим Биопхyс Ацта. 1446 (1-2): 57—70. ПМИД 10395919.
- ^ Марцхесе А, Саwздарго M, Нгуyен Т, Цхенг Р, Хенг ХХ, Ноwак Т, Им ДС, Лyнцх КР, Георге СР, О'доwд БФ (1999). „Дисцоверy оф тхрее новел орпхан Г-протеин-цоуплед рецепторс”. Геномицс. 56 (1): 12—21. ПМИД 10036181. дои:10.1006/гено.1998.5655.
- ^ а б „Ентрез Гене: ГПР34 Г протеин-цоуплед рецептор 34”.
Додатна литература[уреди | уреди извор]
- Хиллиер ЛД; Леннон Г; Бецкер M; et al. (1997). „Generation and analysis of 280,000 human expressed sequence tags.”. Genome Res. 6 (9): 807—28. PMID 8889549. doi:10.1101/gr.6.9.807.
- Jacobi FK; Broghammer M; Pesch K; et al. (2000). „Physical mapping and exclusion of GPR34 as the causative gene for congenital stationary night blindness type 1.”. Hum. Genet. 107 (1): 89—91. PMID 10982042. doi:10.1007/s004390050017.
- Strausberg RL; Feingold EA; Grouse LH; et al. (2003). „Generation and initial analysis of more than 15,000 full-length human and mouse cDNA sequences.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (26): 16899—903. PMC 139241
. PMID 12477932. doi:10.1073/pnas.242603899. - Ota T; Suzuki Y; Nishikawa T; et al. (2004). „Complete sequencing and characterization of 21,243 full-length human cDNAs.”. Nat. Genet. 36 (1): 40—5. PMID 14702039. doi:10.1038/ng1285.
- Gerhard DS; Wagner L; Feingold EA; et al. (2004). „The status, quality, and expansion of the NIH full-length cDNA project: the Mammalian Gene Collection (MGC).”. Genome Res. 14 (10B): 2121—7. PMC 528928 . PMID 15489334. doi:10.1101/gr.2596504.
- Otsuki T; Ota T; Nishikawa T; et al. (2007). „Signal sequence and keyword trap in silico for selection of full-length human cDNAs encoding secretion or membrane proteins from oligo-capped cDNA libraries.”. DNA Res. 12 (2): 117—26. PMID 16303743. doi:10.1093/dnares/12.2.117.
- Engemaier E, Römpler H, Schöneberg T, Schulz A (2006). „Genomic and supragenomic structure of the nucleotide-like G-protein-coupled receptor GPR34.”. Genomics. 87 (2): 254—64. PMID 16338117. doi:10.1016/j.ygeno.2005.10.001.
- Oh JH; Yang JO; Hahn Y; et al. (2006). „Трансцриптоме аналyсис оф хуман гастриц цанцер.”. Мамм. Геноме. 16 (12): 942—54. ПМИД 16341674. дои:10.1007/с00335-005-0075-2.
