ЛПАР6
| Рецептор лизофосфатидне киселине 6 | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Идентификатори | |||||||||||
| Симболи | ЛПАР6; МГЦ120358; П2Y5; П2РY5 | ||||||||||
| Вањски ИД | ОМИМ: 609239 МГИ: 1914418 ХомолоГене: 55925 ИУПХАР: ГенеЦардс: ЛПАР6 Гене | ||||||||||
| |||||||||||
| Преглед РНК изражавања | |||||||||||
 | |||||||||||
| подаци | |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 10161 | 67168 | |||||||||
| Енсембл | ЕНСГ00000139679 | ЕНСМУСГ00000033446 | |||||||||
| УниПрот | П43657 | Q8БМЦ0 | |||||||||
| РефСеq (мРНА) | НМ_005767 | НМ_175116 | |||||||||
| РефСеq (протеин) | НП_005758 | НП_780325 | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) |
Цхр 13: 47.88 - 47.89 Мб |
Цхр 14: 71.97 - 71.97 Мб | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | [2] | |||||||||
ЛПАР6 (рецептор лизофосфатидне киселине 6, LPA6, P2RY5) је протеин је протеин који је код људи кодиран LPAR6 геном.[1][2][3][4] LPA6 је Г протеин-спрегнути рецептор који везује липидни сигнални молекул лизофосфатидну киселину (LPA).[5][6]
Протеин кодиран овим геном припада фамилији Г-протеин спрегнутих рецептора, који су преферентно активирани нуклеотидима аденозина и уридина.[4]
Улога у расту/губитку косе[уреди | уреди извор]
Фебруара 2008 истраживачи са Бонског универзитета су објавили да су пронашли генетску основу за два облика наследног губитка косе. Они су утврдили да ген P2RY5 узрокује ретку, наследну форму губитка косе која се назива Hypotrichosis simplex. То је био први хумани рецептор за који је познато да учествује у расту косе.[5]
Види још[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- ^ Адриан К, Бернхард МК, Бреитингер ХГ, Огилвие А (2000). „Еxпрессион оф пуринергиц рецепторс (ионотропиц П2X1-7 анд метаботропиц П2Y1-11) дуринг мyелоид дифферентиатион оф ХЛ60 целлс”. Биоцхим Биопхyс Ацта. 1492 (1): 127—38. ПМИД 11004484.
- ^ Ралевиц V, Бурнстоцк Г (1998). „Рецепторс фор пуринес анд пyримидинес”. Пхармацол Рев. 50 (3): 413—92. ПМИД 9755289.
- ^ Yанагида К, Масаго К, Наканисхи Х, Кихара Y, Хамано Ф, Тајима Y, Тагуцхи Р, Схимизу Т, Исхии С (2009). „Идентифицатион анд цхарацтеризатион оф а новел лyсопхоспхатидиц ацид рецептор, п2y5/ЛПА6”. Ј Биол Цхем. 284 (26): 17731—41. ПМЦ 2719412
. ПМИД 19386608. дои:10.1074/јбц.М808506200.
- ^ а б „Ентрез Гене: П2РY5 пуринергиц рецептор П2Y, Г-протеин цоуплед, 5”.
- ^ а б Пастернацк СМ, вон Кüгелген I, Абоуд КА, Лее YА, Рüсцхендорф Ф, Восс К, Хиллмер АМ, Молдерингс ГЈ, Франз Т, Рамирез А, Нüрнберг П, Нöтхен MM, Бетз РЦ (2008). „Г протеин-цоуплед рецептор П2Y5 анд итс лиганд ЛПА аре инволвед ин маинтенанце оф хуман хаир гроwтх”. Нат. Генет. 40 (3): 329—34. ПМИД 18297070. дои:10.1038/нг.84.
- ^ Цхои ЈW, Херр ДР, Ногуцхи К, Yунг YЦ, Лее ЦW, Мутох Т, Лин МЕ, Тео СТ, Парк КЕ, Мослеy АН, Цхун Ј (2010). „ЛПА Рецепторс: Субтyпес анд Биологицал Ацтионс”. Аннуал Ревиеw оф Пхармацологy анд Тоxицологy. 50 (1): 157—186. ПМИД 20055701. дои:10.1146/аннурев.пхармтоx.010909.105753.[мртва веза]
Додатна литература[уреди | уреди извор]
- Тогуцхида Ј; МцГее ТЛ; Патерсон ЈЦ; et al. (1993). „Цомплете геномиц сеqуенце оф тхе хуман ретинобластома сусцептибилитy гене.”. Геномицс. 17 (3): 535—43. ПМИД 7902321. дои:10.1006/гено.1993.1368.
- Маруyама К, Сугано С (1994). „Олиго-цаппинг: а симпле метход то реплаце тхе цап струцтуре оф еукарyотиц мРНАс wитх олигорибонуцлеотидес.”. Гене. 138 (1-2): 171—4. ПМИД 8125298. дои:10.1016/0378-1119(94)90802-8.
- Херзог Х, Дарбy К, Хорт YЈ, Схине Ј (1997). „Интрон 17 оф тхе хуман ретинобластома сусцептибилитy гене енцодес ан ацтивелy трансцрибед Г протеин-цоуплед рецептор гене.”. Геноме Рес. 6 (9): 858—61. ПМИД 8889552. дои:10.1101/гр.6.9.858.
- Ли Q, Сцхацхтер ЈБ, Харден ТК, Ницхолас РА (1997). „Тхе 6Х1 орпхан рецептор, цлаимед то бе тхе п2y5 рецептор, доес нот медиате нуцлеотиде-промотед сецонд мессенгер респонсес.”. Биоцхем. Биопхyс. Рес. Цоммун. 236 (2): 455—60. ПМИД 9240460. дои:10.1006/ббрц.1997.6984.
- Сузуки Y; Yосхитомо-Накагаwа К; Маруyама К; et al. (1997). „Цонструцтион анд цхарацтеризатион оф а фулл ленгтх-енрицхед анд а 5'-енд-енрицхед цДНА либрарy.”. Гене. 200 (1-2): 149—56. ПМИД 9373149. дои:10.1016/С0378-1119(97)00411-3.
- Страусберг РЛ; Феинголд ЕА; Гроусе ЛХ; et al. (2003). „Генератион анд инитиал аналyсис оф море тхан 15,000 фулл-ленгтх хуман анд моусе цДНА сеqуенцес.”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 99 (26): 16899—903. ПМЦ 139241 . ПМИД 12477932. дои:10.1073/пнас.242603899.
- Ота Т; Сузуки Y; Нисхикаwа Т; et al. (2004). „Цомплете сеqуенцинг анд цхарацтеризатион оф 21,243 фулл-ленгтх хуман цДНАс.”. Нат. Генет. 36 (1): 40—5. ПМИД 14702039. дои:10.1038/нг1285.
- Дунхам А; Маттхеwс ЛХ; Буртон Ј; et al. (2004). „Тхе ДНА сеqуенце анд аналyсис оф хуман цхромосоме 13.”. Натуре. 428 (6982): 522—8. ПМЦ 2665288 . ПМИД 15057823. дои:10.1038/натуре02379.
- Герхард ДС; Wагнер L; Феинголд ЕА; et al. (2004). „Тхе статус, qуалитy, анд еxпансион оф тхе НИХ фулл-ленгтх цДНА пројецт: тхе Маммалиан Гене Цоллецтион (МГЦ).”. Геноме Рес. 14 (10Б): 2121—7. ПМЦ 528928 . ПМИД 15489334. дои:10.1101/гр.2596504.
- Ихара Х, Хирукаwа К, Гото С, Тогари А (2005). „АТП-стимулатед интерлеукин-6 сyнтхесис тхроугх П2Y рецепторс он хуман остеобластс.”. Биоцхем. Биопхyс. Рес. Цоммун. 326 (2): 329—34. ПМИД 15582581. дои:10.1016/ј.ббрц.2004.11.037.