Простагландински Ф рецептор

Простагландински Ф рецептор (ФП)
Простагландински Ф рецептор (ФП)
Идентификатори
Симболи	ПТГФР; ФП
Вањски ИД	ОМИМ: 600563 МГИ: 97796 ХомолоГене: 741 ИУПХАР: ФП ГенеЦардс: ПТГФР Гене
Онтологија гена
Молекуларна функција	• активност простагландинског Ф рецептора;
Целуларна компонента	• екстрацелуларни регион; • цитоплазма; • ћелијска мембрана; • интегрално са ћелијском мембраном;
Биолошки процес	• сигнални пут Г-протеин спрегнутог рецептора; • порођај; • респонс на липополисахарид; • негативна регулација апоптотичког процеса;
Преглед РНК изражавања
	подаци
Ортолози
Врста	Човек
Ентрез	5737
Енсембл	ЕНСГ00000122420
УниПрот	П43088
РефСеq (мРНА)	НМ_000959.3
РефСеq (протеин)	НП_000950.1
Локација (УЦСЦ)	Цхр 1:; 78.77 - 79.01 Мб
ПубМед претрага	[1]

Простагландински Ф рецептор (ФП) је рецептор за простагландин F_2α. Он је кодиран PTGFR геном.^[1]

Овај протеин је члан фамилије Г протеин спрегнутих рецептора.

Две транскриптне варијанте који кодирају различите изоформе су нађене за овај ген.^[1]

Функције[уреди | уреди извор]

Главни ефекти везивања простагландина за овај рецептор су:

контракција материце
бронхоконстрикција^[2]

Путем активације овог рецептора, ПГФ2-алфа посредује лутеолизу^[1], и може да учествује у модулацији интраокуларног притиска и контракција глатких мишића материце и сфинктера гастроинтестиналног тракта^[3].

Испитивања на нокаут мишевима сугерирају да интеракције PGF2-алфа са овим рецептором у лутеалним ћелијама јајника иницирају лутеолизу и тако индукују порођај.^[4]

Види још[уреди | уреди извор]

Еикозаноидни рецептор

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б ^в „Ентрез Гене: ПТГФР простагландин Ф рецептор (ФП)”.
^ Pharmacology, (Rang, Dale, Ritter & Moore, ISBN 0-443-07145-4, 5:th ed., Churchill Livingstone 2003) Page 234
^ Signal transduction in lower esophageal sphincter circular muscle Piero Biancani, Ph.D. and Karen M. Harnett, Ph.D.
^ Сугимото Y; Yамасаки А; Сеги Е; et al. (1997). „Фаилуре оф партуритион ин мице лацкинг тхе простагландин Ф рецептор”. Сциенце. 277 (5326): 681—3. ПМИД 9235889. дои:10.1126/сциенце.277.5326.681.

Литература[уреди | уреди извор]

Дунцан АМ; Андерсон ЛЛ; Функ CD; et al. (1995). „Цхромосомал лоцализатион оф тхе хуман простаноид рецептор гене фамилy”. Геномицс. 25 (3): 740—2. ПМИД 7759114. дои:10.1016/0888-7543(95)80022-Е.
Лаке С; Гуллберг Х; Wахлqвист Ј; et al. (1995). „Цлонинг оф тхе рат анд хуман простагландин Ф2 алпха рецепторс анд тхе еxпрессион оф тхе рат простагландин Ф2 алпха рецептор”. ФЕБС Летт. 355 (3): 317—25. ПМИД 7988697. дои:10.1016/0014-5793(94)01198-2.
Бастиен L; Саwyер Н; Грyгорцзyк Р; et al. (1994). „Цлонинг, фунцтионал еxпрессион, анд цхарацтеризатион оф тхе хуман простагландин Е2 рецептор ЕП2 субтyпе”. Ј. Биол. Цхем. 269 (16): 11873—7. ПМИД 8163486.
Функ CD; Фурци L; ФитзГералд ГА; et al. (1994). „Цлонинг анд еxпрессион оф а цДНА фор тхе хуман простагландин Е рецептор ЕП1 субтyпе”. Ј. Биол. Цхем. 268 (35): 26767—72. ПМИД 8253813.
Абрамовитз M; Боие Y; Нгуyен Т; et al. (1994). „Цлонинг анд еxпрессион оф а цДНА фор тхе хуман простаноид ФП рецептор”. Ј. Биол. Цхем. 269 (4): 2632—6. ПМИД 8300593.
Сугимото Y; Yамасаки А; Сеги Е; et al. (1997). „Фаилуре оф партуритион ин мице лацкинг тхе простагландин Ф рецептор”. Сциенце. 277 (5326): 681—3. ПМИД 9235889. дои:10.1126/сциенце.277.5326.681.
Кунапули П, Лаwсон ЈА, Рокацх Ј, ФитзГералд ГА (1997). „Фунцтионал цхарацтеризатион оф тхе оцулар простагландин ф2алпха (ПГФ2алпха) рецептор. Ацтиватион бy тхе исопростане, 12-исо-ПГФ2алпха”. Ј. Биол. Цхем. 272 (43): 27147—54. ПМИД 9341156. дои:10.1074/јбц.272.43.27147.
Бетз Р; Лагерцрантз Ј; Кедра D; et al. (1999). „Геномиц струцтуре, 5' фланкинг сеqуенцес, анд прецисе лоцализатион ин 1П31.1 оф тхе хуман простагландин Ф рецептор гене”. Биоцхем. Биопхyс. Рес. Цоммун. 254 (2): 413—6. ПМИД 9918852. дои:10.1006/ббрц.1998.9827.
Кyверис А, Марусцак Е, Сенцхyна M (2002). „Оптимизатион оф РНА исолатион фром хуман оцулар тиссуес анд аналyсис оф простаноид рецептор мРНА еxпрессион усинг РТ-ПЦР”. Мол. Вис. 8: 51—8. ПМИД 11951086.
Страусберг РЛ; Феинголд ЕА; Гроусе ЛХ; et al. (2003). „Генератион анд инитиал аналyсис оф море тхан 15,000 фулл-ленгтх хуман анд моусе цДНА сеqуенцес”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 99 (26): 16899—903. ПМЦ 139241 . ПМИД 12477932. дои:10.1073/пнас.242603899.
Неусцхäфер-Рубе Ф; Енгемаиер Е; Коцх С; et al. (2003). „Идентифицатион бy сите-дирецтед мутагенесис оф амино ацидс цонтрибутинг то лиганд-биндинг специфицитy ор сигнал трансдуцтион пропертиес оф тхе хуман ФП простаноид рецептор”. Биоцхем. Ј. 371 (Пт 2): 443—9. ПМЦ 1223288 . ПМИД 12519077. дои:10.1042/БЈ20021429.
Зарагоза ДБ, Wилсон Р, Еyстер К, Олсон ДМ (2004). „Цлонинг анд цхарацтеризатион оф тхе промотер регион оф тхе хуман простагландин Ф2алпха рецептор гене”. Биоцхим. Биопхyс. Ацта. 1676 (2): 193—202. ПМИД 14746914. дои:10.1016/ј.ббаеxп.2003.11.004.
Салес КЈ; Милне СА; Wиллиамс АР; et al. (2004). „Еxпрессион, лоцализатион, анд сигналинг оф простагландин Ф2 алпха рецептор ин хуман ендометриал аденоцарцинома: регулатион оф пролифератион бy ацтиватион оф тхе епидермал гроwтх фацтор рецептор анд митоген-ацтиватед протеин кинасе сигналинг патхwаyс”. Ј. Цлин. Ендоцринол. Метаб. 89 (2): 986—93. ПМИД 14764825. дои:10.1210/јц.2003-031434.
Виелхауер ГА, Фујино Х, Реган ЈW (2004). „Цлонинг анд лоцализатион оф хФП(С): а сиx-трансмембране мРНА сплице вариант оф тхе хуман ФП простаноид рецептор”. Арцх. Биоцхем. Биопхyс. 421 (2): 175—85. ПМИД 14984197. дои:10.1016/ј.абб.2003.10.021.
Јин П; Фу ГК; Wилсон АД; et al. (2004). „ПЦР исолатион анд цлонинг оф новел сплице вариант мРНАс фром кноwн друг таргет генес”. Геномицс. 83 (4): 566—71. ПМИД 15028279. дои:10.1016/ј.yгено.2003.09.023.
Сугино Н; Карубе-Харада А; Такетани Т; et al. (2004). „Wитхдраwал оф овариан стероидс стимулатес простагландин Ф2алпха продуцтион тхроугх нуцлеар фацтор-каппаБ ацтиватион виа оxyген радицалс ин хуман ендометриал стромал целлс: потентиал релеванце то менструатион”. Ј. Репрод. Дев. 50 (2): 215—25. ПМИД 15118249. дои:10.1262/јрд.50.215.
Герхард ДС; Wагнер L; Феинголд ЕА; et al. (2004). „Тхе Статус, Qуалитy, анд Еxпансион оф тхе НИХ Фулл-Ленгтх цДНА Пројецт: Тхе Маммалиан Гене Цоллецтион (МГЦ)”. Геноме Рес. 14 (10Б): 2121—7. ПМЦ 528928 . ПМИД 15489334. дои:10.1101/гр.2596504.
Сцотт Г; Јацобс С; Леопарди С; et al. (2005). „Еффецтс оф ПГФ2алпха он хуман меланоцyтес анд регулатион оф тхе ФП рецептор бy ултравиолет радиатион”. Еxп. Целл Рес. 304 (2): 407—16. ПМИД 15748887. дои:10.1016/ј.yеxцр.2004.11.016.
Мандал АК; Раy Р; Зханг З; et al. (2005). „Утероглобин инхибитс простагландин Ф2алпха рецептор-медиатед еxпрессион оф генес цритицал фор тхе продуцтион оф про-инфламматорy липид медиаторс”. Ј. Биол. Цхем. 280 (38): 32897—904. ПМИД 16061484. дои:10.1074/јбц.М502375200.
Хéберт РЛ; Цармосино M; Саито О; et al. (2005). „Цхарацтеризатион оф а раббит киднеy простагландин Ф(2{алпха}) рецептор еxхибитинг Г(и)-рестрицтед сигналинг тхат инхибитс wатер абсорптион ин тхе цоллецтинг дуцт.”. Ј. Биол. Цхем. 280 (41): 35028—37. ПМИД 16096282. дои:10.1074/јбц.М505852200.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

„Простаноид Рецепторс: ФП”. ИУПХАР Датабасе оф Рецепторс анд Ион Цханнелс. Интернатионал Унион оф Басиц анд Цлиницал Пхармацологy. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г.

[entrez-1] а ^б ^в „Ентрез Гене: ПТГФР простагландин Ф рецептор (ФП)”.

[Rang-2] Pharmacology, (Rang, Dale, Ritter & Moore, ISBN 0-443-07145-4, 5:th ed., Churchill Livingstone 2003) Page 234

[Biancani-3] Signal transduction in lower esophageal sphincter circular muscle Piero Biancani, Ph.D. and Karen M. Harnett, Ph.D.

[4] Сугимото Y; Yамасаки А; Сеги Е; et al. (1997). „Фаилуре оф партуритион ин мице лацкинг тхе простагландин Ф рецептор”. Сциенце. 277 (5326): 681—3. ПМИД 9235889. дои:10.1126/сциенце.277.5326.681.

[1]

[2]

[3]

[4]