С1ПР2

Сфингозин-1-фосфатни рецептор 2
Сфингозин-1-фосфатни рецептор 2
Доступне структуре
	1ЗТИ
Идентификатори
Симболи	С1ПР2; АГР16; ЕДГ-5; ЕДГ5; Гпцр13; Х218; ЛПБ2; С1П2
Вањски ИД	ОМИМ: 605111 МГИ: 99569 ХомолоГене: 3118 ИУПХАР: С1П2 ГенеЦардс: С1ПР2 Гене
Онтологија гена
Молекуларна функција	• активност Г-протеин спрегнутог рецептора; • активност фактора гуанил-нуклеотидне размене; • везивање масне киселине;
Целуларна компонента	• ћелијска мембрана; • интегрално са ћелијском мембраном;
Биолошки процес	• метаболички процес енергетске резерве; • сигнални пут Г-протеин спрегнутог рецептора; • позитивна регулација калцијумског јонског транспорта у цитозол;
Преглед РНК изражавања
	подаци
Ортолози
Врста	Човек
Ентрез	9294
Енсембл	ЕНСГ00000175898
УниПрот	О95136
РефСеq (мРНА)	НМ_004230.3
РефСеq (протеин)	НП_004221.3
Локација (УЦСЦ)	Цхр 19:; 10.33 - 10.34 Мб
ПубМед претрага	[1]

Сфингозин-1-фосфатни рецептор 2 (S1PR2, S1P₂) је људски ген који кодира Г протеин спрегнути рецептор за који се везује липидни сигнални молекул сфингозин 1-фосфат (S1P).^[1]

Функција

Ова протеин учествује у сфингозин 1-фосфатом индукованој ћелијској пролиферацији, опстанку, и транскрипционој активацији.^[1]

Референце

^ ^а ^б „Ентрез Гене: С1ПР2, спхингосине-1-пхоспхате рецептор 2”.

Литература

Спиегел С (2000). „Спхингосине 1-пхоспхате: а лиганд фор тхе ЕДГ-1 фамилy оф Г-протеин-цоуплед рецепторс.”. Анн. Н. Y. Ацад. Сци. 905: 54—60. ПМИД 10818441. дои:10.1111/ј.1749-6632.2000.тб06537.x.
Такуwа Y (2002). „[Регулатион оф Рхо фамилy Г протеинс анд целл мотилитy бy тхе Едг фамилy оф спхингосин 1-пхоспхате рецепторс]”. Танпакусхитсу Какусан Косо. 47 (4 Суппл): 496—502. ПМИД 11915348.
МацЛеннан АЈ; Броwе ЦС; Гаскин АА; et al. (1994). „Цлонинг анд цхарацтеризатион оф а путативе Г-протеин цоуплед рецептор потентиаллy инволвед ин девелопмент.”. Мол. Целл. Неуросци. 5 (3): 201—9. ПМИД 8087418. дои:10.1006/мцне.1994.1024.
Yамагуцхи Ф, Токуда M, Хатасе О, Бреннер С (1996). „Молецулар цлонинг оф тхе новел хуман Г протеин-цоуплед рецептор (ГПЦР) гене маппед он цхромосоме 9.”. Биоцхем. Биопхyс. Рес. Цоммун. 227 (2): 608—14. ПМИД 8878560. дои:10.1006/ббрц.1996.1553.
Ван Броцклyн ЈР; Ту З; Едсалл ЛЦ; et al. (1999). „Спхингосине 1-пхоспхате-индуцед целл роундинг анд неурите ретрацтион аре медиатед бy тхе Г протеин-цоуплед рецептор Х218.”. Ј. Биол. Цхем. 274 (8): 4626—32. ПМИД 9988698. дои:10.1074/јбц.274.8.4626.
Анцеллин Н, Хла Т (1999). „Дифферентиал пхармацологицал пропертиес анд сигнал трансдуцтион оф тхе спхингосине 1-пхоспхате рецепторс ЕДГ-1, ЕДГ-3, анд ЕДГ-5.”. Ј. Биол. Цхем. 274 (27): 18997—9002. ПМИД 10383399. дои:10.1074/јбц.274.27.18997.
Wиндх РТ; Лее МЈ; Хла Т; et al. (1999). „Дифферентиал цоуплинг оф тхе спхингосине 1-пхоспхате рецепторс Едг-1, Едг-3, анд Х218/Едг-5 то тхе Г(и), Г(q), анд Г(12) фамилиес оф хетеротримериц Г протеинс.”. Ј. Биол. Цхем. 274 (39): 27351—8. ПМИД 10488065. дои:10.1074/јбц.274.39.27351.
Ан С, Зхенг Y, Блеу Т (2000). „Спхингосине 1-пхоспхате-индуцед целл пролифератион, сурвивал, анд релатед сигналинг евентс медиатед бy Г протеин-цоуплед рецепторс Едг3 анд Едг5.”. Ј. Биол. Цхем. 275 (1): 288—96. ПМИД 10617617. дои:10.1074/јбц.275.1.288.
Химмел ХМ; Меyер Зу Херингдорф D; Граф Е; et al. (2000). „Евиденце фор Едг-3 рецептор-медиатед ацтиватион оф I(К.АЦх) бy спхингосине-1-пхоспхате ин хуман атриал цардиомyоцyтес.”. Мол. Пхармацол. 58 (2): 449—54. ПМИД 10908314.
Хла Т (2001). „Спхингосине 1-пхоспхате рецепторс.”. 64 (1-4): 135—142. ПМИД 11331101.
Мазураис D; Роберт П; Гоут Б; et al. (2002). „Целл тyпе-специфиц лоцализатион оф хуман цардиац С1П рецепторс.”. Ј. Хистоцхем. Цyтоцхем. 50 (5): 661—70. ПМИД 11967277.
Осада M; Yатоми Y; Охмори Т; et al. (2003). „Енханцемент оф спхингосине 1-пхоспхате-индуцед мигратион оф васцулар ендотхелиал целлс анд смоотх мусцле целлс бy ан ЕДГ-5 антагонист.”. Биоцхем. Биопхyс. Рес. Цоммун. 299 (3): 483—7. ПМИД 12445827. дои:10.1016/С0006-291X(02)02671-2.
Страусберг РЛ; Феинголд ЕА; Гроусе ЛХ; et al. (2003). „Генератион анд инитиал аналyсис оф море тхан 15,000 фулл-ленгтх хуман анд моусе цДНА сеqуенцес.”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 99 (26): 16899—903. ПМЦ 139241 . ПМИД 12477932. дои:10.1073/пнас.242603899.
Воглер Р; Сауер Б; Ким ДС; et al. (2003). „Спхингосине-1-пхоспхате анд итс потентиаллy парадоxицал еффецтс он цритицал параметерс оф цутанеоус wоунд хеалинг.”. Ј. Инвест. Дерматол. 120 (4): 693—700. ПМИД 12648236. дои:10.1046/ј.1523-1747.2003.12096.x.
Канеидер НЦ; Линднер Ј; Феистритзер C; et al. (2005). „Тхе иммуне модулатор ФТY720 таргетс спхингосине-кинасе-депендент мигратион оф хуман моноцyтес ин респонсе то амyлоид бета-протеин анд итс прецурсор.”. Фасеб Ј. 18 (11): 1309—11. ПМИД 15208267. дои:10.1096/фј.03-1050фје.
Герхард ДС; Wагнер L; Феинголд ЕА; et al. (2004). „Тхе статус, qуалитy, анд еxпансион оф тхе НИХ фулл-ленгтх цДНА пројецт: тхе Маммалиан Гене Цоллецтион (МГЦ).”. Геноме Рес. 14 (10Б): 2121—7. ПМЦ 528928 . ПМИД 15489334. дои:10.1101/гр.2596504.
Санцхез Т; Тхангада С; Wу МТ; et al. (2005). „ПТЕН ас ан еффецтор ин тхе сигналинг оф антимиграторy Г протеин-цоуплед рецептор.”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 102 (12): 4312—7. ПМИД 15764699. дои:10.1073/пнас.0409784102.
Санцхез Т; Скоура А; Wу МТ; et al. (2007). „Индуцтион оф васцулар пермеабилитy бy тхе спхингосине-1-пхоспхате рецептор-2 (С1П2Р) анд итс доwнстреам еффецторс РОЦК анд ПТЕН.”. Артериосцлер. Тхромб. Васц. Биол. 27 (6): 1312—8. ПМИД 17431187. дои:10.1161/АТВБАХА.107.143735.

Види још

Лизофосфолипидни рецептор

Спољашње везе

„Лyсопхоспхолипид Рецепторс: С₁П₂”. ИУПХАР Датабасе оф Рецепторс анд Ион Цханнелс. Интернатионал Унион оф Басиц анд Цлиницал Пхармацологy. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г.
Лyсопхоспхолипид+рецепторс на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)

[entrez-1] а ^б „Ентрез Гене: С1ПР2, спхингосине-1-пхоспхате рецептор 2”.

[1]