ТАС2Р1
| Рецептор укуса тип 2 члан 1 | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Идентификатори | |||||||||||
| Симболи | ТАС2Р1; Т2Р1; ТРБ7 | ||||||||||
| Вањски ИД | ОМИМ: 604796 МГИ: 2681253 ХомолоГене: 10480 ИУПХАР: ГенеЦардс: ТАС2Р1 Гене | ||||||||||
| |||||||||||
| Преглед РНК изражавања | |||||||||||
 | |||||||||||
| подаци | |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 50834 | 57254 | |||||||||
| Енсембл | ЕНСГ00000169777 | ЕНСМУСГ00000045267 | |||||||||
| УниПрот | Q9НYW7 | Q9ЈКТ2 | |||||||||
| РефСеq (мРНА) | НМ_019599.2 | НМ_020503.2 | |||||||||
| РефСеq (протеин) | НП_062545.1 | НП_065249.2 | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) |
Цхр 5: 9.63 - 9.63 Мб |
Цхр 15: 32.11 - 32.11 Мб | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | [2] | |||||||||
Рецептор укуса тип 2 члан 1 је протеин који је код људи кодиран TAS2R1 геном.[1][2][3]
Овај протеин је члан фамилије оф могућих рецептора укуса. Он припада групи Г протеин спрегнутих рецептора и специфично је изражен у ћелијама укуса језика и епитела непци. Он делује као рецептор горког укуса. Овај рецептор укуса не садржи интроне. Његов ген се налази на хромозому 5п15, на локацији генетичког локуса (ПРОП) који контролише детекцију горког једињења 6-н-пропил-2-тхиоурацил.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Адлер Е, Хоон МА, Муеллер КЛ, Цхандрасхекар Ј, Рyба Њ, Зукер ЦС (2000). „А новел фамилy оф маммалиан тасте рецепторс”. Целл. 100 (6): 693—702. ПМИД 10761934. дои:10.1016/С0092-8674(00)80705-9.
- ^ Матсунами Х, Монтмаyеур ЈП, Буцк ЛБ (2000). „А фамилy оф цандидате тасте рецепторс ин хуман анд моусе”. Натуре. 404 (6778): 601—4. ПМИД 10766242. дои:10.1038/35007072.
- ^ а б „Ентрез Гене: ТАС2Р1 тасте рецептор, тyпе 2, мембер 1”.
Литература[уреди | уреди извор]
- Киннамон СЦ (2000). „А плетхора оф тасте рецепторс”. Неурон. 25 (3): 507—10. ПМИД 10774719. дои:10.1016/С0896-6273(00)81054-5.
- Марголскее РФ (2002). „Молецулар мецханисмс оф биттер анд сwеет тасте трансдуцтион”. Ј. Биол. Цхем. 277 (1): 1—4. ПМИД 11696554. дои:10.1074/јбц.Р100054200.
- Монтмаyеур ЈП, Матсунами Х (2002). „Рецепторс фор биттер анд сwеет тасте”. Цурр. Опин. Неуробиол. 12 (4): 366—71. ПМИД 12139982. дои:10.1016/С0959-4388(02)00345-8.
- Цхандрасхекар Ј; Муеллер КЛ; Хоон МА; et al. (2000). „Т2Рс фунцтион ас биттер тасте рецепторс”. Целл. 100 (6): 703—11. ПМИД 10761935. дои:10.1016/С0092-8674(00)80706-0.
- Фирестеин С (2000). „Тхе гоод тасте оф геномицс”. Натуре. 404 (6778): 552—3. ПМИД 10766221. дои:10.1038/35007167.
- Страусберг РЛ; Феинголд ЕА; Гроусе ЛХ; et al. (2003). „Генератион анд инитиал аналyсис оф море тхан 15,000 фулл-ленгтх хуман анд моусе цДНА сеqуенцес”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 99 (26): 16899—903. ПМЦ 139241
. ПМИД 12477932. дои:10.1073/пнас.242603899. - Зханг Y; Хоон МА; Цхандрасхекар Ј; et al. (2003). „Цодинг оф сwеет, биттер, анд умами тастес: дифферент рецептор целлс схаринг симилар сигналинг патхwаyс”. Целл. 112 (3): 293—301. ПМИД 12581520. дои:10.1016/С0092-8674(03)00071-0.
- Герхард ДС; Wагнер L; Феинголд ЕА; et al. (2004). „Тхе статус, qуалитy, анд еxпансион оф тхе НИХ фулл-ленгтх цДНА пројецт: тхе Маммалиан Гене Цоллецтион (МГЦ)”. Геноме Рес. 14 (10Б): 2121—7. ПМЦ 528928 . ПМИД 15489334. дои:10.1101/гр.2596504.
- Фисцхер А, Гилад Y, Ман О, Пääбо С (2005). „Еволутион оф биттер тасте рецепторс ин хуманс анд апес”. Мол. Биол. Евол. 22 (3): 432—6. ПМИД 15496549. дои:10.1093/молбев/мси027.
- Го Y, Сатта Y, Такенака О, Такахата Н (2006). „Линеаге-специфиц лосс оф фунцтион оф биттер тасте рецептор генес ин хуманс анд нонхуман приматес”. Генетицс. 170 (1): 313—26. ПМЦ 1449719 . ПМИД 15744053. дои:10.1534/генетицс.104.037523.
