ТАС2Р13
| Рецептор укуса тип 2 члан 13 | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Идентификатори | |||||||||||
| Симболи | ТАС2Р13; Т2Р13; ТРБ3 | ||||||||||
| Вањски ИД | ОМИМ: 604792 МГИ: 2681259 ХомолоГене: 41542 ИУПХАР: ГенеЦардс: ТАС2Р13 Гене | ||||||||||
| |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 50838 | 387349 | |||||||||
| Енсембл | ЕНСГ00000212128 | ЕНСМУСГ00000071150 | |||||||||
| УниПрот | Q9НYВ9 | Q7М720 | |||||||||
| РефСеq (мРНА) | НМ_023920.2 | НМ_207024.1 | |||||||||
| РефСеq (протеин) | НП_076409.1 | НП_996907.1 | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) |
Цхр 12: 11.06 - 11.06 Мб |
Цхр 6: 132.65 - 132.65 Мб | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | [2] | |||||||||
Рецептор укуса тип 2 члан 13 је протеин који је код људи кодиран TAS2R13 геном.[1][2][3]
Овај протеин је члан фамилије оф могућих рецептора укуса. Он припада групи Г протеин спрегнутих рецептора и специфично је изражен у ћелијама укуса језика и епитела непци. Он делује као рецептор горког укуса. Овај рецептор укуса не садржи интроне. Његов ген се налази на хромозому 12p13.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Адлер Е, Хоон МА, Муеллер КЛ, Цхандрасхекар Ј, Рyба Њ, Зукер ЦС (2000). „А новел фамилy оф маммалиан тасте рецепторс”. Целл. 100 (6): 693—702. ПМИД 10761934. дои:10.1016/С0092-8674(00)80705-9.
- ^ Матсунами Х, Монтмаyеур ЈП, Буцк ЛБ (2000). „А фамилy оф цандидате тасте рецепторс ин хуман анд моусе”. Натуре. 404 (6778): 601—4. ПМИД 10766242. дои:10.1038/35007072.
- ^ а б „Ентрез Гене: ТАС2Р13 тасте рецептор, тyпе 2, мембер 13”.
Литература[уреди | уреди извор]
- Киннамон СЦ (2000). „А плетхора оф тасте рецепторс”. Неурон. 25 (3): 507—10. ПМИД 10774719. дои:10.1016/С0896-6273(00)81054-5.
- Марголскее РФ (2002). „Молецулар мецханисмс оф биттер анд сwеет тасте трансдуцтион”. Ј. Биол. Цхем. 277 (1): 1—4. ПМИД 11696554. дои:10.1074/јбц.Р100054200.
- Монтмаyеур ЈП, Матсунами Х (2002). „Рецепторс фор биттер анд сwеет тасте”. Цурр. Опин. Неуробиол. 12 (4): 366—71. ПМИД 12139982. дои:10.1016/С0959-4388(02)00345-8.
- Цхандрасхекар Ј; Муеллер КЛ; Хоон МА; et al. (2000). „T2Rs function as bitter taste receptors”. Cell. 100 (6): 703—11. PMID 10761935. doi:10.1016/S0092-8674(00)80706-0.
- Strausberg RL; Feingold EA; Grouse LH; et al. (2003). „Generation and initial analysis of more than 15,000 full-length human and mouse cDNA sequences”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (26): 16899—903. PMC 139241
. PMID 12477932. doi:10.1073/pnas.242603899. - Zhang Y; Hoon MA; Chandrashekar J; et al. (2003). „Coding of sweet, bitter, and umami tastes: different receptor cells sharing similar signaling pathways”. Cell. 112 (3): 293—301. PMID 12581520. doi:10.1016/S0092-8674(03)00071-0.
- Gerhard DS; Wagner L; Feingold EA; et al. (2004). „Тхе Статус, Qуалитy, анд Еxпансион оф тхе НИХ Фулл-Ленгтх цДНА Пројецт: Тхе Маммалиан Гене Цоллецтион (МГЦ)”. Геноме Рес. 14 (10Б): 2121—7. ПМЦ 528928 . ПМИД 15489334. дои:10.1101/гр.2596504.
- Фисцхер А, Гилад Y, Ман О, Пääбо С (2005). „Еволутион оф биттер тасте рецепторс ин хуманс анд апес”. Мол. Биол. Евол. 22 (3): 432—6. ПМИД 15496549. дои:10.1093/молбев/мси027.
- Го Y, Сатта Y, Такенака О, Такахата Н (2006). „Линеаге-Специфиц Лосс оф Фунцтион оф Биттер Тасте Рецептор Генес ин Хуманс анд Нонхуман Приматес”. Генетицс. 170 (1): 313—26. ПМЦ 1449719 . ПМИД 15744053. дои:10.1534/генетицс.104.037523.
