ТАС2Р4
| Рецептор укуса тип 2 члан 4 | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Идентификатори | |||||||||||
| Симболи | ТАС2Р4; Т2Р4 | ||||||||||
| Вањски ИД | ОМИМ: 604869 МГИ: 2681210 ХомолоГене: 49480 ИУПХАР: ГенеЦардс: ТАС2Р4 Гене | ||||||||||
| |||||||||||
| Преглед РНК изражавања | |||||||||||
 | |||||||||||
| подаци | |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 50832 | 57253 | |||||||||
| Енсембл | ЕНСГ00000127364 | ЕНСМУСГ00000037140 | |||||||||
| УниПрот | Q9НYW5 | Q9ЈКТ3 | |||||||||
| РефСеq (мРНА) | НМ_016944.1 | НМ_020502.1 | |||||||||
| РефСеq (протеин) | НП_058640.1 | НП_065248.1 | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) |
Цхр 7: 141.48 - 141.48 Мб |
Цхр 6: 40.44 - 40.44 Мб | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | [2] | |||||||||
Рецептор укуса тип 2 члан 4 је протеин који је код људи кодиран TAS2R4 геном.[1][2][3]
Овај протеин је члан фамилије оф могућих рецептора укуса. Он припада групи Г протеин спрегнутих рецептора и специфично је изражен у ћелијама укуса језика и епитела непци. Он делује као рецептор горког укуса. Овај рецептор укуса не садржи интроне. Његов ген се налази на хромозому 7.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Адлер Е, Хоон МА, Муеллер КЛ, Цхандрасхекар Ј, Рyба Њ, Зукер ЦС (2000). „А новел фамилy оф маммалиан тасте рецепторс”. Целл. 100 (6): 693—702. ПМИД 10761934. дои:10.1016/С0092-8674(00)80705-9.
- ^ Цхандрасхекар Ј, Муеллер КЛ, Хоон МА, Адлер Е, Фенг L, Гуо W, Зукер ЦС, Рyба Њ (2000). „Т2Рс фунцтион ас биттер тасте рецепторс”. Целл. 100 (6): 703—11. ПМИД 10761935. дои:10.1016/С0092-8674(00)80706-0.
- ^ а б „Ентрез Гене: ТАС2Р4 тасте рецептор, тyпе 2, мембер 4”.
Литература[уреди | уреди извор]
- Киннамон СЦ (2000). „А плетхора оф тасте рецепторс”. Неурон. 25 (3): 507—10. ПМИД 10774719. дои:10.1016/С0896-6273(00)81054-5.
- Марголскее РФ (2002). „Молецулар мецханисмс оф биттер анд сwеет тасте трансдуцтион”. Ј. Биол. Цхем. 277 (1): 1—4. ПМИД 11696554. дои:10.1074/јбц.Р100054200.
- Монтмаyеур ЈП, Матсунами Х (2002). „Рецепторс фор биттер анд сwеет тасте”. Цурр. Опин. Неуробиол. 12 (4): 366—71. ПМИД 12139982. дои:10.1016/С0959-4388(02)00345-8.
- Фирестеин С (2000). „Тхе гоод тасте оф геномицс”. Натуре. 404 (6778): 552—3. ПМИД 10766221. дои:10.1038/35007167.
- Матсунами Х, Монтмаyеур ЈП, Буцк ЛБ (2000). „А фамилy оф цандидате тасте рецепторс ин хуман анд моусе”. Натуре. 404 (6778): 601—4. ПМИД 10766242. дои:10.1038/35007072.
- Уеда Т; Угаwа С; Исхида Y; et al. (2001). „Идентифицатион оф цодинг сингле-нуцлеотиде полyморпхисмс ин хуман тасте рецептор генес инволвинг биттер тастинг”. Биоцхем. Биопхyс. Рес. Цоммун. 285 (1): 147—51. ПМИД 11437385. дои:10.1006/ббрц.2001.5136.
- Зханг Y; Хоон МА; Цхандрасхекар Ј; et al. (2003). „Цодинг оф сwеет, биттер, анд умами тастес: дифферент рецептор целлс схаринг симилар сигналинг патхwаyс”. Целл. 112 (3): 293—301. ПМИД 12581520. дои:10.1016/С0092-8674(03)00071-0.
- Хиллиер ЛW; Фултон РС; Фултон ЛА; et al. (2003). „Тхе ДНА сеqуенце оф хуман цхромосоме 7”. Натуре. 424 (6945): 157—64. ПМИД 12853948. дои:10.1038/натуре01782.
- Фисцхер А, Гилад Y, Ман О, Пääбо С (2005). „Еволутион оф биттер тасте рецепторс ин хуманс анд апес”. Мол. Биол. Евол. 22 (3): 432—6. ПМИД 15496549. дои:10.1093/молбев/мси027.
- Го Y, Сатта Y, Такенака О, Такахата Н (2006). „Линеаге-Специфиц Лосс оф Фунцтион оф Биттер Тасте Рецептор Генес ин Хуманс анд Нонхуман Приматес”. Генетицс. 170 (1): 313—26. ПМЦ 1449719
. ПМИД 15744053. дои:10.1534/генетицс.104.037523.
