ТАС2Р40
| Рецептор укуса тип 2 члан 40 | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Идентификатори | |||||||||||
| Симболи | ТАС2Р40; ГПР60; Т2Р40; Т2Р58 | ||||||||||
| Вањски ИД | ОМИМ: 613964 МГИ: 2681312 ХомолоГене: 47977 ИУПХАР: ГенеЦардс: ТАС2Р40 Гене | ||||||||||
| |||||||||||
| Ортолози | |||||||||||
| Врста | Човек | Миш | |||||||||
| Ентрез | 259286 | 387515 | |||||||||
| Енсембл | ЕНСГ00000221937 | ЕНСМУСГ00000051917 | |||||||||
| УниПрот | П59535 | Q7ТQБ8 | |||||||||
| РефСеq (мРНА) | НМ_176882.1 | НМ_001001453.1 | |||||||||
| РефСеq (протеин) | НП_795363.1 | НП_001001453.1 | |||||||||
| Локација (УЦСЦ) |
Цхр 7: 142.92 - 142.92 Мб |
Цхр 6: 42.17 - 42.17 Мб | |||||||||
| ПубМед претрага | [1] | [2] | |||||||||
Рецептор укуса тип 2 члан 40 је протеин који је код људи кодиран TAS2R40 геном.[1][2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Буфе Б, Хофманн Т, Краутwурст D, Рагусе ЈД, Меyерхоф W (2002). „Тхе хуман ТАС2Р16 рецептор медиатес биттер тасте ин респонсе то бета-глуцопyраносидес”. Нат Генет. 32 (3): 397—401. ПМИД 12379855. дои:10.1038/нг1014.
- ^ „Ентрез Гене: ТАС2Р40 тасте рецептор, тyпе 2, мембер 40”.
Литература[уреди | уреди извор]
- Марголскее РФ (2002). „Молецулар мецханисмс оф биттер анд сwеет тасте трансдуцтион.”. Ј. Биол. Цхем. 277 (1): 1—4. ПМИД 11696554. дои:10.1074/јбц.Р100054200.
- Монтмаyеур ЈП, Матсунами Х (2002). „Рецепторс фор биттер анд сwеет тасте.”. Цурр. Опин. Неуробиол. 12 (4): 366—71. ПМИД 12139982. дои:10.1016/С0959-4388(02)00345-8.
- Страусберг РЛ; Феинголд ЕА; Гроусе ЛХ; et al. (2003). „Generation and initial analysis of more than 15,000 full-length human and mouse cDNA sequences.”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (26): 16899—903. PMC 139241
. PMID 12477932. doi:10.1073/pnas.242603899. - Zhang Y; Hoon MA; Chandrashekar J; et al. (2003). „Coding of sweet, bitter, and umami tastes: different receptor cells sharing similar signaling pathways.”. Cell. 112 (3): 293—301. PMID 12581520. doi:10.1016/S0092-8674(03)00071-0.
- Scherer SW; Cheung J; MacDonald JR; et al. (2003). „Human chromosome 7: DNA sequence and biology.”. Science. 300 (5620): 767—72. PMC 2882961 . PMID 12690205. doi:10.1126/science.1083423.
- Gerhard DS; Wagner L; Feingold EA; et al. (2004). „Тхе статус, qуалитy, анд еxпансион оф тхе НИХ фулл-ленгтх цДНА пројецт: тхе Маммалиан Гене Цоллецтион (МГЦ).”. Геноме Рес. 14 (10Б): 2121—7. ПМЦ 528928 . ПМИД 15489334. дои:10.1101/гр.2596504.
- Фисцхер А, Гилад Y, Ман О, Пääбо С (2005). „Еволутион оф биттер тасте рецепторс ин хуманс анд апес.”. Мол. Биол. Евол. 22 (3): 432—6. ПМИД 15496549. дои:10.1093/молбев/мси027.
- Го Y, Сатта Y, Такенака О, Такахата Н (2006). „Линеаге-специфиц лосс оф фунцтион оф биттер тасте рецептор генес ин хуманс анд нонхуман приматес.”. Генетицс. 170 (1): 313—26. ПМЦ 1449719 . ПМИД 15744053. дои:10.1534/генетицс.104.037523.
